Студент

SUSR ЕTI

У ноћи Напуљској СЕНКА ПРОДАНЕ ДУШЕ

БИО САМ СТУДЕНТ ВЕТЕРИНЕ ШЉАКА СЕ ОВДЕ И ЗА ТРИ СТОТИНЕ ЛИРА. ИНФОРМАЦИЈЕ ИЗ ПРВЕ РУКЕ

Шетали смо напуљским улицама нођу и одједном цриметили човека у зимском капуту како идв за нама. Застали смо, извадили цигарете и већ је стигао до нас. Југословени сте, морнари? упитао нас је пратилац. Да, Југословени. Из Београда, Нисмо морнари. А ви? И ја оам, Југословен, наставио је да прича непознати нашим добро познатим језиком. Понудили смо га цигаретом, Ставио је одмах у џеп и мало касније, кад је требало да је припали никако није могао да је нађе. Правио се врло невешто да цигарету тражи по цепу, чекајући да га другом понудимо. Зимски капут и напуљско пролеће Мислио сам да сте мсipнари, наставио је да кам прича стално увлачећи дим нишке мораве. С њима кикако не волим да станем. Хоће да бију. Ви ми висте изгледали као морнари, зато сам и ишао за вама и пришао вам, Ту сам, знате, пред хотелом.. „ Чујем познати језик па ... Повукао је још један дим, погледао нас и подругљиво каста Рио: Ведно сте ми обучени! Их... Одмах смо га разумели и без љутње наставили разговор. Наши мантили, које вечерас сви носе, нису ништа А његов зимски капут усред напуллког пролећа, шта то значи нисмо га шггали, Али, изгледа схватио нас је. Учинило ми се то, због качкета, Спустио је зачас главу, поново је подигао и као за себе проговорио: Ја сам овде дошао пре дванаест година. Из Београда сам. Са Старог Ђерма. То значи, дошао си још за време окупације... Још једном је повукао hhuikv и одговорио: Не, не бупазери, моји. Побегао сам 1947 године, ггред 1948 годину. Црне, огрубеле руке нису мировале Наставио је причу: Овде сам функционер за прихватање избеглица. Ту сам у хотелу, А што сам дошао овде, то вас интересује? Моја држава ми је напакостила и то ми је ксиво. Одлежао сам годину и по због ситнице. Мазнуо (украо) сам,- ситне паре...

To сви знају и зато сам побегао. Био сам студент ветерине. Сад идем за Америку. Тамо је живот. Људи, тамо. . . А шта ћеш тамо да радиш? Занат немаш, језик не знаш... Сада се живи, буразери моји, од фолирања. Два пута сам имао визу за Америку и нисам отишао. Сад идем сигурно. У Београду је сада... Шта те интересује? упитали смо га. А, не буразери моји. Све знам боље од вас. Погледао нас је онако с висине, достојанствено, желећи да бар изгледом потврди тачност својих речи. Имам информације из прве руке. И тек сада је почела славопојка о добро поонатим логорима за расељена лица његовим „камповима'*. А може ли се тако? Може, што да не може. Даlу цабе разне организације. Тако је завршио ггричу о „камповима" и почео иешто ново, тек сада уверљиво. Слушао је, слушао... Да вам ггричам још нешто. Ни ви мене не можете да убеђујете. ни ја вас. Шљака се овде и за три сготине лира. Ради ое много и тако зарађује. Кад смо му испричали.да се Београд мења и да се зграда „сељачког суда" ке налази више на почетку Булевара Револуције. да ће ту бити нови трг. ла је сваке вечери Кнез Михајлсва улица пуна. слушао је пажљиво. Али убрзо се тргну; Знам ја. Тешко је у Југославији наћи запослење? Како Ви живите? Ето студенти сте и сигурно се мучите. немате, слободно реците. Знам, знам, буразери ђтоји, све добро знам. На растанку пружио нам је црну, огрубелу руку и чекао да се поздравимо!. Одмахнули смо руком и окренули леђа. Одмах затим изгубио се за првим углом у нођ напуљску. Нестала је црна сенка авантуристе, свезнајуђег пробисвета, човека који се вуче и гмиже по туђој земљи. Нестала је сенка продане душе.

