Студент

S a studentskih galerija

Antička tragedija sada

GOSTOVANJE NARODNOG POZORIŠTA IZ ATINE Narodno pczorište iz Atine imalot. Је od brojnih stranih pozerišnih ansambla koji st u poslednje vreme gostovali u Beogradu možđa sujteži zadatak, Pored toga što su imali da se susreti u sa visokom vrednošću domaćeg teatra i uspelii t gostovanjima razmaženom beogradskom publikom, ? grčki umetnici su, postavljajući sebi za cilj da nam pretstave svoju klasiku, morali da nam približe dei i od čijeg nas postanka deli ogroman vremenski pei od. To je, grubo rečeno, u dva svii. la tezak posao. Antička drama ne samo što ргојеШије unutrašnji svet čoveka čija je psihologija. пЏподопге danas neshvatljiva nego je i namenjena pozorištu koje teško može da je reprodukuje sać u. O nekakvoj potpunoj rekonstrukciji ne može biti ni govora. Ako se i negde dešava da se igra na kott rnama, teško je zamisliti muškarce u ženskim ulogam i, hor koji peva itd. Shvatajući potrebu menjanja, prt no što vidimo modernu pretstavu antičke tragedijelpitamo se uvek kakva će to promena biti. U slučaju antičkih umelnika bio je to realizam. Smatrajući da savremeni gledalac, n г onaj muzejski raspoložen, ne traži u delu koje tги se prikazuje drugo nego prikaz života makako d ivno prošlog ne interesujući se za duhovne ргеокит. icije pa ni iracionalne sile koje su bile u stanju d> gone na delatnost, reditelj Aleksis Minotis trudio se ■ la nam u »Kralju Edipu« i »Hekabi« učini sve zen aljski, običnim, Ijudskim. Đok se takav metod nije mnog i sukobljavao sa delom oštrog posmatrača Evripida, »Kralj Edip « stnrijeg i religioznim mišljenjem i х erovanjima više proŽetog Sofokla uveliko se tome ojiiroo. Velika tragedija nesrećnog, sudbinom i 'viširr silama sputanog i izmrcvaljenog Edipa postala je 01 ako zbir slučajnosti koji gubi mnogo od svog dulljeg značenja. U » Hekabi« gde sudbina Učnosti proi lazi iz njihovog karaktera i stava prema životu bil i je zato mnogo jača i bliža pretstava. Pored izves 1 e patetike (koja je u »Kralju Edipu« izgleda hila < pontana reakcija izvođača na realizam koji komadu ц je pristajao) lica, i pored izvesne nužne uveličanosti, bila su, ukoliko tumačena od boljih članova ovc х neujednačenog ansabla, stvarno istinito tragično х hvačena u svom naponu. Od elemenata autentičnog a itičkog pozorišta ostali su izvesni tragovl u dekoru i| u shvatanju hora. Ovom poslednjem treba zbog viso og dometa obratiti naročitu pažnju. Pored toga to su po svojoj spoljašnosti i glasovima bili odlič 10 odabrani, članovi hora su, uspelom kombinaci om pojedinačnog govora, horskog recitovanja i i nisonog pevanja, prikazali jedno od najboljih rešenj i hora u antickoj tragediji koja se može zamisliti. Poslednje gostovanje imalo je još i naročit značaj kao susret s renomiranim glumačkim parom Minotis-Paksinu. Minotis se pokazio kao vrsan pretstavnik realističke glume koja mnogo polaže na glas i impozantnu pojavu. Njegov Edip,. iako stalno ometan rediteljskom koncepsijom Minoiisa reditelja, s vremena. na vreme pokazivao je šta ovaj veliki umetnik moie. p; Katina Paksinu igrala je nesrićnu trojansku kraliicu samouvereno, sigurno ali no\ mahove drastično. Njen glas joj omogućava da u scenama surove odluke dostigne najviše domete. j;

Nenapisana pesma

Na svakom prstu nosim po jeino proleće. Svako mi proleće procveta ndi om radošču iz koje proklasa po jedna rukovet tuge. Svake mi jeseni sazri po jed'io b orenje: nenapisana vesma pod trulom kapom oktobra postaje nemirna krtica i hajduk noćnog hdenja.

