Студент

Раскршће у мени

Ти не елеш да кажеги како је било Тало вигие нема времена и јабуха Не чује се топло пуцање сокова Ни крхко о ти ни тамнорање дна Тамо више не долазе усамљепи духови Немој у мене да унесеш оне змије Остави их ненавикле у бујању Немој за мене да донесеш оне бодеже Остави их ветровила и телу Ја знам да тамо има u мене Крцатог мене и кршног до висовл Ја знам где почиње то напукло Немој да оставиш посечену гору Било је родило гроздово и плаво За Цвоје таме за траве и спае За твоја мицања за умор u мук Било је заљубљено буктање Сад нема мене а ти нестајеш Сад нема тебе а то.не умире Будимо ту и нека гори мрак.

Радослав ВОЈВОДИЋ

„RAIČKOVIĆAVA LIRIKA VRLO JE BOGATA DUŠEVNIM STANJIMA"

ICmlot u ovaj €Unak Imđen Je iz prikazs žarka Đarorlća na knjiga „Balada o predvečerjn od Stevana Raičkovića. Statnpan n „VJeenika n erijeda". naeem dakle najtraženijem listn. Bnrovićev prikaz je, makar i ne bio iepod nivoa kultnrne rnbrike popnlarnor „VUB"-a. značio inanjrnracijn eanafa kojem pripađa i Đnrović beleškargkofc. A poite to nije nsaml.Von prizor (pioae ovojt članka je i aam recenzent, beleškar, pa mn je veoma stalo do antoriteta njegorog eonafa, za koji se tek trebn Izborifi), vreme Je da se oni, „Jtoji baeajn rnžnn alikn" па eeo nai rad - bar zabeleie као aedoraali radnici a tom „пе▼ažnom'* posln. Prlmera za ovakvo đelanje ima ca ceo stnbae. Pažljivo prejfledajte „Mlsdn Kulturu", prikaze časopisa i knjiga и dfurim Иstovima i časopitima I videćete koiiko je tn stiiskih (reč je saшо o stilu, đocnije o đrngohi) eazlbicija koje 80 na krajn atrтокlате в рмио. Jsvo, lz ovog prlmera io&t’ nam Je pođ rakom: ~U отој knjizt predano л jfinalne misaone karakte rlstlke-, ŽIV NA SVIJKTU NE PISE TAKVE BTIHOVEJeđna đrnpa beda nsSejf beleikarskojr posla Je prodavanje. Prodajemo se urednirima časoСва 1 aređnicima kaltnrnih raika. A ave zbog nekoliko atotfna đinara 1 zbo g bndnćejr pro boja na mesta značajulja ođ beleškarskojr. Zabeiežićemo da jo dosada izneto dosfa primera podllaienja, hvalopevanja i dm(lh slićnih rabota, tako đa bl ao la ■veg’a toga mogla napraviti Xsihološka studija o beleSkarn, 11 za pofpnnljn siikn neophodaa je i drojra stranar kad heleSkar dobije revolreraškn nloE, kađ je samo antomatska ptra iz koje neko pnca na nekog drugog. Ето opet prlmera 1> „VJesnika n »rijedn“ „Floru" Oskara Daviča prikazao je Nikoia Millćević. Onaj ko poznaje stanje naše knjižeme kolitike danas, znao Je da će Davlčova knjisra п „VUS**-n proći teško ili nikgko. I taj posao da se ~Flora“ đefloriSe, poveren Je ovom mladom pesnikn. Me* đntim, ovdp je važno istaći sa koiiko površnostl i neodjrovornosti pišemo prikaze koji će blti (Jer sn porndžbinskf) slgnrno i bojrato plaćeni. U konkretnom slnćajur МШćević Je, posle nekih „priznanjaO mitn modernizma i knltn Da▼ića, i posle tvrdnje đa Je рго?>ratlo svu mođernn poezija sveа, i ponekad se odnševio njom, zapisao smeSnn frazn: „Ako pođcmo pntem smirene analize, nađemo se ns bespnćn, ako ih (stihove) nastojimo primiti лоposredno (da ne kažem podsvjesno), ostajemo potpuno hladnl". Smešno je 1 stnpidno, jer se radi o siiovitim i n o v i ш Davićovim sfihovima pred čijim je „iskrama" (metaforama) i beieSkar отојг članka ostao često zamiSljen, ali mnogo čeSće odnievljen I celim petmama I iskrama. Mora se ipak nčinlti Jedan kompliment beleSkarn Milićevićnr on Jo n tom svom pamfletn (ftomo nedostaje dnhoritos« da bi blo istinski pamflct) napra▼io hvaievredno priznanjer „Nekađa je i „Напа" pisana sličnlm metođom... t bila čndjta, hlrovita, nejasna, all nam je bUa đraga i bllska f znali smo Je napamet". Dopnnjeno Jednim podatkom to izgleda ovako: „Напа" Je Stampana deset godtna po rodenjn. I zato ito se „Flora" fttampa n vreme kad Je nastaia. Millćerlćn Je I mognće đa ne ispadne frapantno providan. A đa I ovo beleSkarenJe ne bi lapaio dodvorvnje Oskarn Da▼ićn. pokazaće, nadamo ве, oni koji bolje osećajn poezijn i sa▼esnlje rade svoj ровао (koji sn Sroill stadljnm beleikarenja). em ako se 1 tn ле nmeia kenjnktnra koja nažalost danas vlie nlkoga ве zapanjnje, Z.

