Студент
(Наставак са стране l) Је завршава ) 4% студенат«, а 15% дипломира од оних који су стекли право да дипломира Ју. Број приЈавл.вних иопита Је велики а проценат положених испита низак (око 40% од приЈављеких). Просечна Је одепа ниска (7,1). „При свему томе трошкови по Једном студвнту огромно расту| а општи ннво знатног броја младих стручљака ниЈе на висини коЈу данас траже одговарајуће струке”. Додуше, овакав квалитет студија последица Је и других елемената на самом Унивврзитету; нереалних планова и прогрвма и квалитета н>иховог извођења, услова живота и рада студената и слабог стручног рада Једног двла студената. Међутим, данашњи броЈ студенвта и квалитт њихових студиЈа имв много шири друштвени значај. Он Је саставни део одођених проблема ван Универзитета. Taj број проистекао Је из досадашњег развоЈа школског система, а посјабно средњошкОЈЛМвот. Поло вина дамашњих средњих шко ла у НРС отворено Је за последњих десвт година, а оне имају знатне недостатке збсг неусввршсности. Отуда Је уочљива недовољна предопрема једног броја студената за факултетске студиЈе, што отвжа вв процес повећања квалитета студирања. Данас Је пр*тметна, а у исто време друштвено неоправдана, несразмера између броЈв универзитетских и средње образовлног кадра као и несраз мера ових премв броЈу ученика у индустриским школама и школама ученика у прнвреди. Прошле године било Је 6.300 студената медицине, а свега 1.898 ученика средњ« медИцинских школа; 2.740 Студената на Машинеком факултету, а свега 1.848 ученика У средње стручним школам« ма шинског смера. Јасно Јв онда да ниlе проблем у томе што неко миели да постоЈи хтТпврпродукциЈа висококвалифмковвних стручњака коЈу треба спречити, него што се процес подизања стручњака разних степена не развиЈа равномеоно и у склвду са потребама зајелнице, што процвс подизасредњње стручних кадроаа MevnopeflHßO заоста Јв. Најзвд ззlедница, и Веогрвд посебно, немаЈу у оаом tpeнутку могућности да се изузетвим повећавањем средстава реде на радикалниЈем задовољавању потреба тако seликог броја студената т становима, рестосанима за исхра ну, превозу итд. Очигледно Je према тоа*е Д* су даиашњв околности поди-
зан>а универзитетски образо* ваних људи ненормалне и неодрживе и д« се морају мењати у интересу Универзнтета и будућих стручшаха, а ■томв и друштвене заЈедницв. Очигледно Је, даље, да су данвшњи услови студирања окоДчани са теигкоЛама нашег општвг развитка и да претстављаЈу сложен проблем. Због свега тога: МОРАЛИ CF БИТИ ПРЕДВИ‘&ЕНИ 9ИШЕСТРУКИ И ЈКДНОВРЕМЕНИ ПУТЕВИ РЕШАВАЊА Данас постојећи несклад из међу броја студената и наставно школских могућности као и несклад између квалнтета студија и савремених захтева друштва мора се рвша вати у првом реду стварним отклањањем оких суштинских узрока који еу на саиим факултетима довели до оваквог стања. Тако се мора изврши ти стварно а не формално мењање наставних планова и програма и нарочито н»иховог начина извођења. Статути фахултета биће донети за 6 месеци. ГГредузимаЈу се разне мере за ©рже и органи ровакиЈе подизање наставног особља (на пример ттослте дипломскн студиј и нове стипендије). Чине се нова улагања за ширење капацитета факултета. ПредвнђаЈу се даље, « делом и већ кзводе, неодложне мере ван УииверзИтета: промене у систему срвдњег образовања; оскивање нових сред ње стручних као и виших Једноаодишњих или двогодишњих школа; разматрање садашњег положаја средње стручног кадра и сл. Грађевинском факултету на часове више долазе старији студенти, док на Машин ском млађи. Изгледа да су грађевинци мање оптерећени наставом на старијим го динама од машинаца, међутим, то се не би могло рећи за млађе године где Је оптрећење скоро исто. Грађевинци објашњавају сво| слу чај овако. Млађи студенти дошли су скоро у Београд, у велики град, у нову cper дину коју треба исгтитати и упознати, па због тога имају мање времена за те часове. Заиста интересантно објашњење. Случај на Машинском факултету }е Једноставнији. Млађи студенти само настављају своје опште образовање добијено
у гимказији. Нова средина им није препрека да се упознају оа медицином, музиком итд. Са оним што ни-
су имали прилике да упознају у гим*сазиј(и. Уствари сутра се може десити да долазе на часове највише апсолввнти итд. Нема ту неког одређеног закона. У питању је интересовање.
