Студент

Plenum centralnog odbora Saveza studenata Jugoslavije ZA BOLJE USLOVE I KVALITET STUDIJA

Odluka o održavanju Kongresa

U Bcogradu je 15 i 16 novcinbra održan plenum Centralnog odbora SSJ. Na dncvnom rcđu bili su rcferati: 0 uslovima studiranja i kvalitetu studija, o studentskim domovima. restoranima i stipendijama i o međunarodnoj saradnji SSJ. Plenum jc doneo odluku da se kongres ođrži 13 do 15 marta u Beogradu 1 kooptirao pet novih članova: Ljubišu Rakića umesto Dragana Ljubojevića iz Beograda, Lozo Krstu i Plažcvić Dragana mesto Begićević Miodraga i Ivković Dragiše iz Sarajcva, Vrhun Janeza i Turk Rađo mcsto Barbare Zazule i Goluh Marinka iz Ljubljane. Referat o uslovima studiranja i kvalitetu studija podneo je drug Vukašin Stambolić. On je u poćctku istakao. da jc Opšti zakon o univerzitetima kao osnovni zađatak postavio podiranje kvaliteta studija. Problcm je postao još akutniji prilivom velikog broia studenata. Sistem društvenog upravЈјапја olakšava pokretanje i rcšavanje ovoga problema, a Savez studenata je dužan da da vcći udeo danas u rešavanju tako važnog pitanja. Na obavljanje uspešnog studiranja utiče niz elemenata. što je potvrdila i živa i raznovrsna diskusija, no refcrat je istakao pet osnovnih: 1. Brojno stanje stuđenata. 2. Stanje nastavnog kadra. 3. Kapacitet Školskog prostora, 4. Stanje udžbenika, 5. Sistem, režim školovanja na univerzitetima. Za povećanje broja studenata na svim univerzitetima u zcmlji postoji nekoliko uzroka: u prvom rcdu promcnjeni društveni uslovi omogućavaju većem broju Ijudi da dobiju akademsko obrazovanje nego pre rata. Mogućnost upisa na Fakultet i svršenih učenika srednjih stručnih škola, radničkih gimnazija i tchnikuma takođe povećava broj. Procenat studenata u odnosu na ukupan broj stanovništva povećao se sa 0,12% na 0,50%. Za rešenje problema potrebno je otkloniti neke negativne pojavc. 1. Promeniti dosadašnji školski sistem. Maturanti su bez ikakvih kvalifikacija pa su prinuđeni na studiranje čak i oni koji nisu za to sposobni. Treba omogućiti maturantima da odlaze na drugu stranu ako пе mogu i ne žele ili nisu sposobni za studiranie (škola za administrativne službenike naprimer). Srednje stručne škole bi trebalo đa daju potpunije završno stručno obrazovanje, kako bi se zadovoljila potreba za srednjim kadrovima, skoro kritična. 2. Izgraditi sistem mcra za otklanjanjc neravncunernog priliva studenata (kriterijum upisa, školska politika ekonomskih mera). Taj neravnomcrni priliv naročito sc oscća na filozofiji, j prirodno matcmatičkim i medicinskim fakultetima. Pelitika usmeravanja stu- \ denata ka pojedinim fakultetima nijc bila zasnovana na izučenim matcrijaJima. Privrcmene mcrc, koje su preduzimane. bile su čcsto ncsigurne i nccelishodnc. Da bi se to sprcčilo übuduće potrebne su ozbiljne studije po- : treba u stručnjacima i perspcktive ' razvoja univerzitcta. 3. Sistcm mera za ograničcnje po- : rasta broja studenata trebalo bi raz- ( raditi već u slcdećoj godini. Treba 1 uzeti u obzir postojeći kapacitet, broj 1 nastavnika kojima se raspolažc, pa prema tome predvideti mogući broj i novih studcnata. c Na svim univerzitetima stanje na- c ftavnog kadra je zabrinjavajuće. Neki l predmeti se uopšte ne predaju, jer z nema nastavnika. Mnogi sadašnji pro- g fesori su prcstareli, a nemaju zamenu. k Pored ovoga Savez stuđenata se k mera razniin putevima, a pre svega : preko organa društvenog upravljanja г založiti za sledeće; j 1. Izradi i pomoći u sprovođcnju. p jednog sistema odabiranja pripremanja n i pomaganja u podizanju najtalento d vanijih studenata i srednjoškolaca. 2. Potsticanju raznih prosvetnih i > pedagoških mera, kojc stimuliraju stu dente čitav sistem naučnih konkursa, nagrada, stipendiranja ifđ. d Kapacitet školskog prostora ne za- n dovoljava. U Zagrebu on iznosi п ч n jednog studenta 1,5 m s . u Ljubljan' ' 2,5 m l . U Sarajevu i Skoplju na svim t' fakultetima je akut-n ovaj problem. v Postojeća oprcma j; nedovolina i .

