Студент

UNIVERZITETSKA HRO NIKA

Šta je sa... Postdiplomskim studijem

Zakon o univerzitetima, donet pre više od godinu dana, ozakonio je ustanovu post-diplomskih studija. Otada je bilo dosta vremena na rapoložepju, moglo se sve već poođavno svršitl. Pa ipak... mi na Univerzit’etu nemamo nijednog diplomiranog studenta na post-diplomskom studiju. Zašto? Pre svega, materijalna baza nije bila obezbeđena. U ovogodišnjim budžetima fakulteta nije se nalazila stavka: »post-điplomski stuđij«. Cak su neki fakulteti, kao Pravni, naprimer, koji su organizovali postdiplomski studij još pre donošenja Zakona o univerzitetima, morali da prekinu sa njegovim izvođenjem. Razlog nedostatak sredstava. Sledeće gođine stanje će se, svakako, izmeniti. Materijalndh sred-

stava će biti. Ali, ne smemo zaboraviti, to nije sve. Postoji niz ргоblema u vezi post-diplomskih studija koji čekaju svoje rešenje. Skola za naučne kadrove Na mnogim našim fakultetima problem najmlađeg naučhog kadra nije rešen. Uglavnom se svuda nedovoljno radi na pripremanju naučnog podmlatka. Sistematski rad i određena politika njihovog podizanja gotovo su iizuzetne pojave. U uslovima prevelikog broja studenata ne može se ni oČekivati da će profesori, uspeti da pojedincima poklone više pažnje, što bi u normalnim uslovima bila normalna pojava. Tu prazrtiilu, taj stupdnj koji đeli diplomirane studente ođ asistenata, trebalo bi da popuni post-diplomski studiji. Ovo, naravno, ne znači da bi svaki điplomirant student na postdiplomskom stuđiju morao postati i asistent. Osnovno je đa takvi studenti imaju pred sobom perspektivu naučnog razvitka, a od većeg broja Samo bi neki, najsposobniji, ostali na fakultetu. Ostali bi išli u institute, za vođe Ш, pak, U privredu ili škole. U svakom slučaju korist bi bila dvostruka: prvo, obezbeđivao bi s e siguran izvor najtalentovanijih za nastavnl i naučno istraživački rađ ha fakultetimiß, a drugo praksa bi dobijala usavršenije stručnjake, koji bi se i sa svojih radmh mesta mogli baviti naučno istražlvačkim radom. Karakter post-diplomskih stuđija Statutima fakulteta potrebno je precizno odrediti karakter post-diplomskih studija- Koliko је poznato, moguće eu tri varjante: prvo, da postrdiplomski studij bude, opšti stuđij, koji bi na višem nivou produŽavao opšta znahja struke; drugo, da to buđe Usraeravanje ka ođređenoj specijalizadji i. treće, đa postdiploinski stuđij bude, ustvari. doktorantski kurs za izradu doktorske teze i spremartje usmenog doktorskog Ispita. , . Od karaktera studlja na fakultetu pretežno će zavisiti i karakter ovih studija, ali ipak izgleda da bi pri-

hvatanje samo jedne od ovih varijanti bilo nedovoljno. Verovatno je najprihvatljivije da post-diplomske studije budu kombinacija prve dve varijahte, dakle upotpunjavenije znanja iz opšteg studija, sa usmeravanjem ka specijalizaciji. Pretvaranje post-điplomskih stuđija u doktorantski kurs bilo bi veliki zadatak za diplomirane sludente. Međutim, neki određeni zadatak, izrada nekog manjeg rada, trebala bi đa uđe u plan post-điplomskih studija. Naravno, izbor bi trebalo ostaviti volji pojedinaca. Međutim, ovo nisu jeđine mogućnosti za post-diplomsko usavršavanje. Na mnogim fakultetima, pre svega na onirrt koji šalju diplomirane studente u privt”eđuv postoji mogućnost za organizovanje post-

