Студент

IZLOŽBA UMETNIČKIH FOTOGRAFIJA

I ove gcdine je u kabinetu za v г ' ivsko vojno vaspitanje na TerazijoroH otvorena tradicionalna izložba umelniгке fotografije, koja je sa majskim izložbama postala tribina uspeha poklonika ovog ogranka primenjenih umstnosti. Pa ipak, i pored pozitivne uloge dejstvovanja na formiranje i vaspitavanje ukusa i mišljenja naše publike o ovoj mladoj grani umetnosti, moglo bi se primetiti da ovaj istup u celini, nije tako uspešan r kvalitetan kao poslednja шајska izložba. Čini se đa žiri ovoga puta i pored očite namere nije bio podjednako strog u cilju očuvanje kvaliteta pri odabiranju rađova, te da ni.i“ najsrećnije p>ostupio vraćajuci 240 od <5O prispelih radova. da ’bi p9fthio neke koji su toga sigurno шапје vredni od izvesnih vraćenih. (Uzmimo saшо primera radi »Studiju« 3 Stanojevića) Odmah se zapaža da prilikom vlada msistiranje na tehničko-ekspenmentalnih kvaliteta da bi s e mnogo manje pažnje posvetilo idejno-sadržajnim 1 likovnim vrednostima u fotografiji. Međutim, nebi se moglo reći da je ova iz’o’M i đa nije uspela; ona to jedino nije џ onom stepenu i snrnslu ц kome je to bila majska. r: z pokušaja i interesantnih .tvarenja u pogledu komozicije, svetlo-tamnih efeka-

Povodom dana oslobođenja'Ror>o r nßa

ta i kolorističkih kontrasta govore u'jprilog njene solidnosti i inventivnosti pojedinih izlagača. U tom smislu u kolorisitčkim ostvarer.iima, lep uspeh je pokazao M| Lazić svojim »Gradom re clama« i »Najdražim potpisdm| M; Jovanović impresior.lrp u »Jutru na savi« izborom motiva i prirodnošću koloriti. Kod B. Debeljkovića, već renomiranog majstora, međutim. ovog puta to donekle nedost.ije U njegovom »Kampu« ta svojstva poseduju jedino figure. U snimku M. Paviovića »Beograd« struji jedan već übedijiviji kolorit. U kompozicioncm pogledu je sputan dopađliivošću, Od ispešnih kompleta crnobele trbnike, ističu se svojim kvalitetima u hijerahiskom poretiu kompleti: M. Sbbera, Z. Brkana, Л Kukeca, V. Marinkovć i D. Telebaković su i ovom irilikom opravdali svoj već stičeni renome i ponovo daii d ka /а o soiidnosii svojih radovr, M. Jojić je, u radu »Covel i ćelik«, dao tehnički i idejro uspelo ostvarenje, dok je M. Jovanović pokazao svoje int resoanje za meku fotografiji i tonske vrednosit. Od mlađih učesnika svojim duhom i originalnošću se izdvojio M Lovrić.

VUCIC DRAGUTIN: PRE ГОТОРА

ALEKSANDAR OBRENOVIĆ

Večernja igra RADIO SCENA

(CVRCAK cvrci u vrlo sporom empu. dugo se Cuje SAMO NJEGOVO CVRCANJE.) Starac: Divna noć. r Dalia: Opet: Daba a : C: Dosadan\l. Sta stalno piljlš u ti, šerpicu s pasuljom?! Starac: Gladan sam. Baba: Večerao si. a Mrt hao P«X Nikad ti nije dosta. Starac; Nije. „ _ . furac; /'а1 С о П llлТг П р\т Р о а kad Iml? olupo le to da svako veče ostav Ijaš nastranu kađ.. . Baba: Giup si U. Dosta o tome! Nema vise. BJbl: iSS ;X”?4siJm7cSi. loaomotlva. Utulito. mo. Starac: 7-iga me u krstlma. Promeniće vreme. Baba: To si mt već rekao. Starac: Istina Je, *ißa me. Baba: lloćeš 1» već jednom da ućutis? Starae: Ali. kađ me žlga. .. (Раига. Cvrčak malo br/e nego ranije. Baba kašlju« a.‘ Biba: /.ašto ćutiš? (Pauza) Zašto ćutlš? Starar; Dlvna noć. . Baba: Znaš li, uopšte. Stogort rtrugo da Kaž£7 Starnc: Znam. Ziga me u krstima. Promenii vreme. Baba; Ti si l/gleda već'ras baš raspoiozen *ijlvađut> Starar: Ja ne. Govorim ono što mislim Baba: Onđa bo’le nemoj da govor'š. (Pau/a. Cvrčak r-aglo prestane) Starar: Daj da oojedemo to Sto Je ostaio. Biba: Još malo. Sfarac; Več је vreme da legnemo. Baba: Simo «oš ma’o . Starac; Mlsiiš 11 da... Baba: Sieurna sam. . , „ , Starac: Ne veruiem (Кго/ /evanle) H*Jde !d# legnemo. Baba: Samo na sebe misliš. Pričekačemo 1Г malo. . Starac: Pa ml to već dvađeset godina ćlmmo г večeri u vcče. Baba; Sedi * ne brbijaj. Starae: (u/dabne). Baba: 7аг da ga dočekamo sa ohlađenorn ■ в^гот? Starac: Izjutra ćeš Je bacitl.

