Студент

DESET GODINA POSLERATNOG IZLAŽENJA

Др. ВЛАДИМИР БАКАРИЋ:

Потребан нам је cтручњак новог типа

Извод из интервјуа претседнша Сабора НР Хрватске „Студентском листу“ Загреб

Мислим да стручњак који је нашој заједници потребан, треба бити стручњак прилично новот типа, у размеру према ономе, какав је био у старој Југославији. Он је требао да буде класно опредјељен на једну страну. Тако је он био и одгајан, зато је био и тако ограничен, број људи који су сгудирали на Свеучилишту. Ми таквог стручшака не требамо. За нас је стручњак-радник, који има само веће знаше и према томе већу улогу, већу одговорност и зато већу награду., Он се ни по чему не би смио разликовати у процесу производње, у процесу управљања од осталих чланова колектива. Нити по специјалном положају нити по специјалним правима. Он може имати само веће дужности у складу са својим већим знањем и с тим у вези осигуран нешто бољи материјални положај. Да је таква тенденција свуда у свијету, показује се, ако се гледа ниво плата, Види се да се распон плата све више смањуте. Што је земља напреднија, то је распон плата између стручњака и радшска мањи, То је једним дијелом због тога, што друштво у све већој мјери преузима плаћање школовања, а распон у платама био је некад зато велики, што је сам човјек плаћао своје школовање и сматрао да сам треба да убере протувриједност за то. Уколико се школовање више пребацује на терет друштва, то је и потреба већег распона, и с тог разлога мања. Код пас се у смањивању тог распона отишло јако да леко. више него би требало. Код нас су разлике између плата квалификованих и не квалификованих јако мале. То је нешто што морамо поправити, али је у принципу тенденцдаа, да ти распочи буду мањи, него гато cv некад били. Други разлог коои утиче иа смањен,е јесте таl, што број стручњака nocraie све већи, што се мијења и његова улога у процесу производње. Улога .ie стоучља ка, да заиста буде оргаиизатор рада, да ако треба. игра и улогу радника. Инжењеп се данас скоро нигдlе више не стиди узети алат у руке. Ми смо данас већ постигли да нам агроном не буде само надзиратељ рада, него да је и сзм у стању да ради. Нама су потребни такви стручњаци који ће радити

на тој осноаици., јер he само такав рад убрзати цроцес производње и јер је само такав рад у складу с развитком наших друштвених односа. Ја бих могао рећи, да у многим струкама тај посао на стварању новог лика стручњака добро иде. У некима још нешто слабије, али вјерујем да he и то бити ријешено за неколико година, Имамо напримјер, још увијек доста случајева да се низ лијечкика квари у току свога рада, да прелази на страну старог положаја лијечника, хцто не одговара не само нашем друштву, него не одгопара шт полоЖ?-1у лЈијечтшка у МодернОј болници и модерно;} Здр&вственој организацији. Те тонденције нису доминантне, али ипак претстављају проблем.

Др. ВЛАДИМИР БАКАРИЂ.

PREDAVANJE DIPLOMA NA NAŠIM FAKULTETIMA

Hoće li i dalje diplome predavati služitelji

IMA STVARI KOJE MORAJU DA SE OBAVE TAKO: UZ PROVERU IDENTITETA, UZ POTPIS. ALI DALI JE TO NACIN I ZA PREDAVANJE FAKULTETSKE DIPLOME? DA LI JE TO TOLIKO OBICAN I BEZNACAJAN događaj da ga ne BI TREBALO NECIM POSEBNIM OBELEZITI? Nešto o tome mogu da kažu i običaji stranih zemalja. Uz zvuke posebnog svečanog marša, u prisustvu nastavnika i studentta, roditelja i prijatelja, ulaze u salu điplomirani, odeveni u tradicionalne toge. Rektorov svečani govor obeležava završetak njihovog školskog puta. Najbolji studeriti i oratori govore, čitaju svoje eseje, odlomke svojih radova. Ntjzad, svečano predavanje diploma po rangu. Кгаtak pogled na rezultate jedne generacije, na uspehe i bilans njenog školovanja. Tako u Francuskoj, u SAD, u Engleskoj. A kod aas? Tačno je to, mladi smo n nauci, drukčija nam je istorija, mladi sv nam univerziteti. Ali ako nemamo vekovnih tradicija, mo žemo da ih stvaramo. Toge i četvrtaste kape ne, to nije bitno, to nam i ne odgovara, ali svečano obeležiti ovo konačno i najozbiljnije stupanje u život hiljade mladih Uudi, to nam je ztista potrebno. Van diskusije je, koliko bj to bilo normalno za čitav naš sistem društvenog upravljanja, za čitav odnos škole i đruštva u našoj zajeđnici. Nešto je učimjeno na Medicinskom fakultetu. U jednom užem krugu, dekan svečano predaje diplome novim lekarima. Alj na većini naših fakulteta, na šalteru ili u kancelariji, jedan od mlađih admmistrativnih službenika рге daie đinlome. Simbolično. di-