ВУКАШИН СТАМБОЛИЋ.
Prilog diskusiji o podizanju nastavnog i naučnog podmlatka
Odabiranje najtalentovanijih
PiSe Bora PAVLOVIĆ, urednik »Studenta« 1953-1955
Ređovi koji sleđe pisanl s v u težnji đa se što pre izađe ea terena rasprava o radu komdsije za perspektivna nazvoj Beogradskog univerziteta 1 pređe na razgovore o meratna koje treba preduzeti. U prvom redu, o merama za <Mju je realizaciju odgovoran Univerzitet, odnosno sve đružtvene snage koje na njemu deluju. ■ Zajednički Imenitelj svih otvorenih problema je podizanje nastavnog i naiučnog podmlatka. Sve ostalo organizacija školskog sdstema u celini, investiciona izgradnja i drugo rešava se opštim naporima I mogiučnostima, pri čemu, Univerzitet ima, iako važnu, ipak drugoetepenu ulogu. ■ Možda se varam, eli pišem pritisnut osećanjem đa raz_ radh akcionih programa na terenu pođizanja naučnog podmlatka ide sporicn tempora. Setimo se, naiprimer, Sta je dosada učininjeno na organizovanju posle dlplom skih studija 5 na’ prilagođavanju sistema materijalnih davanja politici bržeg podizanja naučnog pođmlatka. Ništa ili skoro ništa! Umesto akcije mi govorimo o oskuđici fcadra. sipremno izlažemo več napamet naučene brojke o sadašnjem brojnom odnosu nastavnika i studenata, obrazlažemo pedagožku neodrživost takvog stanja (uz pomoč lepih brojfci sa drugii'h Univerziteta) itd. i Napuštajuči takvu vrstu rsžgčvdtd' 'pokušaču da Iz'ložim elemente jednog od sistema pođizanja naučnog podmlatka. j Г_ i 1 Ođabiranje talentovanih treba da počne več u erednjoj školl. Brojni kadar pro_ svctnih radnika irna dovolino mogučnosti da neposređno prati sklonost 1 sposobnosti sređnjcškolaca, naročito u završnim razređima. 1 Hezulfcat taikvog posmatranja nastavnički saveti bi izrazili u vidu posebnih ргеporuka fakultetskim organima. U preporuci bi naglasili poseban smisao koji učenik pokaizuje za određemi nauku. Svakako, preporuke bi se đavale po strogom kriterijumu, a nekih gođina ih u pojedinim školama ne bl ni bilu. Ipak preporuke ove vrste pružile bi drafgocene polazne tačke nastavnom kađru na fakultetima za đalji rad sa talentovanim stuđentima. П Tokom studija u formi silpendista katedri može se pružiti vcča pomoč ajboljim studentima. Stipenđije katedri đavale b{ se na osnovu konkursa Studenti prvih gođina koji že’ 1 da dobiju ove stipenđije polagali bi poseb?n ispit. Stipenđije bi se đavale isključivo najboljim studentlma i trebalo bi da u proseku veče od ostalih. Oblici neposrednog rada nastavnika sa stipendistima katedri ne mogu biti pređmet ovog napisa. ma đa Je jano da su od ođlučujučeg značaia za uspeh čitavog sistemai. I 111 i O organizovanju posle diplomskog studija u »Studentu« je već pisano. Ograničavam se na dve napomene. , Važno bl bilo utvrditi gdc početl sa posle diplomskom nastavom, jer su i ma terijalna sredstva ograničena 1 potrebe različite. Poređ toga>, za pojeđiine komipkksne nastavne I naučnc oblasti za koje nemo
potrebnog kadra ne Univer zitetu i van njega mogu se formirati posebni kolektivi stuđcnata. To vaŽi, na primer, za kolektiv studenata koji bi izučavao sociologiju (zajđenički za pravnl, ekonomski i filozofski fakultet) i za kolektiv koji bl izučavao estetlku (zajednički za nastavne grupe književnosti, istorije umetnostl,, filozofije, arheologije). Pomenuo sam eomo oblasti u kojima poznajem stanje i potrebe. IV Iz izloženog je jaeno, iako nije bilo izričito rečeno, da đosadašnji sistem stipenđiranja ne zadovoljava. Kod nas se stipendlje đajj po više fcriteriluma: tefitorijalnom, socijalnom, đruštvenom, privrednom fi to na nivou sreza). Za sada пе postoji vrsta stipendija koja bl biia namen.iena najboljim studentima! Takvu namenu nemaju ni stipenđije fakulteta, beznačajne po sumi koja se daje poiedincu, veoma neodređene po kriterijumu. Reorganizacija sistema davanja stipendija u ovom pravcu Je neophođna. Najprirodnije je da se prvo геorganizuje raspođela stipendlja koje daje Univerzitet. Prelaženje na sistem konkur.a та sve druge vrstestipenđija, koje daju narodni odbori, preduzeča i društve-
