Студент

ЧИТАОЦИ САМИ УРЕЂУЈУ ЛИСТ

МАРТИ ФИЛМ ГОДИНЕ

Млади месар Марти (глумац Ернест Борњин) ииа комплекс ниже вредности, нарочито у опхођењу са девојкаиа, убеђен Је да Је страховнто ружан.

Да би побегао од усамљености, Марти већи део времена проводи са пријатељииа у бару, разгледајући пикантне часописе.

Једне недеље одлази са Једним од н>их у ноћни клуб, где његов пријатељ одмах налази девојку, док на Мартија ниЈедна не обраћа пажњу.

Марти се пробија између парова коЈи играЈу и примећује у Једком углу девоЈку коЈа седи саиа. Први пут тада Марти се не плаши и прилази ЈоЈ. У разговору констатује да Је н оиа дошла зато што се oceha усаљена. Марти Је отпратио кући.

После тога, срећан саопштава мајци да he се ускоро оженити. Међутим израз ва њсном лицу поколебао Је његово уверење.

Зато се Марти следеће вечери колеба да ли да се јави девојци или пријатељима у бару. После неког времена ипак тражи бар. Његово неповерење у ссбе било Је до те мере јако да је због ситнице пропустио можда Једину прилику да се cnace комплекса.

ДОБИТНИК ТРИ »OСКАРА« 1955 ПО ЖЕЉИ ЧИТАЛАЦА

• Међу иногии писмима коЈа смо добили палму*, највишу награду Канског фести- : : ове недеље за рубрику „Читаоци сами у- вала и „Златног лава“ фестивала у Вене- : 5 ређуЈу лисг* взашли смо усусрет Богдану циЈи. : ј Стипанчићу, студенту физико-хемиЈе. По рађен у продукциЈи Берта Ланкестера, а : : његовоЈ жељи објављуЈемо фотосе и кра- по комедији Педа ЧаЈевског која Је на : ј так садржаЈ филма Марти коЈи Је у току IелевизиЈи постигла в€лики успех филм ; : прошле године добио три „Оскара": за наЈ- ' * : ; бољи филм године, за режиЈу и главну J e сниман у Броксу, познатом кварту Н>у- : ; улогу. Поред хога филм Је добио »златну Јорка, а режирао ra Је Делберт Ман.

ХЈУ ПЕНТАКОСТ

ЦРВЕНИ ЖИГ РОМАН У НАСТАВЦИМА

(3) САДРЖАЈ ДОСАДАЊИХ НАСТАВАКЛ Лон Николас, пропалл трговац маркама, долази Максу Адријану, исто тако филател истичком трговду, тражећи да му врати новац који му Је преваром узео, Јући се као Оскар Риверо. Овај га, међутим, изненада удара притискачем за хартију и онесвешћује. Одмах затим Јавља Лоновом пријатсљу, ЛариЈу Сторму, да дође по н>ега. У међувремену Сторму Луси уорн тврдећи да је при продаЈи марака из заоставштине свога оца, коЈи Је обавио Адријан, огромно оштећена. Она мисли да Је, како ЈоЈ Је то и Адријан рекао, варао старог Уорна док му Је некада продавао марке. Лари Је уверена да Ју Је АдриЈан ппевапип.

' У том трентуку зачу се глас Елене Диксон на кућном тедефону: Лари, сакријте се брзо. Стигао је господин Јулиус! —За име божје! узвикну Лари и зграби Луси, па Је сдгурну кроз вратанца у малу тамну собицу у коЈој Је био уређаЈ са ултравиолетним зра цима за установл>аван>е оштећених марака. Будите, молим вас, љубазни и ћутите догод матори не оде! Стари господин је међутим ушао у канцеларију. Код улазних врата стао је: у његовом избораном лицу изражавало се наЈгоре неповерење. У руци Је држао кишобран коЈи је тренутно употребљавао за то да њим узрујано лупа по поду. Из левог џепа вирила му Је дуга цев од слушалице за приглуве. Чарли, рече Елен потпуно мирно, упитај господина Јулиуса шта жели. Господин Јулиус одговори зачудо одмах на то питање, не послуживши се уопште слушалицом. Знате сасвим добро шта Ја желим. Желим да знам да ли Је Стори овде. Ако Је овде, нећу ни да коракнем у његову проклету јазбину. Чарли подиже покретни део тезге и понуди чудноватог посетиоца: Пођите само, господине Јулиусе. Шеф нијс ту. Шта? рикиу господин Јулиус кога Је, изгледа, опет изненада напустио слух. Из џепа извуче слушалицу м постави Је Чарлију на уста: Дођавола, говори гласннЈе, младићу! Рекао сам да можете мир ■о да уђете. Шеф ниЈе ту. Последње три речи звучале су као експлозија. Не урличи, младићу, речо тосподин Јулиус љутито, Сам hy се у то уверити. Он завири у ЛариЈеву собу, прегледа Је и окрете се ЧарлиЈу који га Је пратио. Твој је шеф проклети нит ков! Утврди он. Да, господине Јулаус. Ах? Шта? викао Је матори. Само сам гготврдио да Је Лари заиста нитков, господине Јулиусе, одговори Чарли Умирујући га. Значи дошли смо и дотле Да о шефу његови сопствени службеници могу да даЈу увредљиве изјаве. Господин Јулиус затим затражи да погЛеда марке говорећи да ће наравно, опет имати прилике да види само безвредне ствари. ипак, ускоРо се удубио у разгледање марака. Утом зазвоки телефон. Јави се Елен. Не, тренутно није овде, го ворила је у телефон. Хако, Лон -Ииколас? Да... свакако, обавестићу одмазг* господина Стор ма. да, свахи ч£ђ може да наиће. Господин Јулиус се одлучп да купи четири марке и стави I>уку у џеп да би извадио до&Ро налуњен буђелар:

