Студент

Studenti medicine ONI SU IMALI ŠTA DA ISPRIČAJU

Organizacija Saveza studenata na medicini dclćizi u red boljih. U prošlom semestru imali su mnogo novih stvari i zato smo tražeći materijal za ovaj napis pošli k njima. Zna se da mediicinari »slično pravnicima« daju odgovor na svako pitanje. Dok smo čekali u hodniku IV interne, pitasmo jednog zahuiktalog mladića: »Gde su vam prostorije Udruženja studenata?« »Ne znam!« Odgovor kratak uz sleganje ramena. »Kako?« Namrštio se spreman na obraбип i ušao u slušaonicu ргеко puta prostorija Udruženja (u šta smo se kasnije uverili) na čas hemije. Hemija se sluša na prvoj godini. Dakle, ovo je bio ne mnogo prijatan susret s brucošem. Pripremna godina kočnica u radu Saveza To nas je potstaklo i da postavimo najpre pitanje prve godine. Odgovor nas je iznenadio: »Opao je stimuls za rađ na prvoj godini u Savezu, kažu, jer su Ijudi pod psihozom pripremne godine. Uče.« ;

prodekan ovog fakulteta prof. Božidar Đorđević. Predavanja su raznovrsn o . Do sada su to bila dva: »Medicinske škole u prošlosti«, a pre neki dan Peđa Milosavljević govorio je nešto iz obla: sti slikarstva. Zadatak ove kate! dre je đa stuđentima na neki način up>otpuni opšte obrazovanje. Obdanište O njima smo već pisali. Ovoga puta su nam rekli da se klub studentkinja dosta razgranao. On se pored nroblema drugarica bavi i svim ostalim o'taniima rrganizacije studenata Tpak su njegovl biseri: patronaža. kolektivne posete ј verovatno najzanimijiviji obdanište za decu udatih studentkinja Ono je još uvek samo zamisao Materijalni problemi koče to ostvarenje, ali u svakom slučaju zamisao privlači punu pažnju. , Jabučje To nekada zapušteno selo po- { stalo je ponos Medicinskog fa- ! kulteta Ove godine je za njega

Koli'ko takav odgovor ima ipravdanja ili nema mcže se diskutovati, ali činjenica da on postoji, da se pretvara u übeđenje zahteva veću pažnju i potrebu da se razmotri. Ođ 1100 upisanih studenata u prvi prošli semestar u Savez je primljeno 900. Međutim, u isto vreme oseća se zna* tan priliv članova u razlićitim društvima i sekcijama. Društveni klub na je, kako su nam rekli, samio pomoćna forma rada. Njegov nedeljnl prograra je raznovrstan od društveno političkih predavanja, do pređavanja iz oblasti umetnosti i filma. Pribegava se često ciklizaciji pređavanja, Tako su u prošlom semestru u njegovim prostorijama mogla da se prate predavanja »Ekonomija kapitalizma«. Saznali smo da će klub biti otvoren i za vreme semestralnog raspusta, ali bez programa, ргеtvoriće se u prijatno mesto za učenje. Pored pređavanja u okviru sekcije kao i ranijih godina, protekli semestar je doneo u društveno politićkom radu jedno osveženje, pokušaj da se na sekcijama organlzuju grupe studenata koje "'■'ipre raspravljaju o nekom pitanju. Kađa tema buđe dovoljno prorađena, gruoa postaje agitator i iznosi pitanje na sekciju da bi se o njemu diskutovalo. Danas ima dvadeset ovakvih grupa, sa oko 400 do 500 studenata. Studenti đobili katedru Katedra opšteg akađemskog obrazovanja uklopljena je u гаepored predavanja. Njea Sef je

ođvojeno u budžetu 5 miliona dinara Već je postalo uobićajeno kod pozdrava starijih studenata: »Kad ćeš u Jabućje?« ili: »Kad si se vratio iz Jabučja?« I lekari specijalisti provođe tamo po mesec dana. U blizi sela je rudnik, tako d® studenti mogu mnogo štošta da nauče i primene u zdravstvenoj zaštiti u industriji. U selu je izgrađena ambulanta i stanovi za studente 5 lekare. Jabučje je nastavna baza studenata međicine već osam meseci, Oko 300 studenata je prošlo kroz njega A čitav ovaj rad se sprovodi u okviru stručnog kluba. koji ima još sekciju dcmonstratora i sekciju za zdravsvteno prosvečivanje. Demonstratori naučni saradnici kateđre Dosađa su đemonstratori bili samo honorarni radnici. Ovoga puta ođ njih se Zchteva da ostvare punu saradnju sa kateđrom i da postepeno ulaze u naučni rad. Da se vežu za fakultet. To je i jedino pravilan put za izgrađivanje nastavnog kadra, U nevezanom razgovoru požalili su se na nedovoljnu materijalnu pomoč za obnavlianje kulturno-umetnlčkog đruštva. koje je nekada bilo po kvalitetu ođmah iza akademskoe »Branka Krsmanovića«, pa jednoga dana rasformirano. ili bolje reći svedeno na minimum sekcija које nisu zahtevale veća materijalna sredstva Plačnim glasom su ге kli đa su tek pre n«ki dan isplaćene stipendiie za derpmbar, da je praktična nastava u izvesnom

smislu defektna, jer je malo bolesničkih postelja u klinikama fakulteta 1 nekim bolnicama koje se koriste ргегоа broju studenata. Još uvek je nada Vojna bolnica čiji se kapacitet još potpuno ne koristi. Kad smo hteli da ih navedemo na klizav teren, odgovorili su da će statut кгајего januara verovatno biti izglasan, ali su nas odmah posle toga zamolili da napišemo kako je između Udruženja, fakultetske uprave i Saveta po svim pitanjima nađen odličan sklad.

