Студент

DESET GODINA OD OSNIVANJA RUDARSKOG I GEOLOŠKOG FAKULTETA

Pojačana aktivnost organizacija SS

Ovih đana će studenti Ruđarskog i Geološkog fakulteta obućeni u evoje tradicionalno svečano ruho, proelaviti desetogodišnjicu postojanja svog fakulteta. Da bi se zadovoljile potrebe naše privrede којој Je svakim danom bilo potrebno sve više dožlo se na ideju đa se TVS proširi kako bi primio Većl broj mladih Ijudi i osposobili ih za aktivnu proizvodnju. Tako je 1945 god. osnov n ruđarski i geološki otsek na TVS. Godine 1950 diplomirala je prva grupa studenata. Koliko je to bilo značajno i potrebno za našu privredu, najbolje ćemo videti iz reči điru-ga TLta na prijemu u čast prvih rudarskih inženjera: Tom pnilikom drug Tito je rekao: »Ja se radujem što danas irnam prilike da vidim vas prve naše inženjere, rudare I geologe, јег, iako je vaša grupa sada mala, a naše potrebe velike, vaše ekipa liči na one naše prve partizanske odrede. Mi na vas gledamo s Ijubavlju i nastojaćemo da vam u vašem radu pomognemo koliko je više moguće. Znajte, drugovi i drugarice da vi polazite sade na bojište za izgradnju socijalizrna u našoj zemlji, a ta borba. u kojol ćete i vi vršiiti jedno veliko delo, nije ništa manja od naše narodnooslobodilačke borbe«. Dosada je na Rudarskom ! Geološkom fakultetu diplomiralo 331 student sa prosečnom ocenom na điplomskom 9,1. To nije veliki broj, ali je značajan kada se zna za oskudicu u stručnjacima takve vrste. Rudari se ne izgrađuju samo kao stručnjaci, oni se izgrađuju i kao društveni гаdnici. O tome nam sveđoče i rezultati njihovog rada u va .školskoj delatnosti. Uz ovu desetogodišnjic”. Odbor SS organizuje nedeIju pojačanje aktivnosti udruženja. Biće otvorena Izložba deset godina rada Ruđarskog i Geološkog fakulteta, ofganizovaće se izleti u rudnike 1 sportska tak-

mičenja po rudnicima. Zatim niz predavanja stručnih 1 popularnih, filmovi, prired be itd. Na kraju će biti svečana akademija gde će učestvovati veliki broj prvih diplomiranih studenata koji će ožiivetl uspomene sa svojih studija, a u diskusi-

jama koje će se voditi, preneti svoje iskustvo na mlađe drugove na svečanoj akademiji biče kojoj će prisustvovati veliki broj rudarskih stručnjaka govoriće drug Svetozar Vukmanović Tempo. Đ. R.

SOBA ZA CITANJE U DRUSTVTetOM KLUBU

ИЗВОД ИЗ ЗАКОНА 0 УНИВЕРЗИТЕТИМА HPС

1. Стицање својства студената. Члан 61 Студентом универзитета по* стаје се уписом на један од фатсултета. Грађани Федеративне Народне Реоублике Југославије и страни држављани, који су завршили потпуну средн»у шко лу општег образоаања. имају право да се под једнаким условима упишу на факултет. Грађани који су завршили средњу стручну школу или учителижу школу, имају право да се упишу на одговарајуће факлтете сагласно посебним прописима. Не може се уписати на факултет лице коЈе Је осуђено на казну строгог затвора или на казну ззтвора дужу од 6 месеци док та казна траЈе, као и лице коЈе Је пресудом дисци плинског суда за студенте искључено са универзитета односно факултета, док та казна тра Је. Лице осуђено на казну ограничења грађанских права може се уписати на факултет док та казна траЈе само по од луци факултетског савета. I Члан 62 Нострификација и еквиваленција школских докумената стечених у иностранству врши се по посебним прописима.

