Студент

FILOZOFSKI FAKULTET U ĆORSOKAKU

FAKULTET NE MOŽE POČETI SA RADOM DOK SE NE OBEZBEOE PROSTORIJE

Prošlo je mnogo godina od onog trenutka istorije Beogradskog univerziteta kada je sadašnja zgpađa filozofskog fakulteta. koju je »svom otačestvu« dao Miša Anastasdjević. bia Univerzitet, i kad je okupljala i druge fakultete. Sada je ona postala mala da u sebe primi i sve one koji su rešili da se posvete jezicima i književnostima. Slušaonice su postale male. Hodnici tesni. Cela zgrada mračna ... Tražio se izlaz. Nov prostor. Godine su prolazile. Piiiliv stuđenata je bio sve veći. Згој zgrada se povećavao. Koie novih. koje tuđih. Ali ;ve je to bilo malo da podniri potrebe svih grupa i seminara. Bilo је to davno kada je oostala nedovoljna jedna, a sada se nalazimo u takvoj situaciji kada je malo i pet zgrada. Sađa, kada se nalazimo na oočetku nove školske godine možemo da se zapitamo: »ka’co obezbediti postorije za nove, kad ih nije bilo u dovoljnoi meri ni za stare studente?« Pošli smo. Put nas je vodio od člana Fakultetskog saveta i italijanskog seminara

do dekana. Svako ođ njih imao mnogo šta đa nam kaže. Bili su to ili predlozi, ili jadanja Pre jadanja. Ovako se ne može početi Clan Fakultetskog saveta, drug Žegarac je između ostalog гекао, Fakultetska uprava je rešila u diskusiji da pod Ot'im uslovima nastava ne može početi sa normalnim гаdom. Predlog uprave je da se traži zgrada Gradskog arhiva i da se isele sa Filozofskog fakulteta iz Knez Mihajlove br 40 svi oni koji nemaju neoosredne veze sa njim.. Filozofski fakultet je u dodeljivanju prostorija ne-

opravdano zapostavljen, mada je to fakultet sa najvećim brojem studenata. U ćumezu Sa poslednjeg sprata FUozofskog fakulteta iz Knez Mihajlove br. 40 spustili smo se do Seminara za italijansku književnost i jezik, јег kako srno čuli i kako smo se sami uverili, to je jedan od najsiromašnijih seminara na Filozofskom fakultetu. On ima samo dve male slušaonice od kojih jedna može da primi najviše 30 studenata, kancelariju za profesore i malu biblioteku. Ukupno ima oko 800 studenata (A, B i C grupe). Na prvoj godini je bisve ove ima samo tri prozora koji gledaju u dvorište. Zimi je tu mračno. Sijalice moraju stalno da gore. Primio nas je profesor SekvL Cian je čuo šta nas interesuje, imao je mnogo da nam kaže. Робео je od ргоfesorskih da bi prešao na stuđentske muke: Zamislite, ova sobica treba da služi za osam nastavnika! (Ta sobica ima 3,5X4 metra). Nastavak na 3 strani

PROSTOR KOJI JE ODREĐEN ZA NOVU ZGRADU FILOZO FSKOG FAKULTETA

U 1954/55 šk. godini diplomirao je 2.7в1 studenU

Godina dana društvenog upravljanja Univerzitetom

PRVI KORACI

Prva godina društvenog upravljanja na Univerzitetu vec je za nama. Početna isknstva su tu, prvi rezultati. Oni su srušili skepticizam, koga je bilo kod nekih nastavnika prosle goiime. O radu organa Univerzitetskog saveta i Uprave bilo Je reci i u izveštaju i u diskusijl, ali nije rad ovih organa razmatran dublje: koliko su oni izgradili mehanizam društvcnog upravljanja, kako se donose odluke i kako teče pnpremni stadij, koliko u njemu učestvuju svi nastavnici i stuđenti, koliko se ukljnčuju studentski pretstavnici u organe upravljanja, koliko oni stoje u stalnom kontaktu sa studentima, podnose h im izveštaj © svome radu itd. Godina dana rada nije dugo vreme da bi se mngtj donositi krupni zaključci, ali skupština je mog! a ovo važno pitanje konkretraje da obrađi.

Zašto se prođužava vreme stuđiranja S obzirom na naše društvene po trebe za visokokvalifikovanim kadrovima i s obzirom na teškoće nastavz, koje sa većim brojem studenata postaju sve veće, za naš Univerzitet ovo je ozbiljan problem. U školskoj 1953/54 godini od studenata koji su stekli pravo diplo miralo je 14,8 a u narođnoj 15.7. Izveštaj je istakto višestranost uzroka: niski nivo рге univerzitetskog školovanja, koji varira. alj u celini ne zadovoljava; materijalni uslovi života i rada nisu povoljni za mnoge studente; lieno zalaganje studenata ne zadovoljava, a to postaje još ozbiljnije kada se spoji sa teškim uslovima ;.'.astave; na kraju, nastavni programi i planovi ne odgovaraju osnovnom smeru: stvaranje stručnjaka opštega tipa.