Bane Jovanović

U krugu medieinskog (akulteta

dr Ksenofon Šahović

ј I baš onda kada je jedan neoj bičan talenat i ogromno životno j iskustvo uzdiglo do vrbunca, izI nenadna smrt prekinula je jednu ! naučnu misao u naponu njene ■ stvaralačke moći, Smrću akademskog profesora Dr Ksenofona Šahovića studenti medicine gube svog cenjenog učitelja, vaspitača i prijatelja. Generacije studenata medicine nosiće večnu usopmenu na svog profesora kao učitelja koji je neobičnim zalaganjem, silnom energijom i radom žhao primerom đa vaspitava generacije, da stvara, organizuje i uzdiže na savremen nivo razne oblike naučnih. mediI cinskih ustanova u brizi za unapređenje nauke, za život i zdravIje čoveka. Svaki njegov korak, pokret i i reč odieala je neČien mladalačkim. Kao da se Ijubav i strast prema nauci, medicini i borbi protiv Ijudskih stradanja svesno opirala zakonima života. lako svestan svoje bolesti, nikada nije ostavIjao rad u laboratorijama, katedru, društveoru akrtivnost, saI stanke međunarodnu naučnu saradnju, probleme nastave i studiranja, probleme studenata uopšte, pisanje naučnih radova i udžbenika pa i do poslednjeg dana. Neobično izgrađeni stil, rečitosti i bogatstvo činjenica, zanimIjivost izlaganja, široko zahvatanje problema i povezivanje nauke sa životom i stvarnošću, bile su faktori uvek đobro posećenih ргеdavnja profesora Sahovića. Ne jednom profesor Sahović je u vezi sa predavanom materijom potsećao slušaoce na zločinačke eksperimente nacista i na zloupotrebu naučnih dostignuća u masovnom uništavanju života i zdravIja čoveka u vezi sa radioaktivnim zračenjem. Uvek spreman da sasluža, shvatii pomogne u rešavanju studentskih problema, profesor Sahović | je nalazio vremena da bude prisutan i na studentskim zborovima. | Slušali smo ga na našim ređovnim j sastancima kada je njegova reč značila uvek pomoć u reševanju mnogiih problema u stvaranju jedinstvene škole i nastave; služali smo njegove reči na interfakultetskoj konferenciji studenata medicine gde je toliko doprineo radu i jačanju saradnje medicinara Jugoslavije. Slušali smo ne jednom njegove savete studentima, a posebno demonstatorima kako treba organizovati naučno istraživački rad, kako se treba izgrađivati budućeg medicinskog ј naučnog radnika. I slušali smo : njegove reči u danima kađa je na našim granicama bilo mnogo opasnosti, kada je sa studentskih ru- , ku manifestovao svoja nacionalna osećanja. Tragičan i iznenađan gubitak orofesora dr. Sahovića naneo je težak bol svimv studentima medicine. Rajko Vukašinović

student medicine

Pismo „Studentu" Kakvu je ulogu uzeo na sebe Izvršni odbor Pedagoškog društva u svom godišnjem izveštaju za skupštinu

- Odgovor na profzvoSJne tvrdnje o Pedagoško] katedri Redakcija lista đobila Je od Pedagoške katedre Filoaofskof fakulteta odgovor Izvršnom odboru Pedagoškog društva. Kako nismo u mogućnosti da objavimo odgovor u oellni, donosimo samo deo o ispitima, smatrajući da jedna diskuslja o problemlma Pedagoške katedre može doprineti rešavanju izvesnih problema na grupi. Ujedno n&pominjemo da u izostavljenom đelu ođgovora pobijaju navodi Izvršnog odbora Pedagoškog đruštva o tome da novoimbrani nastavnici nemaju kvalifikacija za te dužnoetl. Naše ćitaoce koje taj problem interesuje upućujemo na „Univerzitetski vesnik”, koji će objaviti taj deo odgovora.

