Студент

SUSRETI

HITCHHIKE Аутор ове репортаже провео је летос, с једном групом југословенских студената извесно време на Међународном семинару за енглески језик који је организовала Велшка омладинСка лига. Ево његових импресија о томе како су се довијали учесници овог семинара да би упознали (без много средстава) језик, пределе и људе гостопримљиве земље. Можда he ово и вама некада устребати...

Узалуд ћете тражити по енглеским речницима и по лексиконима значење ове речи. Тамо је нема. То је модерна кованица коју је донело собом доба Фијата, Буика, Опела, Ситроена и модерних аутострада. То је установа која егзистира у западном свету и коју експлоатишу у првом реду студенти. Слободан превод би био закачити се кад идеш пешке. Код нас се то обично зове ауто-стоп. Међутим, из овако штурог и једноставног превода не стоји било шта што би дало ближе обавештење о карактеру, могућностима и целисходнссти овог појма. Тако ни мени први пут, после оваквог превода, није било ништа јасније о томе, шта је управо хич-хајк. То је било петог-шестог дана нашег боравка у једном студентском кампу, на морској обал-и у Велсу. Пао је предлог да идемо хичхајком до једног туристичког места удаљеног око 100 км. На моје питање шта је хич-хајк покушали су да ми преведу и објасне, отцрилике на исти начин као и ја вама. И са знањем које о хич-хајку једнако вашем, ако се своди на ово објашњење, кренуо сам на пут. А после два дана овако смо о ауто-стопу писали, у заједничком писму у Београд, ја и МO Ј ДРУ Г » који је одвојено од мене превалио исту релацију. Он:... Хтео бих да ти пишем о хичхаЈку. Благословена установа. Изађеш на друм, без динара и бирдш. наЈлепша кола. Зауставиш их и возиш се. Било куда, Просто и ефикасно. Сви су љубазни,. свима чини задовољство да ти учине услугу... Озлојеђен његовим идеализирањем ствари Ја сам писао:... Дивно, дивно. Изађеш ка друм и зауставиш наЈлепша кола, онда се возиш. Па се онда пробудиш. Све то изгледа уствари овако. Изађеш на друм и почнеш да машеш рукама. Аутомобили пролазе са путницима коЈи се ваљаЈу од смеха. Колико ћеш дуго стаЈати и махати рукама, зависи од личне кондициЈе. Неки су издржали и по шест сати. Кад исцрпљен од умора паднеш, неко заустави кола. Самарићанин те полије водом. ОбЈасни ти да само триста Јарди одатле постоји аутобуска станица са аутобусом коЈи иде управо у твом правцу и да то кошта само неколико бедних фунти. Сузних очиЈу захваљуЈеш. Затим запенушених устиЈу псуЈеш. Али тек кад он оде. Јер било би непристојно чинити то у његовом присуству... Међутим, касније кад сам почео да у правом смислу, практично, одгонетнем значење хич-хајка, видео сам да смо Ја и моЈ друг имали право 1 . Јер могућности да се добиЈе „лифт“ (место у колима) зависи од многих околности. Околности коЈе могу да услове да се проведете на Један или други начин. Koje су некада објективне, као што су величина и важност друма, време, дан итд. Или пак, краЈње субјективне. У том случају зависите од моменталног расположења сопственика кола, варења његовог стомака и висине његовог крвног притиска. На крају један од врло важних чинилаца сте и ви сами, ваше расположење и намере. Тако, например, ако се журите негде, не путујте никако хичхаЈком. Јер нигде нећете стићи. То знам из личног искуства. Кад гсд сам негде журио по два сата нисам могао да добијем „лифх *. Или није било вели-

ког саобраћаја. Или су кола пролазила поред мене. Са возачима који су се тог тренутка одушевл>авали природом на супротној страни. Или што је најгоре, они су (а то су најчешће били сопственици Јагуара) равнодушно гледали негде преко, или кроз мене. Као и на остале стубове, бандере и дрвеће покрај пута. Некад су гледали радознало. Као у циркусу. Beh сам размишљао разговор у колима. — Бети, шта хоће онај младић? — Који младић? — Тај што маше рукама. — Ма то ти је један од оних досадних хичхајкера. Од оних безобразника који се натурају и на сваки начин гледају да ти покваре викенд, А* можда они нису ништа ни Можда им је било жао што не могу да се зауставе, јер журе на крикет утакмицу. Али ја сам их у том тренутку мрзео. Дубоко. Сматрао сам се пониженим. Заклињао се да ћу се тешко осветити империјалистима који се самозадоваљно возикају лимузинама, Међутим „империјалисти" су у већини случајева били обични мали људи. Радници, фармери или чиновници, Невини људи који су се извезли у шетњу или журили својим обичним пословима. То је отприлике ситуација из мог дела писма. Али постоји и део мога друга. Понекад су сопстевнпци кола били наметљиво услужни. Сами би зауставили кола. Ни-

