Студент

"b Наставак ca 1 стране села су пратили будућих стручњака. У седам часова увече сала До ма културе, била је испуњена до последњег места. Ученици Оснавне школе и осамдесетогодишњаци, велики број домаћица- једном речју, читаво село било је ту. После уводне речи о цилБевима Народног универзитета Др. Слободан Шибалић. асистент Института за Инвазионе болести, одржао је очигледно предавање о Ехинококози. Затим је приказан филм о истој бо* лести.

Друг Пањевић, асистент Института и Клинике за заразе, говорио је о свињској куги и ветеринарско-санитарним мерама за њено искорењивање. И ово предавање пратио је филм о истој болести. Два краткометражна филма о природним лепотама наше земље завршили су ову посету. Становници села су нам саоп штили, да су захвални екигш која их је посетила. „Секција за помоћ селу и сточарима“ планЈЈра сваке недеље одлазак у неко село.

М. С. Стојановић

На практичном раду

„ВАШАР ЈЕ БИО НА ВАШАРУ”

На балконима гужва а доле у кругу петоспратнице одржава се незванична ревија животиња пошто је зоолошки врт место за званичну ревију. Са балКона усклици одушевљеша. Допе медвед се гега на задњим Вогама а мајмун се шепури оревен у живописну ношњу. Да му испод оукње не вири реп могао би се умешати међу децу која се играју на пролећној киши (доказ да је човек постао од мајмуна). Али зато они одушепљавају и оне на балконима и њихове власнике које са балкона гађају петодинаркама. * Пријатељи животиња већ силазе у круг. Загледају посету као да им проверавају идентитет, а власник Циганин већ рекламира квалитете: Пет банке и на бандефу се пгње'! Публика гунђа. Јест дсбро је и то видети али пет банки је једна улазиица за биоскоп. Један се на крају одлучује. Можда је то само реклама? треба проверити. И Циганин почиње да прави кругове око бандере са својом „Буцсм“. „Буца“ неће никако на бандеру. Зар да врати пет банки? И он ,ie нгжно помилова по леђима. „Буца“ му показује да је остало јсип нешто од њене храбрости и без „пардона“ га стрпа под ноге. Са балкона аплауз. Па то је најуспелије ма да на програму није прсдвиђепо. Ипак цивилизација је учинила своје и „Буна“ се „добровољно“ пен>е на бандсру. „До врха бондере" јавља се онај што је „прежалио пстобанак“. „Не може даље. горе има стр-уја“ сбјашњава Циганин. „До врха или враћај паре“! „Зар ти оћеш да ја останем брз леб?“- јавља се власник и већ види како се његова средстпа за пгоизподњу руше мртва са бандере, како он оста је без посла ...

(Радња и личности нису измишљене).

„Ајде немој да си „фрајер“ пусти човека“ виче неко што у „уметности" не гледа комерцијалну страну. Један из публике. који је некад изјасљивао (када је била ревизија места због слабог успеха) да никад код горе газдарице није становао него што је ова (управник), јер му нико није замсрао што три године „тапка“ у месту, одушевљен узвикује: Е, људи једанаест година станујем код газдарице а ово још нисам видео! Неки апсолвенти-староседеоци озбиљно закључују: Ух, што није свиња, а оволика! Море мани, видиш да ј® мршава као да нам је исти купар (сетио се дискусије о кувару на конференцији дома). Тамо даље мајмун показује своје вештине: „како официр сабљу паше, како девојка плаче кад јој момак иде у војска, како се девојка огледа када иде на сзстанак са момак“ ... Лете петодинарке. „Зашто не идете заједно“ пита неко радознало циганина? „Нећу да му сметам- отац ми је“. „Лажеш ти, радите ви у копродукцији“. Један члан управног одбора растура и ову лојалну конкуренцију на жалост „пријател>а животиња“ Публика се разилази гунђајући због неразумевања управног одбора за развој друштвеног живота. „Буца“ урла као разгласна станица у рано јутро. Радња се одвија у Студентском граду.

М. Милосављевић

univerzitetska hronika

SA II INTERUNIVERZITETSKE KONFERENCIJE

DISLOKACIJA rasterećenje postojećih i približavanje univerziteta narodu

Kao opšta primedba, organizatorima II interuniverzitetske konferencije u Zagiebu, stoji da nisu pripremili dokumentovan materijal o stanju na univerzitetima u zemlji po pojedinim pitanjima o kojima se na konferenciji diskutovalo.

grebačko sveučiliSte stojl na stanovlštu da je to korisna ustanova 1 u našim uslovtma, јег bi Unlverzitet dobio saradnike u licu poznatih stručnjaka iz prakse. Stav Beogradskog vmiverzi'teta je dijametralno suprotan. Po ovom shvatanju privatna docentura bi mogla negatlvno da utiče na izbor nastavnika, jer bl prilikom konkurisanja privatni docent, po nepisanom pravilu, imao pređnost nad ostalim kandidatima kojl siu konkurisali. Za izbor đocenta Zagreba i Ljubljane smatraju da je

