Студент
Danas
Cileanski socijalistl o Jugoslavijl O пабој zemljl se od rata pa na ovamo dosta u svetu govori i piše i to vrlo različito, što, naravno zavisi od toga ko 1 sa kakvim ciljem to radi. Tako su se na jednoj strani našli otvoreni neprijatelji nas i onog što kroz socijalističku revoluciju ostvarujemo, a na drugoj, pak, Ijudi сШ jametralno suproti njiifta. Ijudi koji proučavaju našu stvarnost i iz nje žele da izvuku što više iskustava za rad u svojoj zemlji. Između ove dve krajnosti postoji, naravno, čitava skala ili nedovoljno upoznatih, ili neđovoljno iskreniiv Krajem le f a su u našoj zemlji boravili dvojica Cileanaca Aniseto Rodriges, generalni sekreta Narodne socijalističke partije i Oskar Vajs Band, šef Ođeljenja za vezu sa inostranstvom iste partije. Proveli su kođ nas izvesno vreme proučavajući naš sistem narodne vlasti i radničkog samoupravljanja. obilazeći mnoge krajeve zemlje i diskutujući kako sa istaknutim rukovodiocima, tako i sa radnicima o svim pitanjima iz naše prakse. Fo povratku u svoju zemlju ргеко članak i razgovora sa novinarima izneli su svoja zapažanja i utiske koji su poneli iz naše zemlje. Evo, pustićemo njih da govore o tome zašto su išli baš u Jugoslaviju i šta su u njoj videli. » . . . Kada su Cile posetili jugoslovenski rukovodioci Jakov Blažević, a zatim Veljko Vlahović, ustanovili smo da imamo veliku identičnost u gledlštima na razna pitanja sa SSRNJ. Cinjenica da oni takođe ne pripadaju nijednoj internacionali i da praktikuju sistem neposrednih odnosa bez sektašenja, omogućila je našu posetu koja nam je dopustila da obogatimo nasa iskustva u poznavanju jednog veoma interesantnog kolektivističkog sistema, po'šetu koja daje pozitivne rezultate.« Kao najinteresantnijl aspekt toga Isku'tstva ističu radničko samoupravIjanje. Izlaganje o strukturi našeg demokratskog mehanizma pokazuje da su ga sa puno pažnje proučavali 1 đa su taj posao dobro obavili. »Toliko je sve stvarno, kaže jeđan od njih. da su oni (tj. ml Jugosloveni) postigll da otklone opasnost od birokratizma . . .« »Nije moja namera, završava jedan od svojih članaka O. V. Branđ. da uđarim u beskrajne slovopojke. Ali čvrsto verujem da samoupravljanje tma za nas onaj značaj koji Je zs Marksa imala Pariska komuna. To Je formuia j koju Je našao socijalizam u sađasnjoj epohi da izbegne birokratlzma i totaliristička iskrivljavanja koji ponizavaju dostojanstvo Coveka, ili koji su u suprotnostl sa suštinom socljallstičke ideje.« SAD napuštaju Sing Man Rla? »Junajted pres« saznaje iz »jednog obaveštenbg američkog izvora« đa če SAD možda odbaciti Sing Man Ria i dati pođršku nekom. drugom licu na sleđećim pretsedničkim izborima u Južnoj Koreji. U jednom obično pouzdanom izvoru kaže se u vesti prenosi UP, da se ova odluka sada razmatra u najvišim krugovima u Seulu, Tokiju 1 Vašlngtonu. Ipak izgleda đa još nlje ništa konačno odlučeno. ■ti Sing Man Ri Je tvrđoglav, nesarad nički i čak je izazvao nevolje za SAD u Koreji. ... Ji Bez obzira na njegovu hčnu popularnost (gđe -?). njegova vlađa postaje sve nepopularnija i sve se vlše optužu.le sa korupciju i nerealističku ur.utrašnju politiku. ii SAD nikako ne mogu đa budu