Студент

Reportaža studenta

Kragujevac

Bilo je to u jednoj zemlji nezarobljenih ropstvom robova,.. umrli su. Kragujevac je danas grad eutomobilske industrije i đaka. Nekoliko modernih građevina i lepih širokih ulica potsećaju na plan koji postoji o budućem građenju u njemu. Ali ono što se prvo zapazi u o-vom gradu, u srcu Sumadije, to su bašte cvetova živih boja. Te bašte su rasute s obe strane Lepenice. Kragujevac je reč posle koje se grči u grlu od tuge. Reč smrti- Tu ie ona spustila . svoj već umorni skelet na krovove kuća i blago zanjihane livade rasečene hrastovim šumama ne tako davno. Pala je na tej grad u jednom danu iznenada. I puno Kragujevčana danas kaže: »Nije moralo da dođe đo toga«, »Prenebregnut je signal, a signal je postojao« kaže Rade Mitrović, sekretar Sreskog komiteta Saveza komunista. Nemci su već nekoliko puta vršili blokadu u gradu. Opkole, blokiraju, drže tako jedno vreme i posle je opet sve mirno. U dva okolna sela izvršen je pokolj. To je bio prenebregnut signal I jedan odgovor daju Kragujevčani bez dvoumljenja naizgled oprečan prvom pitanju: To je morao đa bude Kragujevac. Vekovna tradicija bunta protiv ropstva- Već je postojalo nekoliko određa u okolini grada. U gradu ргеко šezdeset grupa koje sakupljaju različitu pomoć za narodnooslodilački rat. Sanitetski kurs. Vozovl su leteli u vazduh. Od dvanaest hiljađa radnika Zavoda za proizvodnju oružja nije nl četvrtina radila. Ako je trebalo zastrašiti Srbiju, onda је trebalo gađati u njeno srce u Kragujevac su gađali i razbuktall mržnju i ustanak. KADA STRELJANI PROGOVORE Partizani su zapalili Sedlenice i Senjak. U gradu je izgorela mapa Istočnog fronta na očigled stražara. Uhapšen sam posle paljenja Sedlenice. Bio sam prvi zatvorenik Gestapoa. Dvadeset i prvi oktobar- Ovde, u zatvoru nisu znali šta se događa u građu. Nisu znali za đolazak kaznene ekspedicije i za opšte blokiranje izvršeno toga jutra. Ulice su zalile nemačke uniforme. Zurilo im se. Ulazili su u sve kuće i ođvlačili muškarce. Žiko, opMoljen zatvor Nemcima. reče jedan drug. АИ zatvor je ostao pošteđen sve do dvanaest sati. A onda? Otvorila su se hjegova vrata. Kovitlale su se ispred umornlh očiјц čizme, čuli se šamari. Nastalo je izvlačenje iz ćelija- Začas je sve ostalo prazno. Spisak. Neđostajao je jedan mla<Kć slobodnjak. Otišao je toga jutra u grad. Dovesti ga glasilo je naređenje. Sva su naređenja toga dana bila vrlo kratka. I sve se radilo vrlo savesno: spiskovi, prozivka. što je moguće pravilniji.redovi zbuniemh liudi. koii ioš nikako nisu; mogll da shvate da ih vođe u smrt, I mladić slcbrdniak je bio tu. »Pošli smo. Blešteće dnevno svetlo zapljnsnulo mi ie Исе i zasenilo me. Grad mi je izeledao sur. Sve mi je bilo grao i pođnebiie i kuće. sve. rikog na ulici- Kc-d parka smo zastali pred гекот. civiln opkoljeппт» Nemctma i trenutak kasnije uto|>ile se u niu. Prišao nam je nemački oficir; Sedite. Ko usfane biće übijen. Poiegi smo po travi«. Pogleđom je preleteo preko Ijudskih glava i svetlucalih šlemova. Pažnju mu privuče nemački komandant što razmahuje rukama objašn.iavajući nešto svojim Ijudimp, upiruči prste u zelene proplaake. Shvatio je. Tamo je trebalo da se završi ova igra. Oko njih zarđala žičana ograda 1 stražari automatičari. Odjeđnom iznad Ijudi prostruja uzbuđenje. Automatičare je zamenio vod puškomitraljezaca, ali i povučena straža nije odlazila- Nemcima je bil a potrebrta sigurnost. Огирш đoteranih Ijudt sve se više povećavala. Oko pet sati po nemačkom vremenu. koje je za našim zaostajalo jeđan sat, prispeo je vod teškog oružja i sandvici municije Prispeo je akt. Svi su ponovo bili na nogama. Zatvorenici su krenuli prekim putem, preko uvala do radničkog naselja. Iza toga naselja P°* legle su »barake smrti«. Noge su se zaplitale. Prošli su pored kasarne do njive posečene kukuruza. «nm rla hoće da nas smeste u šupe га tim njivama. U njima su bili zatvoreni taoci Nismo znali da su sada prazne. D’a smo opkoljeni leševima njenih stanovnika koje su Nemci pobili toga jutra. Prošli smo pored prve kapije. Prošli smo i gornju kapiju. Bilo je sve jasnije gde nas vode. Ispred nas su njive posečenog kukuruza« Stojte Nemac. Trči i razmahuje na njih kao na pomahnitalo stado. Nisu mogli tim putem, јег bi naišli na leševe. Redovi su se zatalesali. Za trenutak su se iskrivili poput zmije i raspali se. »Skočio sam na dvojicu stražara- Gurnem ih i počnem da bežim prema kasarskoAi dvorištu. Nastala je trka sa smrću. Isprod metaka. Pored mene че čuo još nekakav bat. Za mnom je bežao i Babić Proletim por(<đ zbunjenog stražara na kapiji namerava juči da izbiiem no ulicu i glavni put za Krpljevo«. АИ kapija je zaključana! Babić Ije uleteo u kapiju do nje. Odiednom je (jsetio u sebi dovoljno snage. Razbio je kapifu. ргеskočio nekakvu ogradu što mu se isjrečila 1 pao u čičak. Predahnuo je. Vremenjl je bilo sve manje- Još tri tarabe je preskočjo i naбао se odjednom pred šmajserom iH jednim hladnim: »Halt«l

