Студент

БЕОГРАЂAНИ ОДГОВАРАЈУ НА ПИТАЊЕ: ШТА MICЛИTE 0 СТУДЕНТИМА

Пре неколико недсља, чекајући у излогу Једне бео»радске радње. познате по томе што ту врло често Ов чека Њу. да про ђе изненадна киша, чуо сам причу од Студента о Црноокој и Студенту. Упознали су се благодарећи овим нашим свакодневним гужвама иа тролејбуским станицама. гурајући се ка спасоносној шипки тролејбуских врата. Она га је згазила и то баш на нове, тек трећи пут обучене ципеле. Он је на то направио такво лице да би се и сам уплашио да га је могао видети. Али та крволочна гримаса није била дугоra века. Она се окренула и најљубазниЈе извинила Онда се он намах претворио у савршеиог џентлмена, покушао да јој помогне да уђе. Међутим, Она није хтела npe њега; Он иикако пре ње. У тај тролејбус ушли нису, и Он се заљубио. Beh су се једанпут нашли. Црвоока сад треба да дође. Цриоока Је дошла и ја сам остао сам да чекам престанак кише... Наставак ове приче и њев крај тек сам недавво чуо. Оне кишне вечери су се дуго шетали. Прво је Она причала о себи, како као чиновница са трговачком академијом има малу плату и још мању ообу, како су јој родитељи далеко, чак у Битољу. Затим Је Он причао о два испита која he полагати у јануару, о Аци који дивно пева и о свом градићу потонулом Ш у гружанске шљиве. Када је поменуо испите, извукла је своју из његове руке. На идући састанак није дошла другарица коју Студент није познавао рекла му је да је више не чека, Црноока неће да има посла са студентима. Прича о Црноокој и Студенту не понавља се често. Напротив, прилично Је ретка. То знам. Па ипак поступак Црниоке ме је навео да се запитам, да се замислим: Шта мисле Београђани о нешто око педесет хиљада студената београдског Универзитета, о нама под крововима београдских зграда, о нама на београдском асфалту, о нама по дворанама београдских биоскопа и позоришта, о нама храј њих, са њима, у њима. Да бих био сигуран, питао сам их, питао кондуктера тролСјбуса, домаћицу на пијаци, продавачицу, службеника, лекара, нашег професора, официра. Само сам им једно питање посатвљао, оно које сам и самом себи поставио Шта мислите о студентима?

Насмејала се. ... У приватном животу су идеални, уосталом, о томе много не смем да говорим, муж ми је, знате, студент. ... Као муштерије? Понекад су врло незгодни. Ја волим шалу, али увек нисам ни расположена за њу. а некад јој и место није. Али, рецимо неколико њих који су овде код мене врло чести, врло су пажљиви. ЧИНОВНИК НАРОДНЕ БАНКЕ: .. . Добри су студенти. Данашњи студент је много бољи него што је то био студент уназад за неких двадесетак година, бар кад се посматрају сви, а не само појединци. Он је данас друштвено користан неупоредиво више него што је некада био. ... Данас су још увек тешки услови под којима се студира. И то врло тешки Студентске стипендије су врло мале. Међутим. има студената који примају стипендије, а нису им неоп-

ходно потребне. Критеријум за добијање стилендија требало би изгледа пооштрити.

