Студент

PRED GENERALNU SKUPŠTINU IFMSA U BEOGRADU

ŽIVOST MEDJU МЕDICINARIMA

® U ovoj godini uspostavljene ve*e sa studentima Italije, Egipta, Malte i Svajcarske Posleđnjih nekoliko gođina u međunarođflitn organizacijama stuđena<ta u svehi oseća se ројабапо interescvanje } veoma injenzivno iz’-ažena želja za §to §irom saradnjom na polltićkom, kultumom a naroćito stručno-pfaktičnom polju đelatnnosti. Ova se pojava vidno izražava i u radu Međunarodne organizadje stuđenata medicine, e posebno u interesovanju JUgOsliOVenskog odbora ove Organižadje za §to dublju saradrtju sa veli* kim brojem naćionalnih komiteta medicinskih udruženja u celOj Evropl. Samo u ovoj gođinj Jugoslovenski ođbor IFMSA usnostavio je kontakt sa komitetima Italije, Egipta. Mal f e. Svajcarske I drugih zemalja, koje su { ranije bile č'anice ove Organizacije; ali iz raeliSltih uzroka đo sađa nisu aktivno učestvovale u njernm rađu. Na polju razmene studenata, glavnom vidu sarad nje sa inostranim kOfnlteU- 1 ma. Jugoslovenski Ođbor IFMSA, đo sadti je \eoma mnogo učifilo. Velikom broiu nasih rfleđie : h9ra VI goШп omogučeno je đa posete Englesku, Zau. Nefnačku, Francueku, Sveđsku } sve nstale zemlje Zhpadne Бvrope fižužev l%olanđ}ju sa kojom i poređ najbolje želje

Odbor nije uspeo ua usipogtaVl kontakt), 1 đ& tamo provedu na praksi meseć Ш vi:e dana. Važno je naglasi-ti da su naši medickl rl U bobricania 5 klinikama, u Zemljama u kojlma sU bili, pokazall visoke stručne kva Utete. Sađa se proučava mo gućnost da sfe i naštavno osoblje zajeđno sa stuđentima upućuje па praku u ino stranstvo. U poslednje reme mnogo s© điskutuje o torfle đa li treba cilj prakse da bude iži.čavanje organižaćljc zđrav »tvene službe u visPko razvi jenim evropskim zerflljama. Naime, smatra se da zferfllie kao §to su Engleska, Svedska, Norveška i dr. svPjirn dugogodišnjifn iskustVom 1 tradicijama u organizovanju zđravstvene slUžbe mogu u mnogome đj pomognu r.ašim m l id'im strućnjacima da ka snije us-avrše sistem zđravštvene sluzbekođ nas. U ovom pitanju do sađ nlje još zaUžet deflnitivan stav. I pOred činjenica đa је zasnovana na bazi potpuflt ■* reciprocUeta. razmena stude nata, njihov srneštaj 5 uslo* vi za г-ad u пабој zemlji su veama poVpljnii. bvo. između cstalog ušlovljava Velik' prillv mladih mediclnfePa iž drugib zetnalja па prakSU kod nas. Zahvaljujućl brojnim uspe sima u fadiJ od svog csnivanja đo sadi ■ JugosloVfefl* ski'odbor-TFMSA danas uživa reflome je< iog od tifej- 1 aktivnijj.li,. ДотМеlа OVe me* đunarodrte org^nizaćijfe.

М. .Iffniačevif

FRANCUSKI STUDENTI ZAHTEVAJU

Plate za studiranje

Takvo rešenje već postoji na jedanaest »Grand Ecoles« Prema priznatim procenamria jednom francuskom studentu je godišnje potrebno 100 đo 150 hiljađa franaka za podmirenje oSnovrtih životnih polreba. Slab socijalrti saetav današnjih studenata u ovoj zemlji nesumnjivo ukazuje đa бак i kroz ovako proširen otvor (svođenjem živbtnih troškova na minimum) ne može da prođe većl broj onih koji potiču iz siromašnjih društvenih slojeva,