кад нећу заборавити услужност коју је показао један возач. Били смо у пссети омладинском кампу УН. Увече смо позвани у госте код месног учитеља. Нека врста логорске ватре са пивом, сендвичима и кобасицама које смо пржили на жару. Око један сат ноћу кренуо сам назад у логор. Нисам био сам. Са моје леве стране рачала је францускиња Никол Леба. Ја сам са уживањем мислио на сат хода који нас дели од логора. И већ сам отворио уста да јој изјавим нешто о звездама, о ваздуху или о било чему, кад... Шкрипа кочница и љубазан глас. Хоћете ли да вас повезем? Пријатно лице гледало нас је кроз отворен прозор. Рука је услужно отворила врата. Идемо ли у тај и тај град? Не, не, ми идемо на други крај, у студентски камп (зрачак наде). • Али не мари, свеједно. Он ће скренути са свог пута и одвешће нас до нашег кампа, Касније ми је Никол Леба казала да никако није волела сурови израз мога лица те вечери. Постоје многе финесе у „позиву“ хичхајкера. Један добар хичхајкер мора да их зна. Треба избегавати извесне дане. Изабрати похрдло сате, Наћи црометке дутеве> макао и

заобилазне. На крају треба гтронаћи и згодко место на друму. Такво место поред кога неће моћи да пројуре пуном брзином. Такво место на коме неће, ако се зауставе, сметати онима иза себе. Место на коме ће моћи да вас виде издалека. Овим дајете возачу могућност за размишљање. Да ли да вас прими или не. Допуштате његовом бољем ја да у психолошкој борби победи зло. А кад се још неодлучан приближи довољно близу, задајете му задњи удар. Чврсто га гледате у очи. Уствари у заштитно стакло. И тако очи у очи. Или очи у заштитно стакло. Ако укрсти поглед с вама, битка је добијена. Треба да буде окорела срца па да одоли наговарањима ваших очију и свога бољег ја. Има и других трикова. Мој пријатељ Рене имао је увек букетић цвећа у руци. Он је ха шеретско мангупским осмехом нудио тај букет колима која су се приближавала. Тешко је било одбити га. И кочнице би зашкрипале. И, као што видите, није то баш тако једноставно изаћи на пут и само дићи руку. Али, исплати се. Не само због уштеде у новцу или добитка у времену, већ због једног другог добитка. Који је вреднији од новца. Ту на друму срећу се припадници скоро свих класа. Од оних са уздигнутим палцем. Оних који се возе „антилопама“. Па оних најмногобројнијих у стандардним сериским колима. Све до оних заваљених на задњем седишту Јагуара са шофером у униформи. У времену од једног сата пружа вам се могућност да пробдте све тековине технике, Од историских споменика па до најмодернијих. У истом том времену имате могућност да разговарате с низом различитих типова. С некима од њих биће вам жао да се растанете. Срешћете паметне, образоване и пријатне људе. После разговора с њима, изађете из аутсмобила са очврслом вером у човечанство и хуманизам. Кад упознате те људе схватите како нема разлике међу добрим људима. Како не постоје државе. Већином су то просечни људи окупирани свакодневним бригама. Њих интересују цене намирница и текстила. Они рачунају колико треба да раде да би купили ово или оно. Има их и досадних. Они стално говоре о времену, фудбалу и краљици. Људи већ путују и око света на овај начин. Изађу на пут с уздигнутим палцем. И у колони аутомобила један се зауставља. Возача зауставл>а радозналост, сажаљење, хришћанска дужност, сећање на сличне подвиге или било шта. Али то није важно, Важно је да се путује. Све даље и даље. Преко свих граница и брана. Физичких и етичких. Путују обични, мали, сиромашни људи. Око целог света. И то није авантуризам. То је само жеља да се што више види, научи, схвати и сазка. Средствима која стоје на расположењу. А њих поседује свако. „Изађеш на друм без динара и бираш најлепша ксла. Зауставиш их и 903ИЦ1 C£ t Бидо вудаЛ

ЗОРАН ЂУРИШИЋ