Студент

N А Š INTERVJU

Studenti i alkoholizam

Razgovor sa D-r SMODLAKOM 1) Sta mislite. druže đoktore, o pojavi uživanja alkoholnih plća I o opljanju stuđentske omladine? Ta negativna pojava, koju nažalost susrećemo dosta često, za svaku je osudu, jer negativno đeluje na čovekovu llčnost, naročito u periodu mladosti u plastičnom dobu, kada se sve ćelije, tklva, organi i sve funkcije izgrađuju i razvijaju. Izgleda đa naša omladina. specijalno koje se danas nalaze j na Univerzttetu. nije dovoljno obaveštena o štetnosti alkohola. Te generacije su rasle i vaspitale se u pe- i rlodu rata i neposređno poele rata 1 kad antialkoholna propaganda 1 zdrav stveno prosvećivanje nisu Još bili razvijeni. Zato su se lako i brzo navikli na razna alkoholna pića kao i na duvan, jer su kopirali i tmitirali starije. A navika je jedna muka, a odvika dvei Alkohol i duvan stvaraju naviku, postaju stalna potreba, pretvaraju čoveka u nikotinistu i alkoholičara. 2) Kakve su sve posleđice od piJenja alkoholiih pića? Alkohol iz alkoholnih pića napađa sve ćelije tela, ali naročito remeti i uništava nerve. Baš zbog tog svog đejstva na nervne ćelije, alkoholna pića se piju. i u najmanjoj dozi ona remete rad nervnih ćelija. To se ispoljava u stanju opijenostl. u euforljl, u lažnom osećanju blagostanja i dobrog raspoloženja. Zato ta pića i spadaju u sredstva za uživanje. Kao sportski lekar dozvolite mi đa obradim pitanje štetnog dejstva alkohola na -opštu fizičku i psihičku kondiciju. Utvrđeno Je mnogim preciznim na učnim eksperimentima da i najmanja čašica alkoholnog pića smanjuje sportsku i radnu sposobnost čoveka. Alkohol opije i remeti rad onlh nervnih ćelija od kojih zavisi preciznost, savršenstvo, tačnost 1. brzina koordinacije sporfcskih i radnih pokreta, te sportski i radnt rezultati opadaju. Međutim, karakterlstično za alkohol је baš to, što onaj koji je pod dejstvom njegovim ima lažnl utisak da se sve odvija bolje, lakše. brže. ргеciznije i savršenije, i da su rezultati bolji. Zato mnosi prosti Ijuđi misle da im u radu alkohol koristi. To stanje lažnih utisaka đolazi usled toga što alkohol opija baš one ćelije od kojih zavisi kriterijum. spo sobnost korttrole. analize, uporedivanja vrednosti našlh fizičkih pokreta i psihičkih funkcija. Sportisti inđividualnih sportova, čijl se rezultati mere precizno štopericom, santimetrom. kilogramom to tačno znaju. To su kroz đugi niz godina proveravali. zato oni apstiniraju i ne piju alkoholna pića u periodu rportskih takmičenja. Kako sezona sportskih takmlčenja traje sve duže i đuže. kako. se ona proteže kroz niz godina, to većina naših i stranih sportista, naročito oni vrhun skl, ne piju i ne puše. Ako želi da u životu postiže velike rezuitate ma na kojem polju Ijud ske delatnosti, na sportskom, umetničkom ili intelektualnom. mora da apstinira i đa izbegava akoholna pića koja ruše čovekove vrednosti. Nema velikih dela bez trezvenog žlvota, čistote tela i nervnog sistema. 3) Sta mislite kako đa suzbijemo lošu naviku pijenja? Potrebno Je svafcako organizovati na univerzitetu pametnu 1 smišljenu zdravstvenu propagadnu s razumnim zđravstvenim prosvećlvanjem, kako bi se naša intelektualna omlsdina tačno upoznala sa štetnlm đejstvom alkohola i znala da se njemu suprotstavi. < Zatim bi trebalo stvoriti uelove na Univerzatetu da se omladina bavi telesnim vežbanjem 1 sportom. Pri tome nružiti im mogućnost đa dođu do jevtinih mlečnih proizvođa 1 oetalih hranljivih bezalkoholnih namimica Tako bl se postiglo vrio mngo u vaspitanju pravih intelektualaca i naprednih Ijuđi. koji treba baš đa se odlikuju tirrte što svesno. razumno ’ zrelo pristupaju rešavanju svih prr blema, pa 1 problema svoga stav pretna alkoholnom pitanju.

veče poezije na tehnici

U ponedeljak 7. o. m. u dvadeset časova u društvenom ккуbu Tehničkog fakulteta čitaće pesme Majakovskog, Jesenjina i Bloka, članovi Jugoslovenskedramskog pozorišta Bosiljka Boc; Olga Spiridonović i Branko Pleša.

Student u slici i reči - Student u slici i reči

Sretenu Peroviću studentu književnosti, obljavljuje ovih dana »Narodna knjiga« sa Cetinja knjigu stihova. Ovo je već druga knjiga stihova ovog ntladog crnogorskog pesnika.

U nedelju, 30-og oktobra, održana je vanređna godišnja skupština KUD-a »Branko Krsmanović«, na kojoj je donet okvirni program proslave desetogodišnjice društva. Centralna proslava društva biće u martu mesecu. Ona će biti, između ostalog, obeležena i gostovanjem Akademskog pozorišta Zagrebačkog sveučilišta, Plesnog orkestra Ljubljanske univerze i folklornog ansambla Sarajevskog ili Skopskog univerziteta. Na sloi: članovi ansabmla mođernog baleta, koji če u toku proslave priipremiti »Romansu« od Hačaturijana, »Indisku pesmu« od Rimskog-Korsakova i »Slike sa izložbe« od Musorgskog. M. S. V.