Sisfem stipenđirafija u Francns.koj je vflo ramovfstaft, sto ne znači đa žadovnljava 1 2аћ1 0,7 е кОје U tom sm'slU posta *lј6ји fttuđeritl. MinistatstVo ftafodne prosvete kao l neka đruga. dod.ljivala su na osnovu U* fc o?ha 1 mitefijalnog staflja kandidata stlpenđije koje su ti 1934 gođini doštizale mak smalrti iznoe od 180 hiljađa franakft. Pored OVlh t pOsloje i stipendije кОје daju škole, sreske Ш lokalfle vlasti. Iz poseb-.og foftđa posle rata- stipenđirar.i sU rfttni veterani. Budžetska etavka Ministarstva ftafodne prošvfete koja se odnošl Па študefttske ekodila je sa 1,3 milijftrđi u 1950 fta oko 3 тМјавМе u 1954 g. Ovake naglo povećanja 1e dollo kao rezultat ogfofftnog pfitiška iz redova studenats. ZahvaIjujući naporima Nacionalne

unije stuđenata (UNEF) broj stipendista jfe u isto vreme skočio sa 3.422 na 28 hiljada. Od ukupncg broja studenata 189f> зи stipendisti. Poznat Je još od рге nekoliko godina zahtev jeđnog dela francuskih stuđe*ncta da se njihovo tzđržavanje rešl putem plata obra*ćunatih na nlvo minimalnih životnih troškovn. TakvO rešenje već posto J ‘ rta jetPftaest »Grand Ecoles«. ćiji će studenti stupltl u državnu službu. Suma koja sfe troši U ove svrhe Irnosi окб 17 miliona franaka. Sistem beskaimotnih pozaj mica je prllićno pobularan. CoVek koji kao stuđent U2me dug iz ovog fOflda, ffiOra da ga u roku od nekoИко gođnna pfl điplcmifanju isplatiti. U 1954 gođiftl feu sv? ffiolbe zfl pOzf. ’mice biIfe zadovoljenfe. Zr.aćajan je, medutiffi, pro

grain posredne pomoći. On se &astoji ođ buđžetških subvencijo koje зе đođeljujU n r »cionalnirn i oblasnim komil *ima or<mnizacija za sta ranje o studentima. Tim putem se na orimer dotiraju stndentski restorani. Vrši socijalnn osigtiranje itd. oj oko 5 milijardi pređviđenih u budžetU Ministar stva prosvete za 1934 gođii ц ka>r pomoć studerttima tri su đolaz з u stavku stipendije. je-‘, -na restorans medicinsku 1 socijrlnu Mufbu. 195 miliena za s’udentske sradove izvcsn' fon đove oko 700 na proefam đoorlnnsa socijplnoe o*ieura nja, 82 na požajmice, a ok 100 тШопа na tekuće troškove organiž'-'Clja 1 komiteta za brigu o &tuđcr.tima. STUDENTSK KRESTORANE U FRANCUSKOJ DOTIRA pRZAVA

