Студент

НАУЧНИ ФЕЉТОН

СА САВЕТОВАЊА У ЗАГРЕБУ ОДНОСИ У ПОРОДИЦИ И СЕКСУАЛНО ВАСПИТАЊЕ

У Загребу је 31 октобра и 1 и 2 новембра одржано Саветовањс о неким проблемима одиоса у породици и сексуалног васпитања омладине у организаци.ји Савета за старање о деци и омладини Југославије. Савеза женских друштава и Централног комитета Народне омладине Југославије. Саветовање је оргапизовано у циљу зједничког и свестрног решавања овог веома значајног проблема и требало је да окупи све оне који могу пружити помоћ целовитој изградњи личности детета и младог човека.

СЕКСУАЛНО ВАСЛИТАЊЕ као део васпитања уопште, има важну улогу у правилној изградњи личности, у њеном нормалном развоју. Оно треОа да омогуНи младим људина да приме основна знања из једне од најважнијих жнвотних области која ће им омогућити да све подаве из те области приме и схвате природно, са разумевањем, без неког страха и стида. Не сисмо заборавити ла многи млади људи и левојке врло мало сазнаду на време и од оних који би то требало да им пруже, оно што их интересује и што је тако важно за кзгрг-Iћвање њкховог здравог става према овим појавама. Резултати многих испитнвања показују да и многи високошколци немају основна знања неопходна сваком човеху. Неки од ових зрелих људи нису о неким појавама из сексуалног живота знали ништа више, него како се оне зову, и постављали cv питања која су маого личила на тражење норми и таблица ко.је би могли примсиити у овод животнод областн. Емотивна стабилност лнчности, зависиће и од тога, како ,;с р- i.,.- - . ан‘.«и I,|иа пр.мз сзо.ас. Л i.* ко . >.■ од <■ ..е-.тоља дрбпдало нетачне ... _ ._ . _ , -.—.. ,— v .,, rn М оио чији су родитељи направили од тога ~табу”, сваиако ће носити трагове оваквог става својих родитеља. Ово ће дете остатн на неки начин ..неразвијено'* v одрећеном погледу, оио ће имати једну празкину коду he осећати. али коду нсће само моћи попунити. Наша школа овим младим људима такоће ниде пружила много више. а оно што ,ie дала било де врло уопштено. далеко од конкретних питања. На гаветовању су изнета два главна реферата: ~н патријархалној u социјалистичкој породици” Јоже Потрч

