Студент
27 НОВЕМБРА 1943 ГОДИНЕ, ТАЧНО ПРЕ ДВАНАЕСТ ГОДИНА ПОГИНУО ЈЕ ИВО ЛОЛА РИБАР
Две године су измакле деценији од како смо се за увек растали од нашег великог и незаборавног друга Иве-Лоле Рибара, чије је име тесно везано за странице наше светле историје. Лолу Рибара сви познају као највећег покретача студентске омладине у борби за своја права и равноправност. Још у 18-тој години предводио је 3.000 студената са Београдског универзитета у борби против режмма диктатуре, а за одбрану аутономије, слободу науке и организовања, за економске и друге захтеве. Наредне године одиграо je значајну улогу у штрајку у згради Правног факултета, када су се студенти забарикадирали уз знак протеста због одбијања ректора Ђаје да поднесе извештај о условима живота и здравстн?еног стан>а студената у концентрационом логору у Вишеграду. Тада је полиција употребила оружје да би „смирила“ стање. Од учесника борбе студената на Универзитету брзо је израстао у једног од органиазтора и руководиоца. Почетком априла 1936 године, Лола је руководио једном од најпознатијих акција у историји студентске борбе —• аггрилиским штрајком, који је трајао пуних 26 дана. Борба напредних студената за издавање свог листа трајала је неколико година. Реахционарне власти увек су изналазиле разлог да онемогуће његово издавање. Али пред наглим развитком налредног студентског покрета 1937 године, а посебно након алрил ског штрајка 1936 године, Универзитске власти су биле принуђене да испуне и овај студентски захтев. Почетак излажења „Студента" претставља један од најзначајнијих догађаја у борС>и напредних студената Бгоградског универзитета. Овај лист није био и остао само студентски. Он је убрзо прерастао у оквире Универзитета- постајући -не само најпознатији омладинсхи лист у земљи, већ и један од најпознатијих напредних листова- Услед сталних забрана листа, партмска организација на Универзитету је обезбеђивала његово полулегално или чак илегално излажење. После полициске забране листа, партиска организација је обезбеђивала да лист поново почне излазити под новим именом. Тако је „Студент“, након забране излбжења, штампан под називима: „Београдски студент", „Наш студент" и „Нови студент“. Поводом излажења првог броја „Студента“, Иво Лола Рибар је напигао уводни чланак за тај број под називом „Наши задаци“. „Са лрвим бројем нашег листа. студенти Београдског универзитета- преко тридесет својИх стручних, економских. културних и спортских организација, добијају напокон своје гласило. Они га добијају у тренутку, када се потреба за њим, услед све веће разгранатости студентског живота и рада, услед растуће активности студентских удружења на свим секторима, осећала јаче цо икада. Наш лист долази као резултат таквог стања стври, као једна апсолутна потреба на данашњем степену развитка нзших организација на Универзитету: а као таквом њему се одмах постављају и извесни одређени задаци, Који су то задаци? Пре свега треба обавештавања студената и целокупне јавности о активности на Универзитету. о раду нашем и наших удружења. Крајње је време да се попуни празнина која је постојала у нашем животу у томе правцу: недостатак студентске штампе учинио је досада да су се могле одржати извесве предрасуде и мишљења- убачена путем тенденциозног и необјективног приказивања стања на нашем Универзитету и проблема студентске омладине. Не само добар део јавности, већ и студенти који преко године живе у унутрашњости, трпели су од овог неAocr§TKi* Qm су бмди од
Универзитета, нису живели са својим друговима, нису знали шта раде њихо- ' ва удружења, нису могли да правилно схвате животна питања која стоје пред нашом стђ дентском омладином, пред онима чији су они део, са којима их повезује истоветност судбине и интереса. Обавестити њих о ономе шта се ка њиховом Универзитету догађа, шта њихова удружеља раде, информисати их стално о томе; рећи јавности како ми живимо и радимо- какви су наши проблеми, показати свима какав је дух нове генерације интелектуалаца, поставити, напокон, све ствари у вези с нама на право место то је ето наш први задатак. И, у вези с овим други: баш услед css веће разгрзнзтости нашег рада, наших удружења, омогућеном нашем свешћу и јединством, с једне, и консолидацијом прилика унутар самог Универзитета. с друге стране, потребно је са сталним објективним информацијама прати цео тај рад, да се, кроз лист из њега ствара целина. За свих девет бројева „Студента" који су изашли у 1937 години Лола Рибар је писао уводнике, али су се и међу осталима напиоима налазили његови чланци. НЕОБЈАВЉЕНО ПИСМО ДРУГУ ТИТУ То је била прва фаза у животу Иве Лоле Рибара. У другој фази спада период његове велике ул<)ге револуционара и борца у народно-ослободилачкој борби. Током свих ратних дана код њега је провејавао омладински дух и РШВ-Ш!аарС.т за рмладеду, %р аајбоље