Vi sigurno mislite da je ovo detalj neke stuđentske menze, kao što je na primer, »Veга Blagojević« ili pak »14 decembar«. Ako ste to pomislili jM*evariii ste se. To je studetski restcran univerziteiskog naselja u Parizu kao što je izgledalo ovog leta.

Prošlih godina na Novom Beogradu pokraj studentskog grada autobus је imao samo svoju stanicu, a danas se pokraj stanice nalazi novopodignuta moderna cekaonica. Na 'lici: Cekaonica na Novom Beogradu. VANREDNA GODIŠNJA SKUPŠTINA KUD-a »BRANKO KRSMANOVIC«

Predavanje o Kolumbiji na Pravnom fakultetu

U Beogi-adu je proteklih dana boravio 2erman Lozano, student iz Bogote (Kolumbija) koji se nalazi od 1952 god. na putu oko sveta kao dopisnik opozicionog lista >Epoca«. Za vreme boravka u Beogradu, naroćito se interesovao za sistem izučavanja društveniih nauka na našem Univerzitetu. Udruženje studenata prava organizovalo je s njim diskusiju u toku koje se ispoljilo veliko interesovanje za rad Komunističke partije kao i za uslove studiranja u 'Kolumbiji. KP Kolumbije je pršnudena da radi, prema rečima’ Lozana, u dubokoj ilegalnosti. Zbog slabog industriskog razvoja, orijentisana je uglavnom na selj>aštvo, kod koga sve više sazreva svest opotrebi borbe za nove odnose. Zbog teških materijalnih uslova za studiranje, na Univerzitetu se nalazi veoma mali broj studenata radničkog i seljačkog porekla. Otuda i potiče slabost postojeće federacije studenata, budući da ona bogatima nije potrebna. Žerman Lozano je iz naše zemlje otputovao u Grčku a odatle će preko Sirije i Pakistan produžiti na Daleki Istok. U Kolumbiju se vraća tek 1957 godine. PISMA STUDENTU

Ekspanzija šumarskog fakulteta

Druže uredniče, Posle ukidanja Više saobraćajne škole, Sumarski fakultet je dobio zgradu na Banovom Brdu. Prema ugovoru o primopredaji 'zgrade. samostalni saobraćajni otsek je dobio dovoljno prostorija u istoj zgradi za svoje studente. Ali posle konačnog završavanja zgrade, Saobraćajnom otseku je ostalo samo devet prostorija: dve su pretvorene u magacin za neiskorišćen inventar, dve su vežbaonice, jedna je slušaonica, zatim prostorija za društveni klub i za biblioteku. Međutim, ekspanzija Sumarskog fakulteta ovim nije bila okončana. Prošle godine je došlo do notpisivanja novog ugovora, po kome je saobračajni ctsek trebalo da se iseli iz zgrade na Banovom Brđu do 1 septembra. Kako je sekretarijat Sumarskog fakulteta imao konkretan ugovor u rukama, a pošto Saobraćajni otsek nije bio iseljen u ugovorenom roku, on je posle radnog vremena. kada u p’-ostorijama saobraćajnog otseka nije bilo nikoga, izbacio namešiaj svojih »potstanara« u hodnike, uselio te prostorije. a brave na vratima izmenio. Ostavljene su privremeno samo tri prcstorije: u jednoj je sekretarijat otseka, u drugoj se održavaju ispiti i vežbe. a u trećoj, najvećoj. nabacan je milionski inventar Saobraćajnog otseka. Da li su te prostorije bile neophodne Šumarskom fakultetu? Sumarski fakultet, uzimajući prizemlje koje još nije dovršenc, ima preko 150 radnih prostorija za ukupno 269 svojih studenata. Takvim bogatstvom ргоstorija teško se može pohvaliti ma koji fakultet u svetu. Pa i* pored toga što imaju dovoljno prostora. i što su Saobračajni otsek sveli samo na tri prostorije, oni su nedavno sekretaru saobraćajnog otseka uputili akt kojim se zahteva iseljenje iz zgrade najdalje do 1 oktcbra. Pr\d oktobar je prošao, a Saobraćajni otsek još koristi 35 km 2 prostora za ispite i vežbe, a i po koji diplomac nađe rešenje svoje stanbene krize. Na kraju ovog mcg đopisa dođaću i nekoliko pitanja: Da li ima izlaza iz ovakve situacije za studente Saobraćajnog otseka? Ko je kcmpetentan da nađe izlaz? Da И može zgrada ■ Sumarskog fakulteta na Banovom Brdu da bude racionalnije iskorišćena u ovoj krizi prcstora u kojpj se trenutno nalazi Beograđski univerzitet. M. N. student saobraćainog otseka

Primedba redakcije: Mi smo došli do zaključka da je rešen.ie vašsg problema moauće naći samo u dogovoru sa Sumarskim fakultetom, koji ako ima samo 269 studenata a oko 150 rađnih prostorija тпоže da ustupi nekoliko prostorija 149-torici studenata Saobraćajnog otseka iz poslcdnje generacije koji se nalaze prcd diplomskim ispitom.

DUŠAN MAKAVEJEV I MLADEN KOSTIĆ U ZAGREBU

Dušan Makavejev i Mladen Ko?tić. apsolventi psihologije otišli su ove nedelje u Zagreb na savetovanje o porođićnim odnosima koje organizuje Savet za staranje o deci , omladini Jugoslavije. Oni će referisati o rezultatima jedne anketo snrovedeno među 500 s-udenata o stanju njihovih r-'diteVia prema polnom vaspitanju svoje dece.