Студент

Нешто на тему: књижевност и политика

ТРИБИНА

Желећи да да свој допринос разјашњењу извесних теоретски још неразјашњеннх појмова, Редакција „Студент“ од овог броја покреће „Трибину-рубрику за изиеву мишљења по разннм теоретскоидеолошким питањима. Као прво питање које стављз на дискусију, Редакција је одабрала тему: ..Књижевност и политика“, сматрајући да

Обично се каже да у чтању неког доброг књижевног дела уживамо. Али већ у тако баналној констатацији, садржан је ироблем. Поставља се наиме питаше, да ли се доживљај који имамо приликом читања једне књиге, своди на нешто што је само уметничко задовољство и ништа више. Али поставхтмо то питање у уоштенијем и „научнијем“ облику. Да ли наш доживљај о коме је реч може да буде толико специфичан и самосвојан, да емоционални и интелектуални фонд наше личности уопште не делује на њега? Најсад, да ли је у принципу могуће да слопсихички доживљаји не претрпе утицај оног што да се изазимо „механицистички“ напоредо с њхгма почива у нашој свести? Ичигледно, тако нешто било би могуће једино под претпоставком да су психичке функције подешене као дхфке клавира: кад притиснемо једну друте ћуте- Познато је међутим да су психичке функције међусобно испреплетане, да би изоловање једне од њих било могуће само под неким „лабораториским“ околностима, а то је бар за ступањ савремене науке, још увек неизводљиво. Према томе, кад се има у виду та помало ноторна истина, онда се на питање да ли наш доживљај за време и после читања неке књиге може да буде „чист“, тј. изелован од целокупног психичког фонда наше личности, мора одговорити негативно. Али ствар није у томе. Ствар

je у консеквенцама који из тога следе. Јер у поменути фонд наше личности, спадају свакако и наше страсти, наше ситипатије и антипатије. Тако рецимо, Чеховљева прича „Вањка", несумњиво изазива у нама уметнички ужитак. Али ако смо ми оклони да се са извесном антипатијом односимо према друштву у коме се одиграва радња поменуте приче, зар то неће бити идеална могућност да наше уметничко уживање будв обојено антипатијом о којој је реч? Или боље речено: зар неће могућност да се патње малог шегрта донеду у везу са друштвеним системом у он живи послужити као потстицај за нашу антипатију о којој говоримо и тако нарушити „чистоћу“ нашег уметничког доживљаја? , Или, рецимо, Кафкина новела „Преображај“. Немилосрдност цородице кад је у питању материјална добит, може да буде сјајан реагенс за антипатију према лруштву које почива на моралу материјалне доибти. Стога, кал особа којој такав морал улива одвратност, чита „Преображај“, било би реално претпоставити да је љено уметничко уживање обојено нечим што по својој природи није строго уметничког карактераМеђутим, све ако би оно што смо досад чаписали и било неоспорно, остаје чињеница да је у нашем излагању било речи само о читаоцу ,док је остао по страни. Обзиром на то, могло би се приметити да ако неки писап дозволи да његова антилатија према нечем дође поевише до изпажаја у процесу стварања неке књиге, онда се та књига лако ггретрара у обичну пропаганду и тиме губи битне одлике уметничкот дела. Сем тога, познато 1е да су многи писци vnpKOC својим личним склоностима. стваоали велика, а тиме и објективна литепарна дела, што би могло да значи да је Рмага њихове инстгирације била таква, да ie онемогућила деловање оних крмпонента »ихове свести које су евентуално моne да их учине поистрасним. Одатле би се могло евентуално закључити да ако иека хемиски“ „чиста“ уметност и не моЈке да дође до изражаја на широком

разни ставови на које се наилазило у досадашњој пракси оправдавају стављаше овог цитања на страиипу „Трибина“. Редакција позива студенте који се интересују овим проблемом да дају своје прилоге. Са своје стране, Редакција се обавезује да ће објавити свако мишљење које је књижевно написано и претставља прилог зискусији.

