Студент
ДАНАС
* СМЕНА
У ЧЕМУ ЈЕ СУШТИНА ПЕРСОНАЛНИХ ПРОМЕНА Y ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ Пишв; Сима Беговић, спољнополишии номенгатор Радио-Ееограда, уреднии „Студента" 1950 roi.
Черчил je витез подвезице, Атлц гроф »д Лајшсауза. Две доскора најистакну тије лзтчносги политичкот жлвота Велике Британије припадају од прошле годинв историји. На њихова места и на места старе гар нитуре и у Лабуристичкој и у Конзервативној странци дошле су нове личвости „млада гapнитypa Черчилово повлачење обележава крај једне историске епохе. Он је у својој младости затекао Британију у триумфалном заносу викториј анског доба. Сишао je са политичке пооорнице у сумраку империјв и присуствовао н>еиом тихом распадању. Али мада је Черчил имао снажан ocehaj оа стварност, он је једнгим оком увек гле дао уназад ва славне странице империјалне историje. на данв процвата Британског царства. Њвгов наследник Идн држи се те традиције. Али ако је за Черчила, који је делао у прелазном периоДУ, још и било могућв да се повремено враћа на стаpe путеве, на политику Јед не имеприје на умору, за Идна је то далеко теже. Он Је закаснели следбеник Гледстона, Дизраелија и самог Черчила. И управо због тога он све теже руководи не само државним пословима, већ и самом Конзервативном странком. Можда Је то случаЈност, али симболична случајност. Једна иста гувернанта васпитала је прво Винстона Черчила, да би затим преузела надзор над њетовим будућим противником у опозицији Клементом АтлиЈем, Черчил је имао одлике емоционалнот говорника у хладноЈ конаервативној средини. Атли je био човек без патетике, без емоционалности својствене друтм лабуристичким вођима. И један и други били су дуги низ годи на енергични руководиоци своЈих стракака са ауторитетом потребним за очуван>е њиховог Јединства. Кажу да Je избором Хју Гејтскела за новот лидера странке отворена и нова ера у њеној историји. За њега, као за истакнутог eкономисту и члана Универ змтетског савета, дакле еминентног интелектуаца, кажу и то да је подложан опасности да се одвоји од изворне снаге свог политичког успона радничке класе. И ако има истине у томе да се Атли повукао због старости, као цгго се говори да Је ГеЈтскел однео убедл>иву победу над своЈим ривалима блатодарећи управо својој младости, то је само пола истине. Праве узроке ове смене генерација ваља тражити у схватањима нове и старе гарнитуре. Гејтскел Је добио бриљантну већину на изборима за шефа
Лабуристичтсв странке баш У односу на Морисона. наЈстартјег Атлијевог живОг сараднитса. Помогли су га управо „млада” лабуристички посланици. И као што Је за Атлија познато да је њетово руководно начело у вођењу страначке политике било гесло „незнатно лево од центра”, за Гејтскела се већ тврда да he водити страначку политику .шезна тно десно Од центра”, Та гледашта јасно су се уочавала још за време Атлија. Данас су она преовладала. По овим схватањима лабурисгшчка и конзервативна политика ггретставл>але би уствари само две стране једне исте медаље. Цил, Je исти: конкретни интереси Британиje као светскв оиле. Разликују се само по методу којим би се најбоље могли заштити ти интереси. Али то не значи дв неће бити оштре борбе између ове двв супарничке странке. Онд се већ заоштрила. Иднови метода потсећају одвише на класичну политику ИмпериЈе. и као такву, млади лабуристи Је подвргаваЈу критици. Али и у лабуристичким редовима
чују ce оштре осуде схватања „младе гарнитуре”. Беван је истутгио оштрије него икад раније. Превирања су и овде као и тамо. Рекли смо већ да има неког симболизма у томе што је и Атлија и Черчила васпитала иста гувернанта. Ипак, Атли Је пришао социјализму са сликом беде у предграђу Ист ЕнДУ. а бриљантни економист Гејтскел хгретставлл оне
снаге коЈе желе да раскину са тим старим традицијама лабуристичког покрета. И можда ћемо зв коЈу годину моћи у пуном смислу речи да се каже за Конзервативну и Лабуристичку странку да их је васпитала иста гувернанта; британсжа имлерија и н>ени непосредни интвреси. СИМА БЕГОВИЋ.