Члан 63 Упис студената на факултете врши се на почетку школске године. Члан 64 Студенти факултета су редовни и ванредни. Ванредни студенти mot v постојати на факултетима на ко Јима то дозвол»ава начин извођења наставе. Статутом факултета одређуЈе се да ли на факултету могу постоЈати ванредни студенти. Члан 65 У току студија студент може rrpehn на ДРУШ факултет. При прелазу факултетска управа признаће студенту семестрв уписане и испите положене на факултету са коЈег студент прелази ако Је наставни план за положене предмете на факултету са кота прелазн истоветан са наставним планом за те предмете на фана коЈи студент прелази. Ако постоЈи разлика у наставним плановима, факултетска управа оллучиће које he семестре и положене испите и под каквим условима npti знати студенту. 2. Права и дужносг студента Члан 66 Студенти имаЈу право и дужност да сагласно одредбама отатута факултета пооећуЈу

предаван.а, вежбе, семинаре и друге облике наставе, као и ца полажу испите. Студенти су дужни да се гтридржаавју универзитетских и факултетских прописа и дз чувају углед студента и универзитета. Члан 63 Студенти имају право на здравствену и социјалну заштиту и друта' права и повластице сагласно посебним прописима. СтипендиЈе и други облиии матери Јалног помагања студената уређуЈу се посебним прописима. Члан 69 Студенти имаЈу право да уneCTßyiv v nan v оогана управЈмња на Универзитету и факултету сагласно одредбама овог закона. Студенти учествуЈу у управљању установама коЈе се баве здравственим. социЈалним и материЈалним питањима студената. Члан 70 Ванредни студенти имаЈу иста права и дужности као и редовни. • Статутом факултета одређуЈу се олакшипе које уживаЈу ванредни студенти у потледу обавеза, посећивања предавања, рала на вежбама и у семмнарима и других обавеза. Ванредни студенти не могу уживати олакшице v потледу полагања иопита и израде про писаних радова.

Члан 71» Студент који у току редовне наставе на четвртом полаган>у испита из истог предмета (чл. 43 ов. закона) не постлгне прелазну оцену, губи свв повластице везане за своЈство студента. Исто тако, ie повластице везане за своЈство студента rvби и студент коЈи не положи испите из свих обавезних предмета на универзитету у року од године дана по истеку хтрописаног послелњег семестра редовне наставе. Одредба претходног става не ђе се примењивати на студента коЈи Је био спречен у полагању испита тешком болешhy дужег тра Јања. Студенти означени у члановима 1 и 2 овог члана, задржавају право да, сагласно одредбама овог закоиа и одредбама статута факултета похађају наставу и полажу испите. Студент који у току редовне иаставе Је имао у полагању испита прекид дуж и од три годиие. дужан Је да понов упише последња два семестра. Статутом факултета могу се за те студенте предвидета и друте обавезе, као услов за полагање преосталих испита. 3. Прсстанак својства студента Члан 72 СвоЈство студената престаЈе: 1) Дипломирашем;

2) Исписом са факултета; 3> Осудом на казну строгог затвора или казну затвора дужу од 6 мес<ци; 4) Осудом дисциплинског суда за студенте на казну искључења са факултета или са универзитета. Факултетски Савез може одлучити да студент коЈи Је осуђен на казну ограничења грађанских права, изгуби своЈство студента. Лице коме Је своЈство студената престало по основу из тачке 3) и 4> става првог и по основу из става 2) овог члана, може се по истеку судске односно дисциплинске казне уписати на факултет под општим условима одређеним овим законом. При поновном упису оваквог лица, сходно ђе се применити одредба става 2 чл. 65 и члана 71 овог закона. Члан 73 СвоЈство губи студент коЈи не положи у року од две године, дужан Је да поиово утти иопите из свих предмета пред пиђене наставнгии) планом факултета за прву годину студија, Лице коЈе Је изгубило своЈство студената по основу ич претходног става, не може се поново уписати на исти> факултет. Одредба става l овог члана неђе се примењивати на студента коЈи Је био спречен у полагашу испита тешком болешћу дужег тра Јања. 4. Дисциплинске одговорности студената Члан 74 Зо повреду универзитетских и факултетских прописа и угледа студената, студенти од-