• « читалачком пољу, онда она себи оебзбеђује уточиштв бар у једној малој, али ~светлој“ тачци какав је велики уметник у тренуцима стварања. Сензибилност Али познато је да ни књшкевник није бог. Тако, није ништа необично ако он поседује једну тако људску одлику као што је свнзибилност. А открити везу између сензииблности и литерарних диспозиција, свакако не би’ значило открити Америку. На таквој психолошкој подлози, природно je ако постоје услови зато да писац реагује осетљиво на животне ситуације у којима човек страда, а којих у сваком поретку заснована на драстичним друштвеним неједнакостима, има у изобиљу. Приликом таквих реакција, јавља се например саучешће, дакле Једна спонтана манифестација сензибилности. Тако например Чеховљев „Вањка“, о коме смо већ нешто рекли, несумњиво је прожет саучешћем до те мере, да би било тешко створити велику улогу коју је пооленута манифестација сензибилности одиграла нре и за време писања те причеНа основу тога могло би jce тврдити да оној читаочевој антипатијк према систему у коме се Вањка мучи, а о којој смо већ товорили, даје озбиљан потстицај и сам Чехов. Узмимо сад илустрације ради опет Кафкину новелу „Преображај“. Већ сам напор који улаже преображени чиновник да би се одазвао позиву једног од претпостављених који долази да га тражи и његова немоћ да то учини, могу да нас ‘ ужасну. Али чак и у том тренутку, одвратност која се плаши да син случајно не закасни да се одазове и тиме нашкоди свом пословном односу, потенцира нешто друго. Потенцира ону трагедију породичних односа о којој смо напред говорили. То нарочито долази до изражаја кад синбуба постаје сувишан, постаје мора породице; а породица стиче такозвани „домаћи мир“ тек после његове смрти. Отац пак. после синовљевог преображаја мора да ради и одједном се показује да он и није тако неспособан за рад као што је то раније био случај. Значи претварање у бубу на најидеалнији начин омогућава да се

испољи став породице према сину; њена одвратност према оттоме на рачун кога је раније живела.

У позадтши свега тога, разуме се, дискретно се истиче потреба за послбм, за новцем, као подлога за такво понашање. Овако драстично дискредитовање порк>дице могуће је значи само претварањем у бубу; тако да човек долази на помисао да је то неко намерно урадио, да би изложир руглу морални карактер породице из „Преображаја“- То међутиж, у сваком случају не може бити син. Кафка као што знамо не оставља ни трунке сумње •у ма какву фигуративност преображаја. Преображај је -остварен дефакто. Остаје дакле само, једна особа која је могла да се претвори у бубу, а да притом остане човек, способан да дискредитује своју породицу. Та особа је сам Кафка. Кад се зна да је Кафка био чиновник, а да су му родитељи често пребацивали неспособност за привређивање, онда се може закључити да је „Преображај“ у многоме резултат хиперсензибилног односа према новчаним бригама породице. Односно тако драстична осуда немор»алне стране таквих брига, да би јој могли позавидети многи револуционари. Тако и у овом случају на један сасвим природан начин, литерарно стваралаштво бива усмерено извесним факторима, који су далеко од тога да претстављају нешто „чисто" литерарно.

р Као што видимо, ни писац није „лабораториски“'човек који би могао да се орраничи само и строго на своје уметничке побуде- Сензибилност као широка психоло- 1 шка основа, омогућава да преко саучешћа 1 (Чехов) и хиперсензибмлности (Кафка), Ј литерарно стваралаштво добије облик нео- * спорне ангажованости у области социјалне i проблематике. i Аркадије Аверчеико т „Туце, ножева у леђа револуције“ то Ј је назив једне књиге приповедака Арка- i дија Азерчешса. А назив се лако је £ погодити . односи на Октобарску револуцију. з Сасвим је јасно већ из оваквог наслова, i да аутор поменуте збирке подређује ли- ] тературу пропаганди својих политичких , схваташа. Такав случај намеће нам један други проблем. Ми смо наиме видели напред како сен- ; зибилност )едног писца може да кроз* ли- 1 терарно дело нађе додирну тачку са политиком, а да ири тол- улЈепшчка врбДност дела не буде доведена у питање. По свој прилици разлог за тако нешто лежи у томе, што 1е сензибнлност, односно пеки њени иидови на које смо указали. такве природе дз не захтева посебан вољни напор за да тако кажемо игфилтрапијг у уметнички доживљај писца. Писац носи у сензибилност у себи као емотивни фонд своје личности; дакле као нешто што спонтзно и без неких вољних напора ' ko]v су везани за иамеру, може да утиче иа процес шеговог литерарног стварала- i штва.