г« organizacije, takođe će postupno i sve više delovatl u ovom pravcu. Time će i materijalna pomoč zajednioe za etuđiranje u celini biti uslovljena kvalitetom stuđija. • Iznetlm eugestijama predlaže se sistematsko odabiranje najtalentovanljih studenata, stvaranje čvrstih oblika pomočl od strane postoJećeg nastavnog kadra, гаapodela materijalnih sređstava odgovara postavljenom cllju. A to su, po mom mišljenju, čvorne tačke sistema pođdzanja nastavnog i naučnog podmlatka koji nam Je u današnjoj situaciji potreban. Вога Pavlović
Против спајања c географијом ПРОТЕСТ СЕКЦИЈЕ СС МЕТЕОРОЛОШКЕ ГРУПЕ НРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА
Редакција „Студент” при мила Је ових дана писмо У коме студенти метеоролошке групе Природно-математичког факултета излажу своје неслагање са одлуком комисије за перспек тивни развој Упиверзитета о спајању метеоролошке групе са Географском катедром њиховог факултета. У писму се измсђу осталог каже да је предлог комисије неприхватљив за то што су метеорологија и географија две различите потпуно самосталне науке и шго се њихови наставии планови и програми дијаметрално разликују. Између осталог, студенти ове групе стоје на становишту да Је: „комисија, ако се уопште руководила принципом спајања катедара сродних наука, у овом случају показала потпуно непознавање ситуације и проблема метеоролошке групв”. У писму се каже д* J© ипак требало дубље ући У цео проблем’ пре вего што је дат један такав предлог.
КАТЕДРА ЗА ОПШТЕ ОБРАЗОВAЊЕ
Зашто се закаснилo са предавањима
На архитектури није у реду
Још he нам предавати бон тон и лепо говорило се кад се у распореду часова појавио нов предмет Оште образовање. Ко he долазити на тај час кад се не мора полагати? Шта he то да буде? Пјредавања су умирила ду хове, јер су била интересантна и прихватллта. Пре давања су била разноврсна, о музици, сликарству, књижевности, из области медицине и разших других грана науке и технике, Часовима ошхггег образовања пружа се могућ ност проширивања тога зна ња, тј. ти часови имају за циљ да нас упознају са свим гранама науке, технике и уметности. На Грађевинском и Машинском факултету са nnjeдавањима се почело још у прошлом семестру, док оста ли фдкултети почињу тек сада. ЕлектротехниЧари и технолози проиалазе нека оправдања, као натрпаност наставе. недосгатак сале итд. Овог семестра нашла се и сала и штје тако пренатрпано, значи да се може. Изузетак чини Архитектонски факултет и то због тога, како кажу у одбору Савеза студената Архитектоиског факултета, што су њихови предмети такви да дају довољно општег образовања, тако да посебнм часови кису потреб ни. Свагси пројект болнице,
ггарка, станбене зграде захтеаа шире познавање ства рн, што не треба једном машинцу кад пројектује парнм котао. Истина, д<вдали су, ход нас има доста некултурних појав« међу студеипи®lа и ту би се могло нешто' урадити. Али студената ика много... Не студирам архитектуру, али знам да Уче историју уметностчЈ и д!а познају слтпсарство, вајарство и ерхитектуру, Нисам чуо да уче медициму да би знали да про јектују болиицу, нити да уче ботанику* да би знали да пројектују парк. Ово Је можда смешно.'>lеђутим, то је истина. Посссоји нешто на архитекгури, ocehaj супериорности нац! осталим студентима Нису они обични студентЈи технике. Не конструииЈемо ми шрафове. Можда им онда saiHcra не треба ошхфр обра зовање. Разговараб сам оа’ н»ким студентима архитекдуре и они се интересују за медицину и музику, као и сви остали студенти. Интересују се и за кљижевносТ и за путо®9н.