Студент

NAD ODROM studentskog jedinstvena

DVOBOJ ORGANIZACIJA KOJE U SEBI NOSE ISTE GREHOVE: Jake blokovske koncepclfe i uskogruda ideološka i politička shvatanja

Nastavak sa 1 strane Delegat MSS-a na V međunarodnoj konferenciji u Birmingemu podneo je predlog o tzv, „Konferenciji saradnje” između Međunarodne konferencije (COSEC-a) i MSS-a. On je insistirao na ostvarenju saradnje na praktičnim pdtanjima između studentskih uniia učlanjenih u MSS, i COSEC, ali posredstvom i pod rukovodstvom jedne, odnosno druge organizacije. Mada je držanje delegata MSS-a bilo euzdržljivo i pitomo, oko njegovog predloga razvila se prava bitka. Govorilo se o stairim grehovima MSS-a. Jedni su ih isticali pozivajući MSS na pokajanje, a drugi, na bezuslovnu predaju. Engleski delegat kao argtćment da ne treba pregovaratj sa MSS-om navodio je kako u MSS-u ima sada 15 do 20 reprezentatlvnih огganizacija. uglavnom iz istočnih zemalja, dok u COSEC-u odnosno na V međunauodnbj

konferenciji, ima oko 60 nacionalnih unija.’ On je pošao od snage, kao principa. Francuz koji je inače bio za saradnju, jednog trenutka, kad je delegat MSS-a nabrajao članice svoje organizacije skočio je uzbuđeno i upitao delegata MSS-a: gde je učio geografiju i da 31 zna da su АШг i Monako dep>artmani Francuske i da nemaju svoju nacionalnu studentsku uniju. Na konferenciji je usvojen engleski predlog da ako MSS želi saradnju, neka njegove članice pristupe sledećoj Međunarodnoj konferencijj (COSEC-u). U tom predlogu se žali što to onj već ranije nisu učinili i traži da organizacije MSS-a objasne razloge zašto dosada nisu pristupili COSEC-u. Engleski predlog je usvojen od strane Konferencije, mada je bilo 1 drugih predloga, kao naprimer, da se održi konferencija saradnje na neutralnom teremi i uz pomoć COSEC-a,

da se drže konferencije na koje bi doiazile istočne i zapadne organizacije kao i druge po pojedinim specifičnim studentskim problermma materijalram i škateddm. Jugoelovenski delegati mada nisu bili ni u икш ritera m u ulozi sudija izneli su рпаШјеnje da se samo kontaktom tih dveju postojećih organizacija. između kojih već postoji antagDoizam j nestagaaje, ne тпоže ostvariti univerzaina studentska saradnja. Pravi put, mada tešfco ostvarljiv, jeste saradnja. ili konferencija 0 saradnji organizacija na nadonalnoj osnovi bez tutorstva i rukovodstva bilo koje od ovih dveju organizadja, Jugosloveni nisu bili protiv razgovora o saradnjj između COSEC-a i MSS-a, јег i to je bolje nego ništa. mada taj put nisu smatrali efrkaerran.

SPOLJNA POLITIKA I MEĐUNARODNA STUDENTSKA SARADNJA

kroz stranu studentsku štampu

Na temu: Alžir

U đužem članku posvećenom problemu Severne Afrike, obavljenom u Jeđnom od ргоlih. brojeva »Luttes« oTgana >F(O, a čijl Je plsac Gi Mari, iznose se zanimljivl potlaci konstatacije. Evo nekoHke ■ tata iz tog članka: »Gđe god sn Evropljani doli n većem broju zauzeli su smlju. U Alžiru Je to đokamo: danas u toj zemlji 25.000 vropljana Je zanzelo 1,430.000 ektara, dok 532.000 musllmaia imajn 2,596.000 bektara.« ..~»U Alžirn 55V* nacional"<og đobotka đolazi Evropljatima koji pretstavljaju samn esetl deo stanovništva. Isto чко skoro čltava ekonomlka i u rnkama kolonista 1 nravljena Je ka njihovoj većoj arađi.« ...»Jedan ekonomista Je sko-0 pisao o Alžiru:« Sto se tlče iroda kojl Je uglavnom žlveo 1 žita, 1871 godlne svakl staovnlk Je raspolagao sa 5 fon■ godišnje, 1900 godine on Je ispolagao samo sa 4 fnntl goišnje, 1940 sa 2. danas uz doru žetvu on ima samo 2 fune za hrann.« ...»Na'ućUi su 1 kako se stvoiia francuska uacija, govorii su im o priitcipima đemoatlj«;. slpboda, jednakost, atstvd, pravo naroda da гаolaže samim spbom. Ali prl isdnEulži Skdte rekli su im: nša zemlja Je ‘ Francnska, a o ne bl hteo da vernje n to atvarali bi ga; Jeđnakost? U Jedl 1 bratstvu?' Rasizam.« .„«U Alžiru i ,000.000 F.vrop’ana Šalje n aižirskn Ш nacilalnu skupštinn isto toliko rctstavnika кзо 9,000.000 mu.limana.« Na krajn čl inka Gi Martl lodaje: »Naclonbllzam koloniilnlh zemalja, to Je potreba đnog narođa da se oslobocli rma drugog nbroda, istorlska itreba... Zato socljalisti moju da podupru legitimno tra•л|в kolonijalnlb naroda«. Dllo bl đobrn kad bi ovako •azvenom rasuđlvanju jednog >la francuske javnosti slcdile razumne akcije francuskc ide. Bvet bl tada blo pošte-n nepotrebnib trzavica.