Danas, po pravilu, naia struč[; na i naučna društva pomažu rad državnih organa u što pravilnijem rešavanju raznih pitanja. I Ovo se tim lakše može vršiti jer je i na Univerzitetu društveno | upravljanje zauzelo određeno mesto i ulogu. Međutim, ima društava koja ne samo da ne pornažu opšta nastojanja, već odmažu u velikoj meri. Na ovaj način je postupio i Izvršni odbor Pedagoškog društva, izlazeći na godišnju skupštinu početkom novembra ove godine sa izveštajem j u kome je izneo svoje stanovi! šte posle dolaska na Pedagošku katedru dva nova nastavnika. Prethodno valja napomenutj da je zbog nepravilnog stava koji je zauzet u samom Izvršnom odboru došlo do neslaganja i ostavke dva člana toga odbora, koji nisu hteli da izađu na godišnju skupštinu Društva sa tvrdnjama štetne tendencije. 2) Ne odgovara činjenicama i zlonamerno je . navođenje Izvršnog odbora Pedagoškog društva i u pogledu toka ispita obavljenih u junu i septembru ove godine. U spomenutom izveštaju tvrdi se da je bilo „masovnog propuštanja na ispitima, čime se nanosi vrlo krupna šteta našem školstvu i našoj zajednici...” Takvo pisanje je vrlo neodgovorno i vrlo štetno. Međutim, fakta koja govore o toku ispita su sleđeća: A) U junskom roku za diplom- j ski ispit prijavljeno je 40 kan- | didata, odustalo je 15, položilo ! je 21, nije položilo 4. B) U septembarskom roku prijavljeno je 49 kandidata, odusta- ; lo je 15, položilo je 20. nij e po- i ložilo 14. Jedna sumarna analiza poka- ' zuje: a) da je u junskom roku, ; u kome se kandidatj bolje spre- | me za ispit, položio značajan broj, a da jedan deo nije pružio ! zadovoljavajući uspeh. Kada se | pak uzme u obzir da je veliki broj kandidaia za điplomski ispit odustao (15), onda se može reći da ukupni uspeh nije baš zado| voljavajući. Stvarno, 19 kandidata ođ 40 prijavljenih nije isi punilo zadatak na kraju svoga | školovanja. Odustajanja velikog broja kandidata od polaganja pokazuje da su oni shvatili ozbiljnost rada komisije, kako u junskom roku tako isto i u sledećem septembarskom ispitnom roku. b) Septembarski ispitni rok, sa istim članovima komisije kao u junskom roku, pruža podatke koji kazuju sasvim nešto drugo nego što to iznosi Izvršni odbor j Pedagoškog društva Srbije, Veliki broj koji nisu diplomirali 04) i veliki broj koji su ođustali od ispita (15), ukupno 29, osvetIjava određeno stanj* i uspeb u ovom ispitnom roku. U procentima izraženo, rezultati septembarskog ispitnog roka Izgledaju ovako: od ispita odustalo је 30,6%, nije položilo 28,5% Ukupno nije završilo diplomeki ispit 59,1%. a položilo je 40,8%. Netačnost i tendencioznost oko prikazivanja i toka ispita, što je i sve izražerjo u godiinjem izve- •,

štaju Izvršnog odbora Pedagoškog društva, đokazuje da on širi dezinformacije, čime se odmaže Fakultetskim i Univerzitetskim organima u normalizovanju prilika na Pedagoškoj katedri Filozofskog fakulteta u Beogradu. Međutim, ovo se mora postići jer to zabtevaju interesi struke, nauke i naše socijallstičke zajednice, koja svome pođmlatku hoće da pruži uslove za njegov razvitak. Iz Pedagoške kateđre Filozofskog fakulteta u Beogradu

Uzgred zapisano

Pošto je tema sastanka »O robi« i »istoriski« deo politićke ekonomije, ja ću diskutovati po ovom drugom pitanju... ... I otegoše se dugi minuti monotonog prepričavanje odeljaka I iz Hasanagićeve knjlge »Uvod u političku ekonomiju«. Zašto je ovaj drug toliko mnogo pričao, a ništa »svoje« nije rekao? Bio je samo osnovac koji dobro naučenu lekclju ravnodu■ Šno iispriča. Lična zapažanja nije I imao. Uostalom, neka drugi lupaI ju glavu. On je od sebe dosta dao diskutovao je. ... Usređ diskusije jedna ruka je ©nergi>čno jatražila reč. Ja se sa drugom ne slažem. Svako od nas ima neku istinu za I sebe. Ako su učitelji, profesori 1 »društveno korisni« radnici, onđa je i umetničko delo »društveno korisna« roba prema tome ro| ba. A onaj tvrđi da jedna umet: nićka slika nije roba. On drugaj tije posmatra stvari, a ja đruga! čije. Njegovu istinu neću da usvojim. Da li je autor ovih reči zaista siguran u istinitost svoje opaske 0 »istinama«? Рге bi se reklo de je on pobrkao izvesne pojmove. Jer, đanas i oni koji nemaju ambicija da budu marksisti, znaju da uvek postoji neka »objektivna istina«. Pitanje je samo da И smo md đorasli da je otkrijemo 1 sagleđamo ali ona postoji. Marksova otkrića su najsjajniji đokaz da Ijudi mogu da otkrivaju istine, tj. zakonitosti u Ijuđskom društvu i van njega. Zašto i mi to đanas ne bismo mogli? Samo, logično je da se bez poznavanja azbuke ne ući čitanje. No, »azbuka« se neki put nerado i nedovoljno savlađuje. To pokazuje i nedavni sastanak organizaclje SK studenata 111 godine mašinske tehnike. V. S.

UNIVERZITETSKA HRONIKA