Студент

IND ЕX ♦ INDEX ♦ INDEX ♦ INDEX

OVIH DANA JE BILA POTREBNA SOBA

1 jednom studentu iz inostranstva, i jeđnoj studentkinji iz Srema, i jednom studentu veterine. »Pošto nemate u Beogradu rođaka u cijem bi se stanu našlo mesta i za vaš krevet, pa čak ni rođaka ili poznanika koji bi vas ođveo do svog rođaka ili poznanika koji ima rođaka Ш poznanika što izdaje sobu, kazali su im, dajte oglas u »Politici«. To je za vas jedini način da dođete do stana. Stuđentski domovi su več odavno puni.« Ponekad se, izgleda isplati poslušati savet poznanika, za »Stranog studenta« se posredstvom nekoliko reči štampanih u »Politici« pod »Mali oglasi«, odnosno pod »Sobe« našlo u ovom našem prenaseljenom Beogradu eamo za jeđan dan dvađeset i četiri slobodne sobe. Za taj jedan dan mnogo ih manje nije bilo ni za »Sremicu«, njoj je ponuđeno dvadeset soba. Ali se »Veterinar« mogao useliti u ciglo četiri sobe. KADA joj je jeđan od dvojice mladića na srpskom objasnio zašto su tu, Draga Lazarević iz Džordža Vašingtona 54 nije bila baš oduševljena, dalo se lako videti na njenom licu. Međutim, studentu iz Turske nije teško da se sporazume sa Srbima, objašnjava on, јег studira naš jezik i našu književnost; usto, već je dva leta proveo u Dubrovniku. Ali, on, ipak, ne želi da bude pri razgledanju soba koje su mu ponuđene ostavljen na milost i nemilost srpskom; nisu u pitanju samo neprijatnosti čisto novčane prirode koje mogu proizići iz njegovog nepotpunog poznavanja jezika, več i bojazan da ne bude smešan. Ničemu se Ijudi tako slatko ne smeju kao mukama stranca uhvaćenog u mreže njihovog maternjeg jezika. U to se on tako dobro uverio prošle zime u Parizu. Zato je sa njim njegov drug iz Dubrovnika, Beograđanin. On, kao i Asan, dobro govori francuski, na francuskom će se već njih dvojica sjajno sporazumevati. Posle ovakvog objašnjenja, koje prima sa osehom ogromnog razumevanja, ni jeđna vlasnica sobe sa njima se obično ima posla, ne prima Beograđanina neljubazno, naprotiv. Ni ova nije izuzetak. (Za svaki slučaj, međutim, Beograđanin hvali sobu neštedimice, ako ne više, a ono sigurno ne manje od vlasnice, l pokazuje veliko razumevanje za »nevolje« zbog kojih se ona izdaje). Ali zaista lepa soba u Džordža Vašingtona 54 je zauzeta. Opširno i ne baš previše jasno objašnjenje tog događaja: prijatelji su nas zamolili, za kratko vreme, njihov stan nije gotov, itd. Asanu se pak, stan dopađa, kupatilo je *u pločicama«, što se naglašava, ulaz zaseban, pa dosta dugo Objašnjenje prekida. Nudi deset hiIjada dinara mesečno. Na to se gospođa oslobađa nekonciznosti, i dozvoljava da se razume da to dvoje svakako još dugo u sobi ostati neće, sko se gospodin reši do sutra i javi јој. .. Gospodin I Beograđanin bivaju zatim srdačno ispraćeni.

Gospodin, bankarski činovnik, govori francuski i engleski perfektno, pa Asan, koji bolje zna engleski, prelazi na njega; Beograđanin »postaje suvišan. Interesovanje slično veoma onom koje pokazaše i ostali »gospodin je dobro situiran?« skoro nigde ne izostaje, iz pristojno-sti tek nešto obimnije: Obaveštenje da u Adani postoje fabrike za konzerviranje ribe, koje Asan rado pruža, zadovoljava nekorisnu radoznalost domaćina Sa gospođom se obilazi soba »Ovo je specijalno za vas spremIjeno« i kupatilo u kome je zbog neđostatka svetla ona malopre pri uređivanju za »Stranog studenta« prosula vodu. Sa njom treba urediti i za cenu, kako preporučuje gospodin. Pošto će Asan koristiti i salon u kvazi-stilu nekog od Lujeva kad mu, i ako mu zatreba, šest hiljada dinara mesečno.