sigurne da on neće povesti novl rat u Koreji. Silazak sa svetske pozornice jednog neuravnoteženog i neodgovornog čoveka Ciji su postupcl često pretill da izazovu novi rat, svakako bi bio značajan plus u ove dane smirivanja situacije u svetu, Lepo je to što i podržavaju jednu takvu stvar (ne ulazeći u njihove krajnje namere). ali zar nlje malo čudno to đa u čisto unutrašnja pitanja jeđne male zemlje može tako presuđno đa odlučuje Jeđna vellka sila. O međunarodnom r'Sdničkom ookretu 1 ulozi koju u njemu Igra SSRNJ Band kaže sledeće; »Ono Što Jugosloveni žele. Jeste đa uspostave dtrektne 1 iskrene ođnose sa svim radničkim partijama bez neprikladnog pritiska. kako bl takvi sastancl ppet postlelt stvaralačku spontanost svojih najboljlh epoha. U takvim okolnostL ma preuranjeno 1e obrazovanje nove Internacionale Ш jeđnog stalnog udruženja, jer bi to izazvalo trvenje. a sve govori u prllog tome da se to izbegne . . Postojl namera koja se poštuje. a to je nemešanje u unuirašnli život 111 organizatorskl tok đruglh stra naka.« Ovo je narodto značajno sao ■ lcada izve’sni Hurtl tendenciozno l netačne krvmp*-.tarlšu članak dru?a v . ka Vlahovič* o međunarođnom rart'"' kom 1
Miša Nikolić:
NOVIM PUTEVIMA u međunarodnoj studentskoj saradnji
Na poslednjem plenumu CO SSj na dnevnom redu je bilo i pitanje međunarodne saradnje studenata i učešću Saveza studenata u njoj. Uvod u diskusiju dao je drug Miša Nikolić referatom koji je obuhvatio ćetiri grupe pitanja: 1. Naša međunarcdna aktivnost u prošloj gođdni i saradnja sa nacionalnim studentskim crganizacijama. 2. Stav Saveza studenata Jugoslavije prema raznim rneđunarodmim studentskim organizaci jama. 3- O univerzalnoj studentskoj sarađnjd. 4. O nekim konkretndm pojavama i zadacima u našem radu na međunarcdnim pdtanjima. Dcnosimo tr izvcdima važnije ocene i stavce Iz referata druga Nikoiića.
Pretstavnici Saveza studenata Jugoslavije imali su susrete i razgovore sa studsntskim rukovodi. ocima jednog broja zemalja, među kojima sa studentskim rukovodiocima Burme, Italije, Francuske, Svedske i Finske. Ovi susreti su ojačali naše veze sa tim organizacijama. Ostvarujući ovu b.gatu aktivnost, Savez studenata Jugoslavije je pojačao svoje veze i saradnju sa nekim nacionalnim studentskim organizacijama. Pre i u toku kcnferencije u Birmingenu. mi smo na niz pitanja uspešno sarađivaii \ koordinirali svoje akcije sa nacionalnim unijama studenata Francuske. Italije. Turske, Izraela i Indije, aktuelndm pitanjima 5z međunarcdncg stuđentskog zbdvanja i o uzajamnoj saradinji. Odnosi sa organizacljama istcčnoevropskih zemalja Savez studenata Jugoslavije na■staviće i u buduće saradnju sa svim nacionaLnim studentskim unijama. Mi ćemo posebno sarađivati sa jednim brojem organizacija na uspostavljanju univerzalne studentske saradnje. Kad ie reč o našcj saradnji sa nacionalnim studentskim crganizacijama. mislim da nije potrebno da podvlačimo da je Savez studenata Jugoslavije spreman da sarađuje sa stuđentima iz istočnoevropskih zemalja isto onako kao što već sarađuje sa studentima ostalih zemaJja. Ma smo do sada imali kontakte samo sa nekim od organizacija iz ovih zemalja i to pismene kontakte. Sa