и „Секеуално васпитање оиладине" др. Анка Матнћ. Поред тога било је пријављено преко 50 корефсрата. Овад број Је бно велики и зато и није било могуће да се сви кореферати изнесу у целини, јер Је време било ограннчено. Тада се пришло једном Једном решењу које није било нимало задовол>авајуће. Сви кореферати су морали бити сведени на трајање од око десет минута. Овим су неки кореферати толико осакаћени да су скоро изгубили своју вредност. До овога је дошло и зато, јер организатори нису извршилн олабпрање кореферата. с обзиром на теме које би највише одговарале ииљу саветовања. Тако !е било неколико кореферата који нису много допринели решавању ових проблема. Например; кореферат „О физиологији пубертитета”, овде није био потребан, а сем тога био Је претрпан стручним терминима. који мису били разумљиви за све присутне. Кореферати са темама о филму и игрању нису такође ништа садржаЈно ново доиели, већ су углавном изнели опште ствари. Уопште, на саветовању било Је више изношења фактичног стања, него конкретиих преллога за решење актуелних проблема. Неколико кореферата Је обрађивало теме из области живота радничких породина. Сви они углавиом показуlУ теже животне и васпитне услове развитка леце v тим породицама. Тако је по једном испитивању већина леце мајки ралнипа за воеме њиховог рала препуштена улици. Просечан прихол 71 ралничке пооолипе са ппо<-ечнл пет члаиова породици изпоси око 18.000 дниара, 40*/« станова Je влажно. Културни ниво је низак. Лепа често не спаг ввЈу сама v кревету. Јелно испитивање нам ла!е полатак ла свако четврто дете нема сво! кревет, а свако ш-гто спава са особом гупоотмог поч. D a,"»»«nie ко!и папг Hohv. по повратку са рада настављаЈу домаће послове. Тако им је просечии дневии одмоо гвега око четири часз. Разумљиво је да овакче поподичне ситупције онемогућавзју правилно вагпитање и боигу о дени. Питање пазвола бракова оазматрано је v неколико копеферата. Игтакнута Је н»гативча страна оаних бракова које cK.nanaiv Физички ч пгихи"ки гагвим зоеле ли"иости. За брак није значаЈна само Њвзичка зрелогт, већ <е потоеГса и и е , *от.чз"о зоелост н гтвбилиогт. Зато Је јелаи кооегћепеит п«еч."«*чмо ла ге гпаиип" ступање v брак помери са 18 на 20 годииа гтаоости. Игто тако је предложе„о лз ге »i* к» гмањењу *ooia силапање бракова пре отслужења во!ног рока. Тако би re ла се млада жепа на сел» копист-и кчо падиз гнагд време отсуства мужа и ,loi да ге оггћа ср" »_ « залочоч-ча va гвог rvnovra по cTvnan.v v беак. оазвола бракова le већи v Г па""ви«а. п.то i- —прватио послелииа н мање завигпогти гупоужмик" и наппел”|' г rxß!(Tniu „ гта»ов"ЧlПтва. гле се на пазвод г"*”" толеоа»тниlе. Поедложено |е отваоање бпачннх гав.товалпгпта к»Јима би ге млади супружнипи могли обратити кал иаићу иа тешкоће v звЈечиииком животу.

Доста речи је било посвећено проблему слречавања зачећа. Утврћено је да код нас не постоји довољно ових ефикасних средстава, као и то да се и она постодећа често не примењују, вероватно услед њиховог непознавања. У седамдесет и једној радничкој породици 88Vt не зна и не практикује контрацепцију, мада не желе више раћати децу. Услед овога долази често до побачаја (m јсдној анкети на свака четмри детета по један побачај). Ово је тешка ситуацнја с обзиром на то да се побачај често изазове нестручно и тиме изложн опасности здрављ? и живот жене кода често после тога више није у могућности да постане мадка. По једиој анкети у седамдесет породица просечно Је 4,5*/t прихода иде на алкохол. Говорећи о овом проблему, један кореферент је предложио забрану употребе алкохола омладини (како?), забрану точења алкохолних пића у ресторанима друштвене исхране итд, Да ли би се овим нешто постигло? Ледан предавач је скоро рекао да Је највећи број алкохоличара v детињству и младости слободно располагао дедном свотом новца и да је баш то имало утицада на њихову навику. Само, овде се погрешно претпоставило да де само новац тад коЈи Је довео до ове појаве. Тај иовац је могао бити и друкчије употреб.љен. заборавило се да де алкохолизам друштвено економски условљен. Зато и иећемо постићи ништа забранама и сличним мерама. већ се морамо труднти да тако оријентншемо младе људе да неће имати потребе да траже у алкохолу излаз из својих проблема и тешко решивих ситуациЈа. Један кореферент .ie говорио о ралу као могућпости за апсорбовање снергиде и њено окретањс ол секса. Мислим да је овим сасвим непотребно код здравих и нор-

