Студент

NALTČJE VELEGRADA

PONOĆ NA BRODVEJU

Pise: Aleksandar Nenađović, stalni dopisnik „Politike tc / iz Njujorka, urednik 33 Studenta cc 1952

*' 7 r Njujork, februara Njujork-»Tajms« skver. Brodvej... ■ Reka raznoraznih Ijudi. Raskošni kongiomerat zavodijivo dekorisanih stvari. Prolaze, guraju se u istoj koloni dokoni bogataši iz provincije, radoznali došljaci iz daleke tuđine, bledolike, »night girls« iz okolnih barova i kafanica, raskalašna omladina iz zabačenih predgrađa, poslovni, uozbiljeni građani centra... Po dućanima podigravaju veseli, uglađeni trgovčići i prodavci, umiljato nudeći sve blago ovog sveta »robu nenadmašnog kvaliteta« i uvek, naravno, »poslednji put« za bagatelu, »po najnižoj ceni«. Rasprodaja je upozoravaju oni prolazrtike .odavno promuklim glasom koji se lako gubi u noćnoj vrevi uvek budnog velegrada. »Rasprodaja poslednji dan. Građani, nemojte propustiti sjajnu priliku!« Na Brođveju je svakog dana i svake noći rasprodaja. Svašta se, kažu, prodaje. Svašta može da se kupi za novac, naravno. A u spoIjašnjim lepotama se, opet, može zabadava uživati. Do mile volje i u svako doba da na ili noći. I to je, valjda, najzanimljivije ođ svega što se na Brodveju može ćutl i videti. Obeležje njegovih dra žl. Starosedepci vas opominju da se baš zato ovamo tako uporno sliva Ijudska znatižeIja, danonoćno, bez prekiđa, bez poziva i uglavnom bez naročito utvrđenog cilja. Možda zato Brodvej toliko liči na neku čudnu izložbu Ijudskih moći, htenja i snova. Ili na vašar. Ili na kakav spontani miting bez zvaničnih govornika, gde svako za sebe govori ilj ćuti već prema mogućnostima, navikama ili potrebama. Gde рго laze i susreću se ispitivačkim pogleđima nepoverenja namernici sa svih strana i iz celog sveta, od evropskih aristokrata i emigranata do Cang Kaj Sekovih studenata i momara. ♦ • * U ponoć je ovđe sve isto kao i usred bela dana. Samo, tada se na BrodveJu, začudo, sve bolje vidr. Tačniie, može mnogo više đa se viđi. I oseti. Jer, ni Brodvej nije sam© blistava, omamljiva spoljašnost. I on ima svoju dušu, svoje mutrašnje, intimnije pore u koje se ogranci moćne civilizacije slivaju bez velike pompe. One, sitne, male prizore i ne uvek osobito ljud ska strujanja na kojima, po svoj prilici. počiva i njegova od masivnog betona i elek trične struje sagrađena spoliašnja privlačnost i veličina. Kao i svuda. uostalom, i na Brodveju svako na svoj način uživa, luta, posmatra. ♦ ♦ ♦ Pred stepenicama koje vode negđe u poluosvetljeno prizemlje, stoji jedan pristojno odeven, sredovečni građa. nin. Prilično je debeo, ima j naočari i nema baš mnogo kose na glavi. Ali mu zđravina izbija iz debelih rumenih obraza. Zaturivši ruke na leđa stajao je tamo i, reklo bi se, natenane razgledao nekoliko devojačkih fotografija ispod jednog od mnogih brodvejskih natpisa; »Izaberite vašu partnerku ona vas očekuje«. Pročitao čovek da već u izlogu može da odabere, pa strpljivo koristi svoje pravo. Uostalom, zašto bl morao đa se žuri? Na Brodveju i tako ima svega u izobilju, radnje su uvek otvorene a »rasprodaja« nikad ne prestaje! ♦ ♦ ♦ U bioskopima je, Cini se, pretežno publika koja nema toliko novoa da bi se odala skupccenim noćnim luksuzima po brodvejskim raskrsćima. АЦ prirodni zakoni dana i noći ni tamo ne zatvaraju vrata pred žudniom za što većim prihodima. U mnogim dvoranama kinoprojek-

