Студент

СТУДЕНТИ HA ПРВОMAJСKOJ ПАРАДИ

Како сазиајемо вз Уиаверзитетскот штаба за прославу Првот маја в у опогодитњој свечааој паради и бакљада> масовио he узетп учешка н етудентске организацпје. У традицноиалиој бакљадп уочи Првог uaja, учествоваће око 6.000 студевата. У свечаној првомајској пошорци као јединственом ешал оиу наступике иа паради младе геиерацпје: радиачка, средњошколека и студентска омладима. Од хиљаду и шестотииа младика u девојака наступике у овоче ешалону око 800 студепата. У посебиим ешалоиима ваступике омладннци спортисти. коо и клубови народие техпике. Посебно he иаступити н шест омладинских радпих бри тада од којих две студентске. На дав Првота маја, на Таш мајдану be се одржаги велики концерт уз учешће Београдске опере и хора Јутословенске вародпе армије. Улазниие за овај концерт продаваке се по популарним ценама од 20 Ло 40 динара. Друтота маја he у Беотраду, иа седам места, бити органазсвапи коицерти и иа тргу Маркса и Ептелса и на Црвеиом Крсту приказиваке се докумеатарии филмовв. У току празиичних дана 6uhe организовани миоти изжети и спортска такмичења. По факултетима су формирани одбора за прославу Првот маја, Активност удру' жења је заатао појачава. Очекује се, ове тодине, масовво учешће студената у свеопштем празнику варода. М. П.

P ost diplomski studij

# Na Pravnom i Екоnomskom fakultetu kvalifikacionih ispdta neče biti. # Postdiplomske studije Na ređovnoj i/ednici Univerzitetskog Saveta, koja je održama 16 aprila pod pretsedništvom Đurice Jojkića, na dnevnom redu centralno pitanje bile su postdiplcmske studije. Posebna komisija podneta je Savetu svoje predloge. K< prvo, komisija predlaže da se fakultetima preporuči da u okviru materijalnih i personalnih mogučnosti organizuju posledirJomrku nastavu. Prema predlozima Fakultetja, dstftбе se, đa je broj učesnika suviše mali, pa je zbog toga potrebr. insistirati da preduzeća, organizacije i usta поуе pošalju svoje strućnjake na kurseve koji će se organizovati U okviru postdiplomskih studija./ Obzlrom đa još nije odobren budžet Univerziteta, komisija predlaže đa se univerzitetskoj UpraVi prepusti da ona odlući za koje pređmete je potrebno obezbediti stipenđiste, stim da se za taj broj pronađu materijalna sredstva. Zatim se traži od Saveta da izrazi svoje mišljenje u po'gledu Irvaliteta i vre шепа usavršavanja. Obezbeđenje nastavnog i naučnog pođmlatka U diskusiji ćlanovi Saveta su naglasili da su чг ovom trenutku razvroja našeg škol stva postdiplomske studije neophodne. nije formulisao konačan izgled post diplomskih stuđija, ali smatra da su one neophodne- i da treba početi što pre, a praksa će najbolje pokazati njihovo pravo mesto i vrednost. Cilj takvih studija je jacan podizanje nivoa stručnosti i spremanje naučnog i nastavnog kadra. Diplomiranim studentima kroz postdipiom.sku nastavu omo gućilo bi se usavršavanje i đodeljivanjem stipendija. Nastava po mo-

ulaze u sistem školovarija • Filozofski Fakultet tra ži novčana sredstva za nove stipendiste. gućstvu treba da buđe jednoobrazna. Naučna specijalizacija шо že da traje najmanje godinu dana, a najviše dve godine. Oko 36 miliona dinara godišnje U diskusiji je istaknuto da Univerzitet treba đa stipendira diplomirane studen te, a da preduzeća, ustanove i organizacije podnose troškove za svoje struć'njake. Za dvc stotine stipendija koje je Republičko veće odobrilo, novčana sredstva u budžetu Univerziteta nisu predviđena (nov budžet još nije odobren). Savet, me đutim, smatra da još ove godiiie treba dođelitl 30—60 stipendija iz dfugih izvora. Prema planu је inače predviđeno da se godiSnje đođeIjuje 200 stipendija, Sto sa izdacima za zdravstvenu za štitu iznosi oko 36 miliona dinara. Redovna nastavna i postdiplomske stuđije Govoreći o izgledu postdiplomskih studija, pretstav nik Saveza studenata u Savetu drug Stambolić је zahvatio vrlo važan problem: odnos redovne nastave i fakultetima i postdiplomiske studije, "lako je u toku đonošenje statuta fakulteta, neobićno je važno da se uskladi odпоз redovne i postdiplomske nastave. Ako se postdiplomskim studijama đa važno me sto u sistemu školovanja, onda je moguća revizija i rasterećenje nastavnih planova a time bi se omogućilo i ostvarenje Opšteg zakona o univerzitetima u kome se sa fakulteta traži stru čnjak opšte« tipa. Postdiplomske studije ovako primljene, dobijaju izvanređan značaj,- ođnosno, ulaze u si-