ОДеђупш, кад иисац хоће да своје књижевн|о дело употреби за пропаганду одређешвс политичких гледишта. онда таква iteraiia намера свакако има за последицу извевцо насиље над уметничким доживљај т. Намера наиме не може да делује на уметнички доживљај онако неусиљено и сгфнтано као што то може сензибилност То зиачи да овакво једно насиље над инспирјгцијом. мора штетно да се одрази на умефичку вредност дела. Т> психолошка чин»еница може да буде психслошка псггврда (или подлога) познате истине, према којој свака књпга којзч н.ен аутор покушава да претвори у профгаиду политичких схватања, престаје да буде уметничко дело. Тај закон по свој прилицп важи за пропаганду како назадних, тако и напредних|Ј?хватан>а. Било би тешко оспорити тврдау да је уметничка вредност „Дела Артамонових“, или „Живота Клима Самгшцр‘ већа од уметничке вредности романа „Матг [ н . Аји има нешто чега све оно о чему cmq| цосад говорили не би имало свој дупљ:: смисао. Везе политике и литературе почи! вју на симпатији, антипатији, сензибиЈ ности, на интервенцији појп«тичких схват iH>a. у процесу литерарнот ствараља итд.; )ли од интензитета свих тих психичких стттома уствари зависи карактеа помег уте везе. Упитајмо се међутим, од чега Iависи тај интензитет? И: леда сасвим природно да рецимо сензи илност, односно оне две њене манифесп дије на које смо већ з г казали, буде утфп ко интензивнија, уколико оно што је из зива има више снаге за то. ’l'o значи сензк килност je утолико интензтганија. уколт ко су друштвена беда, друнттвене протт речности, јаче изражене. То опет даље значи да је степен заоштрености друш 'вених односа оно што дубље одрећује психолошке категорије о којима је било говораУ светлости те чишенице дало би се закљ чити да се у револуииоиарним периодг ма везе између књижевности и политш е спонтано и законито појачавају. Така јачање поменуте везе не мора дакле ; а буде на уштрб уметничке вредности ј итерарних дела. Према томе, то што cjjt н ки уметнпци у извесним периодимв и; узетне револуционарне заоштрености Жртв квали уметиост својим политичким назор ша, не мора служити као ’ узор за сва ремена. Разуме се. кад то кажемо. мисл: мо на уметгтике наппелних политпчких i хватања. Уосталом. већ данас, барем код i ас, уметност не мора да бира између проп; гаиде и литературе. Ај и горња констатација, која почива на н шем целокупном досалашњем излагању, i .ма и другу страну. Из ње произилази да уметничка и политичка слобода нису једно исто. Или грубље и тедноставније Јечено: политичка пропаганда у лнтерат гр lГ; а ко се радп о пропаганди реакциош рвог карактера, не може бити већ по са ioi природи лптерарног стваралаштва. акт г метпичке, већ само акт политичке нрир' Према томе, онај ко се супротставл |' таквоl пропаганди. не супротставља <; уметности- Напротив. Јер ако је тачно да ie и квалмтет поезије једног Маја; овског био често пута нижи услел пбтре >а практично политичког каракTepa.ißic мање је тачно и то да би моглс да тјрlпадну све песме пуие топлих контајрв|>луцпонарПllХ жеља које је об}авj-iaponm: Русија"; а да од тога нема апсолутно ниfKitt штете. ч најзад. завршићемо нечим можда у< али неопходшш. Простор на Kf i пишемо, као и природа теме о којој пи.ећо, захтева сигурно низ корекција и ЛИпГШ; што he бити могуће само уз помоћ сви" рих ксји се интересују за ову тему, Та онстатација је свакако банална, алн наЈд|»ст тачна.

Никола Милошевић

р. МИКЕТШх Ритам

Р. ВШКЕТИЋ _ Цртеж

м. олуЈгт сарајево (Дрворез)

Д. ЉУБОЈКВИЉ: ДРОБИЛИЦА