tori su u pokretu i do četiri sata, ujutru. Ipak, prizor je, izgleda, tamo katkad neprijatan i mučan ,koliko i zadah koji se bioskopskom dvoranomširi... Ušao sam iz puke radbznalosti. Tri sata je pos'le pola noći. Nije teško videti da u sali ima mnogo više praznih nego popunjenih sedišta. A ono što se u dvorani događa, izgleda interesantnije nego film koji se prikazuje. Jedni se Ijube, dmgi psuju one pozadi što im, valjda nehotice, nogama prljaju odeću, a ma1° napred jedna grupića dečaka žvače gumu, pije oranžadu i gunđa zbog rđavog filma. Mnogi spavaju, hrču iz sve snage. A i kako ne bi? Pogotovu ako su ovamo došli pravo s posla. Pred zoru je teško odoleti pritisku zamorenog tela, pa čak i kađ bi svakog minuta neko moгао da pogine na filmskom platnu da bi se »duh« gledalaca očuvao, Izuzetak je ipak originalan i njega treba priznati: s>amo na Brodveju se filmovi mogu gledati pre nego i što zora svane! Ponoč je bila prošla, ali no ve mušterije i dalje pristižu. Mahom mlađli svet Nešto kasnije u bioskop od nekud banu i jedan postariji čovek. On još sa ulaza odmeri pogledom' prostranu dvoranu, prebaci kaput preko ruke 1 seđe u jedan od polupraznih redova pozadi. Između njega i usamljene žene u samom uglu istog reda bilo Je još jed no prazno sedište. Najedan-

put, ona žena se prodera koliko je grlo nosi: »Koji vas đavo ovđe donese? Zar baš tu morate da seđ nete, kcd tolikih praznih fotelja?« »Ali, zaboga, pa ja vam ništa ne činim, ..« brani se nesreeni čovek. . »Sebi ruke, bezobrazniče! Znam ja šta vi hoćete! Gubite se dok vas nisam ...« »Uredu, ot-iči ću nastavi on nešto mirnijim glasom

ali nećete ni vi od ove buke imati koristi. Uzalud ćete očekivati da vam platim da bi ućutali!« ... * • ♦ Njujork nije Amerika, niti je Brodvej Njujork. Na to vas mnogi upozoravaju рге nego što stignete u Ameriku. Filozofski nastrojeni duhovi kažu, đa je Brodvej internacionalan po svojoj prirodi taman koliko i londcnski Pikadili ili pariski Pigal. Samo jeđan više isečak iz industriske civilizacije mcdernog doba, simbolični znak koji sticajem okolnosti nosi žig Amerike. Bilo kako bilo, novajlija će na Brodveju mnogo što-šta i čuti i videti. Poznate scene sa Pikadilija i Pigala. Ali i više, drukčije. Brodvej je ipak Brođvej. Ваг u ponoć kad se s njega udalje oni koji mu inače ne pripadaju ...

U KAMENOM ŽDRELU NJUJORKA

Aleksandar Nenadović

MLADI DANAC I POLITIKA

S stem studiranja treba modemizovati Studentske »kooperative« »Tehnika« studiranja