ploma otvara konačno put u život, a na ovaj način se primaju najobičnija preporučena pisma uz potpis i proveru identiteta. Da li te stvari tre ba da budu jednake? Ne moramo daleko da tražimo drukčiji postupak. U rektoratu Zagrebačkog sveučilišta nedavno su svečano promovisane tri grupe: svršeni medicinari, veterinarii i farmaceuti. Naši bi saveti, studentske I nastavničke organizacije trebalo da uvode nove običaje bez obzira da li će se ovaj svečani čin obavljati u okviru Univerziteta, ili fakulteta. Zbog apsolventskih rokova može se to obaviti i dva ili tri puta godišnje. Očekujemo da Univerzitetski savet o tome donese odluku. Lj. R.

STUDENTI IZ OKSFORDA NAKON РШЈЕМА DIPLOMA

PRE DESET GODINA

NAŠLIST-DEO NAS

Piše Dr. Žarko Cvetković p. pukovnik JNA, prvi urednik „Studenta 4 * pos'e rata

Тек Sto su umukli pobednički plotuni u poslednjim biitkama za oslobođenje naše Domovine, a na ruževinama instituta, po opljačkanim zgradama i po do tada pustim aulama nažih fakulteta pcčeo je ponovo da buja život. Vračali su se studenti da nastave tamo ode su 6-og aprila 1941 godine stali. Vratili su se, ali ne đa ođmah uđu u pripremljene učionice, amfiteatre i laboratorije,nego najpre da rasčiste ruševine, da prikupe ono Sto je bilo rasuto, da obezbede ono što im je bilo neophodno bar za početak. Zahvaljujući ogromnim na porima narodne vlasti već u leto 1945 god. počeli su da rade Medicinski i Tehnički fakultet, a u novembru 1945 god. počela je nova školska godina na svim fakultetima. lako je još znatan broj studenata bio u Armiji, upisalo se te jeseni ргеко 11.000 studenata, od kojih preko 7.000 novih. Tih dana, 20-oig januara 1946 održana je Opšta studentska konferencija na

kojo je fortnirana Narodna Studentska omladina i Izabran Univerzitetski odbor NSO, A već na prvom sastanku novoizabranog Univerzitetskog odbora NSO do* nešena je odluka da se počne sa i>onovnim izđavanjem »Studenta«, koji je рге rata bio organ Ujedinjene studentske omladine Beogradskog Univerziteta. Odlučeno je da list nosi naziv »Narodni student« i određeno je nekoliko drugova u Uredništvo, sa zadatkom da izvrše potreb ne pripreme i počnu sa što skorijim izdavanjem lista. Cast koja je nama ргvim članovima Uredništva »Narodnog studenta« ukazana, da nastavimo delo Lole Ribara ii mnogih drugih rukovodilaca naprednog studentskog pokreta, onih koji su tokom NOR-a prosiavlli ime fitudenata Beogradskog Univerziteta, i svojom krvlju cementirall zgradu slobode i lepše budućnosti naših naroda, ta ukazana čast zahtevala je od nas da uložimo sve što možemo kako bismo uči-

