Студент

univerzitetska hronika

Ko pravi razdor

Medicinski fakultet otkazao »gostoprimstvo« Stomatološkom i Farmaceutskom

Još pre dve godine postojala je Velika medicinska škola, koju su sačinjavala tri srodna fakulteta: Medicinski, Stomatološki i Farmaceutski. Međutim, škola je ukinuta i fakulteti su prešli na potpuno samostalan opstanak. I kao što se u Zakonu o univerzitetima kaže, srodni fakulteti treba đa sarađuju u svim vidovima, a pogotovu ako su upućeni jedni na druge, tj. ako imaju iste nastavnike, vežbaonice, ili pak imaju zajedničke institute i klinike. Tako je bilo sve do skoro i na ova tri fakulteta. Medicinski ima sve profesore, vežbaonice, amfiteatre i institute, a ostale vežbe izvodi na klinikama bolnice. Stomatološki fakultet koristi neke profesore Medicinskog fakulteta, kao i slušaonice i institute, a i vežbe izvođi na istim klinikama. Farmaceutski fakultet ima svoje laboratorije, a vežbe izvodi na Međicinskom i Veterinarskom fakultetu. Pored toga koristi neke slušaonice Medicinskog fakulteta, a i nekoliko profesora medicine predaju i na farmaciji. Sve je to bilo na mestu 1 ovi relativno mladi fakulteti su obezbedili svojim studentima, uz pomoć Medicinskog fakulteta, kvalitetnu nastavu 1 dobre uslove rada. Ali, pre kratkog vremena ova harmonija je prestala... Farmaceutl bez slušabnica, a stomatolozi bcz vežbaonica Рге izvesnog vremena Sekretarijat Farmaceiitskog fa kulteta je dobio a'kt od strane Medicfnskog fakulteta u kome se kaže da će od iduće školske godine zabraniti korišćenje slušaonica Medicinskog fakulteta studentima farmacije. Ovo pitanie oprav dano je zabrinulo farmaceute, јег bi 900 studenata ovorr. zabranom prestalo sa te oriskom nastavom, pošto Farmaceutski fakultet nema nijeđnu svoju s’ušaonicu. Cuje se da su iz Medicinskog fakulteta »poverljivo« rekli da time Čine uslugu Farmaceutskom fakultetu, pošto će im se posle toga zi dati fakultet. Isti je slučaj i kođ stomatologa. Stigao im je akt u kome se daje na znanje fakultetskoj upravi da se od iduće školske godine neće moći koristiti institutima Me dicinskog fakulteta, kao ni klinikama. Ovo je došlo iznenada i bez neke osnove. Uprava Stomatološkog fakul teta je mirna i čeka zajedni£!ui sednicu sa upravom

Medicinskog fakulteta đa to reši. Ali je ipak čudno zbog čega je do svega ovoga došlo kad se zna da je Medicinski fakultet za sva korišćenja instituta i sličnog dobijao novčanu naknadu. A

kađa bi se postupilo ovako, Stomatološki fakultet bi morao da osniva 11 instituta samo za svoje studente i da im traži klinike za vežbanja možda u Zeinunu, jer u pitanju je nekih 12 kliničnih predmeta. Uz to koliko bi za sve trebalo prostorija, vre mena i materijalnih izdataka. Obadva akta su motivisana brojnošću studenata medicine, a zna da u idućoj školskoj godini zbog prijemnih ispita neće biti upisan veći broj studenata nego dosada, a uglavnom su najbrojnije, generacije već prošle prvu i drugu godinu, u kojima se uglavnom i svodi zajednićki rad i korišćenje

slušaonica i vežbaonica ovih fakulteta. Možda će ovo ostati samo nezvanični razgovori i mišljenja pojedinaca, ukoliko fakultetske uprave Stomatološkog, Mcđicinskog i Farmaceutskog fakulteta reše međusobno i blaggvremeno ova pitanja. A nema razloga da ih ne reše. M.