RAZMENA KONTAKT STIPENDIJA IZMEĐU SS BEOGRADSKOG UNIVERZITETA 1 STUDENTSKE ORGANIZACIJE BONA

Nedavno sn završcni fi o razmeni kontakt stipenđija izmeđn оте dve organitacije. U avgustu ove godine tri studenta Bonskog dniverziteta đodiće n Jugosiaviju, dok če istovffemeno ttojlca beogradskih studcnata bornvlti n Bortu. Bazmena se vtši п Oilju izudrtVnnja rtemačkog. odnosno srpskohtvatskog .jezlka. Kako saznajenio п tokn sn 1 flrp-OTrtfi irmertn isfih oritrtrtitaci.ia za rnzmenn err"rta od по desOt Stodettnta koja hi se tako đe obavila u tokn ietnjih шгseci. *tVA AKTIVNOST PRF.U O, tVABAN,TK МКОГХ4т?ПТI!ЧОО STUUrNtRKOO rirVTKA U DIIBROVNIKU Univerzitetski odhor SS uputio je nozive studentsfcim off>'nnizari.i' > ma Padove, Brtnn, Unn«fn. Znnadnopr Berlioa. Tttrtisa. Stokhnlma i Orenobla da poSnljn svoje nretstavnike na semlnar k4ji or&at»Otf«r* ГгтЧг«!ni odbor SSJ n Mednn'—'rt-nm Strtđentskom certfrn n Dnbrovfdkfi. Nn semtnprn fa ie п Vtemertu od 2 do 17 jtilr« diskutoe vati o nrnbiemirna međnnarodne stfldentske Sarađnjfl. STTOUK PRVK Pm.TAVK 7Л SftMtNAB O KOEOŽISfftNĆfJI 7л seminor „О afctivnoj m«rnoj koegzištene! ji drtova'* koji n vremeon od 28 VII do 10 VTH tt Drthrovflikn orsronir.njrt UftSS i Nee'rtnoir'i komttet JueroslOve"skrtg sfnđentško.Sr Save-a *a tfN dh sodn S" se nrl.fo.vill *-t u . dentl iz Nemafke. Ansfrijp. Itoiiifl. Uranetlske, ftVeđskel IlOlafltllje, NAfti t»p<pmf|*tiAVNfPf NA KONGRESU STI’DUNATA ŠOUIJAUTSTA AUStftfjft U Bel'ti ве Ođ Sd аргПа 2 mala crJrtrtva neeior.nln 1 ! konirres Saveza stn-'eneta вое!«'»Чstn Art'trHe га kotne Л* nrisns'vovati i jedan pretstavnik SŠJ, HOR ~B»»ANKA wns*fANOVIСЛ“ U ITAUJT U tnku tnala ođlrttt n Itnlijti n« netnaes.tod-evrtn turnejn hor ..KUD-a*' befl"’rf4t«lfih vftirtMtata „Bfanko Kr«m""ovif 1 “. O’-ftj hor «e afirmisao pred itrtKjprtskom poblihrtm. ba Se tijettov novl oastnp nfekuje sa interesoVanjeni. UZ POSETU NORVEŠKOG MINISTRA G. LANGEA NAŠOJ ZEMLJI

Hladna zemlja-topla srca

Pre 14 godina nekollko hiljada, većinom nripuđnika Narodftooslobodilaćkog pokreta u Jugoelavlji, ft nekofiko grupa, oeportovano je u Norvešku. Frvl transport eatvorenika la ЈВвепОуеа. Banjice, Niša, šapca, Sincderevske Palanke i Sajmišla I* Beć'jrada otišao je ea bcogradidte stanice 24 aprila Ш2 godifte. Posle toga. ođlazilo su grupa za gnipom preko Austrije i Nemaćke u ovu severnu zemlju. Prvl logofi pocell sli se Stverati Па pustim tetenimft daleke Lapoflije u bljzihi finske grariiee. Tokom 1942 1 1943 šlrom severne i srednje Ncrveške U Karasjoku, Korgehu. Osenu, Potusu. Polarnom Krilgu u bllžlfll požfiatog , Polarnog kamena". eatim u StenvikU, EstrotU 1 drugim mahjim mestlma posejan) sU logorl 1 gfoboil jugoslcvenskih Iriternlfaca. 17 tokU dve gddthe stalno su pHstižall ndvl Iflterfiirci iz Jugoslavlje. Nemci sri 1ћ веИИ u grupiCe i fortriirftll fiove ifigore. Mnogi nisu ni stigli đo lc'gora već su Usput übij&nl. Internircl su bill l&crpl jenl Joi, it jugosiovenskim zatvorlma. a pnt do Norveške nn njima jo ostavio teške poeledice. Nemci šu nastojall da u njima ufiiiti sve Sto je ijudsko. Oduzell su 1ш sve isprave, zabrarilll prozivanje po imenima, oznaćill Ih pt» broJevima 1 tretlrali kao robove. Sve do kraja 1943 godlne internlrći nlsu bili registrovani kod Crvenog krsta. * • • Po đolasku u logore nastall su dani terora, maltretiranja l teŠkc-g rada u kariicfiolDmima. na izgradnjl bunkera, Seleßnićkih pruga Г ražnih vojnih utvrđenja. Internlrci u logoru Botn neđaleko od varoiiće Rognaft poćeli su da grade jeđan deo nama iz fllma poznatog „Krv’avog puta“ Roglian—Botn—Bc*de. Ovde su interhirti masoVno str&dail. Za sedam meseci od nlih 500 oko 300 je übijeno I zatrpano u „Masovnu grobnicu" nedaleko t*d logora. Na torrie mestu pćđignut je posle rata uz pomoć Norveiana spometilk i uređeno cenlfalrio groblje. Našl Internlrci u t»vim logoHmft bili stl stfahovltb MUĆeni i masovno übjjanl raznim sredstvlirtft. Nftjteße štftflje bllO Jfe dok su SS*ovci držftli stražu. Interhirce su Oetavljall gole rta Snegu pod temperaturom od »—35 stepefli, Übijali ih nft šeĆi dfVft, mltraljirftli sa ičgorske kupole. jedan Ofl hajzveršklllh fiaćlfla übl. janja bio je pcnfloćU takozvanlh „geflftfalšklh Iftfftpasa*. Ove oznake dobljali su onl koje je trebalo übltl na poelu prert oćima svih interniracft. Dnevno je bilo po fiekoiiko takvih slućajeva.