Jos jedan pokušaj osude „modernizma "

(IVAN LERIK: »O TRANSPONOVANJU«, SAVREMENIK 3, 1956)

OvaJ napis nema za cilj da sebavl prcblemfma koje Lerik pokreće, već samo da ukaže na neke negati\-ne oeobenosti njegovog polemiCkog stava. U tom smislu pada pre svega u об! OŠtrina i frontalnost kojom Lerik napada »mocfernlzam« kao i beskompromisticst, često isključlvost njegovlh stftvova. Lerik, je pr,, identifikovao svoja shvatanja sa marksiatičkim, u Cemu je naSao mpralno opravdanje svojoj bespbItednoJ kritfoi. Zatim je uložit* ozhiljan napor pokušavajući- da pokaže suprotnost između marksističkih shvatanja literature i , apofogije „modernizma". Pri tom se on poeluSlo Jedndm starim književno-lstoriskim metcdom. Postavio je з jedne strane mark

sističke akslome, a s druge strane moderms poezlju i, kako mu Sa učinilo da se oni razilaze, odnosno da „moidernlzam" ne zadovoljava princlpe komujnikativmoti, IJudskoeti 1 druStvenosti, on ga jednostavno proglašava za neumetnost. Sve je to Lerlk urađio vrlo spretno, tako da na prvi pogled izgleda da njegov napor nije bdo uzaludan. Marksistlčka shvatanja, onako kakk Ih, je Lerik upotrebiri, faktički su u suprotnosti sa apologijom „modernizma", koju je Lerfk isteoretisao za potrebe sv-og sistema. Ali sa malo strpljivostl mogu se u tom, naizagled stabilnom slstemu, naći slabostl koje ga Clne neodrživlm. Oflo šta Je Lerik suprostavio