Prostorijc za smeštaj biblioteka, čitaonica i seminara veliki su problem, naročito na Ljubljanskom univerzitetu Potrebno je pre svega utvrditi регspektivni plan univerzitetskih centara, pa tek onda pristupiti izgradnji novih fakulteta, prostorija. instituta i ostalih. što se tiče udžbenika, oni još uvek ne postoje za veliki broj predmeta, iako je mnogo učinjeno za poslednje dve-tri godine. Najteže stanje je svakako na tehničkim fakultetima Mnogi postojeći ne odgovaraju po kvalitetu. II Opšta je konstatacija da mnogi profesori smatraju da treba studirati akademski, a đa udžbenici i skripta samo pomažu kampanjskom učenju, pa iz toga razloga j?dbijaju da ih štampaju. često se radi i o nesposobnosti nekih nnstavnika da ih napišu. No, to je samo jedna strana problema' Druga

je. da nedostatak finansiskih sredstava odlaže izdavanje mnogih udžbenika spremnih za štampu. To je donekle vezano i za politiku izdavačkih prcduzeća. Događa se da rukopisi čekaju u štampariji dvc do tri godinei izdavačka preduzeća se brane preopterCćenošću kapaciteta, ali za to vreme štampa sc niz knjiga sumnjivog kvaliteta. »Sto se tiče udžbenika na fakultetima društvenih nauka problem je poseban, jer se radi o predmetima koji vrše ideološki uticaj. Iz materijala na Beogradskom univerzitetu zaključuje se da je problem naročito izražen na filozofskom fakultetu jer izvesni najopštiji marksistički stavovi pojcdinih nastavnika sami po sebi mnogo ne pomažu razjašnjenju pojedinih problema. Postavlja se pitanje specifikovanja dijalektičkog metoda za svaku nauku, a to se može uspešno rešavati jedino kolektivnim naporima. No ovo je naročito otežano pozitivističkom orijentacijom većine nastavnika koji naukom smatraju samo otkrivanje i saopjstavanje novih činjenica. dok na rešavanju krupniiih problema i uopštavanja gledaju kao na izlišno teoretisanje« rekao je drug Stambolić u svom referatu, Neka udruženja studenata organizovala su izdavanje skripata i udžbenika. Potrebno je ovo aktivno stimulirati (naročito finansiski), ali se ne zaustavljati na aktivnosti studentskih organizacija, već zahtevati da ovo pitanje preuzmu i rešavaju fakultetske uprave. Pravilnici studija, nastavni planovi i programi trpeli su od oslobođenja do danas velike promene. Ovo se naročito odnosi na pravilnike studija, gde su, kao po pravilu, па većini fajculteta u zcmlji vršene promene iz godinc u godinu, tako da je vrlo mali broj fakultcta dao jednu ili više generacija koje su završile studije po jednom režimu. Promene su vršene uglavnom na bazi promene nastavnog plana, koji je namcnjen u tom smislu. što su prcdavanja i ispiti iz pojedinih predmeta premeštani iz jedne godine 'u drugu, uvođeni su grupni, pa diplomcki, da bi sc ponovo vraćalo na poj’dinačne ispite (naročito karakteistično Ljubljanu), gde su uvedene 'zvanredno teške barijere, koje treba da obezbcde pravilnu selekciju studenata. To je išlo tako dalcko, da upisnc uslove pri prelazu iz jedne godine ч drugu ispunjava vrlo mali broj stur’enata. Ne možc se govoriti o njihovcj rcalnosti ako postavljenc uslovc i ijava 12 do 2C% studcnata. Ui BmvAihpv ц&авШР

