Студент

(Наставак са етр. 1) ua савета, утичу на врзо постављањс школских питања. Амгажовање организација и систематски контакт са члановима фа култетских савеса Је корисна форма уотшгге, а поготову сада у периоду припрема факултетских статута коЈи треба да претстављаЈу основиду читавог механизма друштвеног управљања. Наставни планови су до, пре годику дана били Један од осмовних питања у борби Савеза студената за решавање наставних питања. Као резултат те борбе имали смо мање -више нондернизоване планове, али је пракса за последњу годину дана показала да се не спровводе у живот закључци до коЈих се дошло. То им Је било утолико лакше чинити, што се на програмима и њиховом усклађивању са новим каставним плановима скоро ништа нијв радило. Уско повезано са наставним плановиаса и програмима Је и питање постдимпломског студирања. То Је к<н*статовано и на П интеруниверзитетској конференциЈи у Загребу. Сааез студената сматра, да је Једино правилно та два проблема по-

везати у том смислу да институција постдипломског студирања утиче на растерећење наставних планова редовне наставе, како би студенту било омогућено да заиста заврши факултет у време предвиђено плановима, односко статутима и Законом. У противном, остаће узалудно свако фиксирање дужине трајање студирања и борба против све већег броЈа апсолвената. За решавање наставних и осталих школских питања показале су се веома корисним интерфакултетске конференције. Међутим, досада су те коиференциЈе, наЈчешће opraнизоване у режиЈи студената, давале слабе резултате. Прем* процени Пленума, интерфакултетске конференције мораЈу да буду много боље припремане, да о њима буде информисан Централни одбор, а корисна Је инициЈатива коју су дали економисти позивајући на своју конференцију поред професора Још и око стотину економиста из праксе који су завршили студирање за последњих неколико година. Несумњиво да he ти људи имати много чега корисног да кажу о томе каква Је настава потребна да 6и се добио стручњак каквог тражи наша привреда. Претседништво Централног одбора се обавезало да ускоро и-

зради правилник о раду ових когнференција, како би и на тај начин њихов рад био потпомогнут. # I СТАТУТЕ И РЕПУВЛИЧКЕ ЗАКОНЕ ДОНЕТИ ШТО ПРЕ Насупрот тенденцији одуговлачен>а са израдом факултетских и универзитетских статута, као и републичких закона која се у пракси осећа, а дошла Је до изражаја и на иитеруниверзитетској конференцији. Пленум сматра да рад око израде ових аката треба убрзати. При доношељу ових аката. Савез студената има задатак да се избори sa прецизкиЈе формулисањв оних момената који се односе на друштвене, васгштне и културие проблеме, статус студената и учешће студената у раду управе. Oceha се тенденција сужавања права студената на удружење, чиме се студенти третирају као Још недорасли грађани којимд су потребниЈи малтене тутори у лицу декана или чланова факултетсхе управе, а све то ни у ком случаЈу није и не може да буде у складу са интенцијама Оггштет закона о Универзитетима. Исто тако, на факултетима се кри во тумачи и закокска формулациЈа

о ттраву учешћа претстав.тгика студената у раду факултетске управе. Пленум Је наложио свим организацијама да се боре не само да буду саслушана њихова мишљења и о другим сем социЈално-економских питања, већ да добију право и да важна и актуелна питања, и да учествуЈу у прелиминарном решавању о њима кроз рад комисија, израду елабората итд. Статус студената Је посебан проблем о коме Још увек нису искристалисана мишљења ни шта заправо значи, а Још мање када и у коЈим случајевима се губи, сем оних случајева коЈе предвиђа ОЗУ, а коЈи су и онако јасни, О овом проблему било Је врло жучне и контрадикторне дискусиЈе и између самих професора у Загребу. На пленуму Је такође дискутовано, али нису донети конкретни закључци. Свакако 6и било корисно, да се о њему мало детаљније продискутује и У нашем листу како би оваЈ проблем био осветљен са свих страна. Плекум Је стао на становиште да нема разлога за поновним увођењем планског уписа на универзитете. веђ гоггање уеклађивања броЈа студената са потребама треба решити друтим сретствима. м. с.