stem školovanja. Usavršavanje, spedjalizacija i sprema nje naučnog i nastavnog kadra je svakaiko neophodna, zato uvođenje postdiplomskih studija zahteva da se iste temeljno prouče i u okviru redovnih studija i Opšteg zakona o univerzitetima. Posle diskusije, Savet se složio da se fakultetima uruči preporuka đa» priliikom đonošenja statuta fakulteta vode računa o postdiplom-, skim studijama. Zbog neđovoljnog broja prisutnih č!anova Savet nije donosio odluke. Na sednici je saopštena odluka Saveznog Izvršnog Veća da na Pravnom i Ekonomskom fakultetu neće biti kvalifikacionih ispita, prilikom upisa dduće školske godine. Pročitan je l zahtev Filozofskog fakulteta u коше se traže novčana sredstva (103 hiljađa dinara) za nove stipendiste (25) koje je koenisija primila.

D. Stevanović

Sa jednog časa na tehnici

VELIKI NAGRADNI KONKURS

Ако želite da provedete 7 dana u Parizu, da. potpuno besplatno letujete 15 da<na na Jadranu ili dobijete neku drugu nagrađu potrebno je da znate samo nekoliko sitnica iz oblasti filma, da malo i>oznajete istoriju i da koliko toliko pratite našu i stranu književnost. Jer, ako kupite sa m o tг i broja »Studenta« 1 odgovorite na» tri pitanja postajete jedan od sigumih kandidata za dobijanje nagrađe pošto ovaj konkurs nije konkurs sreće, ve& znanja. Donosimo vam tri pitanja. O njihovoj težini prosudite sami. Rezultati Konkursa , biće objavljeni već u broju od 15 maja. »Student« izlazi svakog petka ujutru na 10—12 strana. 3 broja »Stuđennta« po 10 din ćini svega 30 din. Jcž deset din. za poštarinu Čini svega 40 d'in. Za taj novac možete pored raanih nagrada biti stalno informisani o svim događajima na univerzitetu i o konkursu. Pitanja i kupon na strani 7.

Ekonomsko obrazovanje studenata

Na e tehničkim fakultetima pretstoji uvođenje predmeta za ekonomsko obrazovanje studenata. Pokazalo se kao potrebno da inženjer više poznaje ekonomsku problematiku i privredni sistem naše zemlje, nego što je to dosada bio slučaj. Iz tih razloga je i prihvaćena inicijativa sekcije univerzitetskih nastavnika ,te je u tom smislu nešto već urađeno, kako bi nastave novog predmeta počela sa sledećim semestrom. Dosađa je najviše urađeno na Rudarskom fakultetu i, izgleda, njihov program poslužiće kao prototip oslalim. Za taj fakultet je predviđeno, da se nastava vrši u toku dva semestra po dva ćasa nedeljno. Gradivo bi obuhvatalo tri oblasti: 1. Uvod u političku ekonomiju 2. Uvod u privredni sistem FNRJ i 3. Ekonomika u rudarstvu. Kako se smatra, prva dva poglavlja bi mogla da budu ista za sve fakultete, s tim da se treći odnosi na datu granu tehnike. Razume se, đa će se ovo primenjivati elastično, već prema raznim specifičnostima, Pitanje nastavnog kadra rešiće se honorarnim nastavnicima. Ovo zbog toga što te probleme, svakako, najbolje poznaju Ijudi koji se njima svakođnevno bave u privredi. Nastava iz predmeta ekonomskog obrazovanja može se održavati na ma kojoj od pet godina studija, već kada je opterećenje- najmanje. Postoji mišljenje da tb ne treba da bude na samom početku, pošto studenti još nedovoljno poznaju svoju buduću struku.

