Студент

NA NEKIM FAKULTETIMA VELIKI BROJ STUDENATA NIJE PRIŠAO SVOJOJ ORGANIZACIJI

Više spretnosti

Nisu ničim vezani za fafeultet Bolje je biti b ez ifeafevih obaveza Da školske vlasti ne posumnjaju u vanredno studiranje

Pltanje redovnih studenata van studentskog Saveza na nekim fakultetima pretstavlja i ove godine ozbiljnu teškoću. Izuzimajući apsolvente koji čine posebno pitanje, na osnovu stanja na ргve dve godine pa i trećoj, dolazi se do zaključka da bi najzad trebalo nekako određenije prići ovom pitanju da bi se došlo do određenih геšenja. Obišli smo nekoliko fakulteta koji mogu da posluže kao primer kada je reč o neobuhvaćenim redovnim studentima u njihovoj organizaciji i zatražili izvesna objašnjenja. Pravnici, na čijem fakultetu broj neobuhvaćenih na prvoj godini prelazi 400, a ništa bolje stanje шје ni na drugoj i fcrećoj, mogli su da nam kažu samo ono što smo več i dotada znali: *Naši studenti nisu nićim vezani za fakultet. Svi oni koji se viđaju na fakultetu ućlanjeni su. Na starijim godinama stanje su pogoršali pridošli studentl sa Novinarsko-diplomatske škole, kađa je ova rasformirana, od kojih se neki vođe na trećoj, a jedari deo ! ha četvrtoj godini, a isto tako' teškoću čini I režim studija px> j kome se mogu upisati semestri j bez položenih ispita. pa se tako, desi da je broj studenata upisan na trećoj godini, ali zbog nepo- , loženih ispita iz prve i druge slušaju i tamo predavanje. Tako, u- j stvari, oni nisu nigde i prosto se i ponekad ne zna koja godlna tre- | ba da ih uči (! —B.)« Kao jedno od rešenja prihva- , ćeno je đa se organizaciona pi- j tanja rešavaju po grupama na predvojničkoj obuci. i da se osmiju aktivi u Stuđentskom gradu na Novom Beogradu. Prvo re- ( i šenje je usvojeno i na Ekonom- , skom fakultetu, gde se uzrok za ( ovakvo stanje nalazi u aljkavo- ј i sti gtuđenata i neaktivnosti od- < bora. i < Na Filozofskom fakultetu kažu: 1 »Krivica je do onih koji nisu u- 1

• ključeni odnose se aljkavo. t Početkom godine je povedena kampanja da se prime svi oni novoupisani studenti, koji su mo 1 glig da pokažu knjižicu Nafodne • omlađine ili karakteristiku orga. nizacije iz koje dolaze. Međutim, dobar broj onih koji dođu iz gim nazdje nađe se na fakultetu u novom položaju i smatra da je bolje biti bez ikakvih obaveza. Neki nisu članovi zbog političkih razloga, ili nediscipline, a na starijim godinama ima i isključenih. Vrlo Mnimljiv odgovor dobili smo na Prirođno-matematičkom, gde je na prvoj godini 278 van Saveza. odgovor koji u sebi krije i dublje uzroke od proste »a]jkavosti«. Evo, o čemu se radi: kao što je poznato. sem na grupi matematike. na Prirodno-matematičkom fakultetu nema vanrednog studiranaja. pa ipak jeđan deo studenata (naročito iz geografije) praktično vanredno studira. »Neinteresovanje za razgovore u Savezu studenata, neki ođ njih (»vapdemi« B.) obja<šnjavaju time da ne žele da ih upoznaju na fakultetu, da ne bi školske vlasti doznale za njihovo vanredno studiranje. Izuzimajući Pravni fakultet, misliim, problem neučlanjenih re ( 1 dovnih stuđenata u Savez stu- J ' denata na prvim godinama mahom postoji zbog nenađenih formi prihvatanja svršenih učenika srednjih škola u fakultetsku sre dinu. S druge strane treba odbaciti praksu kampanjskog učlanjivanja. čije se greške ispravIjaju na starijim godinama isključenjem iz Saveza. Cini nam se i pored specifičnosti Pravnog fakultefca da da rešenje da se izvesna organizaciona pitanja reŠavaju na grupama predvojničke obuke nije najsrećnije, naročito ako bi to postao aktuelan problem. Na kraju. posle dovoljno stečenog iskusva iz ranijih i ove godine. treba verovati da će studentska rukovodstva na fakultetima pokazatd više realizma za ovo pitanje. koje u svakom slučaju prelazi okvire organizacionog karaktera.