Dragutin Ognjanović

KULTURA i UMETNOST

~VIDICI“ : JEDINI KRITERIJUM JE KVALITET

»Vidici« su studentski list za književnost i umetnost i jeđini kriterijum pri ođabiranju rađova je kvalitot«. Rekao mi je Branko Prnjat, Urednik. Postavio satn još nekoliko pitanja. Kako zamišljate list u ovoj godini? »Vidici« u ovoj godini neće se bitno razlikovati od prošlogodišnjih brojeva, tj. neće biti nekog naročitog pomeranja kritičkog i estetskog merila, samo što će se raznovrsnost problematike koju će tretirati u nekoliko proširiti, a time će se, čini nam se, dobiti jedna potpunija, raznobojnija i sadržajnija slika mnogostruke aktivnosti i stvaralaštva studenata Beogradskog univerziteta. Kako se čitaju »Vidici«? Vidici« se vrlo dobro čitaju. Rasturaju se širom zemlje i daleko iza nas je vreme kad sn za ovaj list znali gotovo isključivo studenti Filozofskog fakulteta. List je prodro u mnoga udaljena i zabačena sela. l)čitelji, prosvetni radnici, učenici, studenti svih mesta ne retko nam se obraćaju sa željom da se pretplate na naš list. Mi to shvatamo pre svega kao obavezu, kao jednu realnu činjenicu. Samo se u jednoj niškoj školi rastura oko sto primeraka našeg lista. List naročito dobro prolazi u ostalim univerzitetskim centrima. Da li ima novih momenata којг su značajni za izlazenje lista u pogledu saradnje, tehničke opreme, finansiskih sredstava i tako dalje? »Nekih novih momenata značajnijih za izlaženje lista nema. Tehnički i organizacioni problemi koji prate svaki početak mahom su prebrođeni. Da li ćemo preko » Vidika « bi ti obaveštavani i o kulturnom šivotu u drugim univerzitetskim centrima? »Vidici« za sada neće obaveštavati o kulturnom životu u drugim univetzitetskim centrima, jer njihova namena nije informativna. Saradnje je bilo, a nastojaćemo da je i u buduće bude.« Na kojoj osnovi čete da ostvarujete saradnju? »Osnov za saradriju već postoji. List će međutim i übuduće posvetiti naročitu pažnju okupljanju novih snaga.« Ponovo sam prelistavao stranice »Vidika«. Cesto se naiđe na imena starijih pisaca. Pri-

rodno je. O nekim stvarima bolje je da čujemo njih. Pa ipak, ja sada kažem za sebe: voleo bi kad bi »Vidici« bili više studentski. Možda bi sa piavom mogli upitati; koliko je mladih pisaca po prvi put iigledalo svet preko stranica »Viđika«, da li se uvek vodilo

isključivo габипа o kvalitetu? Ali svakako pitanja takve prirode da bi jedan čovek mogao dati ceo odgovor. Dok čovek ovako lista stranice ni jednog trenutka ne ostavlja utisak da pred sobom ima list mladih pisaca koji traže, pronalaze i stvaraju. Uostalom

već u sledećem broju pročitaćemo mišljenja anketiranih, koji će odgovoriti na pitanje: Sta mislite o »Vidicima«. Kao je već javljeno prvi broj će se pojaviti početkom novembra. D. Vitorocić

Još jedna afirmacija akademskog hora KUD-a „Вrankо Krsmanović“ u Novom Sadu

Akademski hor KUD-a »Branko KTsmanović« iz Beograda gostovao .ie 7 oktobra u Novom Sadu. Hor sa solistima Beogradske opere Biserkom Cvejić, Sofijom Janković, Dušanom Popovićem i Stjepanom Andraševićem uz, sudelovanje Novosadske filharmonije pod dirigentskom palioom dirigenta Beogradske о:реге Bogdana Babića izveo je svetovni oratorijum »Carminaßurana« od savremenog nemaekog kompozitora Carla Orffa. Ovim koncertom je otvorena ikioncertna sezona u Novom Sadu. Afirmacija. Akademskog hora и inostranstvu Akademski hor do sada je imao vrlo lepih uspeha kako u zemlji tako i u inostranstvu. U prošloj koncertnoj sezoni izveo je tri premijerna koncerta na Kolarčevom narodnom univerzitetu koji su imali velikog uspeha, a po ocenama kritike bili su najveće dostignuće horske muzike u prošloi kon-