marksizmu, nlje modema poezlja u suštinl, nego „modemlzam“ onako kako ga je shvatio Lerik, određenije: marksizmu su suprotetavljene slaboetl „modernlzma", Ako tome dodamo još i predubeđenje а ktljim Je Lerik pristupio polemllcl, neće nas mno go izuenaditi osuda koju Јв Lerik na kraju svoje raeprav« iaveo. Do sasvlm euprotnlh zaključaka došao bi kritićar bez predubeđenja, uzlmajući za prlmer iste pesme ćijom poezijom se dokumentovao i Lerik, ali imajuči priUvn u vidu pre svega poeziju koja dotične autore činl velikim pesnicima. U Jednom takvom Izboru poezije Daviča 1 Pope, našli bi se 1 princlpi komunikathmoeti i Ijudekoeti u pot punosti reallzovanl, usled čega bi se Lerikova osuda morala z»meniti priznanjem. Kako su očito navljačkp komparaclje realizam modemlzam kojima Lerik žell da pret•stavl nemoć poelednjeg, neka pokaže ovaj pritner. Kao. prlme r đela klasićnog reelizma koje zadovoljava sve principe velike književnoeti, navcdi on „Smrt Ivana Illća" (Tolstoj), a kao pro tlvtežu stavlja mu jeđan Ođiberov ekscee u ovom stilu: ~Fa ffl far fa £1 farl, fa fi far ifea fa fi far fafifari Soeijalno I „socijalno'* Kad govori o socijalnom. Lerik zaboravlja na prcvnenljivost 1 razvojnost tog pojma, na njegovu evoluciju. Socljalni su svakako 1 ovl oporo trezvend stlhovi gladnog srpskog peentka „Nemam đuvana, novca nemam, nemam slra, пешаш slanine. Kao I lantićftvi: O. klasje mc'je iepod gollh brđa, Itd. pa najzad i Popinl: Ne dam ovo sunce u očima ne đam ovo hlebe na dlanu. , Ne rađi se o Iđeoloikom opredeljnjn п prinCfpn Lerlk tretira modemlzam kao opasnoet za socijalističko dru% Stvo, tako *ao da sef.radl ft principljelnom ttpređeljenju pro et Contra. Ne radl se o tome. Radt se o transpcmovanj ц žlvotnog. daklp, 1 ideoloSkog н umetnofttl. Ipak Je u večiin slučajeva apsurđno smatratl, bar kad se гаđl o pesniclma već na izvestan način formiranim, da oni svaku zblrku pesama piSu sa suprotoih iđec'lošklh stanovilta. Takvom logikom došll bd smo do toga đa Poplne ~Igre“ pružaju jednu ideološku poziciju, a „Sutjeska" đrugu. Kao nl prethodnici, ni Lerik nije propustio da sa stanovilta

idejnoetl napadn© шбЛегпјгатп zbog beeperapektivncvitr« Taito sam 1 Ja prinuđen đa joS je- • đanput navedem onu notornu isttnu, đa promenltl druetvem poređak, n p znaCi promenitf боveka. Рогеа ostatakia starog, коje đeterminiSe negatime tenđeAcije naSeg đruStvenog razvitkv Ima i u našem розЛМтпо опjentisanom čoveku mnogo starok, neiživljenog. oetalo je 1 uпјеттш mnogo neispunjetnlh intlmnlh Selja. jSve to. 1 poretd eve veličanstvenosh njegove pobede. senčl naSeg savr.emenlka jednom toplom Ijudakcvn setom. Treba najzađ shvatitli 1 to da вЛ stvarnoet nije samo ovih 256.000 km*. nego 1 sva ova silovita pomeranja ! prfvarflaženja oko nas. Nai prosečan Covek preilvIjava danas, ako\se takc» moSe rećl, rađoeti, tugeVi strah čitava planete. ' \ Graniec. Д Centralnl deo »voje \ rasprave, posvečuje Lerik probjeOv'U transponovanja, gde opet zbog pređubeđenja pogreSnc* svo ju krltlku. Tačno Je da mieperni pesnicl Imaju poeeban. pctoerenijl način transponovaitto, ali nije tačno da je to Jeđind rmt u sollpeizam. To je Isto tako\ 1 put Ijudske imaginacije, koga joj ј л prorekao jciS peeuđo-Ixmgln, sa zemlje u kosmos. Dalje Lerik osuđuje moderniste zbog pretraneponovanosti njihove stro fe, ueled čega, smatra on, njlhova poezija postaje nejasna i zagonetna. Da bi tc« Lerlk pokušava da odredl gornju granlcu dokle se sme Ш u pomeranju stvamostl radi njenog potpunrtjeg trasponovanja u umetnootl. Ovo Je svakako samo lluzorno htenje. jer, ako јл u« metnost evojim iskustvom odredila granicu umetnoet nijo fotografisanje života nije nužno, nltl je moguće Iz naSe perapektlve odrediti joj gomju gre nicu. Sem toga, donja grantlca nije nužan predusolv za postojanje realne gornje granice. Tu goraju granlcu određuje za sebe, u procesu stvaranja, svaka celovita subjektlvna snaga\umet nilra, za sebe. v Ptoale te truviSne dliskusije o transponovanju u potencijama, Lerlk Izvodl joS jedan notorni aksiom, koji govort o рге- • laaku kvantiteta u kvalltet i n« zn&m zaSto zaključuje da če taj fiovl kvalitet blti neumetncwt, Po čemu novl (drugi) kvalitet„ , mora bltl degradacija etarog (prvogj? Ne pruža li ova teea o prelasku u novii kvalltet, upravo suprotan zaključak, da se radi o daljoj evolucijl umetnostl? ‘ Največl, đakle, nedostatak Lerikcve polemike je u tome Sto on nije kritikovao slabostl mođerae poezije, nego nju kao pravac', f metod mlSljenja l stvaranja, a prl tdm se dokumentovao slabdstima te poefflije, Cesto pc»ezijom koja više ne pretstavlja ono Sto Lerik kritikuje.