B. JOVANOVIC

ВЕСТИ из Удружења студената у Параћину

Месечно једанпут одржава се у Параћину „усмена штампа". Иницијатива за ово припада студентима и они спадају у најактивније учеснике. Пред, увек пуиом салом Синдикалног дома, на сатиричан или озбиљан начин обрађују се локални догађаји, Садржину за програм одабирају студенти у сарадњи са свим друштвеним организацијама. XXX Ових дана Удружеље је добило нову просторију. Очекује се само изгласавање буџета f ГНО, који је обећао материјал| ну помоћ, да се просторија у' Р€ДИ. I X X Један студент арх. и студенти грађевинари сарађују са Дру штвом за уређеше града. Они су учествовали у подизању летње баште и позорнице. Неки, који имају смисла за декор, редовно сарађују са разним друштвеним организацијама, кад треба декорисати неке просторије, уредити изложбу и сл, XXX Студенти права из овог Удружења одржали су у селима четири предавања о комуни и једно поводом Дана права човека. Одржана су и два предавања о атомистици, од којих једно за гарнизон. XXX У читавој активности удружња учествују само студенти. Ниједна студенткиња се не инте ресује за рад Удружења. Чак и на Студентским играма у Смед. Паланци учествовало је 30 студената, а ниједна студент киња. Вероватно су у томе били јединствени случај. Макар колико изгледало несбично, али су разна малограђанска схватања у овом случају савладала она нормална, по којима се те исте студенткиње понашају на факултету према својим колегама и у оквиру сво је организације у Београду.

Razmcna studenata između srodnih fa kulteta trebalo l SLIKA NEDELJE Na slici zagrebački studenti farmacije u Beogradu za vreme nedelje farmaolje. (Snimio: S. Anđeiković)

Iz studentskog građa

Govoriće se i dalje o nama ali ne kao dosada

»Sada se u Studemtsikog gradu oseća prijatnija atmosfera«, rekla je jedna studentkinja. O tim Ijudima što žive u domu preko Save, neće se pričati samo loše. I neće više niko ndgde za njih pomenuti reči »džungla«, »Monte Karlo«, »Cikago«. A moj prijatelj? On mi se jadao jednom pre 3 meseca dok je autobus na kišnom danu lagano mileo. Jadao se čovek da ш je što ranije da beži iz Studentskog grada.

Jel zbog blata i ovih gužvi na autobuskim stanicama?, upitao sam ga. Da, zbog blata ali onog unu tra, odgovorio je on mimo i mudro. Nasmejao sam se i odmah se uozbiljio. Opeklo me je nešto duboko unutra. »Blato« u tako lepim, belim divovima među kućercima? A ko li to niije »blato?« pomisMo sam i ništa mu nisam rekao... Moj prijatelj je sada zadovoljan i ne mudruje. Pri znaje da je bio siabić jer nije mogao da nađe izlaz. Drugi su ga našli, јег su bili vedriji i odlučnijd... Svaka nedelja ispunjena je nekim programom. Ko gde želi, koga šta interesuje, ko za što ima smisla po tome se opredeljuje. Društveni klub ima šarenolik i interesantan program. On ga uspešno sprovodl Njegove akoije okupljaju sve više studenata. Sa rendilo plakata na ulazima govori. Govori o nekom predavanju, dru garskoj večeri, knjdževnoj večeri... Društveni Idub ima pet sek cija. Društveno politička i literama sekcija najbolje rade. Dramska i folkloma sekcija nagovestill su stvaranje kulturno-umetnićkog đruštva, Ne onak vog tipa kao što su to bila društva na fakultetima. Postoji mišljenje da ima uslova da to društvo bude veliko i jako. U petak u zoru naš »populami« obaveštač progovorio js kroz grla zvučni- i ka: ». ..vrši se upis u muzičku ‘ i horsku sekoiju«. Kamion je рге neki dan dovukao dva klavira. Svi su sa nevericom pitali: »jel ■ ovo naše«? Muzička sekcija može već da počne đa radi. »Glumci« rade revnosno i ozbiljno, Po-