JAPANESЕ STUDENT

Religioznost japanskih studenata zlatno onada

Japan: Prema pođacima pri'rupljenlm odniah posle rata o ellgtoznostl Japanskih studetkinja 43*/t su vrlo religiozne, Vl* su manje religipzne, dok u 15*/« bile antlrcllgiozne. Aneliranje studenata * pokazalo >1 svakako otstupanja ovih bro „eva ka manjoj rdigioznosti. i Uuašnji podaci o tome su znatno drugaćlji 21*/» su veoma religtozne, 16*/» vemje n zagrobn) žlvot, a 62V» ne vernju u postojanje drugog sveta, već smatraju da Je materlja neunlltiva. (»Japanese student«)

Pobeda progresivnih shvatanja

JUGOSLAVIJA JEDNOGLASNO PRIMLJENA U ISMUN

Seđmoj godišnjoj konfepenciji Međunarodnog stuđentskog pokreta za Ujedinjene nacije (ISMUN), koja je održana od J5 do 21 avgusta 1953 godine u Woudshotenu u Holandlji, na poziv Izvršnog komiteta ISMUN-a prisustvovao je po prvi put i pretstavnik Studentskih klubova za UJeđinjene nacije Jugoslavije. Na konferenciji su Studentskl klubovi za UN Jugoslavije jednogiasno primljenl u ISMUN, a prisustvo Jugoslavije pozdravljeno Je od evih delegata. Posebno priznanje radu Studentskih klubova za UN Jugoslavije odano je izborom iugoslovcnskog pretstavnika u Izvršni komitet ISMUN-a u kojl je izabrano јоб šest zemalja. Konferencija Je isto tako, poverila Jugoslovenskira studentsklm klubovima za UN izradu elaborata o ekonomskl nerazvijenim zemljama, koji će biti Cltav na narcđnoj godišnjoj konferencljl ISMUN-a.

о opštoj politici pokreta, jugoslovenski pretstavnik je pored ostalog rekao da ISMUN treba da bude nešto više nego skup grupa koje diskutuju o pojeđinim pitanjima ne donoseći nikakve odluke. „Ukoliko mi želimo postizanje bolje budućnosti kroz ostvarenje univerzalnosti UN, mi treba da se za to borimo”. Izbor pretstavnika Velike Britanije Erica Tabbeta za budućeg pretsednika ISMUNA oznaćio je' pobedu progresivnih stremljenja u ovoj organizaciji. Posebna pažnja na ovogodišnjoj konferenciji bila je posvećena budućoj saradnji ISMUN-a sa Specijalizovanim agencijama UN, ćijj su pretstavnici prisustvovali u velikom broju konferenciji. U tom smislu postignut je znatan napredak i ■ naređna aktivnost ISMUN-a biće ispunjena nizom zajednićkih akcija ISMUN-a sa Specijalizovanim agencijama UN. Tako će se u zajednici sa UNESCO-m održatl uleto 1956 godine u Kembridžu seminar za koji će svaka zemlja dobiti po neku stipendiju. Najintercsantnlje diskusije vođene su o opštoj politaci pokreta. U tom pogledu postoje dve struje: jedna koja se zalaže za političku aktivnost i druga koja je protiv svake političke aktivnostl. Argumenti којј su Iznošeni od predstavnika prve grupe (Velika Britanija, Jugoslavija, Japan, Svedska, Nigerija) bili su toliko razumljivi i übedlj«vi, da pretstavnicima koji su se zalagali protiv političkih aktivnostj (Austrija, Italija. Zapadna Nemačka) nije ostalo ništa drugo nego da se pozovu na to kako је politička aktivnost ISMUN-a ograničena odredbama Statuto Svetske federacije za UN (WFUNA), čiji je ISMUN pođmladak. Pretstavrtici ove druge struje išll su 'toliko dalekc da su zahtevali dfi Se politička aktivnost zameni terminbitl „fflskuslja o međunarođnim problemima”. Engleski đelegati su se naročito zalagaii za političku aktivnost pokreta, izjavljujuči da ie veoma smešno što je Austri ska delegacija zapretila da če napustiti zasedanje ukoliko se budu donosile političke rezolucije. Uzimajuči reč u debati