а Секељнја. Према томе, нема разлога да ка архитектзфи не постоје часови општег образовања, I Катедра за опште образб вање на Грађевинском факулгвету постоји већ дуже »ремеаа. Међутим, до прошлог фместра то су била' предавања која је организовао Сарез студената уЗ помоћ птуолских властИ. Сада Је то редован предмет који је узет У распоред часова. Одбор цдстављен од наегавника и сЛ г удената саставља план и Ефограм пре давања на заједничким сед ницама. На Машиарком фа култету Савез студ&ната са ставља план, а на заједничким седницама настаћника и студената он се одобрава. Међутим, машинци droје m стацовишту да организацију предавања и сљстављање плана узму у сво је руке школске власти са студентским претставкицима. Одабирање тема не иде по неком утврђеном плану. На Технолошком факултету сви студенти имају права да предложе тему. Катедре су се повезале са Коларчевим народким универ зитетом и Радничким на(род ким уииверзитетом да би од њих добијала извеска боља предавања. Показало се да циклуси предавања из једне одређене области непри влаче много пажње и због тога ie програм разноврстан. На Грађевинском факултету треба Михајло Шва бић да одржи ппедавање о (ђинансијама НРС, Милка Минић о Закону о универзитетима, Секељи је предјтожио три теме за своје предавање: „Архитектура у средњој Америци". „Пењање на Акоикагву", „Међу људождерима у Бразилији" сва документована са оригиналним филмовима итд. Као што се види из ово наколико тема, план је разноврстан и интересантан, Међутим. шта тражи на часу оттштег образовања Закон о универзитетима, наша спољ на и унутрашња по.питика и збивања у свету? То није предмет часова општег обра зовања. Зар Савез студената не организује поедавања по годинама за упознавање студената са нашом спољном и уцттрашњом политиком и збивањИма у свату? Чаеови општег обоазовањз почели су на свим техничким Фактлтетима. сем на архитектури. А на архитектури нису почвпи због оног што је гоое печено.
• ,4 Љубомио ЈОВАНОВИЋ
ПРОБЛЕМИ ДОМА „РИФАТ БУРЏЕВИЋ”
Из шупљег у празно
Да ли је оправдаио усту пање овог дома универзитетским паставницима
Вест о исељењу Студент ског дома! „Рифат Бурџевић Трша“ и уступања тих просторија наставници ма Универзитета, ггоставила је пред 370 студената По(љапри!Вlр€дно(г фаlкултета тгроблем о којем се сада у свим цросторијама факул тета воде међу студентима и у Удружешу веома живе дискусије. То је сасвим и разумЉиво када се зна! да би становање на Но вом Београду повукло за собом веће материјалне из датке ових студената, чиме би се и услови студирања погоршали. Материјашно обезбеђење студената! П ољопрФшредног факултета који станују у овом дому је прилично сла бо- што се види из ггрошло годишње анкете Универзитетског одбора о материјалном стању студенатаОни се нвлазе по висини прихода међу ггоследњима на ранг листи. Разуме се да би се становањем на Новом БеограДу повећали услед плаћања аутобуске карте, разлике у висини станарине у дому итд. Приходи већине ових студената не би могли да издрже то повећање. Студенти овог фавсултета читав низ вежби изводе на оближњим факултетским имањима, огледним станицама, институтима итдСпремање семинарских и дипломских радова захтева од студената веће англжовање у заводима, лабора торцјама!, на терену, а са-
мим тим долазак и по по дне на факултет, зббг чега би становање на Новом Ве ограду довело до губљења времена на путу. Даlље, треба имати у виду да студенти сада у великој мери користе све просторије факултета за спремање исггита- а из библиотеке користе потребне уџбенике. Одлука о исељењу студената) из дома у Земуну аутоматски би повукла за ообом и затварање студент ске мензе у се сада храни око 500 абонената, што ће .ттриморати и студенте Пољоиривредног и других факултета који сга нују приватно, да се хране у ресторану у граду, где је храна) доста скушваСтанбени проблеми универзитетских наставника који претендују на просторије тога дома свакако Је веома озбиља«, али може се решити на низ других задовољавајућих начина* а не на штету студената. Заиста је интересантно да се нико није сетио да покрене питање исељења приватних станарв из зграда Задужбигне Универзитега и да се тамо сместе наставни ци, што би било и најлогичније. Нужно је заиста да се пре доношења ксиачне одлуке свестрано размотре разлози и захтеви студената који су оправдани и умесни- Љубиоав ЂУРИЋ
4
UNIVE RZITETSKA HRONIkA
Квалификациони исттти
студент