postojali stabilniji pravilnici studija. Skoro svake godine menjane su pojedine odredbe. U ovoj školskoj godini uvedena je pripremna godina, što pretstavlja novu mcru. Opšte su karakteristikc, da su pravilnici često menjani kao izraz potrebe na podizanju kvaliteta studija, ali nestabilnost je često igrala suprotnu ulogu. Večina pravilnika ima vrlo oštre barijere. Promene pravilnika nisu bilc praćene odgovarajućim promenama u planovima i programima u smislu mođernizovanja nastave, pa su često sve te izmene bile formalne prirode. Prilikom donošenja statuta treba konačno skinuti i ova patanja sa dnevnog ređa za jenan duži periođ. Iz podataka o broju položenih ispita vidi se da па Skopskom i Beogradskom univerzitetu položi oko

4 O r /c, a u ostalim centrima procenat je nešto veći. Veliki broj i odustaje od ’ ispita u Beogradu 379c, u Zagrebu 17%. u Ljubljani 27%, Sarajevu 26%, Skoplju 24%. Srednja ocena kreće se 'prosećno ođ 7,1 do 7,4, a odnos dobre ocene prema odličnoj je 3:1. Ovim rezultatima ne može se biti potpuno zadovoIjan. Razlozi za ovo stanje su dvojaki; objektivni (nedostatak školskih prostorija i nastavnog kadra, ekonomski problemi) i subjektivni (slabo zalaganje zn.atnog broja studenata.) Ovi drugi su prjmarniji i glavni su uzrok. . i," . * —... Raste broj diplomiranih stuđenata na svim univerzitetima, ali on jc геlativno još mali s obzirom na broj koji je stekao pravo đa diplomira. Ovo stavlja па dnevni n»d pitanje produženja vremena studiranja. ili izmene programa, da bi se fakultet mogao završiti u planiranom roku. Poseban problem su ”knjige studenata” njihov broj nije mali i postoji tendencija porasta. Zbog svcga ovoga referent misli, uzevši u obzir sve studente, da je kvalitet studija u izvesnom opadanju, naročito tamo gde su uslovi bivali nepovoljniji i pored toga što fakulteti iz godine u godinu daje svc veći apsolutni broj studenata sa sve kvalitetnijom spremom. Stručno usavršavanje studenata odvija se preko raznih instituta, stručnih klubova i časopisa, preko raznih konkursa, stručnih sekcija. klubova i masovnih stručnih sekcija. Studenti su nedovoljno’ uključcni u rad instituta i ostalih formi stručnog usavršavanja. Stanje bi se moglo popraviti kada bi studentski pretstavnici bili uključeni u institute, što bi bilo u duhu društvenog upravfjanja. To bi doprinelo tome. đa se sadržaj rada instituta više prilagodi studentima. Savez stuđenata morao bi sc mnogo više angažovati po pitanjima stručnog rada. Nisu retka i shvatanja u nekim udruženjima da stručni rad studenata nije pohtička aktivnost. Taj kurs je pogrcšan i mora se korcnito izmemti. U uskoj vezi sa ovim je i pitanje, takav je kvalitet diplomiranih studcnata. U mnogo čemu ne zadovoljava. Postoji dosta praznina i to se vidi tek na praktičnom radu. Za nastavnike to je osustvo metodološke i pedagoške spreme. Ovo se da rešiti organizaci;om nastavc pedagoških prcdmcta i uvcćanjem časova hospitovanja. Savk stujJejjata se i do sada bavio ovjjn