(Наставак са стр. X) али начин на који је то постигнуто, са гледишта чисто законодавне технике, можда се може приговорити о чему he да кажу своју реч компетентнији, чињеница да је глава о студентима, њиховим правима и дужностима дошла тек при крају вадрта (као једанаеста) а у ОЗУ се налази у почетку, свакако није само техничко питање. Исто тако, није чисто формално питање, ни то, да је Општи закон у посебном члану предвидео право претставника студената да присуствују седницама фа култетске управе када се расправља о питањима извођења наставе и спровођења правила студирања, а нацрт ову материју регулишу као последњи (седми) став члана 42 у коме се говори о начину рада факултетске управе и другим питањима. НЕЈАСНО... У трећој глави хоја носи назив „Органи универзитета и факултета, њихов састав и надлежност“, налази се 32 члана. Међутим, испод очекивања, у овој материје није речено много новог. Права и дужности појединих органа су одређена као и у Општем закону. Једина значајнија новина, односно конкрет тизачија поставки Оттштег закона, је поступак подношења приговора од стране факултетске управе на одлуке факултетског савета и, од стране факултетске утграве, факултетског савета и универзитетске управе на одлуке универзитетског савета. Нејасна је формулација тачке 9 члана 43, у којој се каже, да факултетска управа „доноси одлухе о оснивању спајању и укидању установа факултета. Та кво исто право дато је и универзитетској управи за оснивање универзитетских установа. Међутим. Оттшти закр« о уни( верзитетима управама оставља , у компентенцију једино да дају , предлоге. ] *3 + 1“ ИЛИ? з *, , l Шеста глава „Настава и i испити“ поред одредаба о фик- ] сирању дужине студирања на појединим факултетима (према

постојећем стању) предвиђа, у , складу са Општим захоном, и постдипломско студирање ; наставу за научно усавршавање, специјализацију и докторанте. Сем тога у нацрту се, као ново, даје право факултетима да могу по потреби организовати течајеве за усавршавање краћег трајања и мањег обима. Свака ко да he ова институција у прак си дати корисне резултате. Изгледа, да је по члану 83 и у самој комисији било жучне дискусије која садржи три алтернативе. По једној испит се полаже по систему 3+l, тј. четврти пут и коначно пред ксмисијом. По другој алтернативи, тај пропис треба изоставити, што значи да се право полагања испита бројчано не ограничава. Tpeha алтеркатива пледира на то да се одредбе овог члана односе само на студенте прве и друге године. Изгледа да је ова трећа алтернатива најприхватљивија, посматрана и са ширег аспекта, а не само са гледишта студената, ПОКУШАЈ ЗАОБИЛАЖЕЊА ОПШТБГ ЗАКОНА О УНИВЕРЗИТЕТИМА О наставницима се говори у осмој глави. Из читаве ове материје која садржи петнаест чланова, засад ћемо се задржати само на другој алтернативи члана 46 која каже да се институт реизборности примењује само на доценте. Изгледа да су редактори, или бар они који су пледирали за уношење ове алтернативе, на овај начин покушали да заобиђу поставку Општег закона о универзитетима која каже да се избор доцената и ванредних професора врши сваке пете године. Исто тако за чуђење је, да овај нацрт ниједном речју не спомиње члан 30 Оттштег закона који даје право факултетском савету да „на предлог факултетске управе или самоиницијативно, кад то тра же интереси унаггређења научног и наставног рада у појединој струци или научној дисциплини, одлучити да се... распише конкурс за избор редовног и ван редног професо^а..." М. С.

univerzitetska hronika

Разноврсност културних проблема

„НАЛАЗКМО СЕ У ПЕРКОДУ ЗНА ЧАЈНОГ ПРЕВИРАЊА НА ПОЉУ КЊИЖЕВНОСТИ, МУЗИКЕ, СЛИКАРСТВА, РЕКАО ЈЕ ДУШАН ЉУБОЈЕВИЋ У СВОМ РЕФЕРАТУ. ЈАВЉАЈУ СЕ НАЈРАЗЛИЧИТИЈА МИШЉЕЊА, НИЧУ „ПРАВДИ"... СВА ТА ЗБИВАЊА СУ ВИДЉИВА: ШТАМПАЈУ СЕ КЊИГЕ, ЧАСОПИСИ, ЛИСТОВИ, СМЕЊУЈУ СЕ ИЗЛОЖБЕ, ПОЗОРИШНИ РЕПЕРТОАРИ, БИОСКОПИ СЕ НЕ ПРАЗНЕ... ГДЕ ЈЕ У СВЕМУ ТОМЕ СТУДЕНТ? КАКВО ЈЕ И КОЛИКО ЊЕГОВО ИНТРЕСОВАЊЕ ЗА СВЕ ТО?“ Тражећи одговор на ово питање, референт Je констатовао, да Је нереална оцена по којој је највећи броЈ студената апсолутно незаинтересован овим питањем. ,У прилог томе говоре многе чињенице: 70% посетилаца уметничких изложби отпада на омладину, а од тога по прилици три четвртине су студенти. БроЈ музичких и књижевних вечери на факултетима је у порасту и, што Је Још важниЈе, и броЈ посетилаца Је у иаглом порасту. Ка да би се располагало и подацима о посети позоришта, ова оцена била Је Још Јаче поткрепљена. Но, како ово не обухвата све студенте, како Још ни код обухваћених ниЈе постало чврста, стална навика, неопходна потреба, на Савезу студената остаје важан задатак да већ према рзличитим условима културни живот организуЈе, да му даЈе потстрека, да га и са чисто материЈалне стране обезбеђује.