certnoj sezoni u Beogradu. Na studentskom festivalu u Minhenu, juna 1954 godine, Akademski hor je prema ocenama kritike Zapadnonemaćke štampe, ocenjen kao jedan cđ najboljih. Ali najveći uspeh Akademski hor jć postigao na 111 međunarodnom konkursu amaterskih horova u Arezzu Italija, u avgustu ove godine, osvojivši sva tri prva mesta u veoraa jakpj konkurenciji od 36 horova- iz Italije, Austrije, Spanije. Francuske, Zapadne Nemačke i Mdnaka. Istorija se ponavlja Izvođenjem »Carmine Burane« u Novom Sadu, Akademski hor је ponovo dokazao svoj veliki umetnički kvalitet. Italijanska štampa je pisala da je publika aplaudirala u Arezzu Akademskom horu sedam ipo minuta. To isto se dogodilo i u Novom Sadu, aplauz je trajao skoro deset minuta. To je bila najveća nagrada Akademskom horu. Posle koncerta mogli su se čuti komentari o

koncertu: »Do sada Novi Sad mije imao prilike da sluša ovakav koncert. Ovaj hor može da se takmici ma sa kojim horom u Jugoslaviji. Možemo ga ma gde u inostranstvo poslati da nas pretstavlja i da se svuda nadamo velikom uspehu bez ikakve bojazni. Poželjno je da ovaj hor i u buduće gostuje u Novom Sadu« itd. Verujemo da će ovi uspesi dati još više elana Akademskom horu u njegovom budućem radu. • M. S. V.

HOR BRANKA KRSMANOVICA

VESTI

U Društvenom klubu studenata tehnike otvorena је izložba reprodukcija francuskih impresionista Sezana i Dega. Društveni klub studenata tehnike ove.nedelie počinje sa serijom predavan.ia o slikarstvu, koja će biti ptopraćena izložbom reprodukciia pozmatih slikara.