Mnharem Pervil

UMETNOST NADGROBNIH SPOMENIKA

U ZBIRCI ETNOGRAFSKOG MUZEJA

Tradlcionalnu nit sahranjivanja pod rustično izvedenim spomenicima, eličnim onim iz kulturnog nasleđa srednjovekovnih bosansko-hercegovačkih stećaka, nastavljaju ipomenici srpskih nekropola. Njihova egzistencija i tek nedavno priznati kvaliteti, formiraju celinu sa sličnim spomenicima ovog dela Balkana. Najveći broj ovih eksponata izveden Je u nejednako (obično grubo) obrađenom kamenu i znatno predznijem .oblikovanom drvetu. Svi oni, kako kamenog tako i drvenog materijala, tipoloSko-hronoloSkl bi se mogll podelitl u četiri karakteristične grupacije. U prvu bi spadali najstarijl spomenid iz okoline Kruprija. To su, sa jednim izuzetkom, tekstom neoznačeni stećci. Ođ oinovnlh ukrasnih motiva, na njima se Javlja spiralnl zavoj I rozeta. NajđubIji pak utisak ostavlja drugi odeljak. Njega sačinjava Sest mermernih spomenika studeničkih nekropola. Njlhova snažna ekspresija upravo i leži u rustičnoj obradi. Tгe ć u celinu čine stele Iz okoline Beograđa i Prizren-a. One pripađaju periođu Prvog srpskog ustanka 1 nose brojnije natpise i omamente. Na njima se primećuju već i prva preciznija đatiranja .koja se ranije nisu sretala. Cetvrta grupa je najbogatija spomenicima. Ona obuhvata oko 80 ukraŠenih komađa zapadne i istočne Srbije XIX veka. Kod njih je plastičnost паročito naglašena, ali se ođ prvobitne snage nije vi§e ništa ođržalo. Poređ poznatih srednjovekovnih oblika ploče, sarkofaga i mlšana u kamenom materijalu se javljaju i forme obeliska, stela i krstova. Pri njihovom oblikovanju, klesari su naročito forsirali grubo đleto i nazubljeni čekić, a lek na kraju procesa, pri upisivanju ornamentike I oštri klin. I dok su dletom i ćekićem ostvarivan! vrlo soliđni rezultati. tragovi klina, u doslovnom prepisivanju percipiranog, ostali su nevešti. Da bi se ipak željeni cilj upečatljlvost, ostvario i delimično umanjila zanatska nevirtuoznost, ovi reljefi su, ako i skulntura Bogorođice u studeničkom timpanonu, obilato kolorisanim. U vezl sa time, naročito interesovanje. privlači stihovani tekstovi. Njihovi, ređe staroslovenski ređovi su uvek điferenciranl đrugom bojom. To je kolorit koji je istovremeno korišćen i u savremenoj tekstilnoj omamentlci: spreg ultramarina, žutog okera i cinobera. Drveni spomenici su, međutim, svedenl na samo četiri tlpa običan krst, nađzemni dekorisani sanduk, drveni stubac i pokrovljeni krst Tu su i tekst i boje zapostavljeni da bi do izražaja dosao čist đuborezački ukras. I upravo tu, na dekorativnom polju, ceo ovaj materijal 1 donosi najviše