У загрејаној куНици на почстној тролејбуској станици нашли смо неколико кондуктера Грацског саобраћајног предузеha. .. . Добро је што сте дошли код нас, ми о вама можемо доста да причамо. .. . Ми и студенти као миш и мачка... у вечитом смо рату, додаје његов колега. Међутим: .. . Не могу да се пожалим на све студенте. Добри су то мла дићи. Међутим, један део нам баш загорчава живот. За њих ја немам израза. То су као што погађате нарочито они са Новог Београда, из ваше престонице. ... Не, углавном се данашњим студентима много шта пребацити не може. Само, то нек им буде наша порука: више стрпљења док чекају на аутобус и више пристојног понашан>а у њему. То је за оке. знате који се често заборављају ко су... ЈЕДАН ДИЈАЛОГ: Чиновница из Југоугоститеља каже да не познаје много студената, па да не може да о н.има донесе неки прецизан суд. „О онима које познајем могу ца говорим само лепо.“ Међутим, њен колега се оволико не ограђује: он ‘без ограничења каже да су му студенти врло симпатични и да само жали што и сам није студент. „Просто, волим их“, додаје. Сматрам да више треба да раде, неодговорни су студенти данас према својим дужностима, и то огромна већина... Дозволи молим те. Олга, али нису само они криви за то. За огроман део њихових мана нису они криви! Није тачно Коста. Зашто је на факултету ако не да учи? Добро, али да ли он има услова за то? И раније се тако живело на студијама. Чак и теже, па се ипак, чини ми се, краће време студирало!

Нешто о томе, да ли се сада заиста дуже студира, рекао нам је професор Природноматематичког факултета Др Сима Грозданић. Нашли смо га у његовом кабинету. Само што се вратио са одржаног часа. ... Требало би да више размишл>ам о томе пре него ли вам одговорим... Не зато што немам шта да вам кажем, Хтео бих да оно шта кажем буде лепо речено, јер то студенти, данашњи студенти заиста заслужују. ... У моје време студенти су били много лежернији, комотнији. Данашњи студенти су, пак, неупоредиво вреднији и

приљежнији на раду. Ја сам имао колеге који су после апсолвирања, кад су већ отишли као супленти у средњеш коле, Још по шест година отсзали са липломирањем. Данас, то већ није случај. •.. Данас студенти заостају због тога што су преоптерећени. Данас на нашој грутш. биолошкој, на пример студент мора да савлада скоро два пута више материјала него ли Je то имао студент пре тридесет годииа, онда када сам ja студирао И он мора да заостане Мора ца студира и пет година. Јер ма колико био вредан; он не може да све постигне. Наравно има и појединаца коЈи не завршавају студије на време због своје неозбиљности. незалагања, Међутим, понављам, огромна већина студената на раду је врло приљежна, вредна Је. ... Нешто што виђам овде на кашоЈ групи. нарочито ми се допада код данашњих студената. Има их који су известан предмет слушали, добили потпис у индекс и испит Још положили нису. Њих наново виђам на предавањима. Они су дошли да поново оно што су веђ чули чују наново. свесни да не могу да изађу неспремни са факултета. А то некад студенти нису радили. за њих Је само било важно да положе испит и добију службу.

... Често сам са студентима. Нама, средшошколкама, студенти много више импонују од наших другова из гимназије. На наше игранке често долазе студенти. ... Бруцоше не могу да поднесем, много се праве важни. Касније то се изгуби изузев код медицивара. Медицинари су незгодни, много су уображени. они никад не могу да буду другови. ... Оно што недостаје студентима, недостаје и нама у гимназији. Често смо много неозбиљни. Не покашамо се пристојно, такође врло често. али све то нису велике мане. ... Једино ми се не допада код неких студевата то, што кад дођу на факултет, престају да се интересују за било шта друго осим за своје стручне ствари, Например, тешко је наћи медицииара који ишта чита. УЧИТЕЉИЦЕ: Окренули смо васумице један број на телефону. Извините, молим Вас, да ли би били љубазни да нам кажете што мислите о данашњим студентима? ( Али зашто сте позвали баш овај бро(ј. пита женски глас ванредно пријатног тембра. Објашњење. (Прилично ду го). Коначно: ... У реду кад сте упорни.. Страшни су. Али чекајте. моја друтарица има другојачије мишљење... Дајем њој слушалиЦУ- ... Студенти су богами сјајни. Питамо је; Какве су му очи?