говараЈу дисциплински по проц писима коЈе доноси уииверзж тетски савет. Поступак по дисциплинским прекршаЈима заснива се на начелима кривичног поступка. Члан 75 Студенту може бити изречена дисциплинска казна и* скључења са факултета од 1 до 5 година у случају кад изврши повреду дисциплине у тако тешком облику који показује друштвену или морад,ну неподобност истога за рад на факултету. У Иарочито тешким случајевима може се студенту иарећи дисциплинска казна искључен.а са универзитета од Једне до пет година. Члан 76 Дисциплинске казне из члана 75 закона, могу се изрицати само од надлежног дисциплинског суда. По протеку године дана од дана извршења прекршаЈа не може се покренути дисциплински поступак, а по протеку две године не могу се изрећи казне за дисциплински прекршај. Члан 77 Универзитетски савет може по молби кажњеног студента или по сво Јој инициЈативи, а по поретходном прибављеном мишљењу првостепеног дисциплинског суда изречену дисциплинску казну из члана 75 овог закона о прости или тежу дисциплинску казну замени блажом дисциплинском казном.

ДВА СТАТУТА HA ШУMAPCKOM ФАКУЛТЕТУ

Како кажу у Удружењу студената шумарства, питан»а у дискусији о статуту, била су усклађена и нацрт статута био је задошхљавајући. Баријере су рокиране у прве годатне сту дија, пошто је боље тада студенте задожавати, него у четвртој години. тј. баРијера је била у петом и седмом семестру, е сада јо у трећем и петом. Досада школовање је трајало десет семестара, то Је хтрема томе и статут грађен. Али тада долази републички закон о Универзитету који школовање на Шумарском факултету своди на осам семестара. То доводи до несугласица и дискуоије. Већг/иа професора су за петотодашње • школовање, пошто се традиво оба бивша смера техничкот и биолошког свело на неких 28 предмета и још увек као такво остало обимно. Рада тога, за савлађивање истога. не би било доста како то они тумаче, осам семестара, јер тада, студенти не би добили потребно зна ње, нити бг| овакав програм

ма колкко, се он скратио могли савладати. Због TOi’a. комисија која ради на статуту при факултету, сада ствара и нови статут, за четворогодишње школовање и исти he поднети на увид, заједно са већ готовим статутам за петогодишње школовање, универзи тетским форумима. Потенцираће се углавном статут петогодишњег школовања и тиме вероватно изменити онај део републичтсог зак<>на о Универзитету у коме се суггротно одређује. Удружење струдената шу марства као и већина студената, су на становишту да се прихвати четверогодишње школовање уз то ла се материјал специјализације студената издвоји за постдипломске студије. Тиме €и се, по њиховом мишљењу, уз мало скраћивање неких предмета мотла савладати сва матсрија за осам семестара без утицаја на стручност инжењ,ера шумарства. Л. М.