noviteta. Naime, bilo đa se radi o reljefno izvedenim pretstavama, ili do apstraktnosti šematizovanim formama. svet koji je obrađen poseduje retku raznovrsnost. Ona se očituje kako u geometriskim ornamentirna, mo tivima faume 1 flore, tako i u prikazivanju Ijudske figure. Naporedo sa pretstavljanjem uobičajenih motiva: tordiranog užeta, goluba (iz rimske sepulklarne umotiva mača i štita obrađivani su, analogno društvenom razvoju, i savremeniji objekti, kao dugocevna kremenjača, kišobran 1 Casovnik. Ovl neobični predmeti su nesumnjivo uvek prikazivani kao znak najvrednijeg i najmilijeg pbkojhlkovog pćieda. т Njihova prisutnost, kao i duhavlti tekstoVlv Cine da oval. grupa spomenika nosi pečat specifične vedrine. Slično grobnicama starih Etruraca, koje su u pretstavama, gozbi, lova i veselih plesova odisale svakodnevnim životom, i ovi spomenici retko nose obeležje zagrobne sumornosti. Andrej ANDHEJEVIC

NEKROPOLA SATORNJA

150 godina od rođenja i 100 godina od smrti Jovana Sterije Popovića

Tragedija pisca komedija

Ime Jovana Sterije Popovića vezano je za početak srpske drame 1 snpskog pozorišta. Njegovo delo, gledano 100 g'odina posle njegove smrti, nema samo istorisku vrednost, već je i stvamo vredno i još uvek vrlo značaijno. Sterija je, kako ga je nazvao Skerlič. prvi mođernl srpski literat, a I, po rečima Jovana Popovića, »velika Istoriska pojava za svoje skučeno đoba«. Rođen je pre 150 gođina u Vrlcu. Otac mu je bio bogat trgovac, Grk, a тајкац Srpkinja. pismena i obrazovana žena, iz ugledne je srp ske porođice kći jednog alikara. Otac vaspitan u trgovaćkom duhu i Skrtac ne temo po navici, već nasledno, hteo je da i sina tako vasplta. Zahtevao je ođ njega da nauči dobro grćki jezik, jer jo mislio da će tako uspeti da održi u sinu nacionalnu pripadnost, a samim tim i trgovaćki duh, pošto mu je bila namera da on buđe njegov naslednik I u trgova<čkim poslovima. Majka mu je bila sušta suprotnost, vrlo obrazovana želela je oapcotiv svome mužu, da u sinu razvije samo plemenita osećanja, Probudila je u njemu Ijubav za lepim I učinila mu je knjigu tako bliskom, da on bez nje nije mogao živeti. Ta roditeljska neslaganja, to suprotno shvatanje života, mnogo se odrazilo u životnim pogledima mladog Steriije, koji je, najpre instjnktivno, znao da mu nije budučnost da bude trgovac. Njegova maštarska duša nije mogla da primi niskost cenkanja, zakidanja na meri i zelenašenja kao svoje. kao potrebno i kao jedino značajno. Citajući knjiige, u početku zajedno sa majkom, a zatim I sam u školi, uvideo je da novac nije sve u svetu i da, ako se on i shvati tako, život mnogo gubi ođ.svoje lepote i svojih skrivenif. dubLna, koje traže ponekad 1 velike žrtve da bi sr shvatile i osetile. Jedina putokaz