diplomskih kurseva. To zuači da bi ustanove i preduzeča koja su interesovana za što bolje usavršavanje svojih struČnjaka, upučivale njih na godinu ili dve na post-diplomske kurseve, koje bi fakulteti organizovali, a finansirala preduzeča. Nerešeni problemi Vreme do nove budžetske godine je kratko. A . niz stvari oko postdiplomskih studija očekuje rešenjeOsim ranije naveđenih pitanja, potrebno je, pre svega, odrediti status diplomiranih studenata na post-diplomskim studijama. Da li su oni službenici ili studenti? Ako su prvo, računali im se vreme provedeno na post-diplomskim studijama u rađnl staž? Ako su drugo, hoče li imatl pravo na sve povlastice na koje i redovni studenti? Zatim, potrebno je videti na koji če se naČin vršiti izbor stuđenata. Cini nam se da bi bilo potrebno formirati pri savetima ili upravama fakulteta posebne komisije koje bi pratile rad na podizanju naučnog pođmlatka i koje bi, na predlog katedara, raspisivale konkurs za post-điplomske studije. Nbva godina je biizu. Več ima điplomiranih studenata koji čekaju. Njima i novima treba omogučiti đa taar otada zfipbčnu rađ na sVom usavršavanju. A to tfnačl đotađa sve pripfemiti 1 organizovati. Odlaganju nema mestai Organi Univerziteta i fakulteta imaju reč, M. VPrimedba Redakcije: Gornji članak je pisan pod pretpostavkom da su fakultet! u predlozima budžeta za novu godinu prcđvldeli sredstva za post-dinlbrtiske sttidijc, Proveravanjem te pretpostavke u Rektoratu Univerziteta. ustanovljeno jc đa nijedan fakultet nije u budžetu za novu godinu predviđeo nikakve sume za post-dlplomske studije!? Zaboravnost? Neshvatanje značaja? Ш šta drugo? Srećom, još nije kasno. Još ima vremena da se greška ispravi. Јег... vreme prolazi, a studenti čekajii.

R. MIJEVIC: MESALICA

Može li se učiti u domu 14 decembar

Na ovo pitanje jedan dobar broj studenata i članova upravnog odbora odgovorio je da može. Sdmo da bi se učilo koliko treba i kako treba mora se postići izvesna harmonija u radu i disciplini. Najglavniji uslov za rad je mir. Pa u osbama gde ima po pet i šest studenata može da se radi ako se odredi vreme rada i vreme diskusije. Inače, ako sobe služe kao sala za diskusiju onda je stvar propala i od učenja nema ništa. Postoje problemi i teškoće između soba.U domu su sobe sa nezgođnim rasporedom tako da ima dosta prolazniln soba i onih koje ođvajajju samo vrata. Ako se kroz prolaznu sobu često šeta, ргеко celog dana, onda su ti stanari u nezgodnom položaju. Tako diskusije, često veselje, pesma i svirka onemogućavaju studentima sušednih soba da ozbiljno rade. Teškoće su samo kod fetudenata tehnike, koji nemaju prostora za crtanje. АИ ima i dosta stvari koje smetaju da se ozbiljno rađi. Sama atmosfera u domu je prilično neradna, higijena soba nije nimalo zavidna i ne priprema studenta psihološki za rad. To je krivica uprave doma, koja tom problemu ne poklanja dovoljno pažnje, a još manje kontroli. U zimske dane naročito veće sobe, ne zagrevaju se dovoljno. Ućenju smeta i buka prometnih ulica kojima je dom sa tri strane opkoljen. U tom pogledu uslovi e kojim raspolaže »Studentski grad« i ovaj dom su mnogo različiti. All se na kraju s pravom može •reći da u domu »14 đecembar« ima uslova za rad, što, uostalom, pokazuje i relativnO' dobar ušpeh njegovih stanara.

KOD FILOZOFA

Prostorije na vidiku

Svi fakultetl su već davno otpo-1 čeli sa radom. Jedino su slušaonicei Filozofskog fakulteta (ukoliko se onoš tšo ima ovaj fakultet može nazvati] slušaonicama) ostale prazne. Aula jei uvek puna novih studenata, navrati i po koji stari, i svi se interCsuju: kad će počet! predavanja? Navrate, okrenu se i vrate. Novi hialo proirunđaju, stari sut već ravnodušniji •.. Ali oni ! - ne sltite ■ kakvu borbu vodi Uprava fakulteta i novi dskan s itm problemom: kako početi s predavanjima? MATEMATICKI genije Ne, ne radi se ni o kakvom profesoru sa tehntke. Ipak oni rešavaju manje komplikovane probleme. Reč je o jednoj običnoj službenici Filozofskog fakulteta, koja je možda. u svoje vreme i padala u gimnaziji iz matematike a na fakultetu baratala samo sa ciframa od 5 do 10 i којој je sada povteren zadatak napraviti raspored časova za Filozofsk! fakultet. A to, praktično, znači: preko 6.000 studenata smestiti u ono malo prostorlja, uđesiti tako da što više predavanja i vezbanja otpočne i pokušati izmajstorisati da se studentu ne završi predavanje na Kolarčevu univerziietni, naprimer, u 10 časova, a u isto vreme da ши počne prcdavanje na Pravnom. Јег, valja priznati, Mugoša je stndent, ali svl studentl nisu Mtigoše. PRVOG POCINJE NASTAVA Ipak, nckako če se početi. Doduše, sa znatno reduciranim brojem časova i vežbanja, naročito na grupama za nemački i francuski jezik, kao I na grupama za jugoslovenslcu l svetsku književnost* Stanje Je jako teško. To je poznata činjenica i nećemo je ponavIjati. Ali se sa tim ne treba ni pomiriti. I filozofi se ne mire... NOVE NADE I NOVI IZGLEĐI Zadnjih mesec dana Uprava fakulteta, ц zajednici sa Rektoratom Univerzlteta, preduzimala čitav niz mera radi dobijanja izvcsnih, ргоstcrija. Ruđarsko-geološki fakultez je pristao da »ustupi« Filozofskom