Вида Томшич, члан ЦК СКЈ

О студентским браковима

@ ОСНОВНО JE ДА ПОСТОЈИ ОСНОВА ТРАЈНОГ БРАЧНОГ ЖИВОТА • СТУДЕНТСКИ БРАК СПАДА У ПРОБЛЕМ РАНИХ БРАКОВА УОПШТЕ После предавања* другарице Виде Томшич за актив комуниста Београдског универзитета, које смо објавили у прошлом броју, постављено је више питања на које је другарица Том шич давала одговоре. Објављујемо одговор другарице Томшич на питање; „Шта мислите о студентским браковима?“

На одговорност и могућност да се одгово!ри свим дужностима треба да мисле и студенти када стуоа ју у брак, нарочито ради тога што су они оптерећени интензивним радом у вези са студнјама. На саветовању у Затребу имали смо читав реферат о студснтским браковима на оонову падатака са Београд ског универзитета. Реферат на том саветовању под нео је један лекар, Kojin је дохазивао да је студентски брак велико оптерећен>е са физичке стране и оштећење здравља. Ја не знам да ли треба сада пекоме уливати страх само у погле ду здравља у вези са студентским браковима. Мислим, да ту има и различитих појава, јер један део студената и на вашем Универзитету, као и на осталим универзитетима у нашој земљи, није оне старости које су обично студенти који нису прошли период револуције. Ми имамо сада можда већи број сту-

дентских бракова него што ћемо имати касније због тога, што су велики број студената и студеткиња дошли на Универзитет као брачни другови, као очеви и мајке, а који свакако тре ба да остану у браку и да свршавају и студије поред тога. Иначе, мислим, да студентски брак спада у проблем раних бракова уопште. Сами треба да знамо да ли смо сигурни, па макар да смо објективно и по грешили, али субјективно да смо сигурни да је наш однос са другом или другарицом основа једнога трајног брачног живота. Ја не мислим да ми можемо, свако од нас, па макар био и старији, да оствари у сваком случају брак до rpo ба. Могу се десити свакојаке ствари које нико не предвиђа, али када се ступа у брак, треба бити убеђен да је то истинска љубав која he омогућити да брак буде трајан, да тај брак буде подлога породи-

це која he имати децу. Ја мислим да код студентске омладине, која је интелектуално развијена, која, ако хоћете, више тражи од тих односа, да тако треба поставити питаше, па ,ако је неко убеђен у најдубљој својој унутрашњости да је тако, онда ја не знам ко би смео да му каже да не тре ба да ступа у брак. Свакако се ту поставља питање деце из тих бракова. Ја мислим да дете озбиљно поставља питање свршетка студија. Нарочито за другарице и питање је да ли је нужно да се у студентским годинама уз студије брачни другови оптерећују једном таквом дужношћу. Мислим, да је у томе главни проблвм.

OPŠTE OBRAZOVANJE U STATUTIMA SVIH FAKULTETA

Katedre opšte obrazo-. vanje postorje, zasada, ina Tehnici, Medicini i Višoj pedagoškoj školi. Njihov je cilj da u program studiranja, koji je na tim fakultetkna zbog strućnosti prilično uzak, unese 1 elemente opšteg obrazovanja. Ta zamisao, koja se nejednako i često nemarno shvaća. ima veliki značaj za studente tih fakulteta. Na ostalim fakultetima nema takvih katedri, pošto se smatra da su programi studiranja na tim fakultetima toliko široki da im nije potrebna ovakva dopuna. Ali, da li је tako? Teško bi se mogao dobiti potvrdan odgovor, teško i zašto je op>šte obrazovanje u vezi i sa jednim isključivim pitanjem ličnim interesovanjima. Najbolji primer može da bude Filozofs!.l fakultet, koji se smatra, sa pravom naravno, najopštijim fakultetom. Cak i na njemu, ako se izuzmu lična interesovanja, zahtevi opšteg obrazovanja nisu bsš mnogo ispunjeni. I tu postoji stručnost, pa čak i u okviru te stručnosti-struč-