можемо видети из јсдног његовог, до' £ада нигде не објављеног писма, упућеном другу Титу 3 августа 1942 године> преко партизанских канала, а које је потписао својим илегалним партиским именом „Фишер“- Своје партизанско име. Лола je уезо no једном институту у Швајцарском граду Монтре, који је носио баш тај назив, а у коме је Лола неколико година узастопце про водио своје летње дане учећи стране језике, Ево извода из тог писма: Надам се да сам се, ако сам већ дуго ћутао, одужио са „опширношћу“ овога пута. А тиме бих и довршио „службени“ део свога извештаја. Драги Тито! Мој стари и остала породица су углавном добро. Надам се да ћу ти старог успети овог пута довести. Он те много поздравља, пише ми да је све ово време провео учећи марксизам и размишљајући о будућности заиста се дсбро држи. Радује се што he до вас и моли те да мој брат (Јурица) не буде негде превише далеко кад он буде дошао, јер би желео да га види! Међу хиљадама наших жртава у Београду, налази се и моја добра другарица. Она је, као што знаш. од зимус била у логору. 9 маја су је они крвници уморили са читавом њеном породицом: родитељима, братом и млађом сестром и то на звврски начин који су почели у задње време да практикују масовно тамо доле усмртили су их отровним гасовима. Имала је свега 24 године и добро смо се слагали. Иначе, овде живим у строгом поштовашу ваше директиве; у „најстрожијој илегалности“. Посла има доста и може ов Ш ОД а Ј
једно извесно време Мислим да уколико не наступе изванредни догађаји, моју „мисију“ као делегата. онако како си je ти одредио, ускоро hy завршити. Надам се да ћете тада и ви бити ближе па да hy моћи да дођем до вас а успут и до хрватског hahe (ЦК КП Хрватске) да вас детаљно упознам са свиме и да се договоримо о даљем. Наравно ако ток догађаја друкчије не одреди... Слушам сваки дан о вашим успесиада и силно сам сретан ради тога. Помало признајем, често и завидим што се обично догађа да у најинтересантнија времена нисам с вама. Потврдите ми пријем овог писма преко „Слободне Југославије" јер се иначе ове врсте веза страховито д>’ге и неекспедитивне ствари. Поздрави многосве другове тамо Тебе посебно, много ДРУ гарски и срдачно поздравља твој Фишер. ПС: Један додатак у вези с омладином. Као што знаш, ЦК СКОЈ-а је, углавном, сада сав изгичуо: Влаховић. Буда Томовић, Ђока Зличић, Јова Стоисављевић Брка. Остали су од бираних друг Рато. секретар ЦК СКОЈ-а за Б и X и од кооптираних накнадно Миле и Српкиња. Према томе поставл»а се питан»е реорганизације једног бар привременог ру'мводства. За сада- чини ми се. још нема услова за формирање једног ЦК СКОЈ-а који би као такав заиста могао да функционише У свим овим окупираним крајевима треба се зато ослонити на покрајинске комитете и указивати им кад год се може што већу помоћ: са своје стране ја hy сада учинити што будем могао у том правцу за ове покрајине Али, чини ми се да би можда код вас доле сада могло да се приступи формирању једног привременог организационог бироа за партизанске територије Босне, Далмације и Хрватске. тј, за оне с којима имате нгпосредну везу, а одатле би и из даљег рада могли се показати се кадрови за будуће руководство. Ја предлажем ако ви мислите да су код вас сада прилике зреле за то, одавде то не знам, да се приступи формирању тако под вашом контрк>лом, а за састав предлажем; Милета и Љубинку (само једног од њих). Мирка кочијаша (одговорног за омладину у Ш бригади) и Јурицу, евентуално још неког. Немојте се чудити што предлажем Мирка и Јурипу који су млади, али мислим да су накупили доста драгоценог искуства, дооро су и радили (Мирко у Санџаку, а Јурица у Фочи) и имају оно „ocehaше за ново" у омладинском раду које је толико важно. То. понављам, не би био ЦК СКОЈ-а, већ једно централно тело за те територије доле. па би могли издавати и неки повремени лист. Кад је веђ реч о омладини, xohy да по први пут истакнем и „своје питање“. Ја сам већ пет година на тој функцији, остарило се помало* а и у току задње године силом прилика, илегалности, рада у ВШ итд, удаљио сам се мало од свакодневних проблема тога сектора- Ја не постављам питање да ме сада разрешите те функције, напротив, сматрам да треба још да помогнем млађим друговима и на том сектору док не израсте једно ново руховодство. Али та помоћ биће силом околности све више само политичка помоћ, у неку руку веза између нас - тј. ЦК и омладинског рада, па је баш зато и потребно да активније порадимо на подизању нових самосталних руководећих кадрова на том сектору, нарочито сада с обзиром на погибију свих бираних чланова омладине. О свему томе имаћемо јснп доста прилике да разговарамо. а надам се: дотакао сам се тога јер се ради о том „мом сектору“ и евентуалним потребама доле код вас. Још једном, срдачан поздрав свима. Такав је био Лола. Велики љубигељ слободе и равноправности и још већи борац за то. Зато је Лола у нашим осећањима стао незабсраван и његов лик he нам увек лебдети пред очима. Октобра 1943 године ЦК КПЈ ослободио је Лолу дужности секретара ЦК СКОЈ-а и одредио за шефа прве војне мисије НОВ и п ој која је 27 новембра 1943 године требала да отпутује авионом на Средњи Исток ради једног састанка са савезничком командом. Тога дана немачки авиони напали су аероДром на Гламочком Пољу, на коме се налазио авион са Лолом и његовим друговима спреман за лет и једна бачена бомба запалила је авион у коме је завршио свој кратак али велики живот највећи револуционар југословепске омладине Иво Лола Рибвр.
бивв ИШШВ
МОША ПИЈЛДЕ: ЛОЛА РИБАР
•ЛИЧНОСТИ И Д АТУМИ