Студент

STUDENTI I ŠKOLSTVO U FRANCUSKOJ

Polovina studenata na fakultetima društvenih nauka

• DVE VRSTE SKOLA ZA VISOKO OBEAZOVANJE • VERSKE USTANOVE JOŠ UVEK POD OKRILJEM DRZAVE

Od svakih deset hlljada francuskih građana trideset pet su studenti. Njih danas u Francuskoj ima oko 165 hiljada, što u odnosu na stanje u 195Ш952 školskoj godini pretstavlja povečanje od oko deset hiljada.

Javni sistem viiSeo obrazovamja koji spada u nedJežnost rainistra za nairodnn prosvetu obuhf/ata šeenaeet nacionalnih univerw!teta. Alžirski univerzitet, francu-

i praktične škole i druge slične institucije. Tradicija francuskih univerziteta je duea i bogatas Pet ih je o* anovano još sredinotn XIII veka, dok je Parieki unlverzitet, koji je sada najvesi u zemlji i među najvećima u svetu. osnovan Još početkom XI veka. Od ukup n.g broja studenata na W* niverzitetima se nalazi oko 150 hiljada. Znači ргоsečno шапје od po 10.000 studenata na jednom undverzi'tetu. * * * »Grand Ecoles« (Velike žkole) pretstavljaju sistem višeg obrazovanja paralelan fakultetim-a, što postojl jedino u Francuskoj. Ove ško le su različitp’soecljalizovane, đok su jedne opštoobrazovnog kauaktera druge politehničke treče su po stručnosti nastave skoro na nivou univerzitet®ke, Zbog toga diplomiiranim studentim-a sa ovih škola- nije teš-ko da uz malo naknadnih napoга đobiju diplome odgovarajućih tehničkih fakulteta. U Parizu i još nekoliko gradova i priva-tne katoličke institucije u rangu univerziteta kao i priva-tni fakulteti teologije. Međutim, ove »privatne« institucije ioš uvek uživaju javnu mamiterjjalnu pomoć: obuhvać«he г та '' javnfm stitemom viieg ebrazovanja kojl kao š' smo rekll uživa državn” pomoč. Borba koju su sooijalisti vodili za laicizaciju žkolstva u Francuskoj pre nego što su došli n-v vlast privremeno se utišala, alf se može pfetpos-tavi'ti da razlog topii, njie niihovo odustajanje ođ njihovih pianpva već reša-vanje trenutno valnijih

pita-nja kojima se posvetila C-I Moleova vlada. • • • Da bi se neko mogao upisati na unlverzitet Ш vehku školu шога amatl ,položenu meturu. Maturi prethodi seđmogodišnje sredn’e i šestogođišnje osnovno školovanje. No kada postoje opravdavajući razlozi na nekiro fakultetinaa i Školama broj novih studenata se ograničava putem prifemnih ispita. Ta mera najčešće pcgađa one koii se opredeljuju za studije prirrdnih 1 tehničkih nauka«. Dok su početni i završai periodi školovania praktični odnosno specijalizovani, dotle je srednjoškolski prvenstvepo akademskog hukaraktera. Možda je takva priroda nastave u dcba kada se formiraju sklonosti i karakter učenll-Г odlučujući za kasniji izbor zanimanja. To se može zakljuČiti iz pođataka od 1954 godine po kojima se 81.670 stuđenata što znaCi skoro polovina nalazl ija fakuMeUma društvenih nauka (od toga sarno na pra va dolaizi 40.000). Za prirodne nauke ргетл navedenim podacima iz 1954 godiле opredelilo se 32.409, za medecinu 29.573 itd, Na svim velikim školama nalazi se oko 15.000 studenata. • * • Socijalni sastav francuskih studenata je veoma raznovrstgn, ali ses ne može itsovremeno reći i zađovoUa\raiući. Jeđna statističk-a tabela rađena ргета podacima iz juna 1953 god’me (koja istina оеЧагије socijalni sastav studenata ali ne I ekonomsko stanje polcdinfh grupa i u tome Je nj<* i nedcsitafak) ukazuje na izvanredno nizak procenat sfudenata poreklom iz nopodica md’ustriskih radniks (2.5 5 /e) i poljoprivrednika 5,3%). Nasuprot tome stoji 41% stuđenata poreklcm ir služheničkih porodica- OstaJe profesije pokazuju uglavncm ujeđpačen nivo (trgovći, zanatlije 12% slobodne profesije 14,6% itd.)).