п ■ ' .. ,г п | ,■ ; ■ , • GODIŠNJA KONFERENCIJA MEDUNARODNOG STUDĐNTSKOG POKRETA .ZA UJEĐINJENE NACIJE П r, ■■ ■-* лr'

Neke organlzacije su već pokazale inicijativu za organizovanje jedhe koriferencije o saradnjj između nacionahnih studentsfcih organizacija jedne i druge sfcrane sveta na neutralnom terenu i nezavlsno od COSEC-a i MSS-a. Jugoslovenski studenti imaju puno razloga da podrže takva nastojanja, mađa će njih biti teško ostvariti zbog blokovske boiesti kojom su infkdrane i COSBC i J®SS,r ЈаКб pbstoje izvesne profnene u poslednje kao- izvesne. eaaiika između tih organizacdja. Cim se čulo za takvu inicijativu več sa neke oiganizacije гаргеШе

Dlskusija o saradnji ISMUN-a sa ostalim međunarodnim studentskim organizacijama privukla je veliki broj posmatrača studentskih organlzacija. Tako su konfeBuduća aktivnost ISMUN-a treba da bude znatno razvijenija u odnosu na prošle godine i treba da obuhvati organizovanje seminara, sastanaka eksperata, izdavanje publikacija, orgnizovanje stuđentskih kam pova, uzajamne posete studenata, organizovanje diskusija 0 međunarodnim problemima. Naročito je potencirano da treba raditi na daljem jaćanju j omasovljenju organizacije. Danas u 29 zemalja postoje organizovane studentske organizacije za Ujedinjenje nacije. Broj veoma mali u odnosu na interesovanje koje postoji kod studenata u čitavom svetu za UN. Interesantno je istaći da je opžte raspoloženje u ISMUN-u za osnivanje fitudentskih organizacija za UN u istočno evropskim zemljama, jer u istim postoje Udrviženja za UN odraslih. Holandski đomaćini odlično su organizovali konferenciju 1 nesumlzivo'da je to doprinelo uspešnom radu. Po završenoj konferenciji delegate je primio pretsednik opštine Amsterdarna. B.

bojkotom takve jedne konferendje j to orgarazadje koje u COSEC-u imaju dominasntan položaj. I baš ti Ijuđi ј te organizacije koji snose največi deo odgovornosti što široka stuđentska saradnja nije uspostavljena vapliju za studentskim jedinstvom i okrivljuju druge. Bez obzira što su progresivne koncepcije veoma јаке u mcđunarodnqm studentskom pokretu, studentsko jedi neće se moći ostvariti dok postoje te organizacije tak'M;' svojim, manje više izra' anim. negativnim strastima i ambicijama. VESTI

Od 4 do 14 jula u Birmingenu održana je V međunarodna studentska konferencija na kojoj je učestvovala i delegacija Saveza studenata Jugoslavije. Od 20 do 31 jula u Helsinkiju održana je Generalna skupština svetske Univerzitetske služhe (VUS-a) na kojoj su učestvovali i Jugoslovenski pretstavnici. Između ostalog Jugoslovenskim studentima predviđena je suma od 12.000. švajcarskih franaka za 1055/56 godinu kao pomoć za nabavku laboratoriskih oprema i stručnih knjiga. Od 8 do 23 avgusta je kao gost Narodne omladine Jugoslavije boravila delegacija Nacionalnog Udruženja laburističfcih situdenata Engleske. To je bdlo vraćanje posete koju je delegacija Narodne omladine Jugoslavije obavila u januaru o. g. Od 15 do 27 avgusta j? u Sent Moricu održan međunarodni studentski seminar sa temom: uloga studenata u društvu. Na njemu su uččstvovala dva jugoslovenska pretstavnika. Od 4 do 19 septembra u Lundu Svedska održan je međunarođni studentski seminar po pitanjima perspektiva razvitka čovečanstva sa štanovišta najnovijih dostignuča u nauci i ekonorniji. Koristeči stipendije koje je dao Univerzitet u Lundu, ria tom seminaru učestvov.ala su četiri pretstavnika iz Jugoslavije. »Luttes« 30. V. 1935: Dali će stati na vreme? »Stedent« 8. X. 1955; Nije stao.