Babat- Ne, prokletnlCe! Ne! On će doći. Slgnrna sam. Starac: Zašto da ga čekamo? Nije zaslužio. Baba: Umukni. Starac: Otišao Je bez zbogom. Nikađ se nije Javio, a rai da ga ćekamo s toplom večerom! Baba; Ti dobro znaš ko je kriv za to. ..• Starac: To nlje istina. On Je zbog tebe otišao, zbog tebe... Da! Nije mogao više da podnosi tvoja tutorisanja. Baba: Dosta! Starac: Bio je Junak otišao Je. Sigurno Je stekao i svoj automob'l. Kamo sreće da sam i Ja onda odmaglio. Proveo bi bar neko vreme u miru. On bi me tako nedeljom 1 praznlkom malčice provozao. svi bi nas lepo pozdravljali, a uveče bismo otišli u kafanu. . Eh! Baba: Ti si ga oterao. .. ti 1 tvoje đivne noćl, žiganje u krstima i brojanje zalogaja... Starac: Tl si ga oterala! Baba: Ti si! On me voli. Voli me! Uvek mi se žaiio na tebe. Starac: Uažeš! On vo!i mtne. Baba: Jeste, uvek... Hteo Je da poluđt ođ tvojih divnih noćl. Zbog tebe Je on. .. Starac: Gle, šta ti znaš! Baš 1e zbog tebe. Na/ On ml Je pisao... čim Je otišao... Zvao me Je da dođem k njemu... da te ostavim... Baba; Niko nlje đoneo pismo. Starac: Zaboravila si da sam rađio na poštl. Baba: Nije ti pisao. Starac: Hoćeš li da tl pokažem plsmo? Baba: Pokaži. Starac: Neću. Ч Baba: Nemaš ti nlkakvo pismo. Starac: Imam. Baba: Da ga vlđim. Starac: Nećeš đa ga vidiš. Baba: Nemaš plsmo. Starac: Imam, Imam. imam! Baba: E. baš nemaš! starac: E. baš imam! Baba: Nemaš, nemaš. nemaš! E, baš nemašl Starac; Ma <ta se Ja s tobom prepirem?! Mlsli štogod hoćeš! Vrlo važno. Baba: Ima pismo! Nikao me mko ntje tako masno slagao. Starac: Zaćikuješ meb Baba: Nemam zašto. Samo kažem. Starac: Aha... aha... nemaš zašto... Baba: Naravno. Starac: Znam, znam... Baba: Baš mi Je stalo za to pismo koiiko I za komšlski p10t... Starac: Pitaću te šta ćeš da goriš u šporetu kad plot sasvim potrošimo. Baba: Kradeš svom najbližem susedu tarabu, pa se Joi i hvallš. Starac: Meni đa kažeš da kradem plntove... Pa šta, ako ponekad i odnesem ponekn dasku to Је za potpalu. .. a plot Je i tako truo. Neće dngo. Baba: Zbog tebe ne smem svetu na oči đa izađem. Starac: A što onda goriš ta drva? Baba: Pa kad su već tn... šta đa radim s njlma. . . neću valjda da bacim. Prava sl lop.iža! Starac: Meni t<» da... Znaš II ti ko Je gazda u ovoj kući? Baba: Baš me brtga da znam! Da, de, ne kočoperi se! starac: Odvratna babuskerol