Novi nemiri i hapšenja u Španiji

Smenjivanjem rektora Me driđskog univerziteta Entragla, posle nedavnih studentskih nereda, vlada nije postigla rešenje ovog ozbiljnog problema, koji je u poslednje vreroe uzburkao javnoet. Posle ovog poteza madridske policije, koji je izazvao buru negodovanja u krugovima studena-ta, ponovo «u usledili studentski protestu samo sada s tom rozlikom šb su se s njima solidama-li i pro fesori. osuđujuću taj gest vladine policije. U vezi s tim noviro neredima, na koje vlada izgleda ni nije računala usledila su nova ha-pšenja. Jedna činejnica, međutim, svaki-m danom postaje sve jasmaać'“jJdu vidi uostalom i Franko, i mada uviđa da s^ f ~sy9jom pplicljom neće moći da zadrži u srednjevekovno-m mraćnjaštvu španski narod koji teži za slobodom. ipak pokušav-a da svojim poslednjim silama zsdrži ono protiv čega se diže cela slobođarska Spanija. Posled-njl dogadaji samo još jednom pokazuju потос vlade, (koja i aama priznaje neuspeh), u borbi sa narođom čiji je ideal sloboda. G. N.

Integracija i blokovska politika

»EVROPEIZACIJA« - iz е konomskog aspekta

Navikli smo da u svakom grupisanju država gledaroo napadačke 1 odbranbene blokove, skoro nehotice smatramo da su vojni razlozi jedini kojl danas dovode do ma kakvog udruživanja država neikog područja. Međutim, od takvih razloga. koji su privremene prirode, treba razlikovatl izvesne, pretežno ekonomske, razloge kojl etalno deluju tako da države jednoga геgiona gone na to da zajednički obavljaju Ш pojeđine đelatnosti ili većinu državnih funkclja. Danae u svetu ima oko 25 regionainih organizacija, shvać a nih u najiirem srnislu. Dobar njihov deo čine savezi pretežno vojno? k”raktera. Za ostale se može reči da imaju i druge ciljeve, mađa je naročito u vezi s njihovim postankoro, teško predvideti i utica-1 tib privremenih razloga. Kako je da blokovska po’itiV a danas, u đobi pokušaja pronalaženja sporazuma kroz OUN, đoiivljava veliiku krizu, zanimljivo je pcgledati da« II je integraclja đruge vrste ima svoju budućnost Ш ne. Evropa, naroči'to Zapadna Evropa, pruža u ovom pogleđu zanimljivu slilku. Рге dlozi da se ovaj rascepka-

pi kontinent politički u;ediui, počinju još od češko-g kralja Dorđa Pođebradskog, a pcnovo ih iznose Sili, Emerik Krise, Kant 1 đr. Zva nično, u ime neke di'iave. Aristid Briijan se prvi put zalaže 1930 godine za osnivanje evropske unije. Treba uočki da je za vrcme ekspanzije i procvata kapitalističkih država zaipadne Evrope svaki takav poIc’: ? j1 bio unapredl osuđen

na propast, pa je čak i inieijatoru donosio cznaku fan taate i zanesenjaka. Evrooa je u to vreme bila kontinent koji je dominirao, parazitski Kontinent koji pije stVsrao bogatstvo, već сгpao, 'koristio J prerađfivao bogatstva stvarama od Ijudi drugih kontinenta. Svaka, pa i prostom'o 5 brojno najbeznačajnija država zapadne Evrope blla je na neki način u prilici da živi od