Stotine Jugoslovena Izgrubilo Je živote pođ najnečovečnijim USioVima. • • ♦ Malo Je tAj nafOđ fta dalekom severu Evrope znao o nepoinatim dpšljacima. lako ckupirani. Norvežani su se übrzo povež6ll i sprijatoljili sa rtaiim internircima. NorVeški rađnicl koji su kao struftnjacl radili sa rtašima na raznim objektima postali ŠU prva veza sa norveSkim stanovništvom. Übrzo počinju da stižu и lotore ražfle poSlljke lekova, hrafle, fldeče, ilegalnog materijaia, Sfampe i drugih pftreba, Hrabro držanje interniraca izazvalo je kod Norvežana duboke simpatije prema tlm Ijudima, i onl su bili spremni da ih u svemu pomognu. Sfvorena 1e čitava nezvanična orgaizacija za tortioc i,logorasima“. rojedinfci su uz pomoč Norvcžana pc4ieli đa eže Iž logora! Nekl su ee tzvesno vreme krlll po kučama i kolibahift, a zafirti snabđeverti potrebnim materijalima uz pomoč vc»đića. prelazili u slobbđnu gveđsku. • • « U ratu stvarano prliatellstvo između đva narođa dobilo je i svoj epilog posle nemačke okrtpačije, Rukovodstvo Antlfašistlčkog pokreta u lognrlma u kome su se, poređ ostalih naiazill 1 studenli Beogradskog univerzlteta Gvozđen Јоvančičevič. Spasojp Petrušič i drugi, u zajednld sa norveškim pretstavrticima održalo je šastanak u prostorijatna studentskog druStva u gradu Trttnhejmu. Tom prilikom rešeno je da se osmije norveško-jugoelovensko društvo kao nepolitička organizacija koj- 1 će raditi na đaljem učvrščlvanju 1 produbljlvanju u ratu etvorenlh priiateljskih vezft između dva nftroda. Posle toga, a рге ođlaska blvSlh interniraca u ovo druStvo priredilo je Пl* koncerata, priređbl i mitinga. Na Jednom takc-om skupu učMtVovalo je oko 10.000 Ijudi. Prema prisanju listova „Агевв Avi Sen", ~Ny-Tld“ 1 dnlglh, Norvežani su bill oduševljenl Jugoslcnrenlma. Pređ odlazak u domovlnu, Jugoslovenl su prlredlll muzičko veče U bioskopu „Cenlral" u Tronhftjmu. EVOcirajuči uspomene na pale Irtve, gradonačelnik Skajene tom pfllikom J e rekao: ,Sa tugom i ranjena erca eečamo *6 hlljađa jUgoslovenskih stuđertate koji »u paii ed hacistlčke fuke gore na Severu. Junačka bOrba toga naroda učvrstlla je U nftma veru da kroz žrtve vodi put u slbbodu 1 pobedu." V. M,

12 ŽIVOTA STUDENATA KINE DUH LJUDSKE SNAGE

A Oko 60 miliona đaka ti sVittl klaeskim Skolama A Diplomskl rađ na universltetu obavezno iz aktuelne problematlke U trenutkti kada izvesnl Li Mln Hao, koji se Upisao na jednu ođ 188 visokoškolsklh ustanova, slđe s voza, koji ga je doneo iz neke proVlncije prOstrane Kine, đočekuju ga člariovi iz Prihvatftog komiteta škole i stuđenti, njegovi od tog momenta najbliži drugovi i Sarađftici. Orii mu ne čestitaju samo dolazak u novu SfediftUj več i nastoje đa učine sve što će mu üblažltl nostalgiju za dalekim zavičajem 1 pomoćl da se Sto рге prlhvati knjige. I kasnije u toku studija on se nikada neće osećati usamljen, Za ono