, Dakle, svemu je kraj. Fataina nemačka stražara krivila mu se pred očima. Stao je... agonija... zar opet smrt. •. čovek,.. da li je ovaj pred njim čovek— ganuti ga. •. Napred! Ne, to jo bilo natrag. Ponovo natrag. Pošao je uličicom do njenog kraja. Onda su stali. Pred njima je stajao onaj stražar sa kasarnske kapije- Ogorčen pokazo jć drugom stražaru da se skloni. Ali ovaj, videći da neko hoće da mu uskrati i to poslednje zadovbljstvo da svrši sa svojom »upecanom« žrtvom, sasu čoveku ispred sebe ralal.u slabine. Telo je palo zaritih prstiju u zemlju. Stražar priđe i gurnu telo nogom. Onda ponovo odjeknu pucanj. »Umirim se zgrčen u bolu. Koraci. Ponovo su mi prišli. Fertig! reče jedan od njih, Zaustavljeni dah me guši- Tiho je. Ne mičem. Krv kvasi zemlju oko mene«.

Onda se pokrenuo. Otvorio oči. Stražara prazna. Kapija zatvorena. Nikoga. Sam je. U krvi. Pokrene гаше- 801. Ispruži ruku i ponovo zarije prste u zemlju. Zatim se poroakne napred. Napred... Vukao se do kukunjzišta. Zario je glavu i kao krtica počeo da se provlači kroz đubre. »Dođem -do ciganskim kuća. Pokušam da ustanem- Uspelo mi je. Preda mnom je svetlucalo«. Ne, toga dana su sva vrata bila zatvorenna pred strahom. Nemoj, brale, u drugu kuću idi! Groblje. Za čoveka vreme više ne postoji. Čovek je u džepu imao eat. Skazaljke su stajale na šest i pet. Vreroe kada je prvi put pao oboren rafalom. Pošao je ka grobljanskom putu. Lipa. Uhvatio se da predahne. Grobljanska kućica. Seo je na prag. Ovoga puta mogli su da mu daju samo vode:

>Ne mogu da pijem- Tutkalo mi je u grluKuda ću? Kućl? Kući svoga dede gde sam ponikao«. Pošao je. Dole je pruga. Ako ga ponovo uhvate? Stresao se. Ne, nema stražara. Podigne se, padne i ponovo se podigne. Samo dalje... đo kuće. Kapija je zatvorena- Izvadio je žarke bez šuma. Pao je na prag: Tetka! Ko je to? Ja, 2ika. Ne znam ja ništa! Ponovo strah. Stalno nailazi na izbezumIjene Ijude pred pomisli na smrt. Ni svoj te više neće. Sta je to s tobom... Sto si bežao? Zašto je bežao. Ona ga pita zašto je pobegao. đa bi joj doneo nesreću! Ne smem ja da mi upale kuću! Idi u onu krećanu. Krećana. Nikako ne bi smeo tamo da ostanem. Dovukao se odlućno ponovo do kuće : Slušaj, ja ću u ovom ćošku, Aiko oetenem živ obavesti mi ženu... »Ostao sam. Pala je noć. Pred zoru nisam više krvario. Bilo je vrlo hladno. Cuo *arn kako leleće grad«. Predamnom je stajao lep, visok stariji ćovek. Nije on jedini koji je izbegiao tQga dana smrti. Zove se Žika Jovanović. Radio je 21 oktobra 1941 u Zavodu, 21 oktobra 1955 još nlje bio umoran... Pošao je s пгИпа kroz njive od. humke do humke priaećejući se jeđne svoj© smrti. Spreman da ne ponvišlja još dugo na drugu: Trideset i tri humki rasuto je u okolini građa. 7000 mrtvih u jednom danu. Tako KORAKOM PORED lIUMKI Još ima posla za mene rekao je. oktobarsku smrt u ovom gradu registruj u brojke. Put je prav 1 prašnjiv. S leve njegove strane su barake, s desne veliki park, strelište, futbalsko igralište. Sredinom puta ide povorka Ijudi. Kragujevae je posut baštama raznobojnog cveća. U ovaj dan te bašte ee prazne. Kao da gaje cveće samo da bi ga ovog dana izneli na humke kaže mladić Što pored raene, Sta piše na tim bumkama? Djudska bol nije postala pesnik. Reči su sasrvim jednostavne, I sasvim dovoljne, »20 oktobra 1941 godine rafali nemaćkih zločinaca übili su oko 7000 rodoljuba, eli nisu undštili veru naših naroda u pobedu. Samo na ovom raestu streljano je 600 гоdoljuba iz grada Kragujevca«, To piše na cenfralnoj huimci. Pošli smo dalje. »Drugova redovi celi uzeli su se za ruke ništa«... rekao ie jednom pesnik. i na streljanje pcšli mirno kao da smrt шје Najstrašniji zločin. Đačke torbe i knjige ostale su rasute, Dačke kape pokrile su posečene kukuruze. Direktor Miloje Pavlović ostao je sa svojim đacima i sa još petnaest profesora umrli zajedno. Na jednoj humci vapi starica. Iznad njene crne marame piše: »Ovde su fašistički krvnici pokosili mitraljezom i petnaestoro nevine dece od osam do deset godina zajedno sa njihovom braćom i očevima«. Desetinu koraka dalje; »Toza Dragović sekretar Gradsog komlteta«. Noge upadaju u rastresito tle, oko nas blago zatalasani brežuljci. Preskočimo baru ostalu iza poslednjih kiša. Preskočimo potokPotok 'obrastao šipražjem. Preko tog potoka i preko onog na drugom kraju, nekliko kilometara dalje, bile su granice smrti onoga dana, Stopalo je zastalo pred nečim, pogled je ustukao. svest se zapalila u ruci sam držao čauru. Duguljastu, žutu, ispaljene kapisle. Ispaljene kapisle preko potoka. 400 km* Sve ove humke ostaće na mestima gđe eu ponikle, kilometrima rasute poređ Kragujevca. Samo okolina će đa im se promeni. Naćiće se u Nacionalnom parku, okruženom sa dva istoriska potoka, presečenom putem za Gomji Milonovac i eutomobilskom stazom- Njegova veličina će biti 400 km* i treba da buđe završen za pet godina. Dobijena su već izvesna sredstva za ostvarenje ovog projekta. Tako je Savež boraca dao 4,000.000,. Gradski odbor 2.000.000, a Izvršno veće automcbilske staze koja će da poveže humke 20,000.000 a daće 200,000.000 dinara. Trasa već je urađena, a saradnja sa našim skluptorima obezbeđiće postavljanje spomenika na grobovima. U Nacionalnom parku biće izgrađen stadion i zasađena na kilometre mlada šuma. Pa ipak, time neće biti data -poslednja pošta Oktobarskim žrtvama, Cudna je to igra sudbine- U isti dan ovaj su grhd zahx’ati!a đVa olujna nhleta poslednjeg rata. 2J oktobra 1941 godine to je bio streljani grad u pravom smislu te rečl. Bila je to odmazda ranjene zveri kakva se ne pamti u istoriji modernog ratovanja. Tri godine kasnije 21 oktobra 1944 umarširalo su kolone oslobodilaca. Kragujevac je danas grad industrije, šlrokih lepih ulica, mladosti, bašti rasutih oko Lepenice i jedne uspomene. Uspomene posle koje zastale dah pred svireposti civilizovanog čoveka.

Bane JOVANOVIC

KARIJATIDE Snimio: Voja Marinković IZLD2BA FOTOGRAFIJE »20 OKTOBAlt«

BTUD E N T