Antifašističkim komitetom sovjetske omladine pristupili smo razmeni informacionog materijaia i studentske štampe. Inače mi već od jeseni prošle godine šaljemo »Yugos!av Student News« omladinskim organizacijama istcčno-evropskih zemalja (ne postoje posebne studentske organizadje) ali za uzne dobijamo nikakvu njihovu štampu. Od Dimitrovskog saveza omladine Bugarske dobili smo ovog proleća predlog za atletski susret studenskih reprezentadja u Sofiji. Mi smo zbog za»uzetosti svih naših termina predložili da se pregovori o ovom susretu prebace u proleće 1956 gođine što је i prihvaćeno- Početkcm novembra dobili smo poziv od iste organizacije da povodom proslave Međunarodnog studentskog dana, zvaničnog praznika MSS-a pršaljemo de’egadiu od dva čla-na u Bugarsku. Mi smo cdbiM taj poziv ne želeći da učestvujemo u proslavi zvammog praznika organizacije sa komm ne iz piWipijelnih razloga. U sastavu đeleeadie Narodne omlađine Jugoslavile koia ie nedavno oosetila Polisku nalaz o se iedan član našeg Centralnos <~dbcra koii nam je ne sarno doneo informaciie o poliskim studentima ne?o је i u toku posete pružao informadie o Savezu studenata Jugoslavije. Odnos! sa COSEC-om Savez studenata .Tugoslavije več пекоЈЈко gndina učestvuie u sa| rađnli 1 međuinarodnih studentskih kcnie-
rencija i CCSEC-a. Mi smo do sada učestvovald na svih pet međunarodnih studentskih konferencija i na nizu stručnih konferencija tzv. konferencija eksperata. Naša saradnja u okviru COSEC-a шје bila aktivna samo u pogledu učesvtovanja na konferencijama. Mi smo radeći u COSEC-u uČ3StvcvaiM i u ostvarenju praktične saradnje. Dovoljnc је samo da pcmenemo našu aktivnost oko razvljania međunarcdne studentske kulturne saradnje i Prvu međunarodnu studentsku kcnferenciju o kuilturnim pitanjima. Saradujući sa COSEC-om mi smo uvek izncsili otvoreno kritiku svih slabcsti i negativnih tendencija u njemu. Mi smatramo da ie to pctrebno da učinimo i sada rccebno s cbzirom na petu međunarođnu stuđentsku konferenciju u Eirmingenu i njene cdluke. Koje su osnovne slabosti COSEC-a 4 ' - ■ ч * ’ i Savet studenata Jugoslavije je zadnjih gcdina stalno ukazivao na težnju za mcnopolizmom i nametanje neravnomernih odnosa u saradnji preko COŠEC-a. Mi smatramo đa je aktuelno da j danas o tome govorimo. Na međunarodnim studentskim konferenciiama preko Nadzornog ođbora COSEC-a i preko druv ; h oblika saradnje vidne su rtoucije da jeđnn grupa nacionalnih unija diktira rešenja, da ima odlučujuću ulogu i slifno. učesnik konferenciie u Birmingemu mora da zaključi da su na toj konfemciji postajale ođređene težnje za dominaciiom anglo-sakscnskog bloka To što COSEC ni. је centralizovana međunarcdna crganizacija ne dozvoljava puno ostvarenje tih težnji na štetu ostalih učesnika saradnie. Međutim, postoie opasne tenđencije i ne samo tendencije već i određene pojave koje pokazuju da se pojedini organizacioni oblici COSEC-a postavljaju i menjanju