. pitanjem, ali će i u buduće morati đa - to čini svcstranijc i potpunije kroz i sledeće mere: з a) Povećavati aktivnost studenata u radu seminara, vežbi, stručnih sck-„ д cija, klubova, stručnih časopisa itd. b) Briga i pomoć talentovanim f studentima, c) sirenje sistema dcmonstratora i j drugih vidova samopomoći studcnata. d) Rad na izdavanju udžbenika, i kvalitetnih skripti, je) Pronalaženje prostorija za učej nje preko zime. : Univerzitetski odbori treba da pretstave republičkim državnim organima ozbiljnost svih problema, koji t su van domena sopstvenih snaga a i fakultetski odbori da blagovremcno . pokreću pred organima društvenog . upravljanja razmatranje i rcšavanje gorućih pitanja, aktivirajući na tom poslu mnogo veći broj studenata. Diskusija je istakla, da postoji niz pitanja, koja ne spađaju ni u dcP latnost SSJ, niti је on u stanju da ih I reši. ali đa je đužan da zahteva njihoI vo rešavanje od nadležnih organa. I Statuti da ие registruju postojeće stauje g Postoje takve tendencije na nizu fakulteta. Statuti onda nebi odgovara| li svojoj nameni. Oni moraju obuhvaI titi i temeljno rešavati sva osnovna I pitanja. U prvom redu to se odnosi I na sistem nastavc, na programe. RcI žiin, pa donckle i plan su već drugoI stepena pitanja. A postoji tendencija, I da se njihovim rešavanjem završi sve. I Znači, i đalje bi sc prcdavalo опо i * onako kao рге dvc dccenije. kako nastavnica odluče. Organizacije studenata moraju ovo da imaju u viđu i na tim pitanjima da skoncetrišu svoju aktivnost, da se ne zadovolje površnim rešavanjem. To će delimično produžiti vreme pripreme, ali ne znači da se donošenje statuta može neograničeno protezati. Donositi ih brzo, ali ne površno i olako. Ne treba ispustiti iz vida rezultate dosadaŠnje aktivnosti u borbi za poboljšanje kvaliteta nastave, koji nisu mali, i ustvari pretstavljaju jcdnu prethcdnu fazu, која je i omogućila donošenje statuta. A na ove se gotove rezultate često zaboravlja. pa se kao novim prilazi pitanjima koja su već ranije rešcna. Bilo je različitih gledišta o tomc, da li u određivanju programa i planova i režima ići ka potnunom izjeđnačenju istih fakulteta. S obzirom i na delimično raznolikost uslova univerzitetskih centara jednih koji imaju izvesre tradicije, razume se. iskliučujući iz toga ono što jc negativno i nama strano i drugih, mladih koji imaju više dinamizma u razvoju i opct пеке svoje poscbne elementc. s ob zirom na te razlike koje objektivno postoje, nc može se ići nekom liniiom potpunog u svcmu, ali’ u program ; ma ta bi iednakost trebalo da buđe najizrazitija, ~Kohuog i ui điplomanta /^oćewo.,.’ , To jc bda osnovna tcza u diskusiji druga Ma'-ka Bulca zi %jubljane a i nekih drugnh diskutanata. Naši opšti uslovi zahtevaju sttučnjaka opšteg tipa. To traži duži. studij, ali je plenum zauzeo stav, da se nešto mora menjati u sistemu nastave, u samom univerzitctskom životu, nezavisno od spoljnih faktora (ekonomska pitanja. brojnost studenata prema malom broju nastavnika i prostoriia) koji postoje i deluju, kad mi danas imamo situaciju da jedan minimalan, skoro neznatan broj, studenata završava studije u nomralnom roku. Duži ili kraći apsolventski staž smatra se svuda kao najnormalnija stvar i ( prećutno se računa u normalno vreme studiranja. To određuje i stav ft ( nata već od početka, da na nwmah»{ rok ne treba računati. Ovo se ne može dekretski reša- , vati, ali se mora duboko i do kraja j proanalizirati prilikom donošenja sta- , tuta. j S obzirom da se kongres inženje- ( ra i tehničara izjasnio za studiranje > ođ četri godine. to bi se ovaj predlog c prjhvatio, to bi zahtevalo temcljno c rcvidiranje programa, oslobađanje od I svega suvišnog, te stvaranje mogućno- i sti da se studijc zavrse u ovom roku f КШШ »ipoaobc za ргаЈсад, t