АТЛИ У ДРУШТВУ РАДНИЦА
ŠPANSKI STUDENTI U BORBI PROTIV FAŠIZMA
Šta se dogadja u Španiji
• 95®/o stuđenata zahtevaju slobodu • Franko priznaje neuspeh • Univerziteti zatvoreni na neodređeno vreme
Studentske demonstracije u Madrldu uvek su Ше preluđijum velikih političkih doga đaja u toj nama tako dragoj zemlji koja se još grči u borbi protiv srednjevekovnog mračnjaštva i moderno orgapizovane policije. Poslednji događajl na Mađridskom univerzitetu kao da potsećaju na one nezaboravne dane uoči pobede II španske Republike, kađa se шоnarhisrtlčka diktatura srušila kao kula od karata pod udarcima Spanskog naroda đa živl i radi u slobođi. U istoriji nema ponavljanja, pa гаto i ne mislimo da će ponovo doći do sličnrh događaja, ali ipak ima nešto zajedničko u prošloj i sađašnjoj situaclji: potreba za slobodom. Kako će je Spanci ostvaritl, njihova je stvar, ali ml im želimo iz sveg srca đa to Što pre i što bezbolnije učine. Beograd ski unlverzitet, kao I sve napredna omladina Jugoslavije, uvek su se solidarisali sa borbom za socijalno, nacionalno i ekonomsko oslobođenje svih narođa. Pored bojnih polja Jugoslavije, Spanija je zemlja gde je najviše jugoslovenskih studenata рго levalo svoju krv za slobodu. Zato i poslednji događaji na Madridskom univerzitetu il- za nas, Jugoslovene, i značaj koji izlazi iz okvlra svakodnevnog interesovanja za politička zbivanja u svetu Anketa koja optužuje Početkom ove Skolske godlne vršena je zvanlčna anketa među stuđentlma Madrida. Rezultatl ankete bW su porazni za Frankov геžim; »95*/o anketiranih studenata izjasnilo se otvoreno ргоtiv političkog kriterijuma i formi koje zastupaju Ijudi koji danas odlučuju o sudbini Spanlje, i izjasnili su se za donošenje jednog ustava
koji bi proglasio slobodu »a-vesti i uspostavio neosporivo pravo svlh građana da slobodno biraju svoje upravljače na lokalnom, regionalnom i nacionalnom polju.« Tada se javio Franko, i u svojoj novogodišnjoj poruci poziva na alarm, a malo гаtim, katolički časopis »Рах« pun zlih slutnji i zebnji, postavlja slede6a pitanja: »Zašto postoji izvestan anti klerikalizam na našim fakultetima i višian školama? Kako da se objasnj prisu stvo netrpeljivih ateističkih, liberalnih i marksističkih grupa na našim školama? Sta su pozitivnoga ostvarili Spanski intelektualci u vezi sa verskim životom studenata? Konkretno, Sta se to događa na Univerzitetu?« Odgovor na sva ova pitanja daju sami studenti. Pred početak bure Krajem prošle godine, oktobra meseca, ргеко hiljadu studenata Filozofskog fakulteta u Madridu izlazi na uli w ce i u povorci, na iznenađenje zbunjene policije, odlazi na groblje da položi lovorov venac na grob Ortega I G-a-seta, »španskog liberalnog tllozofa«. Nekoliko dana posle velika grupa studenata demonstrira na Filozofskom fakultetu protiv zabrane >đržavanja svečanosti u čast ovoga preminulog filozofa. Po četkom decembra, direktor jeđnog mađriđskog pozorišta premlaćuje Jednog studenta mediclne koji je zvlždanjem izrazio svoje negođovanje nro tiv jedncg reakcionarnog pozorišnog komada. U znak pro testa. hiljađe stuđenata irlazi na ulire i cepa plakate toga pozorišta i uzvikuje рагоle ispred zgrade Udruženja pisaca i monarhističkog lista ABC. Posle božičnjeg raspusta, ргеко deset hiljađa stu-
đenata specijalnih tehničkit Skola stupa u Strajk proti\ vladine odJuke da se dodeli titula inženjera svršenim đacima više hemiske škole, Malo posle vlađa zabranjuje stu dentski Časopis »Kongres stu denata« zbog jednog članka u kome se navođi misao filozofa Ortege da se »samo puterp slobode može postići nužna koegzietencija u kojoj bi Spanci uzajamno požtovali«. Zathn je đošlo đo hapšenja I saslušavanja stuđenata. Žasad uhapšenl ostaju u zatvoпд samo po nekoliko đana. Početkom februara, studenti Madrida objavljuju »otvoreno pismo« upućeno »vladi, ministru proevete i generalnom sekretaru Falange«, u kome oštro napadaju falangističku organizaciju na Univerzitetu i traže sazivanje nacionalnog Kongreea studenata da bi se rešilb »sadašnje teško stanje na Univerzitetu«. Negde u Isto vreme odriavan je u Malagi Kongres žen ske sekdje Falange na kome je pretsednica, Pilar Primo de Rivera, sestra osnivača Falange, izjavila, poređ .nnogo đrugih teških priznanja, | sledeće: »Nismo uspeli (mi*И na Falangu) đa razbijemo teške okove vulgarnostl i učmalosti. Večina Spanaca i3i nije htela Ш nlje umela da nas shvatl... Međiokritetstvo nas guši...