tafco kako bi se osiguralo potpuno sprovođenje zamisli pojedinih organizacija. Uzmimo naprimer pitanje proširavanja kompetencije nadzornog odbora. I pored izjave najvećeg broja naoionalnlh unija na međuinarodnim stuđentskim konferencijama da ne žele da se COSEC pretvori u novu međunarodnu studentsku organizacdju kao protutežu MSS-u. Ptroširene kompentencije nadzornoig odbora upućuje COSEC na puit jedne nove studentske organizaoije sa centralističkim kcncepcij ama. Druga slabost koja postaje izrazitija u CCSEC-u je težnja za ideološkcm unifC’rmisanošću shvatanja i stavova učesnika te saradn.je. Pojedine organizacije pokušavaju da nature medimarodnoj studentskoj konferenciji njibove ideje i političke principe naptrimer u gleđanju na demokratiju i da ocenjuju sve stvari i događaje u studentskom i univerzitetskom životu sa tog stanovišta. I ne samo to, pcenjuju se i đruštveni sistemi sa stanovišta nekih ■propagandmh krugo. va Zapada. Termini »totalitaristički režimi«. »gvozdena zavesa« kao i napadi na komun. : zam i siično dobijaju pravo javnosti u COSEC-u. pa čak i u pojedin’m rezolucijama studentskih kcnferencija. Kada se sa ovog stanovišta posmatra Kcnferencija u Birmingenu. onda se rnože zakliučiti da soi naveđene težnje došle na toj Konfcrendji više do io'ažaja nego i na jednoj prethodnoi. Kada na našem P'fcnumu govcrimo o COSEC-u i 'pcsebno o Birmen gĐbsfco j konferendii. mi se csećamo p>obuđenim đa i sa cvog skupa Dretstavnika jugodovenskih stuđenata osudimo prrvokacije oko statusa Dretstavnika Saveza studenata Jugos’.avije u B’rmingemu. Mi pokušaj statusa đelesata Savezn studenata Jugoslaviie ocenjujemo kao deo negativnih pojava n kojima smo gcvorili moloрге. kao iedan grub izraz iđeološke ofanzive nekih kratkoviđnih učemika Btrmingemske konferend.ie. Svesni da neće moći uspeti da uskrate punopravno učešče jugoslovenske delegacije, oni su se ipak осИибШ na tu u clliu stvnranja atmosfern nrotiv SSJ i nienog ugleda. Međutim to im nije uspelo. Uz dve slabosti. COSEC-a o ko. jima smo govorili, ide paralelno i određena težnja da se umesto objektivncg t realističkog ocenjivanja pojeđinih pcjava i preduziшапја ođgoaraiućih akcija radije ide u prvom redu na jača-
nje prestiža COSEC-a i postizanj a ođređenih propagandnih efekata. Ove tri slabosti koje smo naveli nesumnjivo vode jačanju blokovskih kcncepcija na međunarodndm studentskih kcnferencijama i u COSEC-u i iačaju postoječu podeljenost situdentskog sveta. Slabcsti i negativnosti o kojima smo već gcvorili nesumnj.vo su takvog karaktera da mi treba da menjamo nešto u našem stavu prema COSEC-u. Mi smo već ranije daii ccenu karaktera i značaja međunaicdnih studentskih konferencija, uzimajući u obzdr prilikom ocenjivanja i slabosti COSEC-a o kojima smo već gcvorili. Mi u buduće treba da učestvujemo na tim kcnferencijamid ukoliko one budo otvorene svim nacionalnim repre. zenntativnim studenskim crganizacijama u svetu i ukcliko negativne tendencije u COSEC-u ne pretvore buduće konferencije u blckovski opredeljene skupove. Što se tiče ostalih aktivncsti kcje pToističu između narodnih studenskih kcnferencija i koje organizuje COSEC-, mi treba da učes’tvujemo i da pcdržavamo samo one koje drprinose ravnopravnoj studentskoj saradnji i prema tome u kcjima ne precvladaju navedene slabosti COSEC-a, imajući pri tome u vidu i našu konkretnu zainteresovanost i naže unutrašnje mogućnosti učešča. Ono što