Postdiplomsko stuđiranje bi dopunjavalo taj sistem, koj,i bi stvarao osnovni broj stručnjaka. Kontakti sa raznim stručnim udruženjima treba da budu brojniji, čvršči i sigurno će doprineti baš uspešnom rešavanju ovih pitanja, gde je tako potrebns reč prakse. Više diskusije o kvalitetu l sadriiHt udihemka Njih nema đovoljno ili ih nema uopšte za pojedine predmete. Praznine se dosta popunjavaju udžbenic’ma sa drugih fakulteta. Ali ovde r *u rctki primeri profcsorske surevnjivosti, iako ne štampaju sopstvene udžbenike. Donekle sc stvar rešava skriptama, ali to nije dovoljno. Studentske organizacije se moraju angažovati oko obezbcđenja udžbenika, ali. još više. da zahtevaju od fakultetskih uprava da ta pitanja rešavaju. jcr je to njihov zađatak. Druga stvar neznatni $u primeri điskusije o pojedinim uđžbenicima. 0 pojcdinim shvatanjima, stavovima, sadržini uđžbcnika, sistcmu izlaganja. Ovo nužno treba razvijati, ići sve đo javnih diskusija, otklanjati ustručavanje studcnata zbog nedovoljne spremnosti. Oni su ti koji se udžbenicima služe i svakako imaju šta da kažu o njima. Postdiplomsko studirauie deo brige o najtalentovanijiM studeutima U dosadašnjem radu SSJ išao je linijom jednake. pravoliniske borbe za sve studente. Potrebno je obratiti i posebnu pažnju najboljim. Bora Pavlović izneo je jedan predlog na kome se radilo u organizacijama Srbije, prema kome bi sistem razvijanja najtalentovanijih studenata počinjao još u srednjoj školi. Već od VI razreda gimnazije nastavnici se obavezuju da posebno prate učenike koji pokazuju smisao za pojedine granc nauke. Iz maturskog svedočinstva takvi bi učenici dobijali i preporuku za određeni studij. Razume se, ovđe bi trebalo izgraditi jcdan određenl kriterij, dovo’jno oštar, Na fakultctima njima bi se posvećivala pažnja sa đve strane. Prvo, obezbcđenjc materijalnog položaja ustanovljenjem stipendija katedri, koje bi bile višc od ostalih. Da bi se dobiIc, trabalo bi polagati posebne ispite. Drugo, u toku čitavog studija njima bi se posvećivala posebna pažnja I normalan svršetak školovanja za njih bio bi postdiplcmsko studiranjc. Ovo bi bio normalan put obezbeđcnja dovoljnog broja apsolvenata, tolike krupnog problema na fakultctima da» nas, kao i visokih stručnjaka za privredu i đruštvu uopšte. Stipcndijc bi se uopšte đavale samo po konkursima, samo uz ispunjavanja odredenih uslova. među kojima bi prvi trebalo da bude odredeni uspeh. Ovom je gleđištu primećeno, da se može sposobnost i uspch uzimati kao isključivi kritcrijum, da se mora misliti i na neujednačenu strukturu socijalnog porckla, na različite uslove 1 mogućnosti koji imaju dcca seljaka i radnika u poređenju sa daleko boIjim uslovima dcce u gradu. koja rastu u prosvećenijim porodicama. Zatim izvcsne razlike u osobinama, shvatanjima, traže uzimanje u obzir i drugih elemenata poređ uspeha. luterfakultetske Uoufereucije đa tte budu staleške Ne sprovode se zaključci pro Šlog plenuma. da ove kcriferencije treba da odobri Centralni odbor. Na neklm je Izgledalo da su ih sazvali nastavnici, »)*<»denti da su tek pozvani. Na mesto bitnih, zbilja interfakultetskih pitanja, na njima su često profesori raspravljali o platama, stuđcnti '0 hrani, a negde je izbijala i netrpcljivost pojedinih nastavnika. (Konferencija medicinara u Skoplju). No s obzirom na korist koju su pružile ovakvc konferencije treba održavati i dalje, samo uz saglasnost Centralnog odbora i sa odredenim dnevnim redom. Na ni’h trcba pozivati stručnjakc iz pra’.fr, m r'i'A kad f? raspravlja o prorr .;n-i i drugini pitanjima sta-

SA PLENUMA