ZVONO stana broj 8 u 14 decembra 39 ne radi jer nema eleklrične struje u čitavom kraju oko Crvenog krsta tog popodneva. Zbog toga je gospođi i gospođici Raičević vrlo žao, student srpskog jezika iz Adane ne može đovoljno dobro u polumraku da razglcda sobu koju mu »sa celim konforom« nude. АИ ona mu se i pored toga očigledno đopada, što je, takođe očigledno, vrlo razveselilo dotičnu gospođu I gospođicu. Valjda zato što mu se soba toliko dop&da Asan žarko želi da čuje cenu. Ali se gospođa Raičković teško rešava da mu je kaže. Za uzvrat ona ga zasipa pitanjima: koliko dugo ostaje u Jugoslaviji, ima 11 stipendiju naše Vlade ili ga njegovi izdržavaju, je li oženjen... Konačno, ipak se doznaje cena, deset hiljada dinara mesečno. iapraćaj. ćete već znati hoće li on uzeti sobu,« obećava Beograđanin. Uzgred rečeno. iz 14 decembra 39 Beograđanin izlazi pomalo tužan: sve mu se čini đa nijedan »ovdašnji« samac kandidat za zenidbu ne bl bio ovako Ijubazno primljen .. Zavidi Asanu; želi da i оп buđe, makar malo, stranac. Ni u Sime Miloševića 50 nema električne struje Soba se ovde razgleda uz petrolejsku lampu.

DORRO situirani student srpskog jezika iz srpske književnosti obišao je i ponuđene mu sobe u Lamartinovoj 41, u Uzun Mirkovoj 6 najjeftinija ponuda, pet hiljada dinara mesečno, u Graoanićkoj 6. U Strahinića Bana 78 kod D. Jungovića ni.ie imao sreće; soba је odveć veliko blago da bi dugo bila bez vlasnika .već heše izdana Sobe koje su rnu nuđili Milica Krstić iz Deligradske 5, Leposava Mlhailović iz Prahovske 4, Lazar Lotvin iz Subotičke 15. Dr. Milan Mihailović sa Terazija 43 (odnosno. telefon 26-222), Nikolić iz Franje Kruza 4, Anđrija M. Zikić veterinarski inspektor u penziji iz Kumanovske 2. Jovan Anđrejević iz Vojvode stepe 154 itđ., obišao nije.

Nekoliko ponuda je ustupio Fincu iz Helsinkija, koji govori pomalo srpski, francuski. pak, odlično, a koji traži stan za svog rođaka. U Radničkoj 87, kod Radovanovića, su mu, kaže, primivši ga više nego Ijubazno, za osam hiljađa dinara obećali da će njegov neoženjeni гоđak biti nov član njihove porodice. Gospođa u Braće Radovanovića 36 daće svoju, istina prolaznu, sobu mladom Fincu za pet hiljada dinara mesečno, (inače će je izdati dvojici »domaćih« studenata za šest). U Primorskoj 1, Zemun, domaćin ; čuvši srpski takođe ne beše oduševljen. Ali, kada se konstatovalo da se ipak radi o strancu, povratio se na njegovom licu osmeh bezmerne Ijubaznosti. Za Eriha iz Helsinkija se interesovao veoma, i to vrlo metodično. Cenu ne reče ipak: »Kad dođe Erih«. Preko telefona 41 —092 udovica Iz Rakovice nudi sobu u svojoj vili. (U nedelju će Finac sa posrednikom Iz Beograđa u Rakovicu!). Nekoliko ponuda je ustupljeno i Rejmonu iz Ruana, studentu slavistike. Doživco je ono što i Asan tražeći sebi sobu, što i Olaf tražeći svom rođaku Erihu sobu u ovom našem prenaseljenom Beogradu. SREMICA nije mogla da vidi sama svih dvadeset soba koje joj Beograđani ponudiše, neke je obišao njen brat, neke njene drugarice, neke niko. Na ponudu Jelisavete Каркаг iz Šabačke 18, recimo, otišao je njen brat. Udovica Jelisaveta Kapkar nudi ne sobu već krevet stuđentkinji iz Srema, krevet u jedinoj prostoriji koju izgleda poseduje, a u kojoj je i kujna i ostava. (U njoj su prošle godine stanovala dva stuđenta tehnike, »jedan dobar i jedan rđav«, sa njom i sa njenim, sada već pokojnim, mužem.) Zato će »Sremica« da јој plaća tri hiljade dinara mesečno. Nikog dovoditi naravno u svoj »stan« ne sme, јег »tu su komšije koje svašta mogu reći.« Kod Jelisavete Каркаг će se »Sremica« i hraniti. Zato će donositi mesečno samo: 2б kg crnog brašna 5 kg belog brašna 2 do 3 kg griza 3 kg masti 2 kg šećera 2 kg soli (!) 25 komada jaja mleka (»kad mama đođe, a dolaziće jedanput nedeljno«) 2 kg pasulja 20 kg krompira 2 kg svinjskog mesa 2 kg goveđeg mesa bundeva za »dulečaru«, kuvanog i svežeg paradajza, ajvara, klselih paprika, zeleni, kupusa, ftd. Uz to, ona će plaćati svetlo i vodu, a njen će otac doterati tri metra drva za godinu dana.