Ta primedba naročito važi za diskusiju o strukturi Univerziteta i fakulteta, te univerzitetskih i fakultetskih ustanova. Da li ići na centralizaciju ili dekoncentraciju postojećih fakulteta, da li stvarati zavode i institute za pojedine naučne discipline na čitavom Univerzitetu ili ostati pri postojećim ustanovama sa dva-tri naučna saradnika. Odgovor na ova pitanja moguće je dati samo na bazi dokumentovanog materijala, a inače diskusija postaje apstraktna, kao što je na konferenciji i bilo. Tu, većim delom apstraktnu diskusiju usmerio je drug Nikola Sekulić, pretsednik Sveučilišnog saveza Zagrebačkog sveučilišta. On je rekao da konkretna rešenja treba tražiti u duhu datih uslova, ali perspektivno posmatrana stvar nalaže da se priđe modernizaciji fakulteta i naučnih ustanova i da se već sada počne sa planiranjem stvaranja novih univerziteta u našoj zemlji, јег smo došli u jednu nenormalnu situaciju da imamo mamutske univerzitete. Rektor Zagrebačkog sveučilišta iznosi činjenicu da oko 40 л /о diplomiranih studenata ima stalno boravište u Zagrebu, što znači da Ijuđi iz provincije nemaju uslova da se školuju. Izneta je činjenica da se kod nas studije završavaju u 26 ili 27 godini života, čega nigde nema u inostranstvu gde mladići postaju samostalni već u 23 ili 24 godini. Sve su to razlozi koji govore da univerzitete treba približiti provinciji. Problem habilitacije privatne docenture. Do različitih stavova ■ na konferencijl došlo je i u diskusiji o pitanju habilitacije 1 privatne docenure. Prlvatma đocentura Je postojala na Zagrebačkom sveučilištu i рге rata, ali ta ustanova nije predviđena Opštim Zakonom o univerzitetima. Za-

У СЛЕДЕЋЕМ Б Р О D У Решчргажа о бурманским студентима у Београду

nužno pored doktorata tražiti 1 babilitacionl rad. Suprotno od ovoga, mnosi diskutantd su, držeći se Opšteg Zakona o Univerziteiima smatraii da je dovoljno Jedno ill drugo, jer tražiti habilitacioni rad od naučnika sa doktorskom titulom,' znači samo odugovlačenje izbora. Međutim, činl se da je prt ovoj đlskusiji doSlo do nesuglasica da 11 je habllitaclja samo procedura za izbor 111 poseban naučni rad, U svakom slučaju moramo se složiti s “im da aamo doktorska tltula nlje dovoljna podloga za izbor u redove unlverzitetskih nastavnika. Uoetalom. ргаksa je pokazala da ima dosta naučnika koji, nažalost, nisu dobrl i kao pedagozi. M. S.

Из студентског града

О ЈЕДНОЈ ЗНАЧАЈНОЈ САРАДЊИ

Нема још два месеца од када је одржана конференција Социјалистичког савеза у Општини Нови Београд. Присутни сту денти нису се осећали нарочито пријатно. Прмиедби на нерад студената у ССРН било је више него што су то они желели Општина у којој живи 2.500 студената није од н>их имала никакву корист, И конференција је то констатовала. Контакта са грађанима уопште није било. Било га је на аутобуским станицама, а на њима смо постали познати као „безобразници“. „кавгаџије" и „готовани“. За последњих месец дана учињено је много да се студснТи укључе у живот територије на којој живе. Медицинари су први почели. 96 студената медицине активно учествује у патронажној служби. Сваки од тих студената обилази по једног болесног грађанина даје му медицинске савете и води бригу о њему. Грађанима је одржано око петнаест популарних предавања из сбласти медицине и хигијене. у организацији Црвеног Крста студенти медици не су најактивнији. Друштвени клуб је остварио пуну сарадњу са Народним универзитетом. Сва предавања, политичка, нау чна или уметничка су заједничка. Људи из ове Општине се сада често срећу са студентима, али сада у салама за предавања. Друштво за телесно васпитање „Партизан“ биће једно друштво на Новом Београду. Оно ће обухватити раднике, сту

денте и ђаке. У последње време дискутује се о стварању јед ног културно уметничког дРУштва сххајањем постојећег радничког друштва на Новизм Београду и студентских културно уметничких секција. Ссновна организација ССРН у Студентском граду званично не постоји. Пре две године она је постојала. Али на папиру јер форме рада које су постојале у осталим организацијама ССРН нису били погодне за сту денте. Прошле године нађено је компромисно решење. Одбор Савеза студената вршиће оне дужности које ггрипадају одбору једне основне организације ССРН. То се углавном односи на неке важније политичке манифестације и зборове бирача као и на неке формалне, али нужне обавезе (на пр. плаћање чланарике). Омладинској ор ганизацији на Новом Београду прулха се такође помоћ приликом одржавахва предавања. Недавно je одржан састанак у среском комитету СКС Земун са претставницима одбора Савеза студената Студентског гра да. На том састанку створен је план о активности студената у земунском срезу. Најпотребнија је помоћ студената медицине, ветерине и агрономије. То су све облици кроз које се почело манифестовати учешће студената у животу Општине. Такав рад у мнсгозде ће поправити утисак створен још ранијих година.

А. Мереник

ПОНОЂ сел; и СТОЧАРИНА