Нека вам бог опрости што пљачкатс немоћног човека. Затии се улути вратима и та мо се окрете погледавши Елену лукаво: Сада реците Сторму да може сло&одно да изађе из оне собице у коју се сакрио, кукавнца Једна! довиђења! Блен потрча. не губећи ни тренутка, у Стормову канцелари Ју. Он и Луси управљ. су пзашлл из собице. госпођица Уорн Је очигледно била збуњена. Претпостављам да сте унутра склопили приЈателм;тво, примети Елен суво. Изгледа да Је ваше поверење у господина Сторма после малог обја шњења знатно порасло, госпођице Уорн. Елен Диксон потсмешљиво развуче усне. Али, одмах Je паставила забринуто: Малопре су телефонирали из радње Махеа АдриЈана. Лон Николас Је тамо и изгледа да му се нешто десило. Рекли су да одмах дођете тамо и да га одведете, Лари. Тврди израз се поиово nojaви на Стормовом лицу. Поглсда брзо и у луси. Лон Николас код АдриЈана? Одмах морам да одем тамо. Али... оно за шест сати остаје, зар не? Бићу овде, потврди она. Према томе не треба да остајем дуже да бих с вама каталогизирала ХофенштаЈнову збирку? упита Елен. То he да причека. СлучаЈ тоспођице Уорн Је први на реду. рече Лари. Узећемо остало сутра у поступак. Како год желите, рече Еден заЈедљиво. Ш Глава Кад Ј е Лари ушао, АдриЈано ва секретарица му одмах показа врата његовс приватне ода Је. Лари застаде за тренутак на вратима. Макс Адријаи седео Је за писаћим столом и смешио се својим уобичајеним шнроким осмехом. У своЈим дебелим, никотином замрљаним прстиа имао Је намирисану дигарету. На вратима собе за преглед марака сатјао је Лаудербах и изгледао, ако Је то могуђе, Још сувљи него иначе. У мекој столици прскопута Адријановог писаћег стола, ле жао Је Ло« Николас. Руке су му висиле као мртве, а глива му Је била кагнута у страну. У Једпом углу уста видела му се крв. Био Је блед. Не гозоређи пишта. Адријан показа на непомичну прилику. Ларн прискочи. Лон! Лон Николас помаче главу с напором и логледа Ларија стакластим погледом. Дођавола.. . иисам га ухватио, шапутао је скоро нечујио, Очи му се опет затворише. Заиста, таЈ ваш пријатсљ Је необично иристојан момак, церскао се Ддријан. Лари Је покушвао да се савлада. Шта се догодило? процеди он кроз зубе.