[ deljeni su u dve grupe. ZanimIjive su i bučne njihove probe. I Sportsko društvo »Stuđenl'skl grad« je već poznato. Cine ga osam kluboI va. Sportska sala Je svako po podne i! puna. Pojavite U se kao posmatrać 1 na utatanlci nekoj 111 zavlrtte kroz prozor iz rađoznaloetl vldećete da se ! u toj sali ozbiljno radl. Uprkos te: škoća materijalne pilrođe druStvo ! ofcuplja sve više studenata. Ono sada ! Ima ргеко 300 aktlvnih sportista, Stvoreni su 1 klubovl tehinlke aM još uvek na papiru, јег sredstava za početak rada 1 pored najlepših obećanja nema. Heclmo foto klub će početl uskoro sa održavanjem tečaja. Streljačka družlna u formiirainjti. Aeroklub kod nas itna izveenu tradicljiu. Aktlvlsitl iz аего kluba sada 1 samo propagiraju, a kad se prolepša računaju na omasovljenje svog kluba. Eto Izložlo sam šta sve u Studentskom gradu postorji 1 gđe studentl provode svoje slobodne sate. Naravno Još ne svi. Ispalo Je to možda nekako bledo 1 regletarski. Ovi klubovl l sekclje imaju teškoča. Pltanje рго stora za kulturno umetnlčke seflcdde Još uvek Je afcutno. Probe se ne mogu držati u sobama 4 х 5. A šta se može kad u ovoliktm paviljonima neша ni Jedne veće proetorije? Takav Je bio projekat a onaj ko ga Je radi« nije misllo đa studentd treba neštC drugo da rade u domu sem da spat vaju. Dat Je pređlog da se u bloflcC jedan, od četlri sobe na četvrtor* spratu napravl jedna sala. Neflci ini ženjer koji ruikovođi gradnjom nlje ‘se složio sa tim predlogom. Pored ' toga mora se nastojati l đalje da se nađe bar bilo kako rešenje. Dom kul ‘ ture vlše zbog neraizumevanja a ma‘ nje zbog svojih te&koća nije nam pružao potrebnu pomoć u prostori' jama. Tek u poslednje vreme poele upomih nastojanja izlazi se ususret sa više razumevanja. Problemi materijalne prlrode delimično su rešeni stuđentskim uplatama za društveni ždvot, ali 1 to nije dovoljno. Uanlmo samo biblioteku. Ona treba da je đaleko bogaitlja. Sportdstl oskudevaju u opremi, a to je pored želje 1 volje razumljivo važan uslov za rad.. . Teбкоса ima ali Ipak se radi. Igranka i nekoliko Sahova ndsu više jedina razonođa. Stvara se iz osnova drugačija tradiclja. Dom se više neće shva titi kao prenoćlšte, a to Je važno Jer će sa tim shvatanjem neetatl mnogi problemi kojl su nas pratill kao senka. Kažemo, mnogo Je započeto da se radi ali ima ih dosta Još uvek kojl taj rad posmatraju sa strane. »Ja vlSe volim da gledam u plafon nego đa čltam štampu«, kaže Jedan sbuđent. »Ne žellm nigde da radim »piše u anketnom Hstu Jedna studentkinja. Jedna se pobunila Sto Ju Je naš drug, kolega oslovlo sa »drugarice«. »Ja sam za vas gospođlca »ргоgovortla Je ona uvređeno zbog toga što je ovaj »grubijan« izjednaćlo sa nekakvim »probisvetdma« koji su se Рге deset 1 vlše godlna borlli za nešto što ona ne razume. Ali ipak, može se slobodno rećl nienja se lik Studentsflcog grada. To može svaiko vldeti. I onaj kojl to ne želi. Govorlće se 1 dalje o nama ali ne kao do sađa..,

А. Merenik

Indeks BEZ KOMENTARA

U Studentskom domu »Vera Blagojević« uveli su kao praksu đa posle jedan sat noću otključavaju kapijn ne kljućem, već samo sa 50 đlnara. Nekada portlr isključi zvono 1 bezbrižno zaspi. Zalsta, redak primer snalažljlvosti. Važno je da para pađa, a kome i od koga to nije važno, јег se radl o pronalasku kojl nijedan dom nema. ГШМЛ »KOD CARA« Udruženje studenata međicine I godine organizovalo je pre neko veče »rugarsko« veče u hotelu »Zagrebu« zvanom Ruski саг. Programa nije bilo. Rukovođioci večeri rekoše da direktor hotela nije pristao, a onl su »morali« baš u ovu salu. No sve to nije tako tragično, kađ ne bi bilo slertećeg: sala košta 6.000 dlnara, muzika 4000, autorsko pravo 2000, tikupno 12.000 đinara rashoda, a od prodatih ulaznica kojih je bilo i2O po 50 dinara i za garderobu je uzeto ukupno 13.200 đinara. inači prihod oko 1000. Pa ... Pa nlje važno. Firma je važna medicinar »Kod cara«. Drugi imaju program, domsku Ш fakultetsku salu, drugarsku zabavu, a oni su zadovoljni igrankom u hotelu »berze taftanih haljina...« M.

■ »niverzitetska h г o п ika