Za skandinavskog studenta dolazak u Beograd znači veliku promenu, a siguran sam da je promena isto tako velika i za naše jugoslovenske drugove koji studiraju na univerzitetima u Skandinaviji, Pošto sam upoznao za četiri meseca univerzitetski život u Beogradu i video pod kakvim uslovima se studira, übeđen sam da bi mnogi od vas smatrali naše studije kao nešto vrlo blizu »anarhiji«. Pre svega, glavni princip u pogledu studija kod nas razlikuje se od dominirajućeg stava na jugoslovenskim univerzitetima. Naši univerziteti nikada nisu isticali potrebu učestvovanja u naporima društva u onom pravcu kako je to ovde slučaj, mada se sve više i više pokazuje da ne postoji dovoljna veza između univerziteta i društva. Zato su od oslobodenja mnogi profesori i stuđenti tražili da studije budu preinačene da bi se prilagodile sadašnj'm uslovima. Naš ministar prosvete gospodin Julius Boholt koji pripada Socijal-demokratskoj partiji ne davno je predlagao na studentskim konferencijama da se svi studenti šalju na godinu dana u narodne škole za rdrasle. Umesto studiranja filozofije Spinoze, Dekarta 1 Kanta, što svaki student može da nauči na prvoj godini svojih studija. U ovim narodnim školama student bi dolazio u dodir sa mladim radnicima i farmerima. * • • * * ***• Najveća razlika Između Uverziteta u Kopenhagenu, odakle dolazim, i Univertziteta u Becgradu, besumnje je u pcgledu ispita. Danski student polaže ispit posle prve godine svbjih studija, a onda ga profesori ostavljaju na mi ru dok ne svrši studije 6—7 godina kasnije. Profesori se ne brinu da li studenti posećuju predavanja ili ne, 1 mnogi studenti naročito oni kcji studiraju filozofiju ili pravo smatraju da je slušanje naučnih predavanja ргоfesora gubljenje vremena. Umesto toga oni posećuju predavanja van Univerziteta gde im predavač u vrlo sažetoj formi pokazuje kako da odgovasnju na pitanja na ispitu i kakva je »tehnika« najkori'snija prema svakom profesoru. Ova predavanja koja često organizuju studenti koji sami nisu uspeli da završe svoje studije, prirodno, mrska su profesorima, ali su, jasno, vrlo korisna i veliki broj studenata ih posećuje ma šta koštaja, umesto da posećuju univerzitetska predavanja na kojima je pristup slobodan. Ova predavanja se zovu »manuduk-' tion« i ušteđuju mnogo vremena studentima. Posećujući »manuduktion« studenti mogu da uštede vre me za posao koji su primorani da rade da bi mogli da se izdržavaju. Danska je, na nesreću, evropska zemlja koja ima najveći broj studenata koji su zaposleni porcđ svojih studija (40 —50% svih studenata) i to je prirodno razlog koji .oduzima studentima mnogo vremena. Studenti su vrlo sposobni da nađu sebi posla koji im obezbeđuje dovoljan prihod i istovremeno im ostavlja dosta vremena za studije. Neka od naših ministarstava su obezbedila naročito radno ,T re me na poslu za studente. Javnost je neđavno kritikovala ovaj stav kada je bilo otkriveno da su neki studenti prekovremenim radom zarađivali više, nego kakav viši sekretar ministarstva. Ako studenti ne mogu da nađu pogodan posao u kancelariji, restoranu, kuhinja-

ma Ш prodavnicama, oni organizuju »kooperative« koje sakupljaju stare novine za fabrike hartije, čuvaju malu decu dok njihovi rođitelji idu u bioskop, ili zalivaju cveće đok su sopstvenici na odmoru. Najčuđnija »kooperativa« je svakako »Studentska đeda-Mraz slu-žba«. Za deset kruna (700 dinara) čovek može da »pozajmi« studenta obu’enog u crveni kaput, crvenu kapu, sa belom bradom i drvenim cipelama đa donese poklone njihovoj deci na badnje veče. Ovi studenti obično idu od kuće do kuće na motociklu da bi što više zaradili za kraće vreme. • • * Nacionalni savez studenata pokušava koliko je to moguće da kontroliše poslove koji se nude studentima u cilju sprečavanja eksploatacije stu dentskog rada i nezakomtog rivalstva sa radničkim оггаnizaoijama. Nedavno je Biro zn zapošljavanje pri Na_ cionalnom savezu stiidenata