nost! Najbolja ilustfacija može da buđe grupa književ nosti. Programom studija ne izučava se književnost dzmeđu dva rata, dok se o savromenoj skoro Ш uopšte ne govori. Taj deo n:še književnosti ostaje tim budućim stručnjacima za književnost nepoznati. Savladivanje njegovo traei lična i posebna interesovanja a ne bi se moglo reći da ih svi etudenti na književnosti imaju. To je samo književnost, a druge umetnosti muzika, slikarstvo, arhitektura. pozorište..., pa tehnika, medicina. Tu je još gore. Nema nikakvih obaveznih poznavanja, sve je sa još većcm neodređenošću prepušteno ličnoj inicijativič Izlazi da i studenti Filozofskog fakulteta ostaju nedovoljno opšte obrazovani, kao i studenti svih fakulteta, svih bez obzira, jer situaeija je sa manjom ili većom specifičnošću svuda ista. Zato, sada kad se radi na fakultetskim sitatutima. možda b; bilo od koristi ako bi se prišlo fornvrmju katedri za opšte obrazovanje

i na> ostalim fakultetiima. Program bi bio, jasno jj, specifičan za svaki fakultet i mnogo bi dcprineo da opšte obrazovanje postane svojina svih studenata... Ovo je, naravno, samo jedan p-edlog. Ali, moguće j? da katedre za opšte obrazovanje ne odgovaraju svim

fakultetima. Na njima је đa razmisle. Osnovno je da se prilikom diskusija o fakultetskim statut : ma povede računa o opštem obrazovanju studenata i da se neka rešenja fiksiraju statutima. M. Jevtić

SA PRHDAVANJA NA KATED RI ZA OPSTE OBRAZOVANJE

КРОЗ СТУДЕНТСКИ БЕОГРАД

Прослапа десетогодиппБИце радних акција и омладинских бригада завршена је свечаном смотром омладинских бригада па новом спортском стадиону Карабурма. Преко десет хиљада омладинаца и студената окупило се као некада на акцијама да и на овај начин увелича прославу десетогодишњице и покаже спремност да пође на нове акције. На слици: Бригада на пролазу кроз град.

У друштвеном Клубу Техпичког факултета отворена је изложба награђених радова Америчке архитектуре. Изложбу организује Савез студената а има за цил. да покаже достигнућа Америчке архитектуре. Изложба је отпорена до 20 априла и треба је видети јер претставља ремек дело у овој области. Tla слици: детаљ са изложбе.

СМОТРА РАДПИХ БРИГАДА

ИЗЛОЖБА НАГРАЂЕНИХ РАДОВА АМЕРИЧКЕ АРХИТЕКТУРЕ

ЈУБИЛЕЈ ЕТНОЛОГА

У оквиру прославе Педесетогодишњицс оснивања катедре за Етнологију отворена је изложба на Филозофском факултету. То је уствари семинарски рад Љу бе Рељића сту дента IV године ове групе са којом нам пикуазује развој ове катедре од њених првих дана до данас. На слици: Студенти разгледају изложбу. INDEX

Prlmer bez presedana

Na Državnom institutu za fiskulturu desio se čudan i neuobičajen slučaj. Direktor Inst*tuta, docent Bora Jovanović svom asistentu Saveti Maletić u toku od godinu i po dana nije dozvoljavao da vrši svoju asistentsku đužnost. Svako će se verovatno zapitati: Kako to i zašto? A plata? Pa eto, pre godinu i po dana asistent S. Maletić iznela je javno ncke kritfčke primedbe na materiju predmeta (Istorija fizičke kulture) onakvu kakvu je ргеdaje docent Jovanović. Posle toga bila je otstranjena. Platu je naravno primala. I pored njenog insistiranja da dobije posao na svom radnom mestu, trebalo je da prođe toliko vremena. Konačno stvar je dospela na nastavnički savet (koji je, uzgred buđi rečeno, morao ranije da razmotr 1 to pitanje i ne dozvoli takav kabađahiski odnos čoveka, pa makar to bio i direktor). Docent Jovanović je sa m o blago ukoren. Još čudnije sve izgleda kada se takav postupak opravdava i brani nekakvom vclikcdušnošću prema asistentu S. Miletić. Ako bi čovek sve ovo hteo da komentariše daleko b< ga odvelo, ali nc mcže a da ne konstauje da je tO zaista pHmer bez presedana na našem Univerzitetu.

SIUDENT

3