Студент

ИНТЕРВЈУ C ЂУРИЦОМ ЈОЈКИЋЕМ ПРЕТСЕДНИКОМ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ САВЕТА

OСНOBHO ЈЕ - АКТИВАН ОДНОС СВИХ ФАКТОРА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ ЗА ИЗРАДУ СТАТУТА

Рок за доношење статуга факултета и Унмверзитета ближи се, а многи проблеми још стоје отворени. Због тога се редакција „Студента а обратила другу Ђурици Јојкићу, претседнику Универзитетског савета, с молбом да за наше читаоце да odzcleop на нека од актуелних питања у вези са израдом статута.

1) С обзиром на ршублич ки Закон о универзитетима, која he хштања из досадашњих пројеката факултетских статута захтевати темељније дискуст*јв и значајније промене? Мислим да се најважниЈа питања која треба да регулисана статутима факултета односе на наставне планове и режпм етудија. При томе треба имати у вИду да су све досадашње наше дискусије ишле у томе правцу да се разграниче редовне студије од специјалистичког усмеравања, које 6и се вршило постдипломским студијама. Такво разграничење 6и тре бало да се изрази кроз наставве планове. Нарочити напорн се морају учинити Да ое вастава концентрише у основве наставно-научне днсциплине одређене струке, а да се специјалистичко усмеравање обухвати У настави постдипломског студнја. Тиме би ми добили могућност сажимања наставе, односно појединих предмета, а из тога могућност скраћивања трајања редовног студија. Стога ми слнм да ће бити потрсино да се у наставним плановима фиксира максималаа укупан 6роЈ обавезних часова, предавања и вежбања из обавезних предмета, који не сме прећи одређену границу, а који ће морати водкти рачуна о потреби студената за самосталан рад, као и за њихову културу, одмор и разоноду. Такав приступ и поглед на одређивање наставпог плана је у складу са нашнм погледима да редовна настава треба да спрема стручњака општег типа, » да се специјализација вршн после завршетка Р е “ довног студија. Према томе, по мом мишљењу, редовна настава треба да систематски уведе студента У одређену ваучну област, а Да из ње буде изостављепо све оно што ои ту наставу оцтерећивало специЈалистичким детаљима. Из овога би произишло Да овај део статута захтева аеома тсмељне дискусиЈе ** значаЈне промене. 2) С обзиром да је рок за израду факултетских и

Универзиггетских статута релативно кратак, шта мислите које би мере могле допринети да се тај посао што пре и што боље обави? Какра je улога студената у томе? У препорукама коЈе Је дао Универзитетски савет саветима факултета, управама, Савезу студената и Удружењу унриверзитетских наставника, дате су сугестије за бржу израду статута. Препоручено јс Д»

се на изради статута окупе све паше снаге на УнЈшерзитету, а такође ангажују научне установе и стручиа удружења ван Универзиге та, као и размена мишљења између појединих факултета и група са свих универзитета у земљи. Осповно је, по моме мишљењу, сада да се изборимо за активан однос свих ових фактора, који суделу ју у овоме послу и да са крајњом пажњом и интси.зив!шм радом добро и на време сбавимо овај посао. Мислим да студенти веома дооро осећају све недостат ке садашње наставе и да би Нјихсво активно учешће на овом послу била драгоцена помоћ.

Ђурица ЈОЈКИЋ.

АКТУЕЛ НИ ПРОБЛЕМИ УНИВ ЕРЗИТЕТА

Слободан упис на права и економију

ОДЛУКОМ ИЗВРШНОГ ВЕЋА ПРАВНИ И ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ ПРИМАЋЕ НОВЕ СТУДЕНТЕ БЕЗ ПОЛАГАЊА КВА ЛИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА

Увођењем квалификационих испита на факултетима Београдског универзитета претставл»ало је, у садашњим условима, неопходну солуцију. Такво решење тражило је. пак пречдузимање хитних мера за отварање нових двогодишњих школа, које би биле у могућности да приме онај број матураната који не могу да се упишу на У*шверзитет. Међутим, процес стварања таквих виших школа ића he, како се испоставило, много спорије него што се првобитно пред виђало. У таквој ситуацији Извршно веће је било принуђено да тражи решење које би задовољило и потребе Укиверзитета и заједнице, а и омогућило свршеним матурантима настављањв школовања. На основу таквог стања, Извршно веће је донело одлуку Да У следеhoj школској години Правни и Економски факултет примају нове студенте без полагања квалификационих испита. Доносећи овакву одлуку, Изврпшо веће је имало у виду и чињеницу да је нашој заједници потребан велики број правника и еко номиста, Осим тота, приро-