štoseobiČno haživa kćlektiv nim duhom, u ovoj bi sredini trebalo potražltl neku tačniju reč.,Jer taj »duh« je ovđe nešto što je skoro opipljivo, materijalno, a ipak i produhovljeno humano, Kada je stuđentkinja Kao Sing Hua, iz Ižvesnlh razloga otsustvov6la iž škole đva meseca, »kolektivftl duh« je radio za nju. Sve potrebne beleške s pređavanja i vežbi, čekale su je- na stolu kađa se vratiia ,a uz to još 1 spremnost njenlh drugOVa I dfUgafica đa jbj naizmenlčno pomažu u saVladavapju pređenog građiva, Kažu đa je to tlpičan pririfier. Osećanje koje prožima kineske stuđente 1 koji ih .V pućuje na tesnu povezanost, jeste svakako •*- овебаПје ođgovornosti i đuga pfema svojoj zemlji, Kroz prizmu opštih napora koje čirie Kinezj da unaprede i ojačaju zemljU, da ražviju sodjalističke odnose, tfeba posmatrati i sve ono što se događa i šlo se razvija medu študentifna, Svaki Čovek je u toj pOlUrnlli.iarđiškoi žčfni.li đanas đragoceniji negO Ikad. PogOtovu ako je to študent sutrašnji agrčhom, inženjer ... Zato še i ne sme đožvoliti đa ndco ižOstarte, pođbad; ♦ * ♦ •Ako bl §e htela fortnulisati parola koja bt naibolje ižraža vnla,- težnje studentske omlndirtG u Kini, mdglo bi se ТесР »Biti korfstan zajeđniči«. Ue samp da $e to Išpo« Ijava kroz njihovu đruštvenu đelatnost, Već je totne , podfeđen i Sištem višokog školstva. On je U MjvGćOj meri povezan sa prakSOfn. Dok u prve dve godine studija preovladuje teofetska nastava, u zaVfšne tri upravo je obratno. Ne samo da su studenti obaveznl da određeno vreme provedu o državnom trošku na praktiiinom rađu u fabrid, ruđniku ili na poljoprlvređnom đo* bru, već i u školskim laboratorijama I na ogleđnim đobrima rađe prvertstveno analize koje se mogu i pfaktičnO kofistiti. Umestč pređavanja, nastavnik čGStO && studentima đtskutuje o koftkretnim projektima ta melioraciju polja, eksploataciju ruđnog blaga itd. Diplomirati se možG tek nakoft napravljenih pšt dd deiet

projekata i napisane teze iz aktuelne problematike. Teza ee mora odbraniti pred komisijom sastavljenom od pro fesora i. ođgovarajućih stručhjaka iz prakse. ♦ ♦ * Narođna vlast u NR Kini čini žaista ogromne napore fta razVijarlju 1 ustaljivanju školskog sistema. Da bi se makar delimično mogli shva titi svi probtemi koje pri tome treba rešavati, fteka pdSluži ovo nekotlko podataka (za indeks je Uzet najvećl broj pre oslobođenja): u jesen 1954 gođine bilo je

etudćnata 257.731 ili 166%, srednjoškolaca 4,245.684, ili 226%, a đaka u onsovnim školama 51,217.668 ili 216%. Ogrorflan pfiliv u škole posle oslobođenja je praćen l određenom socijalnom politikom. Raznim merama đržava nastoji da omogući i ško lovanje i deci iz porodica koje pri ranijim uslovima nisu mogle podnositi taj »luksuz«. Tako je danas na univerzitetima oko 30% studenata poreklom 'iz rađnićkih i seljaćkih porodica, dok јб U srednjim školama, taj procenat đuplo veći. Razlog ovolikoj razlici u socijalnom sastavu Srednjih 1 viših škola, treba tražiti i u okolnosti da generacije koje su posle Oslobođenja pošle u školu, tek sad pocinju đa pristižu na Univerzitete. Stoga treba očekivati i dalje poboljšanje socijalnog sastava Stuđentške omlađine u korist onih koji potiću iz radniĆkih i seljačkih porodica.