Како su u toku izrađe fakultetskih statuta, to će se status novog predmeta u njima, svakako, regulisati na odgovarajući način. Treba još istaći izvesnu neujednačenost u radu na uvođenju < novog predmeta. Tako, dok je na Rudarskom fakultetu već raspisan konkurs za nastavnika, na nekim skoro ništa nije urađeno, ili toliko da to ne uliva mnogo nade da će sve pripreme biti gotove do početka sledećeg semestra. Jasno je, da u takvim slučajevima treba biti ažurniji. Dolazeći na mesto sveg onog suvišnog i zastarelog što opterećuje programe tehničkih fakulteta, predmet ekonomskog obrazovanja biće od višestruke koristi mladim inženjerima, kada se za koju godinu nađu u proizvodnji.

M. Popović

ПИТАЊЕ ЧЛАНСТВА У СС ТРЕБА РЕШАВАТИ ПОЈЕДИНАЧНО

Савез студената Југославије од свог осниваша до данас, а нарочито за задње две године од скопског Кокгреса изра стао Је у снажну организациЈУ. која је развила низ новина у садржају, облидима и методу свог рада и створила могућност Још шире актнвизације наших студената. Удружења студената по факултети ма организујући разноврсну активнст на политичко идеолошком, културно забавном, спортском подручју, укључуЈући студенте v решавању наставних и школских проблема, усмеравјући своју активаост у решавању њихових економских и здравствених потреба, постала су основни и најорганизованији облик %гудентског удружења најјачи ослонац за сваког студента v његовим животним потребама у току студија. Данас Је скоро и немогуће замислити живот на Универзитету, прихватање но■их студената и њихово укљу

чивање у таЈ за њих нови живот, као и решавање њихових економских и школских проблема без удружења и њ?гове помоћи. Међутим и поред овакве афирмациЈе наших удружења у свим областима студентског живота, сви студенти нису учлањени у Савез студената. У тежњи за организовањем што шире и разноврсније активчо сти удружења су запоставила 6op6v за формално омасовљење своЈих редова и учлањење свих студената у Савез студената. * На нашем Универзитету учлањено Је у 24 удружења од 39.062 редовна студента свега 29.850 студената. Ван организа ииЈе налази се, дакле, 9.212 студената или 23,30/„. Овај проценат свакако није Једнак на свим факултетима, на већини факултета он износи наЈви ше до Ш/„. Али зато_ се на неким факултетима. као на Прав ном, пење и до 390/ e-1 Економ-

ском 38о/„, затим на Природном-атематичком 29%, Филозофском 29о / ft и др. Погрешно fn било изводити из овога закључак да су ови студенти ван активности Савеза ст ,г дената. Осим тога ови подаци и овакво стање било је у јануару месеиу о. г. Од тада је предузето низ меоа у irnn. v учлањења свих студената. Добар део њих и тада Је активно радио и био учлањен У разна стручна. техничка доу штва и друте студентоке организаииЈе. Они чак ггрисуству Jv састаниима Савеза студената и у разним његовим манифестациЈама. Формално су остали ван oprairnзациЈе греитком самих одбора чтоужења. Већина наших удру нсења ниlе поклонила довољно пажње организованом систеоаду на учлањењу у Савез студената. То Је више пгепуштено самим стулентима. А негде сву бригу о томе еоли ,сам благајник коЈи упи cv.ie и исписуЈе из списка. На факултетима друштвених наука постоЈе и извесни обЈективни налази. У првом реду одвоЈеност студената од фа (Наставак на вртани 9)

GODINA XIX BROJ 7 ' ‘v; 20-iv-i956 fINL ЗИ ll Sp Cena NEDELJM LIST BEOGRADSKIH STUDENATA dinara

GDE ĆEMO LETOVATI ? ■iitmiiiitiiiiiiiiiimtiiiimiiiiiiniiiiiiniiitiiimiiiiiiimiimiiiiiiiiimitiiiiiimmiiiihiiimriiiiiii.'miMiiiitiiiiiiiiiimiii.ii.«..