да наставе на овим факултетима (студије без лабораторија, института, појединачних вежбања, затим релативно добро стање у про сторијама итд.), омогућава да се без велике штете по квалитет студија прими већи број студената него што је предвиђени капацитет. Наравно, евентуални велики број новоуписаних

студената на ова два факултета свакако he нанети извесну штету квалитету наставе и студија, али иггак ман>у него што би била на осталим факултетима. Одлука Изв(ршног већа свакако има извесних недостатака, али је по свему судећи у садашшим услсвима најисправнија. В. М.

»ПОРОДИЦА И СОЦИЈАЛИЗАМ«

Страна 8 Бида Т омшич члан ЦК СКЈ:

1946-1956 ДЕСЕТ ГОДИНА ОМЛАДИНСКИХ РАДНИХ БРИГАДА

Почело је између Брчког и Бановића, где прво затут њашс здружени крамнови шездесет хиљада омладинаца. После шест месеци прва пруга изграђена омлајг динским радним бригамама била била је готова. Сада је већ десетз година како возови прспуни цриим благом из Бановића јурс нрема Брчком. Иза ове уследила је изградња jom десет омладинских пруга и изградња аутопута Београд Загреб у дужини од 381.872 метра. У исто време пичо на обали Саве нови град. Удружене младалачке снаге заустављају бујице планинских река. Данас оно покрећу пет великих модер них хидрослектрана, Сирене четрнаест нових крупних индустриских објеката потсећају сваког поднева људе наше земље на шихову херојску омладипу, њихову доследну замспу. Ових десет година значајну епоху обележену ве-

ликим спомепицима младости који ће увек потсећати на ово време велике борбс и стварања. • • • Од 1 до 8 Дприла биће у читавој земљи прослављена десетогодишњица омладинских радних бригада. У вези с тим друг Тито је одговорио на нека питања редакције листа „Омладина”, подвлачећи при том вишеструки значај омладинских радних акпија. Друг Тито је изразио мишљење да је било погрсшио прсстати са крупним омладикским радним акцијама, јер су оне биле огром ни допринос у савлађивању наших економских тешкоћа, и исто тако важан фак тор у развијању стваралачке иницијативе омладипс, као и у њеном васпитању у духу јединства народа. М. П.

ДЕЛЕГАЦИЈА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОТПУТОВАЛА У ПОСЕТУ СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ

Јуче је са. земуноког аеродрома отпутовала за Совјетски Савез делегација Народне омладине Јутославије, која ће као гост ЦК Комсомола провестл у

СССР-у три недеље. Делегацију сачињ£!вају: Мика Трштало, секретар ЦК НОЈ вођа делетације, Милојico Друловић-Чича, Косара Павловић, Будислав Шо-

шкић, Соша Мирић, Здравко Вуковић и Даlнило Билановић. Испраћају делегације при суствовао је Милијан Неоричи-ћ, ттретседнизс ЦК НОЈ,

претставници Амбасаде СССР-а, зсао и велики број омладинских и студентоких руховодила|цаl. Члан делегације Милојко Друловић, претседник Централног одбора Савеза студената Југославије и секретар Универзитетског :<о митета GK Београдског уииве!роитетаl, дао је за читаоце „Студента“ следећу изјаву: , „Одлазак наше делегације претставл»а свакако значај£lн корак у развијању веза између наше и совјетохе омладине. Ваше читаоце ће, сигурно, посебно интересовати наше везе са совјетским студСнтима. K:io што је познато, Савез студената се одувек живо залагао за сарадњу са свим национаlлним студентским органипгацигјама, за рушење препрека које су поделиле студентски свет. Надамо се да he наш одлазак У Совјетски Савез догпринети унознавању и успоставл>ању сарадње по ттрактичнЈИм питањима са совјетсгсим студентима. За тажву сара-дњу постоје данас могућности”. На слици: члавови делегације са претседником ЦК НОЈ Милијаном Неоричићем и секретаром амбасаде СССР-а на земунском аероДрому. BROJ 5 GOD. XIX * BEOGEAD * в АПРИЛ 1956

MEDELJNI LIST BEOGRADSKIH STUDENATA

Cena dinara

Чпшајше на сшрани 5 penopmajke : »Кад дођу возови« и »Оживела сећања«