fakvltstu jedno krilo svoje zgrade, ukoliko se odatle iseli jedno vojno štamparsko preduzeče. IVleđutim, to preduieće moći ćte se isteliti tek 11 martu mesecu, A dotada? Pošlo se najnormalnijim putem*t zašto tražiti prostorijie drugim fakultetima, kada u zgradi Filozofskog fakulteta posotje prostorije koje koristo razna preduzeća (Duvunski institut, Jugonafta, Naučna knjiga) i privatni stanari- I počelo se s3> energičnim zahtevima za njšhovo iseljenje, Kada ovo budete čitali, verovatno če zasedati jedna komlsija sasatvIjcna od pretstavnika Izvršnog veća Srbije, Sreskog NO i Filozofskog fakulteta, koja treba da donese odluku o tome. Od togA u mnogomte zavisl hoće li se nastava na Filozofskom fakultetu ove godine odvijati normaino ili ne. FILOZOFI KOD PRAVNOG Međutim, ne zaboravlja se da su j ovakva rešenja samo privremena. , Najminimalnija. Izlaz je dati ovom fakultetu novu zgradu. I zato * se, uporedo sa traženjem privremenog rešenja, gleda i unapred. i Na sastanku pretstavnika Sreskog NO, Urbanističkog zavoda 1 Fllozofskog fakulteta rešavano je o tpme. Od rešenja koje su urbanisti predložiH (jedno Je bilo podiči zgradu na Novom Beogradu!). Uprava fakulteta je prihvatila samo jedno prostor u Nemanjinoj ulici do > Radničkog univerzietta. Ali su dali i svoj predlog: podići novu zgradu iza Pravnog fakulteta, u delu Taš■ ma jdanskog Farka koji je od samog • parka odvojen ulieom Borisa Kidriča- Zamolili smo i Rektora da nam kaže nešto o problemima nrostorija za Filozofski fakultet, ali on pije i želeo ma šta đa komentariše рге sas stankk ranije pomenute komisije.. r Šta će od svega blti još ste. пв .. f zna. Zna se samo to: stanje je teško i I ne trpi odlaganje.