(Ima i skromnijih. Radomir Prlić iz Uzun Mirkove 6 koji nudi sobu i »Stranom stuđentu« traži pet hiljada dinara mesečno. Posete studentkinje iz Srema ovde će mnći oa prima, sli »žureve« praviti pak ne. »Današnja omladina je strašna, devojke naročito,« konstatuje na kraju gospodin Prlić). Neke sobe »Sremica«, ponavljam nije videla. Zato, ako je potreban kojpj studentkinji iz Srema stan, neka ga potraži ili kod Marije Gligović iz »7 jula« 44 ili kod Dragomira Milina iz Stanoja Glavaša broj 3, ili kod Tome Mijuškovića, Gundulićev Venac 22 ili kod Jelisavete Pacič na Avalskom Putu 8. Ili kod Lazara Lotvina iz Subotičke 15, ili u Primorskoj 1, Zemun, ili na telefon 41-092 ako se u te sobe već nije stranac neki uselio, « 1 VETERINARE oni kojl sobe u Beogradu izdaju mnogo ne cene sigurno. Zašto, reći se svakako ne mora. Gligović Marija iz »7 jula« 44, koja bi primila i Sremicu u sobu njeH ne kćeri, studenkinje đruge godine svetske književnosti, penzionisana učiteljica, za svoju sobu u kojoj se nalazi samo krevet, jeđna stolica i sto traži od studenta veterine pet biljada dinara. Sem pet hiljada di-| nara mesečno student veterine mora za dobijanje ove sobe da bude Iz »bolje kuće, naše dete«. Kućevlasnik zgrada u Lamartinovoj 5 izdaće »veterinaru« krevet za dve i po hiljade dinara, tu sumu će inače on platiti za godinu dana unapred, Soba je neosporno lepa, ali bJ on bio njen treči stanovnik. NARAVNO da Asan iz Adane, Olaf iz Helsinkija i Rejmon ia Ruana nikada nisu došli u r i \ ■ ■ 21' П rr’r'« i niledan student veterine ni-i su tražili sobu preko oglasa koji su izašli u »Politici« sedamnaestog oktobra hiljadu devet stotina pedesei i pete gođine. Naravno da oni ne postoje, Ali u Beogradu postoje oni kojl im ponudiše svoje sobe. Zbog njih često mnogi od oko pedeset hiljada stuđenata beogradskoj Univerziteta postaju bar jedanpul godišnje »Sremica« i »Veterinar« Zbog njih je ovo i napisano.