Амак на књиге

Факултети имају семинаре и семинари имају библиотеке, а ове библиотекара (мало је библиотека са два библиотекара), књиге и један велики проблем: како сачувати те књиге од гитеточина? Haiue семинарске библиотеке имају и друге своје велике проблеме, просторије су њихов проблем, загито су њени библиотекари увргићени у другу класу, кад су „девојке за све“, а њихове колеге из Градске и Универзитетске библиотеке у прЏ.у, иако су само „административни службении,и и : кажем, имају наше библиотеке семинарске и друге своје проблеме. Па ипак. сигурно да је најнормалније кад се сложимо да књиге чине библиотеку, и када се јави проблем како сачуватц те књиге, онда прво треба о њему писати и SOS велики црвени SOS пустити у јавност, кад је већ дотле дошло. У семинарској библиотеза југословенску књижевност, девојка у цриом мантилу је изда\зала књиге, заводила у жуте картоне и узимала иидекс или личне карте. Из ове библиотекв није дозвољено књиге износити, na ипак се десило да је једна јуче узета данас враћена, и непоштоеалац правила отићи ће до професора на „рапорт“. Међутим, није то толико опасно за књигу. Опасно је кад се из ње ишчупа n редговор, или библиографија, или чланак. А то је општа појава. „Књиге су у рафовима, каже библиотекарка, пуни су рафови књига, вредних књига у собама асистената, и кад студенти дођу у те собе, због семинарског рада или другог нечег, деси се да понека књига нестане". „А катедра }е на свом последгвем састанку одлучила, каже де>зојка у црном мантилу, да из својих фондова обезбеди посебну позајмну библиотеку са најпотребнијим књигама за семинарске радове и за дипломски, које ће студенти носити својим кућама". Требало би то подржати и поздравити, осећам, алњ после свега што су ми испричали и показали... У француском семинару сам чуо за предност њихових студената, коју је у односу на друге семинаре обезбедила њихова библиотека. Студенти француског језика могу да добију no ниској цени потребну лектиру и „Историју фран

цуске књижевности", књиге које су сасвим довољне, како кажу, да би се изашло на дипломски. Ценате збирчице не n релази 3.000 динара. То је утврђено Vгбвором, koju библиотека има са једном француском књижаром, према коме добавља књиге no приступачној цени. Као што се види, библиотека се труди да обвзбеди текстове својим студентима, али и међу тим студентима има неодговорних, који се штеточински односе према књигама. Њих је овде мало, али их има. Кад сам рекао библиотекарки семинара југословенпсих језика да је атмосфера у читаоници радна, и _ упитао је лџ увек тако, она ми је показало врата иза својих леђа: „Знате, тамо је кабинет једног лрофесора". „А штеточине?" питао сам. „Подвлаче, био је одговор, најважније партије из књига цепају, нарочитоод-

носе листове па којима пмше о слову јат“. У семинару ' за историју уметности нису ми много причали. Тамо су ми показали „Реноара“, ју купљену књигу за 4000 динара, која је три пута отишла у читаоницу м вратила се без две репродукције. Показали су ми старије скупоцене књиге у којима је сваКи лист одвојен. Овде не под'злаче редове. Текстови су већином на страном језику. Овде односе слике, чупају ихзаједно са листовима или их жилетом секу. На археологији су отворено рекли да не постоји

ближи контакт студепата са књигама у библиотеци, Д а су једном покушали да га створе) студенти су ушли међу полице са књигама), а књиге су почелв да нестају. Скупоцене књиге су поиово постале недоступпе, А у енглеском семинару потурили су ми пред очи један индекс. Сту денткиња је изгубила индекс, неко га је нашао и подигао на њега књигу из семинарске библиотеке. Саć)a је студенткињп захвална што су јој индекс пронашли, али књига коју је „поштени" налазач изнео, сигурно више никад неНе поново да се врати у полицу бмблмогеке. Како заштитити књиге од штеточина? У некимсеминарима су предузете мере. Књиге се не могу изнети из библиотеке, у педагошком, например, студент који оштети књигу мора да је укоричи, али, како кажу, све то није довољно. Због тога, је питање ка-

ко заштити књигу врло актуелно данас у пашим семинарским библиотекама. О њему на састанцима библиотекара расправљају. Међутим, књиге поновонестају, или предговори из њих нестају, или слике из њих нестају. А скупе су књиге. И од њих су неке врло ретке, па штета више не може да се надокнади. Како сачувати научне књиге? Можда би требало то да буде тема м наших састанака Савеза студената, а не само интерних библиотекарских разговора, t

Бане ЈОВАНОВИЋ i

iiniverzitetska lironika ■ - ' *

НАЛИ Ч J А