Baba: A šta sl tl? Hvallsavko. Celog žfrota sl se bvalisao. I kad si me prosio hvalisao sl se kako ćeš sigurno za pet godina da postaneš upravnlk pošte... Prevario sl me. 1 te kako! Ostao sl raznosač do kraja, a Ја sam imala toiiko lepih pnlika... Bože, koliko lepih prllika/ Starac: Pa što nisl pošla za njih? Baba: Poverovala sam tebi... Starac: Kako da nlje! Niko nlje hteo da te uzme. U tom grmn leži zec. Baba; A što sl me uzeo tl? Starac: Bila sl u drugom stanju. Baba: Smilovao se. Je li? Ti si tome bio kriv. Starac; To si mi 1 onda govorila 1 ja sam mislio da Je to 1 istlna. Bio sam mlad I glup... Otkud sam ja mogao da znam da pored mene nisu bill 1 drugi? Ko zna od koje »lepe prilike« si ostala truđna. Baba; Jeste, ko zna. Ko zna? To te muči! E, pa neka... neka... neću tl reći! Muči se! Sram te bilo, tako li misliš o svojoj ženi?! Ja sam se za ceo život zakopala u ova Cetirl zida da blh te dvorila, prala, hranlla, krpila, štopovala, onolike čarape sam ti išlopovala, 1 to kako flni štoperaj! negovala u bolcstl, delila tvoje brlge, a ti sad tako! Ko zna čije Je? Kamo sreće da Je tuđe! Ваг ml ne bl bilo žao. Starac: Pa moram đa tl kažem kad me izazivaš. Samo, molim te, nemoj Još i da plačeš. Dosta mi Je svega. Eto, tira svojim čantranjem uplašiia si cvrčka. Umukao je. Baba; Pobegao je da ne sluša tvoje bezobrazluke. Starac: Pobićeš sve žlvo u kućl svojom Jezičinom.., Baba: Ja. Jezična? Starac: Još koliko! Baba: VređaJ. vređaj... Samo vređaj! Produži! (Cvrčak veselo zacvrčl.) Starac: Hoću da slušam cvrčka. Baba: Nemaš pismo. Starac: Imam. Baba: Hvallsavče! Staracs Misliš 11 da se hvališem? Baba: No. no, hajde pokaži! Starac: Baš me briga. Baba: Haide, ako ga viđlm. dopusttću tl da pojedeš pasulj. Starac: Sta imaš tl da mi dopuštaš! Uostalom, otvorl prvu fljoku od ormanCeta pa ćeš ga naćl. .. Tamo levo. Baba: Ne zanima me... al’ baš ću da pogledam! Nema ga. Opel si slagao. Starac: PogledaJ dobro, Тч levo. Baba: N *ma ga. Starac: Teraš ше đa ustajem. Dobro. Sta si stala tu kao člrak/ Skloni se odatle! Stala si ml na svetlost. Baba: Eto. sklonila sam se. Starac: ZaviruJeS, a? ZaviruJ samo. Kako t0?... Gde Je?... Tu Je bi 10... Baba: (ironićno); Verujem tl, verujera tl. Starac: Sađ ću.. . A pa da... nije tu... nego ovde... ц drngoj fljocl. (Cvrčak se raspevao.) Starac: Bolje Je za tebe da ne vidlš pismo. Prepući ćei ođ besa. Baba: To bi tl nalviše voleo, Js 1’ đa? Starac: Kako pngadaš! Baba: Hoću da ga viđlm. Starac: Dobro, ali da znaš đa sam te opomenno... Baba: Ne brini za mene.

KULTURA i UMETNOST

PLATON: „Iјоп”, „Gozba”, „Fedar”

Negde je već rečeno đa će Platon uvek biti rado čitan, da će na toj ogromnoj ledini želeti da игоге brazdu i filozof, i umetnik, i običan čovek kome je uvek drago sve ono što na neki način ovaploćava lepotu Cak i oni koji u гаzvoju filozofske misli čovečanstva razlikuju samo idealizam i njemu suprotan smer, koji za njih jedino pretstavlja vređnost, ne mogu preći preko istoriske uloge koji je odigrao Platon u razvoju jedinstvene Ijudske misli. Duboki koreni koji ga vezuju za prethodna dostignuća antičke misli, ustreptalost duha koji prati sve što se oko njega zbiva, težnja da se već postavljena pitanja osvetle novom svetlošću i sa drugih strana to je ono što Platonovu misao čini uvek živom i trajnom vrednošću. Dijalozi koji ulaze u sastav ove korisne knjige posvećene Platonu obeležavaju dve najznačajnije faze u njegovom misaonom razvitku. >ljon« je jedan od najmanjih Platonovih dijaloga, napisan verovatno posle prvog putovanja u Sirakuzu. To je period u kome se Platon oslobađa neposrednog Sokratovog uticaja i umesto etičkih spisa koji ne izlaze iz okvira Sokratovih shvatanja prelazi na originalnu kritiku učenja sofista, u kojoj se u mitskoj formi kristališe njegova teorija iđeja. U dijalogu »Iion«. Platon nam finom sokratovskom ironuom pretstavlja jednog površnog diletanta Grčke, kakvih je u p>eriodu procvata sofističke misli antike bilo na svakom koraku. U krnćem dijalogu. Sokrat pokazuje da je Ijon običan šarlatan, kome je jeđini cilj da đođe do novca- On se Ijudima pretstavlja kao odličan poznavalac Homera, аИ ga Sokrat izvrgava ruglu, iznudivši od njega priznaje da samo poznaje Homera, a ne i druge pesnike. Zar se može shvatati vrednost Homerova, ako se ništa ne zna o drugim pesnicima, o pesničkoj umetnosti uopšte. Druga dva dijaloga »Gozba« i »Fedar« nastala su u periođu najvišeg Platonovog uspona i osvetljavaju put koji ga dovodi pozitivnom izlaganju učenja o ideji i besmrt-