đobio ponuđii od nekog starijeg gospodina koji traži stndenta koji bi šetao sa njegovim f>som svake noći Poruđa je međutim bila odbijona, јег gospodin nije hteo đa da studentu ništa drugo, nego samo šolju čaja za njegovu truđ! Vrlo je ćudho da finansiske prilike studenata nisu potstakle politićku aktivnost među njima. Рге rata m.nogi studenti su bili po'st ; ćki a’-tivni, a za vreme rata igrali su znaćajnu ulogu u borbi protiv fašistićke okuriaoi;ie. Mnogi od njih su iz_ gubili svoje živote za vreme borbe, ali od oslobcćhnja interes za politiku je p ‘ерепо opađao. Izgleda đa je isti slućaj sa mnogm drugim zemljama Zapadne O ovom problemu se posleđnje vireme opširno diskutovalo u mnogim danskim listovima, gde je dato nekoliko objašnjenja. Jedm tvrde da se Danska ostća nemoćnom pred jaćinom velikih sila i zto se povlaći rz svake politićke aktivnc:ti. Drugi misle da mnogi ml; di Ijudi osećaju odvratnost prema politici z:to što se državnici nikada ne drža svojih svećanih iziava i onoga što рго izbora obećavaju da će ućiniti. Slaviše, treći smatraju da se omladina Zapadne Evrope p.vukla iz politićke aktivnosti zato što je zadovoljna sadašnjim stanjem i ne s 1a tra da može da poveća svoj standard života društvenim ref rmama. istina je, možđa, mzšavina svih ovih ćinjenica. Neću pokušavati da presudim ko na-jviše radi na pok’ Лаn aktivne politićke svcsti među mladim liudima u našim zemljama, ali u sva-

кош slu'čaju bi bilo tačno re6i da su danski stuđenti i pored svojih očiglednih teSkoća dostigli standard života kakav nije p>ostojao kod studenata рге rata. Dan ska nije tako teško stradala pod okupacijom као Jugosla-ija. Upoređujući sa 1938/39 godinom, životni standard celog naroda je porastao za 20—30% što je na_ ravno uticato i na stanje studenata. Svi studenti danas imaju prava na jevtine kantine, uživaju besplatno lećsnje kao i cstali i mogu da dobiju karte po sniženoj ceni za putovanje u inostran stvo. Neki studenti žive u koledžima, ali većina unajm Ijuje sobe ili stanuje sa svo jim rođiteljima. Svaki student ipak može da ima svoju sopstvenu sobu gde može neoemtano da uči. U nekim koledžima stuđenti imaju i - ■> dve sobe, a nema nijedr.og stuđenta koji nemaju s-. - sopstveni bicikl i ili motocikl.

Ако visoki stanđarđ života zaista vodi nezaintresovanosti za rad naših demokratskih to je nesumnjivo ozbiljna opasnost. Ovo nriznatu svi naprednl inte’ektualci u zemlji i svi oni koji nisu zaboravili pojavu fašizma u Nenvčkoj i njene fatalne posledice za svaku evropsku naciju. O problemu kako politički aktivizirati omladinu, orbiijno se ‘d :<; kutuje u naoređnoj danskoj štampi, a naročito u organ ; ma Socijaldemotfratske.mrtije i .u »Information« knii izražava тпШ šljenje onih Ijuđi koji su u, čcstvovali u borbi protiv fašizma. Duh pokreta otpora ie često istican kao primer mtrdim Ijuđima koji su biИ još deca za vreme fašistiбкз okupacije, vom prilikom ne mogu a da ne istaknem slavni primer koji је Jugos’avija đala nama Dancima. Možda ;ni u Danskoj i ne znamo tako mnogo o vašoj zemlji, f јз sigurno da svako zna da je Jugoslavija bila jedina evropska nacija koja je bila u stanju da se sama oslobodi fašističke okupacije svojim sopstvenm snagama. Zato tople simpatije I divljenje prema jugoslovenskom narodu gaji svaki Dan a ja bih kao đanski student koji živi u Jugoslavijj i koji se uverio u jugoslovensko gostoprlmstvo đu boko žalio ako bi ijeđan moj zemljak ikada zaboravio šta je jugoslovenski narod učinio za slobođu.

Peter Dalhoff

S 0 S R E T I

студент