Ова будала покушдла Је да ме убије, одговорм АдрпЈан. Наравно, бранио саи се и бацио му на главу ouaj при тискач, додаде затим равнодушно. Јесте ли послали по де* кара? Нисам се сетио. Чинп ми се да не излгеда тако као да 6и могао да плати ранун... Лари се обрати Лаудербаху. Донесите ми пешкпр. Замочите ra прво у хладиу воду. Лаудербах упитно поглсда газду. Донесите таЈ пешкмр! Ларијев глас је звучао претећи тако да Лаудербах није више оклевао. Лари се опет наже над Лоua Николаса и упита благо: Шта се десило, младићу? Нисам, нисам га ухватмо, понављао Је Лон не отвараЈући очи. Понео сам се као ћудала, као проклета будала! Прво сам с њим разговадао, уиесто да сам ra одмах у* био... Лари опази пиштољ па столу. Поглед му онда опет паде на Адријана. Дебељко се Још увек церио. Свакако да пиштољ пијв метнуо у џеп каи играчку. Хтео Је да ие упуца. Али, претекао сам га. Зашто, Лон, зашто? упита Лари тихо. Лон се промсшкољм као д! ra боли цело тело. Риверо, шаптао Је ; он Je Риверо. Ларп га ухвати за раме. Имаш ли доказа? Довољно доказа за иене. Довољио и за поротнике: АдриЈан се задовољно смешио. Да сам Ја риверо, ућуткао бих вашег пријагеља.. • То Је бар Јасно, Стром., заР не? Он Је Једноставно поблесавео. Сваког трговца у улици Дасау окривио Је да Је Рмверо. Лаудербах се врати с влажним пешкиром. Лари обриса Лону крв с усана и освежи му чсло. Јесте ли обавестили по* лицију? упита он АдриЈана. Не, дебељко Је с уживан»ем посматрао своју цигарету. Ваздух Је био испуњсн тешким, сладуњавим мирпсом. Зашто нисте: пита Лари даље. АдриЈан слеже раменима: Немам воље да ие гњ-а ве. Знате шта, Строи пу* стићу вашег пријатеља да слободно оде. Повсдите га са собом и држи те ra далеко од мене: сматраћу онда да Је ствар решена. Тако • сте великодушии, АдриЈане! То вам никако не приличм. Адријаи као да ниЈе чуо ову примедбу. Ако се таЈ глупан Још ЈеДаред усуди да дође овлмо, нећу никано да поступам овако благо с њим. А да иије можда разлог вашс великодушности у томе, што вам не 6и бпло јгодпо да се полиција Још Јсдаред уплете у случај Риперо? питао Је Лари. То вам cuaкако не иде у рачун, пошто вероватно радите на томе да иродате проиеверене маркс. Осмех Је ишчезао са АдриЈановог дебелог лица. Престаните с брбљањем и отпремите вашег пријатеља доста ми Је вас! Још нисам завршио, Адри Jaue. До данашњег даиа нису се ваши лоповлуци тицали непосредно мене. Сад се то

променмло. Ларн погледа ва Лона. Од н.ега сте учинил.г оно што Је он даиас; шуљевина. А он ми Је приЈатељ. Осим тога, постоЈи Још нешго Луси Уорн. Малочас Је би* ла код хене. АдриЈан стаде да се схсЈе: Дакле, и то мислите дл натоварите на иене! А баш сам се слатко насмсЈао када сам од ње чуо како је плсменити Лари Стром продао њеном оцу гомилу безвредних марака. Заиста Је вессло, рсче Лари мирно. Али, имајте, молим вас, на уму да вас више нећу трпети. Ви сте опасност за муштерије и опасиост за целу трговину поштапским: маркама. Учинићу зато краЈ вашем раду. ПостоЈи вам само Један излаз. Обрачунајте св с Лоном и госпођицом Уорн. 40.000 за Лона и отприлике 150.000 за госпођицу Уорн. то бих вас спасло многмх неугодности. Смсшан прсдлог, рече Адријан. Али, не заборавите да сам Ј а открио да сте преварили госпођпцу Уорн. ГлвдаЈте сам, молим вас, да се изгубите. Како год хоћсте, рече Лари. Припишите касниЈе самк себи последице. Нападаћу вас све док славно не свршнте У Синг Сипгу, где већ одавно спадате. Врата се изнсиадио отворише и два човека упадоше у собу. с њима Је ста Јала Адријанова секр?тарица, Још блеђа него рани Је. Један од придошлица био Је висок и плећат. Носио Је стари тренчкот, а од невремена веома оштећен гаошир био му Је забачеи откриваЈући кратко потсечену црвенкасто плаву косу. Morao је да има највише 35 година, али чело му Је било веома кзбора но. Смеђии и Јасним очима гледао је час АндриЈана, час Сторма. Изгледа да смо дошли у прави тренутак, биле су му прве, благим гласчм изговорене речи. Други човек имао Је румено ллце и воловски врат. Оковратник му Је био подигнут, а шешмр наби Јен иа чело. Спреман за наиад, глсдпо Је све присутне. Име ми Је Бредли, нретставио се црвеиокоси. Инспек тор Бредлч мз полиције. Неко нам Је телефомирао да овде иештз није у реду. АдриЈан се подиже мрштећн се. Лаудсрбах, јесте ли ви звали полициЈу? Не, господмне АдриЈапс. Ви? грмну он ua секретзрмцу. Када сам чула... када сам чула да вам прстс... мислила сам ... Неиате шта да мислите! издера се АдриЈаи на девоЈку. Треба само ла одговарате на телефонске познве. Напоље! Лари тобоже случаЈно приђе столу на коме Је joiu лежао Лоиов пкшгољ, и узе оружје па ra непримстно ставм у џеп. АдриЈан се обрати БредлкЈу на свој најљубазииЈи uaчин: Наставиће се

ИЗДАЈЕ САВЕЗ СТУДЕНАТА БЕОК?АДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА И АКАДЕМИЈА * УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИСКИ КОЛЕГИЈУМ * ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МИЛАИ ВУКОС * УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА БЕОГРАД, БАЛКАНСКА 4 IV, ТЕЛЕФОН 26-035 * ЧЕКОВНИ РАЧУН 1032-Т-227, ПОШ. ФАХ 542 * ШТАМПА „БОРБА", ДЕЧАНСКА 31 * ТРОМЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА 180.— ДИНАРА-