POTSETNIK ZA STUDENTE PRVE GODINE

Zlu ne trebalo

Pisali smo o tome gde možete da se kulturno zabavljate, da se razvijete u dobre sportiste da... jednom гебји dali smo vam uputstva kako 1 gde da ptovedete svoje slobodno vreme. АИ, mladi ste, ne pazite dovoljno na svoje zdravlje, možda će vam nekada biti potrebna i lekarska pomoć. Zato i postoji studentska poliklinika- Upoznaćemo vas sa njenim lekarima. Kako i u koje vremć vam mogu oni pomoći? Svaki stuđent, koji dolazi na pregleđ, mora najpre đa se javi kartotekafu. Sa sobom mora poneti ličnu kartu i indeks. Ako treba da prima lekove mora imatl i podneti lekaru: a) Socijalno osiguranl preko Zavoda za socijalno osiguranje bolesničku listu. b) Stipehdisti potvrda o stipendiji. c) Socijalno ugroženi potvrdu o primanju socijalne pomoći. d) Invalidi rešenje o invalidnini. e) Siromašni uverenje o Imovnom siromašnom stanju, izdato od NO stalnog mesta boravka, sa naznačenjem da se izdaje u svrhu besplatnog leĆenja, £) Primaoci stalne apsolventske pozajmice potvrdu o tome. Studenti, kojima je potrebno lekarsko uverenjć, treba da se jave lekaru opšte prakse. Za uverenje potrebna je molba taksirana Sa 30 dinara državne l 10 đinara gradske takse- Uverenje se taksira sa 100 dinara i 30 dinara građske takse. Pormulari za lekrska uverenja dobijaju se u kancelariji poliklinike po cenl od 20 đinra. Znači ukupno 190 dinara. Priličan ižđatak za jeđnog studenta. Raspored rada lekara studen! e poliklinike Svakog đana pre podne rađe sleđeći lekari op§te prakse: dr. Đorđević Relja od 7—12 Cas., Dr. Talić Мага od 7,30 —13,30 č. Dr. Petrović Velimir ođ 7,30 11.30 čas. Ftiziolog Dr- Žaiiko Milić radi od 1012.30 Cas. Po pođne lekarl rade po sleđećem raspoređm Poncđeljak lekari o p§te praksć: Dr. Popović Đuro-Erak od 15—18 č. Dr. Oavrilović Đorđe od 13—19 č. Specijalist za uho, nos i grlo Dr. Vladislav Kadija od 18—20 č. Ftiziolog Dr. Veličko Gclubović od 18 —20 č* Rentgenolog Dr- Janković od 12,30 —14,30 C. Uotrak: Doktori Егак, Gavrllović 1 Janković rade u isto vreme. Docent Dr, Julka Popović od 17 —19 č. Dr. Bojc Franja, ginekolog, rađl od 15—18 ć. Očni lekar Dr. Stefanović Stanoje od 18—19 бSreda: Dokotri Erak, Gavrilović, Kadija i Janković rade u isto vreme. Ftiziolog Veličko Goluoović radi od 18—20 č.

Cetvrtak: Doktori Erak, Gavrilovič, Janković i Docent Dr. Julka Popović rade u isto vreme. Petak; Dokotri Erak, Gavrilović, Kadija, Bojc i Jankovič rađe u isto vteme. Subotai Doktori Erak i Gavrilović rade u isto vreme. Očnl lekar Đr. Vladislav Miložević radi od 13.30 č* SPECIJALNI PREGLEDI Za specijalne preglede studenti se mogu obratiti sledećim lekarima: U KOŽNO VENERICNOJ AMBULANTI, u ulici Maršaia Tita br. 28 Dr- Petar Trifunović radi svakog dana od 16 —19 č, Za pregled je potreban indeks i potvrda o besplatnom lečenju. RENDGENSKO snimanje obavlja se svakog dana u 6 č. u zgradi 111 Interne klinike u krugu kliničke bolnice na rentgen odelenju u prizemlju. AMBULANTA ZA'INTERVENCIJE: sedimentacija od B—lo ~ zavoji i inekcije od 10—14 č. i od 15—18 č. FIZIKALNA terapija (dijatermlja) radi ponedeljkom, sredom četvrtkom i petkom od 15 —17 č. i subotom od 16—18 č. VAĐENJE STOMACNOG SOKA svakog dana u 7 č- Samo po uputu lekara. HIGIJENSKI INSTITUT NRS na Bulevaru JNA br. 16 kod Medicinskog fakulteta vrši laboratorne analize za studente samo sa upuitma lekara of)šte prakse. RENDGENSKO odeljenje radi svakog dana od 12.30 — 14 č. samo po uputu lekara opšte prakse. RENTGENOLOG Dr. Bogoljub Bošnjaković rađi u svom stanu u ulici Prote Mateje br. 29/II svakog dana sem srede i subote, samo pcr specijalnom uputu. LABORATORIJA studentske polikliriike u ulici Prote Mateje br. 29 (bivša zgrada stacionara) radi svakog dana od 7,30 —8,30 č. sa uputom lekara opšte prakse. Rezultati se izđaju od B—9 čBIOHEMISKI laboratorijum nalazi se u zgradi Ht interne klinlke. Vrši attalize od 7 —9 č. samo po uputu lekara opšte prakse. . .; r . / LABORATORIJA INO u ulici 29 Novembra br. 54 vrši anaiize od 7—9 samo sa uputom lekara opšte prakse. ZUBNA ambulanta prima nove pacijente svakog prvog i 15-og u mesecu. Za UMORNE i mršave studente postoje oporavilišat na Zlatiboru i AVali. Plućni bolesnici imaju svoiie oporavilište. Na oporavak mogu ići samo oni, koje lekarska komisija studentske poliklinike uputi. Dobro bi bilo kada vam sve ovo nebi trebalo- Ali. zlu ne trebalo.

S. Ristić

*STUDENT