Francuzi nlsu žalili sred stva kadgod su raCunaii da će njlhovo ulaganje doprlneti ваг osamostal.ienju Sara od Nemačke. Pri tome su naročttu p ainjn poklanjali utlcaju na mlade generacije, što pokazuju i supermoderne građevina, koje је za potrebe Univerziteta n Sarbrlkenu podlgla francuska vlada. N’a sllcis Univerzitetska biblloteka Sarbrlkenskog univerziteta. »kolonijalnih« zemajja, ne o*lanjajuć{ se na proizvodnju unutar nje same, Kad je posle Prvog, a naročito posle Drugog svetskog rata, Еугрра prestala da bude koenandina' tabla celop \ sveta, tnnpfee zemltle, posle đugog vremena, bile prinuđene đa opet same, iz sopstvenih sredstava s>tvaraju svoj nacionalni dohodiak. Tck takvo nazadovanje učiirulo je da se dnržave Zapadne Evrope osete ugroženirn, malim, ekonomskicn ne ura<vnoteženim i da počnu da traže spas dopungujući jedna đrugu. Prvo povezlvanje počinje odmah posle ra' l a i ređovпо ima u vidu opasnost od rpoguće pgmačke agresije. Takvu notu irna i posnata Zapadnocvropska unija, stvo rena savezom izmedu VellЦе Britanije. Fraocuske J ze malja tzv. Beneluksa (Belgija Holaodija, i Euksemburg) ođ 17 pa art a 1948 lako još i pored toga јша određenu ulogu u hladnom ratu protlv Isrtoka, ova unija je, naročlto u državama pomemrte trojne grupe, postigla vidne uspehe. Iste godme, održan je u Hagu jedan skup javnih radnika pod pretsedništvom Vinstona Cerčila, Taj tjv. Evronski kongres zaJagao se naročito za stvaranje evropske sJcupštiine, evropskog suda za prava čoveka itd.

Ova zamisao ostvarena je 1949 godine potpisivanjm Staiuta Evropskog aavcta od strane đeset država. Me đutlm, struktura ovc organizacije Je takva d« n« pret ptavlja, kao ni prve uoatalom, ntkpkavn niad<lr?avnu vlast. Опа ostaje labavj savez koji ne mo|e donetl nijednu odluku ako se jedna od članica u&nrostivi. Z,bog ovoga j© гпабвјпо pomenuti Evropsku sajeđninicu za ugaU i **i*k čiji je zadatak kontrola proizvodpje pomenutih airovina u zemljama Slamoa. (To je naročito važno u odnosu na Ne mačku i Francusku) ftvaуапјет jedinstvenof tržilta, omogućavanjem ekonornske ekspanzije i pobodjSariJrm životncg standsrda. Njen glavpi organ, Visoka vlaet, imar u oblastl koja je obuhvaćena nadleinošću zajednice vrhovnu moć odlufiivanja. Vlast je sastavljena oi licc koja ne pretstavljaju vkde i donosi odluke većincm. Ona je jedmo voma Skupštini zajeđnice koja joj može samo izglasati nepoverenje. Postojanje ove organizaCije izgleđa mnogims na Eapadu kao dobar znak. Stvoreno je, najzad, neko mternacipnaliio tglp kbje, bar u Jednpj oblasti, Ima potpun autoritet. Zato se i predlaie osnivanje slićnih ог ganizacija m đruge privredpe oblas»ti. Ođnosi gde je pojiebna fneđunarodna saradnja i pomoć, blli bl tako regulisani, a države bi ostajale suverene u najoeetliivijim oblastima, u oblastima gđ<- se đira nacionalna osećanja £‘ano\-aištva.

Jer, Jspostavilo se :'a se »a takvim ejrvocijama rnora oibiljno rathmati. Najbolji prirner za to jeste referendum u Saru. Nacrt Statuta o kome se glasalo, nije uopšte odjučivflo hoće !i se Sar datl Nemačkoj ili Francu»koj, već je ovu oblast pred viđao kao ijezavisnu teritoriju u okviru Zapadnoevropske unije, i to privremeno, đo zakljućenia miirovпот Ufovora s Nemaćkom. Predvidelo se đa bi jedan evrcpski komesar (koji ne bi smeo da buđe Ш Nemac, ni Francuz, ni Sarlanđanin) pretatavljao interese Sara* u oblasti odbrane i spoljnih poslava. On bi polagao гаćune Savetu ministara spolj nih poslova Zapadnoevropske zaieđnice. Međutim, ovaj pokušaj »evropeizacije« Sa<ra, pokuSaj stvaranjem jeđne zemlje gđe bi međunaroclna organizacija imala suverenu vlast, ookušaj рге tvaranja Sarlanđana u ргve »gradane Evrope«, doživeo je neuapeh, јег ae ustanovljava da je još uvek teбко etkonomsklm i politićkim arrumentima übediti Ijude đa se liie svoje nacionalnosti. lako scno svesni da su u kaipamnji oko Sarskcg sta tuta igrali ulogu mnogi činioc! koje je ovđe težko ispitati, Ipak je manjeviše Jesno da su stanovnici Sara viže voleli da ostanu Nemcl, nego đa prihvate preimućstvn nezavi&nosti u okviru jedne evropske regionalne organizacije. V. D.