nosit duše. U »Gozbi« je tema Ijubav. U dijalogu Sokrata i Diotime (proročica iz Mantineje) prikazan je Eros onakvim ga je Platon zamišljao; ni dobar, ni zao, ni lep, ni ružan, već se nalazi na sredini između lepog i ružnog, dobrog i zlog. između smrtnog i besmrtnog, konačnog i beskonačnog. Sin Pora i Ponije (oskudice), on je čas bogat, čas übog, čas cveta, čas vene. Takav Platonov eros je personifikacija stvaralačke žudnje koja počinje u sferi čulnog, a završava dostizanjem prave lepote. Ljubav na koju potstiče Eros na najvišem stupnju uzdiže se do Ijubavi prema filozofiranju. Treće delo »Fcdar il o lepoti« dopunjuje »Gozbu« { odvija se kao razgovor Sckrata i Fedra o suštini lepog. Zna-

čajno je napomenuti da Platon prvi put tu unosi mit o svetu iđeja: iznad nebeskog svoda večnim životom žive prava * čista bića, večite ideje koje se mogu saznati samo umom- Odabrane duše uzdižu se iz Divove povorke duša i demona i napajaju se lepotom i istinom u svetu večnih ideja. Na taj način moguće je sećanje duše na svet pre egzistencije. To sećanje daje duši krila, ispunjava je zanosom, te se u čovekvu rađa erotska žudnja za samoprevazilaženjem i stvaranjem prema obrascu ideje. Samim tim uloga Ijubavi u društvenom životu dovoljno je naglašena. Filozofija, poezija i mit skoro uvek isprepletani čine Platona uvek interesantmm i nekako novim.

Smilja Ercegovac

PRAZNIH D2EPOVA. SNIMIO; LOVRIC MIRKO IZLOZBA FOTOGRAFIJE »20 OKTOBAR«

contra

ab c

Malo / parodlje Da nije bllo Petra Džadžića. ništa ne I>l Mlo ođ naše književnosti. Kad on nešto napiše, e. to je na pisano. On je konkretno zamerio drugu Slavku Vukosavljeviću što se dotakao đrugarice Marije, ол Je 1 Milanu Bogđanoviću u oćl гекао: »ne brlni ti, bato. Ja imam kaljače«. inače, Petar Džadžić nvek ide najkraćim putem đo cllja, što značl da prelazi ulicu gde hoće. A što Je sekretar časopisa u kome ovo plšem, nema veze, važno je prijateljstvo.« - (Kario Ostojić, »Delo« 8) Književne ; / zagonetke 4 Đavoli, pa to ti Je! *' Umro dobri Fotije! v (M. Bulatović) 4 ★ Sto Je »staro« -- prešaram, što Je »novo« podžaram. \ (Pera Džađžlć) J i * p Delije sn delije , kad su pune činije. j (Mladi oko »Dela«) * f I kada Je vidno idem romboidno! / (Slobođan Marković) * Ja sam kaša. Ja sam pura i u čaši vode bura! (»Mlada kultura«) ★ Cetvrtoga ne razumem? Pišem pesme kako umem! (Zlatko Tomičić) * Eci peci pec ti si mali zec ja sam mala veverlca eci peci pec. (Slavko Vukosavljevlć i Mira Alečković) * * Cik pogodi ko sam? | Pišem knjiga osam! (pesama, naravno! Dr. Grblć)