малних људи. Ово излаган>с Јс било окарактсрисано као апотеоза сублимацији. НеодаОирање радова омогућило нам je да чујемо јелан корсферат који ни.је био занимљив но квантитатнвним подацима који су изнети, већ no томе шта је оОрађивао и на кзји начин се дошло до тих резултата. Ово друго нисмо сазнали, али би свакако и сада оило занимљиво то знати на чију иницијативу и по чијем одобрењу је извршено једно овакво иснитивање. Кореферент је вршила међу дсвојчицама до 8 (!) до 18 година ради утврђивања броја »virßO« и »non virgo«! да би сазнали колики број ученица су девојке, а колико жене, она се нијс устручавала да их присили да легну иа гинеколошки сто. Кажем нрисилили, јер пс верујем да би иједна од тих девојака које су означене као »non virgo« добровољно и без противљења пристала да се то констатује на овај начин. Ово је директно нехумано вређање човека, његовог достојанства и његових права. Никакву корист нисмо имали од тога што смо чули да је толики и толики проценат ученица »non virgo«. А оне су тиме свакако двживеле једаи мучаи догађај. А шта да кажемо тек за оно дете од 8 година које из нама непознатих разлога, било подвргнуто овом прегледу. Без обзира да ли је имало неки сексуални доживљај или не, јер овим је то тек требало да се утврди, ово дете ће се сигурно осећати на неки начин жигосаним. у сали се чуло тихо негодовање. У дискусији се овлаш дотакло и тога, али оваква лелатност није била јавно осућена, а то је свакако требало учинити. Требало је осудити нехумани поступак који је учињен уместо топлог и гријатељгког поисгупа младим женама које су можда у-тешкој ситуацијђ, јер се неке од њих налазе у другом стању. Говорећи о сексуалном васпитању, један кореферснт le изнео мишљење да је школа на првом месту позвана да изврши ову дужност с обзиром да највећи број наших поролииа v овом погледу урадн врло мало или никако. На овако организованом саветовању, дискусија 6и много више допринела да је било више времена. Нажалост, и она Је била ограничена на десет минута по једном дискутанту и иа онолико дискутаиата колико је могло «овог-'ти за Једно пре подне. У дискусији је изнето и мишљење да неке анкете своЈим питањима изазиваЈу радозналост девојака v пубертету, док би оне тај период без тога лакше пребродиле. Мислим да знање истине не може штетити. Треба наћи погодну форму и време. и све оне појаве које су нужне v развоју и животу нормалног човека, објасниги као нешто нормално, чега човек ие треба да се плаши и стили. Ако би поступили друкчиЈе, окренули 6и главу и напустили своЈу лужпост и оставили младе људе да се сами .снађу и потраже помоћ. можла на оном месту коЈс ће најмање моћи ла им пружи истину о ономе што ie потребио знати и што их заннма

.Млааен Костић

СЛАВОЉУБ ЧВОРОВИЋ; ЦРТЕЖ

STUDENTI SPORTISTI

VUKSANOVIĆ, ŠILJAK Dve generacije našeg vaterpola

Ako Je futbal ijtra koja najviše oduševljava našeß čoveka, onda je vaterpolo sport koji mu jc pružio najviše radosti. doneo najdragocenije pobede, uzdigao se do samog vrha. Zaista, biti Cetiri godine neporažen, osvojiti nezvanično prvenstvo sveta srebrnu medalju u Helsinkiju i Torinu, velika je stvar. Pošao sam da nađem nekoga od aktera tih uspeha i evo razgovora sa dvojicom koji pretstavljaju dve gencracije u našem vaterpolu. Prva mlada (Siljak), puna entuzijazma, mladaiačkc snagc a druga iskusna, naoru/.ana znanjem i prekaljena u okršajima, i kada se to dvoje spoji nema ekipe koja možc da odoli. Dragoslav Siljak je čovek koji ima dve pasije. Već četiri godine on se raspinje između jednog i drugog, odužuje dug Skoli aii ne zapostavlja ni plivanje. Pa kako on to uspeva neka vam sam ispriča; »Sport ne sme da bude sam sebi cllj, treba еа shvatiti kao razonodu«, kaže Siljak. Onda vam neće biti nerazumljiv njesrov uspeh na oba polja. Ko zna Siljka, neće mu biti čudno kako on u vreme kada se najviše trenira, ka*a e_e u vodi samo ne spava i ne jedc. ipak nađe vremcna da spremi ispite. I to spremi tako da mu je srednja ocena preko devet. Od onoga dana kada je u Severu prvi put zaigrao vaterpo'o, Siljak je shrenuo па sebe pažnju svih štručnjaka. Ima dvadesetijednn godinu a Pfošao je celu Evropu, bio najmlađi jugoslovenski olimpijac i samo izvanređna forma prve sedmorice nije mu dala da se uvrsti u ekipu. Ipak je on uvek među desetoricom i zato su njegova zapažanja interesantna 1 tačna. Smatra da ekipu treba podmladiti, dati joj mogućnosti da se dobro pripremj ј da zlatna medalja neće doći u pitanje. Razgovarao sam i sa pretstavnikom »starc garđe: Boškom A'uksanovlćem. Ovog džina od sto kilograma našao sam očekujući razgovore ođ pet-