STRUČNA PRAKSA NAŠIH STUDENATA U INOSTRANSTVU

UVOĐENJE OBAVEZNIH PRIPREMA doprinelo poboljšanju kvaliteta prakse ekonomista

—kažu u Jugoslovenskom odboru AIESEC-a

U težnji da poveća. korisnost prakse nažih studenata u inostranstvu, Jugoslovenski odbor AIESEC-a U poslednje dve godine rnatno je pramenio postupak i uslove za odaSiljanje nažih sfudenata na praksu u inostramstvo. Do pre dve godine u Jugoslovenskom odhoru AIESEC-a uglavnom su napori ulagani da žto veći broj studen ata ode na prak su van naže zemlie. To je uslovilo pobštrenje kriterijuma priliксш konkursa za ođažiljanje studenata na praksu u jnostranstvo. Odbor je kao glrvne uslove postavio znapie jezika, sposobnost studerata i njegovo poznavanje materijala i prethodne pripreme. Tako je odpedeno đa kandidat mora da poznaje jezik, u onoj meri u kojoj mu je za praksu potrebno još u novembnj mesepu i isplt iz jezika polaže već tad, a> ne kao što je ranije

bilo uobićajeno tek u januaru ili februaru. Samim tim brci kandidaita se u mnogome smanjio. lako teŽište nije na tome da studentove sposotmostl budu na izrazito velikoj visini, ipak prvenstvo imaju ođlićni studenti. Sto se tiće prethodnih priprema, one se odvijaju u đva đel&; praktičnom i teoriskom. U prvom, pcraktićпслг đelu stud ent-praktikant mora da provede određeno vreme pa radu u preduzeću slićnom onome u kome će raditi kas praktikant. U drugom delu. stuđent Je dužan da Jeđno vrei. . proved? na katedri one nauke kciu će u inostranstvu usavršavaiti. Odbor se truđl da praktikapte Salje samo u ona preduzeća. ustanove i fabrike gde će nji hovo usavršafvanje moćl da , ол nesmetano ođvlja i gde postoje svi uslovi da oni steknu potrebna znanja. Ne dešava se više, mada je takvili slućajeva bllo ranlje, da praktikant radi na mestu nekog službenika koji je na»

gcdišnjem ođmoru, Ш ćak đa radi kao obićan fizićkl radnik u fabrici. U nizu ovih ćinjenica leži uzrok ito je Jugoslovenski odbor sveo broj stuđenata koje šalje svake godine u inostranstvo na Sezdeset,

M. Ignjaćević

„Ravn ot е ža“

(»Stvorena je nova nemačka armija« novine)

Mir: A »ad se ne mičl da ga ne uplaSil. (»Kunes Eutope«)

Mali potsetnik

Šta je IFMSA

Međunarodna* federacija Udruženja stuđenata medicine za гаотпепи studenata medicmskih nauka IFMSA oenovana je 1951 godine u Koipenhaigenu. U njoj su učlanjene sve evropske zemilje sem istočnoevropekih Jugoslavija joj je pristupila 1953 godine. Prema statutu, ova organizacija je Cisto stručno'’ karaktera i zadataik joj je đa organizuje razmenu studenata medicine radi obavIjanja stručne prakse u »trenim zđravstvenim ustanovama, da organituje međunarcdne seminare, kliniČke konfcrencije 1 tnanifestacije sličnog karaktera. Hadom IFMSA u nacionalnim okvirima гикоvodi Jugoslovenski komitet IFMSA. Pri Jugoslm'enskom komitetu postoji beogradska- sekcija stuđenata etomatologije. Razmena se vrži na bazi reciiprociteta i praktično se vrSi ргеко cele godine. a najviše za vreme letnjeg raspusta. Jugoslovenski komitet IFMSA nalazi se u Zaigrebu. Raspodela mesta vrši se na sastanclma Jugoslovenekog na коше učestvuju pretstavnicl medic n»kih fakulteta 1 stonatologije iz cele zemlje. Odabiranje studenata vrSi se putem konkursa. Praksa traje u proseku dv» tneseca. Oblm razmene studenat« i% godine u godinu sve je veči, a takođe se p>ovećava i broj zemalja sa kojima se razmena vrSi.

* STUDENTSII SVET *

STUDENT