/ АМЕРПИЊН АЦ f ране две сов* f засевануаи^,-^-^ X ЧО Тепефои: 22-253/96 ТРАЖИМ ВЕЋУ празну еову П<т*ВамЛ» [\ студи Јача српског Јези-ка тражлиаче- џЖ штену собу Приоватам условеЈј; ло !Р ■ гпеду МЈћања Понуде на ajMitifcjpa- -ек! ииЈ>' -Страни студент" УИГТО.ТМ jr* СТУЛСТТКИГВА «e.« но материЈалагођсЛ|збеђена. тражРнтра ЈЈм« зну нли нЗ'ЦIмЖ сову Плаћаирццо KVi|V договору Лфдое слати ад-.п: :ел.иЕ unlii под .Срвмица". - јУр*® 1 ' <н т \ \ ГТУЛЕНТ тражи собу Понузе \ V страllи.)и noa „Ветерннар" -T0331 у^' I Јж гре)ање« три спаааће вмт« \ња з» тетеФот; цЈ Т|П4. соба UJr Ј3€* t— ? Ш Т|МАМ с -Ш Гун ' V Пу Лкховмћ ЗЈМ н*

REDA.KCIJA ЈЕ POGRESILA - SVA TEI OGLASA DALA JE POD ISTIM BROJEM. ALI . . . »VLASI« SE NISU SETILI. ZGRADA U ULICI 14 DECEMBRA BROJ 39 U KOJOJ AKO STE STRANAC MOZETE DOBITI LEPU SOBU »SAMO« ZA 10 000 DINARA MESECNO.

NA DATE OGLASE STIGLA JE HR PA PONUDA. NARAVNO NATVTftp -*■ »STRANCA«, PA ZA »SREMICU«. »VE TERINAR« JE DOBIO SAMO^PolfuDl

Komentar

Kriterij

Nedavno sam irnao prilike da u Rektoratu Univerziteta pročitam јвdan izveštaj koji se havio problemom kapaciteta Univerziteta. U njemu sam izmedu ostalop pročitao i ovakav podatak: »Medicinski fakultet je u uslovima ograničenog upisa upisivao 350 studenata. Iz te generacije u drugu godinu, posle položenih ispita, upisalo se 300 studenata. Posle ukidanja ograničenja, taj isti fakultet je u prvu godinu upisoo 1200 studenata, a opet se u drugu godinu upisalo 300. Slična je situacija i na drugim fakultetima. . .« Ovaj podatak trebalo je da služi kao činjenica koja ide u prilog ograničenju upisa u sekciji. Jer, očigledno, ako od 350 studenata pređe u drugu godinu 300, a i od 1200 studenata opet pređe 300, гпаČi da je bolje uvesti ograničenja. Međutim da li je ova računica baš tako očigledna? Matematički postavljeno, ona bl izgledala ovako: 1) 350 : х =3OO 2) 1200 : х = 300 Naravno, i učenici nižih razreda gimnazije mogli bi da na ovako postavljen problem odgovore da je u ova dva slučaja vrednost »iksa« različita. Prevedeno sa jezika matemntike, problem hi se ovako postavljao: 1) od 350 studenata pri jednom kriterijumu u drugu godinu je prešlo 300; i 2) od 1200 studenata pri drugačijem kriterijumu u drugu godinu je prešlo opet 300. Moram priznati da se ovde nemože operisati samo matematičkim radnjama, jer je očigledno je i uloga selekcije ovde hila velika. Ali me niko nemoie uhediti da je selekcija bila presudna. Presudan je bio kriterij. Ja, svakako, ne znam činjenice, ali ovo mi liči neka mi oproste profesori sa medicine ako se varam ла dogovor: »u drugu godinu pustićemo tri stotine«. Prema tome se, čini mi se, i odredivao kriterij. Naravno, nije zgodno posle nekoliko godina vaditi celo pitanje i г arhive i pntrzati ga. Ali sada za to ima razloga. Ova godina je га nove studente počela u гпаки pripremne godine. A pripremna godina nije to ako se kriterij određuje po normalnom kapacitetu škole. Onda je holje uvesti odmah ograničenja. InaČe, ovakav metod može da гпаči izigravanje odluke o slobodnom upisu, mada verujemo u konkretnom slučaju to nije bio cilj. Kriterijum je kriterijum, i on po meni bar ne sme da zavisi od uslova van znanja studenata. i Comentator

INDEX

HONORAR ZA DISKUSIJU Takav se slučaj desio u Vlšoj pedagoškof'školP'u Kragujevcu, Već davno diplomirani stuđent ove škole, koga današnji studenti znaju samo оо imenu, Aca ga zovu, tražio je 500 dinara za diskusiju na jednom sastanku Saveza studenata. Svakako da ovde nije reć samo o precenjivanju svoga iskustva. B.