Читава ова проблематика се мора решавати комплексно, захватањем свих појава из којих вуку корене разне негативности међу студентима. Квалитет средњошколског знања, ниво културног и општег васпи тања стечен пре доласка на факултет, у породици и школи важни су фактори, без чијег се уочавања не могу решавати културни проблеми на Универзитету. О томе референт каже: „НО ОРГАНИЗАДИЈЕ НО У НИЗУ СЛУЧАЈЕВА НИСУ МОГЛЕ ДА ОДИГРАЈУ ПРЕСУДНУ УЛОГУ ОДГАЈИВАЧА МЛАДИХ ЉУДИ. ДОК УТИЦАЈ НО НА ПОЛИТИЧКА СХВАТАЊА ОМЛАДИНЕ ПРИМЕТАН (КОНСТАТАЦИЈ А СВИХ ФАКУЛТЕТА), ТАЈ СЕ УТИЦАЈ НА КУЛТУРНО ВАСПИТАЊЕ ЈОШ НЕ ОСЕЋА У ДОВОЉНОЈ МЕРИ. ОНА У РАДУ, КАО И НАША ОРГАНИЗАЦИЈА НАИЛАЗИ НА РАЗНЕ ТЕШКОЋЕ, ПРЕ СВЕГА МАТЕРИЈАЛНЕ ПРИРОДЕ." Говорећи о схватању модерног у уметности, референт Је, ограничавајући се на студенте уметничких академија, направио овакву класификациЈу: ЗА ЈЕДНЕ ЈЕ „МОДЕРНО“ ОНО ШТО ЈЕ УПРАВО ДИЈАМЕТРАЛНО СУПРОТНО СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ СХВАТАЊУ УМЕТ НОСТИ; ЗА ДРУГЕ ЈЕ „МОДЕРНО" САМО ПАРАВАН ЗА ШИХОВО ШАРЛАНТАНСТВО, ДОК ЈЕ ЗА ТРЕЋЕ, ТРЕЗВЕНЕ И НАПРЕДНЕ, ОНО ИЗРАЗ БОРБЕ СТАРОГ И НО ВОГ.“ Сматрамо да се морамо борити против сваке крајности, и то ка-

ко против застуттниха старог, тако и против оних који су за иово по сваку цену. При томе треба да noмажемо нашим здравим и зрелим кадровима у борби за стварно нов савремени израз у уметности''. Што се тиче осталих студената, наш је задатак, да код њих васпитамо осећање за самостално уочавање онога што је лажно и омога што је заиста ново и модерно. У другом делу реферата било је речи о конкретним облицима рада на Београдском универзитету. Културно уметиичка друштва кроз која се до пре неколико година спроводио целокупан културно уметнич ки рад, подлегла су са изузетком репрезентативиих фолклоризму и дилентантизму. Наместо н.их, на скбро свим факултетима осиовани су друштвени клубови који су у највећем 6pojyt случајеаа нашли своје место у студентској средини и caecYpa»o развили делатност. Они су, по речима референта, „већ давно прешли оквире народног универзитета и прерасли у комплетне домове културе". То и јесте цил. коме треба да теже сви друштвени клубови студената. „Питање традиције уопште може да буде актуелно за наш град само не традиција ради традиције. Зар не би могао постојати Један традиционални студентски дан или различити на разним факултетима тра диционални пријеми и истграћаји наших студената. Мислим, да је корисно што су другови са архиктуро организовали недељу студената прве годиие за које време су их водили у позориште, спортске приред бе, приредили им другарско вечв итд." Организовање што више здраве. човечанске и хумане и самим тим с наших позиција идејне забаве, такође је велиха потреба и задатак нашег Савеза. Дискусија, која се по том развила, била је врло жива и ггружила је комплетну слику културне активности студената у нашој земљи. Нека питања су нарочито потенцирана, као што су: развијање друштвеног живота у студентсхим домовима, покретање активности клубова жена студвлткиња, рад на уздизању нивоа културв руководећег кадра по удружењима, штетност од секторисања када Je у питању организовање културнот рада итд. По себно је била запажвна дисхусија друга Милојка Друловића. Он је нарочито указао на важност што реалније оцене негативних појава, будући да свако претеривање било у једном или у другом смислу може да штети. Даље је говорио о потреби, да се борба против идејних скретања и идејних противмика води кроз дискусије, кроз доказивања да Је негативно, у коју сврху се морају користити сва сред ства за јавно изражавање мишљен>а. Нарочито је нагласио да у тоЈ борби треба да учествују сви напредни студенти, без обзира на иеку уску стручност, Јер Је ово заправо Један облик политичке борбе. и. п.

ПЛЕНУМ ЦЕНТРАЛНОГОДБОРА САВЕЗА ОТУДЕНАТА

НАЦРТ РЕПУБШКОГ ЗАКОНА •iiiii 111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 0 УНИВЕРЗИТЕТИМА

ДРУШТВЕНО УПРАВЉАЊЕ НЕ РЕШАВА СВЕ ПРОБЛЕМЕ