Драган Рогошић

JEDAN IZLET U ENGLESKU TRADICIJE I ANAHRONIZAM

OVAJ NEZADOVOLJNI STUDENT IZ KENTA MOGAO BI DA GOVORI U HAJD PARK KORNERU OD JUTRA DO MRAKA. SADA SU MU SLUŠAOCI DVA SLUCAJNA PROLAZNIKA. ALI ONI ĆE VRLO BRZO OTICI.

Kad mlad čovek putuje u Englesku, spreman je na ne obične utiske i zato obično priprema debelu svesku sa naslovom: »Moj izlet u Englesku« ili tome slično. Uz to dolaze več uobičajens pretstave o Englezima, koji treba da» buđu hladni i «z-držani, sa lulama i pegavim licem, da igraju kriket i uređuju svoje bašte. Uopšte. 0 Engleskoj sam imao pretstavu kao Ijupka 17-godišnja Francuskinja, koja pretpostavljai da će se dosađivati pijuckanjem čaja, dck ne prestane kiša. Ali kada već od Pariza za Kale zamiriše u vozu englgska lula i kada se čuju prve učtive fraze o leipom vrememenu, kad uzdržani’ i rezervisani Englezi počnu isuviše da pričaju između sebe (a to je često slučaj ako se sretnu u inostranstvu), onda ga dugi monolog kakvog svežeg obrijanog džentlmena potseti na vic o zaleđenom La Manšu, kada su se u britanskoj štaenpi poiavil.i senzacionalni natpisi: »Kon_ tinet je otsečen od Britanskog Ostrva!« LEGENDA O KOMUNIZMU Komunistička partija Engleske je neznatna, Ljudi se boje komunizma i o njemu imaju u većini slučajeva sasvim pogrešne pretstave. Ako nekome kažete da ste komunistai, onđa treba dodati đa ste iz Jugoslavije, Inače će vam pričati priče o potpunoj zapadnjačkoj demokratiji 1 slobodi 1 o ruskom totalitarizrnu. Tntrreeantan Je slučaj jednog duhovnog lica, arhiepLskopa (Ui tako nešto) kentarberiske katedrale Hjuleta. Džonsoina, koji javno izjavljuje da je komunizam jedini pravi hri šćanski poredak. Njega zovu crvenim popom. -,U staroj kentarberiskoj katedrali, gđe vam vodič priča o normanskim arhitektonskim stilovima, o đivn<vi muzici orgulja 1 o pozorišnim pretstavama koje se tradicionalno održav: ju u krugu katedrala, oće vam pored dostojanstvenih plemićkih parova venčanih u ovoj crkvi pokazati 1 sliku starog sedog čoveka od preko osam-

đeset godina, koji čak i prilikom službe u crkvi oblači crvenu mantiju. U Engleskom shvatanju komunizma, zapravo u. učvr šćenju toga shvatanja veliku ulogu je odigrala propaganda, naročito štampa i beletristika. Tipičan primer za to pruža Džordž Orvel, čije

su knjige »Zivotlnjska forma« i »1984« izložene u izlo_ gu Skoro svake knjižare Caring Kros Rouda. Prva od od fijih je satfra na ruski birokratski socijalizam, pisana sa dosta duha. Druga je nešto najružnije što čovok možt da vidi u svom životu. Kaslovna strana jevtinog i pooularnog američkog izdanja pruža ružnu sliku jednog čudnog shvatanja u kome se ne može prepoznati raniji duhoviti Orvel: neki Ijudi i žene prenose ciglu radeći na građevini, muškarac i žena su okrenuti leđima jedno drugom i ne smeju đa se pogledaju jer ih crni policajac nadzirava. Žena, koja liči na Merlin Monro nosi na desnoj strani