Problem prostorija z a Filozofski fakultet Fakultet na kome studira беtvrtina svih studenata pod teškim okolnostima zaslužuje onu pažnju koju ши ovoga puta posvetila skupetina. da ranija Univerzitetska uprava snosi deo odgovomosti. U najmanju ruku zbog nedovoljne brige. Neshatljivo je da se pored studenskog рагка podiže zgrađa za Hemiskj institut. a da se nije taj prostor rezervisao za Filozofski fakultet No, kakoje naveo rektor dr Đurićić, ni fakultetska Uprava ne može da skine sa sebe svu odgovornost za ovakvo stanje. Njena građevinska komisija od odobrenih 16 miliona za priprem-

ne radove utrošila je samo 500 hiljada dinara. No traženje krivca bilo bi obiman i beskorlstan posao i skupština je odobrila stav Saveta Filozofskog fakulteta da se ne počinje sa radom dok ne budu obeibetVn: nnjosncvniji uslovi. Najtavak na 3 strani

EEKTOR DR. ILIJA ĐURICIC

KOMENTAR Brucoške večeri

Као i svake, i ove godine se vrše pripreme га doček \ novih studer.nta. I baš zbog toga što ne bismo ieleli da se ponovi sl ka koju svake godine viđamo, smatramo potrebnim da damo izvesna upozorenja. Dok još nije kasno. Naš Univerzitet nema poput Ljuhljanske univerze ili nekih stranih univerziteta izgrađenu tradiciju načina prijema novih studenata. Izuzev »škola preko kože « studenata rudarstva, glavna i skoro jedina forma prjema novih studenata su »hrucoške večeri*. Dobro je pozvato kako su one izgledale. Ljzato treba reći: onakve kakve su uglavnom do sada bile one ne odgovoaraju svojoj патвп. Treba dobro razlikovat nego što priđemo njihovom organizovanju imamo li koristi od njih. Ako će to hit igranka bez ikakvog ili sc naknadnim mrogramom bolje je ne održavati ih. Rekli smo i zgrađenr tradiciju nemamo. Ali mi j< i ne gradimo. • Ona t e ru stvara preko noći. Neće v sa neha pastil Treba počet specifično pojedinim fakvltetima sa organizovanjem nečeg rovog. Ili sa davanjem nov og! sodržaja staroj formi. Akd c već nemamr druge forme -I postarajmo sf da »brucoške ečerir. hudu гв ista takve da тоди posiužU kao prvi blizi kontakt starih Sa novim studndvma. U svakom učaju trehc razmisliti i polefi. Tradiciju nemamo ali je možemo stvoriti. | M.

5 NAD ODROM STUDENTSKOG JEDINSTVA

Piše

MILOJKO DRULOVIĆ

NA TESKA VRATA Birmingamškog univerziteta п kome se održavala V medunarodna studcntska konferencija ovoga leta, zakuceli su i pretstavnici MSS-a. Propusten je, međutim, samo jedan glasnik, dok z a drugu dvojicu delegata Međunarodnog saveza studenata, engleske vlasti nisu odobrile ulazak. Kao srednjevekovnf vitez iz engleskih filmova, jedini pretstavnik MSS-a došao je рге bi se moglo reći, n a pomirenje nego n a mcgdan, s mačem u копсаша | s a smernim pozdravom. Cesto su mu bacali rukavicu u toku konferencije i pozivali ga n a dvoboj. On se bramo svojim skromnim oružjem koristeći svu svoiu veštinu i slabosti protivnika.

Već pet gpdina ove dve stuđentske organizacije (MSS i COSEC) smatraju se protivničkim i bore se za presfciž. MSS je ranije sebe smatrao veteranom međunarodne studentske saradnje pošto je pet godina stariji od Međunarodne studentske konferencije odnosno COSEC-a i nekada je, 1946 i 1947 godine, pod njegovom zastavom bio veliki broj zapadnoevropskih organizacija. Svojom obojenom i pristrasnom politikom MSS je übrzo doprineo đa izvesne studentske unije napuste tu organizaciju. Blokovska opredeljenost MSS-a bila je nekima orgument da treba stvarati drugu organizaciju kao protivtežu MSS-u. Drugi su bili ne za stvaranje organizacije, već jedne forme za saradnju između studentskih organizacija ko

је nisu u Međunarodnom savezu studenata. Međunarodna studentska konferencdja (sa COSEC-om kao političkim telom), zamišljen je bar, kao forma studentske saradnje, a ne kao pandan Međunarodnom savezu studenata. Mada po fizionomiji različite, ove dve огganizacije imaju slične naravi i nose na duši ne malo grehova u odnosu na studentsko jedinstvo i međunarodnr. studentsku saradnju. I u COSEC-u su postojale i postoje jake blokovske koncepcije i uskogruda ideološka i politička shvatanja. U organizr ciji (COSEC-u), koja nije bila centralistički organizovana i gde ima veJrki broj organi-

POSLE PETE MEĐUNARODNE KONFERENCIJE U BIRMINGENU

zadja koje se protive takvo; politici. ta shvatanja ne dolaze uvek i grubo do izražaja. Do ovoga leta MSS se odnosio prema COSEC-u sasvim negativno I ignorisao ga. COSEC je osporavao гергеzentativnost MSS-a, ukazavao prstcMn na njegovu obojenu stranu 1 molio бе za njegovu nesrećnu sudbinu. Ukoliko su se takve zlehude misli i akcije gomilale, puketina je bivala sve veća, jedinstvo i saradnja studenata sveta su pofeopani. Nad njegovom humkom uzđišu vinovrdci njihove sučlbine okrivljujući jedni druge. Nastavak na 2 ctrani

GDD. xvm. BROJ 17 UOVOM BROJU: BIOGRAD || | W I ' Г% 8 oktobar 1955 vl B | | | | ®| I | • UPUTSTVA STUDENTIMA PRVE GODINE CENA 10 DIN. ИНIЖжМ: Ш Ж'*'ЏЈШ wBnHHI • SVETSKI rekordi nisu sportski rekordi j nedeljni lisf beogradskih studenata