ZAPISI IZ МОЈЕ SOBE

Noć. Ležim. Ko zna koliko puta sam ležao ovako. Ne spava ml se, ne člta. Na žene ne mislim. U plućima neki podmukao bol, valjda od duvana. Plafon. Koliko fleka ima na njemu. Dobro je Sto mi kiša ne kaplje na glavu. Jedna žuta verovatno najstarija fleka, potseća ше na nekog predratnog, tupog generala: žandarmska šapka na očl nabijena, u produžetku šilta, nos, malo grbav all čvrst i obllat. Ispođ njega bujnl 1 neuredni brkovl, samo što su se usta negde spojiia sa vratom Tiplčna seljačina u uniforml. Glupo. Ta fleka mi sada Isto toliko ličl na dojku. t-epu vrelu fijktt. Vrh generalovog nosa sada je brodavica te dojke. Uh, ta prokleta česma! Po mozgu lupa. Da ustanem i da je zatvorim mrzi me. Svku noć ustajem po nekoliko puta, i uvek neko dođe i opet počinje da kaplje. Mislim da Je ućutala, ućutim l ja, Cekam, kad opet: tak! Naravno izgubio sam živce. Kakvi žlvci! Neka kaplje, to ne sme đa me nervlra, Uostalom.. Neka kaplje ipak neću ustati. Ponoć je prošla. I ovaj đan je otišao 1 neće se više nikad vratltl. Noć je već sutra. Upravo, danas je već danas. Kada sam taio mall dani su ml nekako đuži Izgledali. Ustajao sam rano đa čuvam goveda. Još pre zore. Ala su te zore kod nas hiadne. Ujutro raoram poneti bundu, a kada se iza gore pojavi sunce, da umreš od vrućine. Ja nisam voleo da vučem sa sobom kaputinu, radije sam se mrznuo đok se ne pojavl sunce. a išao sam uvek bos. U ta jutra sam jedva čekao da se neka krava pobalega, da blh lga„ d. tapkam po vr.ioj baugl,.. M«J doda... D, m.J dada mi je pričao a i selo je to pričalo, da kad je taio mlad, Cim m se reče kad je bio ovih godina u kojima sam ja sada. da je uhv srnu I to po onoj strmini ispođ Grede. A ja sam uvek bio spretan. Nikad nisam mogao da uhvatim konja u pas., i kada g uhvalim, Jašio sam tek toliko da bih mogao da padnem. . Jednom sam se gadno razlupao. Trčao sam dedi okrvavljen plačuci. Secam se on ml Je rekao »posranac« i nastavio svoj posao. Dedim konji su poznavali sve Kafane. Ma ko da ih goni, oni bi redovno pred svakom kafanom stall. I konj kad zavoll kafanu teško ga je od nje odvići. Večeras sam prolazio pored »Imperijala« 1 cuo jednu divnu rusku romansu. /'eva neka stard 2ena sa ogromnim grudima. Ako je čoveh ne gleđa - lepo peva. Tako sam i ja seo za sto u polupraznoj kafani, zabo glavu u šake i slušao. Osvaja me ono prostranstvo u ruskim romansama, beskrajne stepe beMrsijnc duše. »Molim lepo«, prekinuo me je kelner. Gledam ga i vid m pcsmu ne čuje. Njegova učtivost je kratkotrajna. Ako nista ne poručim, maska će nestatl l rećl će ml najjednostavnije da se gubim Gajim dugogođišnju averziju prema Kelnerlma, mozda zato što sam 1 sam nekad bio, pa veilm dostojanstveno, nonšalantno: »Lltru šampanjca«. »Hoćcte li da skinete mantll,« Ne veruje mi, mislim, hoće da vidl odelo. »Ne gospodine, hladno mi je«. »Molim« i ode po šampanj. Kad se njegova bela Kecelja izgubila, ja sam hladno izišao iz kafane ..

Voleo bih da zaspim. Tu pre neku noć u kraljevskom dvorcu savetovao sam se sa ministrima za zelenim stolom. Svi su oni imali crne frakove sa belim leptir mašnama. Držali su sklopljene ruke na stolu i slušali mene. Ja sam držao govor. Lica su im bila ozblljna, ledena, diplomatska. Znao sam da me ni Jedan ne pođnosi, ali ipak su me pažljivo slušali. Osećao sam da mnogo manje znam ođ njih, ali ja sam imao ideju i vlast. Cinilo mi se đa su se dogovorili da me ostave da Cinlm Sta hoću, јег tako i tako neću dugo, a ja sam bio uveren da ću ih рге stati glave. Mislio sam u sebi dok sam držao govor i plpao kragnu moje košulje, da vidim, viđi li se đa je pocepana, onog matorog, što stalno okreće zlatan prsten oko prsta, kao da se sprema đa ше ponizi nekom prlmeđbom, treba streljati. Prsten nacionalizovati, јсг m'u ga je bivši kralj poklonio za naroćite zaslugc. Narediću to dok se završl sastanak. Trebaju mi ove matore lisice, ne mogu još bez njih, a znam, pustiće me ovako neupućenog da uClnim neku kardinalnu grešku pa da se neki ođ njih dokopa mog položaja. Nemam u biizini nigde prijatelja i počinje da me hvata jeza od njihovih crnih cilindera poređanih na Civlluku, na kome ima još

UMETNICKU SLOBODU U SVET! U »Savremeniku« broj 9, Predrag Palavestra (nepravedno nepomenut u naplsu K. Ostojića u »Delu«) piše esej o petorici pesnika, oživljavajući na krležijanskl način (dugira rečenicama I slotoođnom improvizacijom) uspomene na nekoliko naših znamenitostl rđavog udesa. Podvlačirao veiičinu zadatka i, u isto vreme, zadivijujuću nonšalantnost mladog kritičara: Esej o Radu Draincu završava nesvakidašnjom 1 za filistarske ušl nepristojnom poentom »Tako mu se, izgleda, zalomilo.« Aferim! T.