M. Prclić

KRAJEM APRILA U KLUBU ZA UN

DVA ZASEDANJA

А Oeneralna skupština kluba A Proces pređ međunarodnim sudom pravđe Krajetn apriia ove gođine, zaaedaće Generalna skupŠMna Kluba za ujedlnjene nacl.le Beogtadfekoß Univerziteta na PtaVftom fakuttelu. NS đnSvnom redu djugog zasedanja Generalne stiupštine t rekao nam je u ražgćVoru pfetsednik Kluba đrug MfltiĆ, blće dve taćke, pored iivestaja Generainog eekretara koli obuhvata rašvoi svetflk§ šituflćlje. opšte sađašnje stan.te u ОХЖ, pltaftjfl fetliđent-' skp* Kluba za UN. Prva taćkfl biće posvećena pitanjima екл->hdmškog ražvltkfl nerflzvljeftlh tetftfllja. ’ Mflf&rljflte : prlpferha eekctja KUN*a prt ®konomskom fakultetu. Oruga tflćka pteđvida načetnu l dfSkušlju o ракш 'ptavim& ćftvekfl. wry Strućni rad u Klubu se spfoVbdi u okVini ptiprćma po sekćljamfl prema problemlma kojl ćfe se diskutovatl na Genferalnoj skupštinl. Škotč u istd vteme kada zflSfedfl Generalfta skupštlrtfl Sekctlfl MeđUnarodnog sUda pravde Kluba za Ujedlnjene nacije, littaće jedan Iskoninruisaht ргбces pteđ Međunarođnim suđom pravde. Predmet rasprave Će biti tužba jedne đržave povođom donošenja zakona o obalriom fnoru od stržne I’NKJ 1948 godine. DržaVfl kdja je pođnfela tužbu smatra da je Jugoslaviia donošenjem tog zakona, ođređujući SlriftU teritorijalftOg Jttora od Sest nautićklft fftilja u ptavcu otvorenog шога 1 pdređivanjem unutrflšrtjift morskift vodfl prlmenom »teoHje flrftipfeiaga*. povrfedila naćela međunatođnog prava 1 stečena prava te 1 đruglh đržavfl. Država traži 1 nflknađu Stete zfl navodfto zflplfenjfefte brođiće. TuŽbu Јв pripreffttla jedna grupa studenata, Druga grupa priptemtia je odgovdt, treća presuđu. Gfupe su pre nego što SU prfeSle na prlpremu matfe-

fljala za suđenje imale nekollkd konsultaclja sn stručnjacima za pomotffto 1 uop Ste međunarođno pravo. Stuđenjl ove sekclje su se sluilll našom 1 stranorrt liter&turom, prodrll u problem 1 pokušall đa daju naučno-pravnu argumentaciju svojih stavova< 611.1 ove manifestaclje Је đa se stuđentl upoznaju sa proceOurom rada i suđenjem. Međunarodnog suda pravđe, kao 1 da Sfe Jeđan dellkatan problert međunarodnog prava što jte mogućno detaljnlje i ozbiljnije ptođiskutuje. Priprerne su traJale dUže vreme i blle sU slstematske. Kođ Studenata vlađa vellko interesovanje za ovaj pretstojećl proces. M. Š. V. -V ..... . KAORADA NA KOKKITRStI KLiUBA ZA l’N ИОКДЛЛК н :,' Г ZENEVI . Miodrag PavlićcviĆ dipiomiraб| student prava boravio je od 1 đo 14 aprila u Zenevi gđe je nCestvovao na jednom seiitinaru Ekonomsko-snrijalnog saveta UN. Istovremetio mu je biio omognoeno i da prisustvnje seđnicania Evronske ekonomske komisije koja Је п to vreme zasedavala u ženevl. Droga Pavlieeviea je п Ženevu poslao jutrosiovenski stndentski SaVe* *a 17N poSto je ilohio ргvn nagradu ne proilogodUiujem konknrsn beogradskog KUN-a za najbolji rađ iz obiasti delatnosti UJćđinjAnih Naclja. KONKURS JUGOSUOVENSKOG STUDENTSKOG SAVEZA ZA UN ZA STIPENDIJU UNESCO a Saznajcmo da će Nacionalnl Komitet Jngoslovenskog stndent skog Saveza za IJN »skoro гаspisati konknrs za dva nčesnikft na međnnarodnoj stndentskoj konferenciji kojn п Eondonn od 9 do 18 jula organizuju UNESCO I IŠMtIN. Na konfefencijl će ке diakutovati o *bliženjn omledrte kroz proučavanjo Ujedinjenih nacija.

* SfUDENTSKI S¥ET *