grudi veliku značku »AntiSex League«, dok policajac liči na robovlasničkog vojnika sa bičem i razgolićenim rukama kao na slikama robovlasničkog poretka po hodnicima kakve provincisks gimnazije. Prililkom čitanja ove knjigs čovek može sarno da se pita

gde pod pritisikorn ove strahovite sugestije prestaje Ijudska logilke. ZAKON IZNAD SVEGA Englezi poštuju zakon. Zakon iznad svega. On se menja i svaka reforma znači udarac čekićem po Ijušturi ukorenjenog konzervativizrr.a. Cesto zakon pogada ili soutava mnoge poslovne Ijude, ali prolaze godine dok sr on promeni, jer zakon je iznad svih. Ideja individualne slobođe kreće se đo gnnice zakona. Zato su i poštovanje zakona i respek prema kraljici vezani za uobičajene ongleske formalnosti koje se na Kontinentu i.-zivaju anahronizam. Kra_

Ijica Ima svoju gardu, lepe stasite mcmke u crvenim ko poranima, belim pantatlonama, visokim kapama namak nutim na čelo i čizmama <Јо kukova. Rezidencija kraljičine garde smeštcna je blizu рагка sv. Džernsa,i smena dvojioe stražara liči na sred njevekovnu vitešku zakletvu. АЦ oni su samo jedna brižIjivo očuvana tradicirja Ijudi se slikcju uz nepokretnog stasitog gardistu kao uz spomenik admirala Nelsona na Trafalgar Skveru. Ali se zato u svakom, ili skoro svakcm pozorištu Ш bioskoou svira pre Ш posle pretstave englesika nacionalna himna, kad se na bioskcpskom plat nu pojavljuje Njeno Veličanstvo kraljica Elizabeta u crvenoj gardiskoj unifortni i na srčano mkonju -engfeske rase. Niko ne stoji potpamo mimo, nema ni traga od osečcnja nekog nacioraaflnog patriotizma. Ijuđl su prosrto na to navikli kao na popodnevni čaj ili crveni signal koji označava slobodan ргоlaz za ps'šaike. АИ se poele toga nehotice upitamo. nisu li Đnglezi visinu svog nacionalnog patriotizma pokazali posle ratas ignorišući i ne dajući zaposlenje hiljadama japanskih izibeglica, koji su napravili nered u engleskom privrednom sistemu? Daleko ođ toga da je to bila mržnija prcma fašističkoj zemlji, Рго sto naprosto nezvani gosti bili su nepoželjni. Danas, posle svega, Ijudi vas sa poštovanjem gledaju ako saznaiu da govorite nemački, mada se u Rudžens Striitu proizvodi nemačke automo- o bilske industrije prodajupod nazivom »Continenta4 ikars«, Zato se nemojte začuditi ako vam kakav Englez, isti_ čuči svoju zaipadnjačku slobodu i demokratiiu, pokaže na natpis na ovalnom lufcu mosta ргеко koga prelazi prvorazredni put od Lonđona do Brajtona; »Hoćemo prcmenu vlade!!!« Vi ćete odgovoriti da nama u Jugoslaviji nije potrebna promena. A postoji radnik Roj Fijeri koji je radio krampcm kcd Doboja i koji sada plovi za Austra-liju. On će vam sti snuti ruku za takav cdgovor.