naestak minuta sa stereotipnim pitanjima 1 odgovorima. Rastao sam se od njega posle četiri časa razgovora. O piivanju, vaterpolU'Sportu uopšte, Jer Vuksanovlć jc prava sportska enciklopedija. Njegova zapažanja su tačna, on plivanje ima u malom prstu* »Kad ne bih igrao vaterpolo, život n* bi bio tako lep«, on je našao sebe ц onom bazenu od pedeset metara. Na izgled deluje tromo i lenjo ali kad »koel u vodu onda jc to drugi čovek; brz, snažan, dobar tehničar, sa topovskim udarrcm. Dao je za reprezentaciju najdragocenije golove i nezamenijiv joj jc član. Trideset i dva puta je nosio plavu kapicu trideset puta su naši slavili pohcdu. I ako, je počeo rano da igra (1942 BOB). pun razvoj je doživeo mnogo docnije. »Mornaru i Boži Grkiniću đugujemo najviše« kaže Vuksanović. Ima za sobom Olimpijadu, dva cvropska prvenstva, Nimegcn i sada'je evo uvršćen među ргve kandidate za Melbrun. Zapitao sam ga za najlcpši raomenat u karijeri. Dugo jc mislio i najzad izdvojio jcdan, iz Nimegena. U susretu sa Mađarima išlo je teško. Vodiii su sa dva nula i stalno napađall Boivarj Karpati, Marković, šutiraju prave bombe na Cirin gol 1 ovaj pravi Cuda. Tada doldzi preokret. Posle jcdnog faula. Jezic dodaje Vuksanoviću koji Sprintuje. prelazi jednog, dvojicu, treći pokušava đa ga potopi. АИ već je pretl golom i kroz maglu vidi napregnutog Jeneja. Krajnjlm snagama šiitira i lopta је u mreži. To je bio preokret, jugosloveni su zaigrali sjajno, pobedili Mađare. I osvojili zlatnu medalju. Vuksanović smatra da smo velikl favoriti za Meiburn. Znajući da je to ekipa sa scdam teia a jednim duhom i'erujemo u t.o. Zelimo njemu 1 Siljku da u svoje vitrinc. pored zlatne medalje iz Nimcgena i srebrne iz Helsinkija i Torina stave i onu najdragoccniju: zlatnu iz Melbnrna.