li đa »Narodrrt student« bude đostojan naslednik »Studenta'«, ’A to nije bilo lako, jer smo mi trebali da počnemo od ničega. Određena nam je jedna soba na Pravnom fakultetu, dobili smo pisaću mašinu, a nekoliko dmgova 1 drugarica dobrovoljno se javilo da sarađuje. S tim smo počeli. A niko od паз nije imao nikakvo iskustvo sa izdavanjem i uređivanjem bilo kakvog lista. Nismo imall jasnu pretstavu kako če izgledati naš prvi broj. Univerzitetski odbor NSO stalno je vodio mnogo brige oko pripremanja i izdavanja »Narodnog studenta«. Tako je Prvi broj »Narođnog studenta« bio ispunjen uglav nom člancima koje su pisali članovi Univerzitetskog odbora NSO. Zbog toga prvi broj »Narodnog stuđenta« sadrži ustvari osnovne postavke iz programa NSO. On je zahvatio najaktuelnije probleme tadašnjeg života studenata Beogradskog univerziteta. ; Prvi broj »Narodnog studenta« izašao je 26-februara 1946 godine. Teško je danas reprodukovati sve ono što smo proživeli stvarajući taj prvi broj, ali je prva redakcija »Narodnog studenta« živela tih dana sa svakim člankom, sa svakim naslovom, sa svakom slikom pripremljenom za prvi broj. Ne đostatak iskustva nastojali som da nadoknadimo kolektivnom obradom primljenog materijala. Naš osnovni kriterijum za odabiranje materijala bila je naša Ijubav pre ma svom Jfetu, i želja da nam list bude što boljl, Ta Ijubav za svoj list zadržavala nas je skoro danonoćno u геdakc.ji, tu Ijubav za »Narodni student« nastojali smo da utkamo u sve redove Narodnog stuđenta«, želeli smo da svi stuđenti Beogradskog univerziteta prime »Narođni student« onako kako smo ga mi davali, ka 0 svoj list, kao deo sebe. U svakom slučaju »Narodni student« je postao iedan od izraza života studenata

Dr. Zarko CVETKOVIC,

p.pukovnik JNA

D-т ŽARKO CVETKOVIO

АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ УННВЕРЗИТЕТА

КВАЛИФИКАЦИОНИ ИСПИТИ НИСУ »ЧАРОБНИ ШТАПИЋ«

Уместо збора бирача-студентски претставнии у Универзитетском савзту објашњава: зашто су уведени пријемни ислити У јануару је Извршно веће НРС донело одлуку о увођењу квалификационих испита на нашем Универзитету за наредну школску годину, Недавно је Универзитетски савет потврдио програме исгшта за све факултете, а ту скоро и Народна скупштина Србије усвојила је републички Закон о универзитетима у коме Је, поред осталог, фиксирана могућност завођетва таквих испита и убудуће. На први потлед може нам изгледати да за једну такву меру нема озбиљиијих и дубљих разлога и да према томе треба унапред и по сваку цену бити против квалификационих нспита. *Гако је, алц само на први поглед. ако се актуелна проблематика Универзитета не сагледава гвргтпаип ШТА КАЖУ ЧИЊЕИИЦЕ После рата је број студената на нашем Универзитету тажо брзо и нагло растао да га ни приближно није могло ггратиTtđ повећање и ширење наставно школских могућности. Уочи рата било .ie на Београдкком универзитету око 9.000 студената, 1945/46 школске године 10.741 а даГнас укупно 43.419 студената (од тота 5.068 ванредних и 12.047 апсолвената.). При садашњем систему у писа нема изгледа да се у непосредној будућности број нас 90%. Данас на Универзитету има 669 наставника (од којих 221 хонорарних) и 836 асистената и друтог помоћно-наставног особља. И тахо док се у односу на 1939/40 школску годину број студената повећао за скоро 5 пута, број наставника се повећао два и по пута, e аоистената три пута. Сада на једног наставника долази 66 студената. а на једног асистента 56 студената. То је охпнти гтросек. До данас су чињени огромни напори заједнице да се капацитети факултета повећају. Само у 1955 години издаци за потребе Универзитета и студената у Београду износили су око 4, милијарде динара. Све то није могло пратити повећање бркзја студената. Чак ни уз претпоставку улагања бројних милијарди, несклад се не би могао отклонити. Док је 1941 годиие на једног студента долазило 3,15 кв. метара школског простора у 1954 ГОДИIНИ долази 1,9 кв. м. ДАНЛШЊЕ СТАЊЕ И ПОСЛЕДИЦЕ Студије тра)у ненормално дуго. У редовном року студи(Наставак на страни 4)

GOD. XIX BEOGRAD, *0 MART 1958 BROJ 2