... Црне, Висок. Укратко, врло леп. Предлажемо joj да нешто каже и о осталим. ... И остали су сјајни. Мислим само на његове другове. Наново узима слушалицу њена другарица. ~. Треба да сте нешто мање уображени. Једино вам то могу пребацити . А Ангелина he бити мање одушевљена студентима чим се посвађа са .. Шта сте по занимању: - Обе учитељицв

... Положај у коме се данас налазе студенти. врло је деликатан. Чини ми се да они.још нису нашли своје место и да помало лутају. Оно што Је било погодно пре неколико година, данас Је већ преживело, не одговара данашњим условима. . .Да. т\ мислим прво на оне институције, оне друштвене, студентске институциЈе коЈе треба да прихвате студента. да му помогну да нађе своЈе место у друштву. ПосматраЈте рецимо студенте коЈи дођу из унутрашњости. Како he они да се снађу v нов(»м друштву. велики Је знак питања. Како he их то друштво прихватити и то 1е данас велики знак питања. друштво на факултету. оно које Је наЈпозваније да нешто учини. Чини ми се кад 6и студенти имали то. имали свог вођу. оно што им даЈе правац и смер, не би било ту и тамо тих нежељених ексцеса. ... Наравно да ти испади ја живим на Новом Београду и свакога дана долазим аутобусом у Београд. не замерите ми што оволико говорим о томе, нису оно што карактерише данашње студенте. Као и увек, и данас су студенти ти који заиста вреде нешто и претстављају нешто у нашем друштву. ... Па добри су... Ја их много не познаЈем, децо. ЗЕМЉОРАДНИК ИЗ БЕЛОГ ПОТОКА ... Знате, Ја студенте не познајем. Ја немам ништа против школованих људи.

ДИРЕКТОР ГИМНАЗИЈЕ .. . Немам много додира са ci.v 'ентима. Не познајем их дор.лно. Међутим, често се cpe&čtt оа људима који су до^

скора били студенти То су. знате, моји млади просЈЈесори. ~. Њима бих само имао једно да пребацим. Мало се интересују за ванчасовни рад У школи. За све оно што треба и што морају да дају ученицима ван часова. Некада то није било тако. Некада су млади наставници једва чекали да ступе у везу са ђацима ван школе. преко састанака литераних и других дружина. А данас ce ретко који млад човек на то одлучи.

Наново окрећемо насумице један број. Овога пута објашњегне изостаје. . . То су младићи на свом месту, озбиљни. поштени Истина, и међу њима има извесних мангупа. Шта сте по занимању? Машинбравар. СЕКРЕТАР ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ССРН .. Кад би више радили, више се залагали и пре завршавали студије. били би беспрекорни. Само. не верујем да би ми оволико били симпатични колико су сада када би били беспрекорни. ДОМАЋИЦА: .. .Данашњи студент је несумњиво бољи од пређашњих, озбиљнији је, напреднији. слободнији и срећнији. .. . Само кад би били нешто тиши... гуш ни то није страшно млади су, и треба да буду весели. Сада знам шта мисле о пама обични Београђани. И, искрено да кажем, задовољан сам оним шта сам чуо, јер чуо сам да смо са њима, у њима. Волео бих да ово и Црноока прочита. Можда ће се после овога замислити, а онда ће, уверен сам, и своје мишљење о студентима променити, јер, иаro нисмо савршени, нисмо ни рђави. Обични, млади људи смо. Са својим недаћама и својим радостима. И својим дражима. И својим манама. Који желе да мана буде мање, а радости што више. Дакле, оно iutq и други желе да будемо.

БрЈм Ддцшша.

ПРОДАВАЧИЦА У НАРОДНОМ МАГАЗИНУ;

ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА

СРЕ ДЊОШКО ЛК А:

ЛЕКАР ГРАДСКЕ БОЛНИПЕ

КОНДУ КТЕРИ:

РАДНИК:

ANKETA ..STUOENTA" ANKETA STUOENTA**