Vlajko Doković

Plenum sportskog odbora udruženja studenata

Како povećati budžet

Sportski /.ivot na Beogradskom imiverzitetu је ojačao, Potsavczi. su pronašli svoj način rada, mađa je u nrošloj eodini bilo ohjekitvnih i subjektivnih propusta istaknuto jc na plenumu. Potsavezl sii sa uspehom okončali prvenstva 1 pored niza nezgoda i problema na koje su nailazili. Sport na Fakultetu ie napredovao, naroćito u kvalltćtnom pogledu dok se u pogledu kvantiteta uprkos prilićnog broja studenata okupljenih u studentskom potsavezu (oko 10.000), niJ e otišlo đaleko. NEPRAVILNA PODELA . . . Studentski potsavcz, pa ni klubovl nisu vršili pravilnu rasptodelu materijalnih sređstava U studentskim klubovirna na Fakultetima nije vodena pravilna pohtika raspodele materijalnih sredstava, jer novac nije bio ušrneren na oforml'enje novih sekcija. vcć samo i gotovo na izclržavanje postojećih. I studentski potsavez je ućiniio grešku što 1e novac debo fakuitotima broju studenata, a nc prema broju Ijudi koji se aktivno bave sportom MOGUCNOSTI? Dosadašnjl budžet (З.ооо.ооо) Dokazao se nedovoljan za sve ono što studentski potsavez misli da ostvari. Pod ovakvim materijalnim uslovima ne može se ići đalje u širinu. istaknuto je. Na koji način i gde pronaćl materijalna sredstva! Uslediio je nekoliko predloga ćija je realizacija moguća. U zajeđnicl sa S'avezom studenata održati razgovor na najvišem n;vou sa; Savezom sportova. Savezom za prosvetu i kulturu, Komisijom za sport i kohsultovati Univerzitetski savet. Ovi predlozi dati su uz obrazloženje: Od njih treba tražlti sredstva. jer kolika je naša briga za razvoj sporta na Univerzitetu toliko išt.o treba đa je i njihova. Јег studenti po završenom višem obrazovanju odlaze u gradove .1 srezove 1 tamo postaju glavni akterl za razvoj sporta. Mnogi klubovi s,u već tražlli pomoć od svojih đekanata. tamo su im odgovorill: »Novac imamo ali nam ga neće pravdati Rektorat!« Zbog toga ie nelzbežan razgovor 1 sa Rektoratom Govoreno je i o uvođenju obavezne nastave na Beogradskom univerzitetu. Ovo pitanje biće ozbiljno oostavljeno pred odgovorne forume. Nije se plenum zadržao samo na tome da svoj budžet poveća đotaciiama, već je razmotrio i mogdćnost iznalaženja sopstvenih sredstava uvođenje obavezne ćlanarine. Ove godine će se nastaviti radovi na izgradnll »Studcntskog centra snnrtova na vodi«. našto će se utrošiti glavni deo buclžeta planira-oe t» izgradnju sportskih objekata. Razmo-

triće se pitanje izgrarlnie bazena 1 OAta U)i s-poi'lskjh p.o&tonia u bviđućol zaradi Fiiozofskosc takulteia, Iz izvešta a o butižetu može se zapaziti da ie veliki deo novrp j.šao na za'-un tc em Treba o'U"Non t 1 пзбе ućešće na stadionu „Jugoslavija ’. јеГ i mi na. niega imamo pravo. Ovo su samo precllozi i zakliučci sn plcnuma stavljcni zarad na papir. Ovoga puta Sportski r>dl)or treba da bud ekspeditivni’i I nride rešavan.iu svih ovlh pitanja št’o pre.

7.. ILIC

MALE VESTI

MALI RUKOMET, Izvrš'ena je Ižmena u sistcmu takniićcnja n malom rukometu. N'amcsto jerine lige, zbog prijave trinaeste ekipe (ElektriCara). stvorenc su dve crupe. Zbog toga takmiCenje je obustavljeno. Orijgrane utakmice su poništene. Prvenst.vo po grupama otpočeće za neki dan. FUPBAL, Neoriazivanje suriiia Beograđskog podsaveza dovelo je rio prćkida fudbalskog prvenstva Studcntskog podsaveza. U toku su zvaničhi razgovori između Studenskog i Beogradskog furibalskog podsaveza o razlozima koji su doveli do ovog nepožćljnog slućaja, I.

FERIJALCI, upis novih članova i obnova članstva vršiće se zaključno do 1 decembra ove godine. Upis se vrši po družlnama na fakultetima Hi kod poverenika nn godinama.

Јнинlн