bi'la je škola, a znanje jedini put to je Sterija brzo uvideo. a-li ne i njegov otac koji mu, navodno zbog teškin materijalmih prilika, uskraćuje to u početku. Mučni su bili dani kada je mladi Staarija stajao iza tezge svoga oca,. slušao njegove »savete« koji nisu bili ništa drugo nego trgovačke varke i želja đa se dobije što vlše novca koga treba gomilatl, gomilati... Da bi slomio žudnju za ško-Iош u sinu i umirio sopstvenu slutnju u sebi, on zabranjuje sinu da čita knjige. U mladoj prvi put se javIja osećanje nepravde, tuge i usamljenosti. Ožiljci tih dana nisu se mogll lako izbrisati, nisu se mogla lako zaboraviti ta razočarenja. u njima je kiica budućeg Sterijinog pesimiizma i očajaničke povučenosti u ,sebe u poslednjim godinama života. Najlepša ilustracija tih đana, tih ojađenih, beznadežnih i besputnih dana, jeste »Kir Janja«, najbolji i najvredniji izdanak. Ipak Ijubav za knjiigom pobeđuje i otac ga opet daje u školu. To nije samo pobeda knjige, več i triumif majčine Ijubavi koja mu je u misli to uplenila, to je i triumf razumnih pogleda života 1 sveta koje se mnogostruko otiskivaju u Sterijinim komedijama. Imao je 20 godina kada je u Temišvaru završio višu gimnaziju. Tada je čitao, naročito mu je drag bio Milovan Vidaković koji je toliko zaposeo njegou dušu da je i, sam »neka poetička pokušenija činio«. Njegove dalje želje su bile studiranje. Zato 1820 godine odlazl u Peštu gde je slušao filozofiju na Univerzitetu. Nije neopravdano ako se konstatuje da su se tu, u Pešti, u etmosferi književndh i prosvetnih zbivanja, u Sterijl prvi put pojavile i veće želje nego što su čitanje knjiga i studiranje, Tu je on, -gledajući pozorišta i krečući se u sređni Srba koji su se odali književnoeti, poćeo pisati, tu su se pojavlle prve njegove pozorišne ambidje. Tu je štampao 1 svoje prvo drameko delo (»Svetislav i MUeva«, 1827 godine) koje je čitalačfca publika primila vrlo dobro doživelo Je dva izđanja. To ohrabrenje Je bilo povod da Sterija dor.ese odluku đa se posveti književnosti. Otada on piše vrlo mnogo i vrlo raznoliko romane, tragedije, komedije Clanke... Ođ tih đana pa sve do 1832 gođlne fcnjiževne simpatije Sterije Popovića se zndržavaju na istorLskoj drami. On još nije bio shvatio Sta zapravo u književnostl žell I šta od književnosti hoće. Pošto za nešto tako prelomno nije imao vremena (jer je u to vreme bio nastavnik u Vršcu) on je pošao najjednostavnijim putem pisao je istoriske drame. Tada (1832) piše Romen bez romana u kome je svoje dotadašnje stavove, e koji su u Isti mah bili stavovi svih Ш skoro svih ondašnjih književnika, satirićno ismevao, on je uvideo da sve to što je đo tada radio nije ono što on hoće đa kaže i da nije u vezi sa savremenim životcm u tom smeru, što ne može biti u pravom smislu »Skola gde se Ijudi uče«. Taj prelomni događaj u Sterijinom radu, pa i u životu nlje nastupio tako brzo (Šest godioa je držao rukopis »Roman bez гошапа«) t ne teko jednostavno (јег sam Sterija kaže:... posle đugog tumaranja 1 krivudanja, jedva na pravac Iziđoh 1 nadam se da neću s ovog

STUDENT

A B C

4

KULTURA» UMETNOST I