treba u našem stavu prema COSEC-u energično promeniti, to je da mi svaku COSEC-ovu akciju treba da ocenjujemo sa stanovišta da li je ona i u kojoj meri cpterećena negativnim tendencijama rr.ii i da li je poprimila izraz i sadržinu blokovske opredeljenošti. S druge strane, mi treba da se odlučno ogradimo i to u nekim slučajevima i javno obaveštavajući nacionaLne unije studsnata u našem stavu, cd onih aktivnosti i cdluka COSEC-a kcje su izrazito blokovskcg ofceležia ili su u suprotnosti sa drugim našim principima. Mi naprjmer ematramo da treba javno da csudimo i da se ogradimo od svih omh odl ;ka nadzornog odbora kcje pre’.aze njeg-'ve komnetencije kao nad. zcrncg teia riOSEC-a To m s’učaj sa odiifkama nadzcrnog cdbora fa đelimično i samog COSEC-a) t>o pitanju azisks delegacije. Mi nismo u princ pu protiv delsgaotje te vrste. аШ mi nećelo da podržavamo takav naćin rada, Ir" ;; jo sračunat na obezbeđivanje ufcaja nekih organizacija radj njihovih posebnih političkih i propagandnih razloga- Isto tako smatramo, da treba još jednom đa pohovimo đa Savez studenata Jugosiavije osuđuје način na koji su dcnete rezolucije Komisije za osnove saradnje u Birmingenu i da smo radi toga kao f zbog sađržine nekih cd tih rezclucija (tj. onih koie su Po prvi put dcnesene u Birmingenu) protiv njih. ne osećamći se ni moralno obaveznim njihovom sadržinem. Tu dolazi i pitanje oristrasnosti »Students Mirrrr-a«. Ukoliko neobjektivnosti i idenloške prisfra?no«ti u t n me listu bude i dalje Savez studenata Jugoslavije treba da da se vesti o jugoslovenskim student : ma više ne nojavljuju n a stranicama toga Jista. U gorniem snu’slu oredlažemo da Centralni ođbcr SS.T unozna nacionalne uniie <fbjdenata sa svojim stavom po ovim pitanjima. (Nastavak n sleđećem broju) OBAVESTENJE CITAOCIMA! Naredni hroj llsta izlazl 10 decembra
Obaveštenje
Biro-u za međunarodnu razmenu omladine i studenata Jugoslavije potreban je veći broj studenata svih fakulteta u Beogradu, koji će u julu i avgustu 1956 god. biti vodiči inostranih gr'upa omladinaca i studenata po našoj zemlji, ili raditl u internacionalnim omladinskim letovalištima KraIjevici, Zadru i Dubrovniku na dužncstima: upravnika i pomoćnika upravnika receptanata knjigovođe i blagajnika magacionera i pomoćnika magacionera bifedžija, i ostalim mestima Za dužnosti pomoćnika upravnika, receptanata i vodiča turneja dolaze u obzir samo studenti koji perfektno govore engleski, francuski ili nemački jezik, a za ostale dužnosti, poželjno je znanje jednog stranog jezika. Prijave i obaveštenja svakog dana do 15. decembra od 12 do 14 h. u kancelariji Biro-a za međunarodnu razmenu omladine i studenata Jugoslavije Beograd, Dećanska sprat, soba br 8. BIRO ZA MEĐUNARODNU RAZMENU OMLADINE I STUDENATA JUGOSLAVIJE
SPOLJNA POLITIKA I NEĐUNARODNA STUDENTSKA SA KДD N J Д
STUD E N X Nedeljnl list beogradsklh studenata Izdaje Savez studenata Beogradskog unlverziteta i Akademija. Uređuje redakcioni odbor. Glavni i odgovoml uređnlk MILAN VUKOS Uredništvo 1 administracija Beograd, Balkanska 4/IV. Telefon 26035. Cekovni račun 1032 —X —227. Stampa Beogradski grafičkl zavođ, Beograd, Bulevar Vojvode Mišića 17, tel. 50924.