Dragoslav RANCIC

Дубровачке рефлексије

Прошлог лета имао сам прилике да будем два месеца у Интернационалном студентском кампу у Ду&ровнику. Два дана после мог доласка у наш камп Је стигла прва Францускиња. Била Је малог раста и звала ог Ан-Ма<ри. Сазнллн смо да Је из Париза, да студира електротехнику и да воли гл има пуно, пуно пријатеља. На игранци, хоЈа Је почела после вечере на тераси, били смо подједнако разочарани. Дошли смо до сазнања да Ан-Марп игра грациозношћу преситог медведа. Па ипак, Ан-Мари Је била интересантна девоЈчица. Њена мирноћа, повученост и конзервативно васгоггање, чиниле су Је често загонетнои. Био сам са Ан-Мари када Је једног дана стигла група од пет Аиернканаца. Сви су били са технике и обавезно, попут жвакаће гуме залепљене иза уха око врата су ималн камер«. Чим су добили своЈе место у шаторима и бонове за храну, оставили су пртљаг и почели да се распитуЈу где се шта заправо налази у Дубровнику. Тада су решили да за два сата, колико су имали до вечере, обиђу пола од тога. „О кеЈ, боЈс“, рече наЈвиши од њих „журим да све видимо и снимимо. Кад Је прошле године Вили био овде, све Је то вадео. Дакле, морамо и ии. Каман!“ Ан-Мари Је имала запањен поглед: „Ето, такви су Америкапци. Увек робови своЈих апарата. Трчаће по целом граду к!о суманути да би после иогли показати својим приЈатељима пг/а су све снимили. Али, ако их можда, запитате што прецизније о било чему од rora f њихов поглед he вам се учинити недужннји од папагаЈског". * ♦ ♦ Само двадесетчетири часа касниЈе, срео сам три енглеска младића. Оии су на бициклима обилазили Југославију. На ду • бровачкоЈ „ПЈаци“ куповали су своЈ ручак према њиховим речима, били веома поносни на своЈе бицикле. Уствари, захваљуЈући њима, прошле године су пропутовали скоро целу Западну Еврзпу. „То >B, њриЈатељу, наЈекономичниЈи начин за Једног глобтротера, одушевљено су тврдили. Међутим, приметио сам да је сваки од њих кутго само по Један грозд. Пажљиво су га опрали, сели на степеник, полако појели и тада самозадовољно опсовали

по Једну на „врашку врућину-, махнули ми руком и одЈездили према Котору. • • * У другоЈ смени било Је више странаца. Долазилн су у већим групама, углавном из Немачк« и Француске. Филип Је остао Још неколико дана. Био Је огорчен на бучне Французе. За њега су они претстављали оличење анархиЈе и „паклеио их Је stpaeo«. Ионекад смо заЈедно пливалм. Тада би помало наметљиво причао о немачкоЈ вредноћи и смислу за организациЈу. Потом се распитивао о социЈалном осигурању и његовим границаиа у ЈугославиЈи. и кад се повг оразговор о синдикалном попусту није могао да схвати да Ја могу да одем и да се вратим са го« дишњег одмора у четврт цене, било бродом или аутобусом. Пошто сам мислио да Је то наЈзад сварио, поразио ме Је питањем: „А колико Је потребно новца уложити да 6и се добила та повластица?" * ♦ ♦ Поред редовних гостиЈу из кампа, имали смо Једног Француза коЈи Је долазио из града на храну. Студирао Је археологиЈу. Био Је лепо обучен и имао Је шарлатанске кретње. Лвпо Је певао, али Је понекад презриво говорио о „Балканцимз“. Цајгове наочари огромне диоптериЈе квариле су му и онако не нарочито интглигентну физиономију, Приликом Једне вечере десило му се да остане без колача. Почео Је да маше руком и да галами. Тражио Је управу. ОбЈашњено му Је да Је нестало колача и да ће таЈ неприЈатни случаЈ бити исправљен тиме, што he сутра добити бесплатну дуплу порцнЈу. Он Ј>г међутим, тражио да му се врати новац. Половина му Је одмах враћена, али за Један колач, то му се учинило мало. Тражио Је три четвртине. Кад му Је управник изнеиада вратио све четири четвртине, ставио их Је у своЈ џеп, а на лицу му се Јавио израз задовољно-презривог смешка. СлучаЈно сам после те вечере зажелео да видим хако изгледа наЈскупњи дубровачки бар _ „Сплендид". Заиста Је имало шта да се види. Између осталог пред нашнм Французом Је ста Јала елегантна боца шампањца. Лепо је певао...

АвдрЈј АндреЈевил

студент

_5