« I niz drugih visokih funkcionera Falange počlnje fta sličan način da izražava priznanje o neuspesitna njihovog režlma U novogodllnjoj poruci Franko se žall na »talas materijalizma i netadovoljstva« koje šlre strane radio stanlce i Stampa »prodirući kroz prozore naie tvrđave I trujuči člsrtoču naSe sređine«. Rektor Univerziteta u Madriđu, poznati falangista, Lain Entralgo, sada smenjen sa položaja, žalio se u
Jednom pismu Franku da Je uzrok studentskog nezađovoljstva »stroga cenzura nad svim intelektualnim aktivnoStimd, vlsoki trožkovi atuđirenja, zbog fega su mnogi stuđenti ođustall ođ đaljeg žkolovanja, 1 ograničene mogućnostj zaposlenja posle zavrženih studija«. Jeđan špan skl profesor uniVerziteta kaže: »Kod nas Je školovanje suviše Jeftino za bogate, a preterano Skupo ža siromašће«, Događaji koj! sn uzbudili svet I najzad, 8 februara ove go đine održani su Izbori za upravu študentske organiz?clJe na Univerzitetu u Madrldu. Falangistički kanđidatj poraženi su ogromnom većinom glasova antifalangističkih kandiđata. Odmah posle toga došlo Je do velikih ullčnih borbi irmedu stuđenata
antifalangista i falangista Naime, studenti antifalangisti su se oduprli pokušaju Fa lange da silom uzme u svoje ruke upravu studentskih organizacija uprkos poraza na izborima. Rezultat ovih borbi Je sleđeći: jedan falangista mrtav, više studenata ranjeno, Univerzitet zatvoren na neodređeno vreme. Karakteristično je u ovlm đogađajima da je nekoliko dana posle ovih uličnih borbl uhapšeno sedam istaknutih falangista, smenjen ministar prosvete i generalni sekretar Falange, zabranjena dva ugleđna časopisa za kulturna pitanja, itd. I tako, posle dvadeset gođi na vlasti, Franko i Falanga vide kako im omladina izmiče iz ruku. Može se verovati da je to jedan od znakova đa buđućnoet Spanije nije izgubljena za španski narod.
Rade NIKOLIC
PROfiLOST KOJA SE NE ZABORAVLJA
ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЉУДСКОГ ДОСТОЈАНСТВА
ПРОТЕСТ ЧЛЛНОБА КЛУБА ЗА МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ ПОВОДОМ СЛУЧАЈА ОТЕРИНЕ ЛУСИ
ДИСКРИМИНАЦНЈА ПРЕМА СТУДЕНТИМА ЦРНЦИМА У САД
Многобројним протестима које јо у срету изазваjte расна дискриминациј а коју спроводе уииверзитетске власти у Алабами и чи]и је резултат отстрањивање црикиње Огериие Луои са Универоитета, цридружили су се и чланови Клуба за међународну сарадњу студшата и наставаика Веоградоког униОни су на свом последњем састакку донели резолуцију коју he упутити свим националним студенггским укијама, универзитетисим властиога у Алабами, као и самој Отаризии Луси. У резолуцији се татсви посгупци најоштрмје осуђују као нехумани и противни хтринцицима Повељв УН и Универзалне декларацНј« о ггравима човека., *У исто време ми се ра-
дујемо, каже се између осталог у резолуцији, шгго су прогресивне снаге у САД дигле глас протеста против овог примера непоштовања елементарних права човека. Нарочито се радујемо, што је Национална укија студеиата САД, која у својим редовима окупл>а 600.000 сггудената са триста универзитета и холеџа, оштро реаговала иосудила поступке на Универ зитету у Алабами и ценимо напоре које је предузела да ое убудуке спрече слична кршења правастудената -црнаца. Национална унија студената САД-а у свим својим напорима ужива једнодушну подршку свих студената Југославије**, 2
STUDENTSKI SVET
студент
2