Студент

(Настввак са првв страие) i култета. Пошто Иаствва нијв о&авезна, студатг отх факултета су у неликом броју запослени или Јели Оставио ие долазе на факултет. Но оии студенти који су ван Веотрада, код CBode куће, активио Vчест&уЈе у раду својик завичајних удружења. Али ииак све то не може оправдати слаб рад ових факултетеких одбора са оним бројем студената кОји долазе редовно или ЧеНхћв на факултет. С друге странв, нека уДружења v циљу учвршћења Оога иизацИје пооштрила су критеријум приликоЈи пријема, нека су чак за то одредила И рОкове, а негде због непЛаћања чланарине и недолажеЊа на састанке искључен је или Једноставно избриса« из списка Савеза студената Један броЈ студената. Ово свакако није ни политичка, ни правиЛна ме ра. Административно брисање Је највећа штета. Она да je су irporne резултате. Неплаћање чланарине, недоллжење на састаике и сл. заиста Је КаЖњиво по нашем статуту. Али некада и за то почггоЈе оправдани разлози. То Je заиста проблем у неким удружењима, али таЈ проблем и rnrraње чланства у вези са њкм треба решавати појединачно. То је индивидуални проблем њега треба решавати у раду и разговору са појединцима. а не онако групно enхпассе. Не треба сваки одбор да одређује свој критеријум за

пријем v члапство. СввМ студената Је полиТичко васпитна оргапизација са задатком васпптавања стручно што солидни.)е образованих и политички правилно ориЈентИсаНих ка дрова. То кије организаЦИЈе еа посеОиим програмом у чиЈем остварењу не могу учествоватм сви етуденти. Зато Је свако пооштравање критериЈума изнад већ опште усвоЈСггог и уоетгчајен<»г дбвело са мо до сужаваша његових редова. Ван Савеза студената су у највећем броју апсолвенти и студенти општег списка и ctyденти 1 године. АпсОлаенТи и* студенти из општег Списка су У приличном броју сасвим Од воЈеии оД факултета. Они не посећују предавања, вежбе и Долазе саМо на испите. Апсолвентско организације постбЈе на евим факултетима. Оне раде, иотина, са мање жиности и динамике него opraHtiаације на млађим годинама, али ипак њихова активносг ,1е значајна. Но Једаи број апсолвената остао Је неучлањен зато што организација нИЈе noказаЛа довољно акпгвности и интересовања за решавање њо гових проблема. У шКолекој 1935-56 години На прве године уписало се 9.631 студент. У Савез СТуденатк Учлањено Је 5.142 студента, док Је ван организације осталз 4.489 студената, дакле 46,6%. У том поглеДу врло лоШе стоје Технолошк« факултет, где Је У Савез студената учлањено 56,5% од укутгног броЈа студената на I години, затим Екоиомски са 57,В%, na Правми Са 46,бв/ п , Музичка академија са 41,2«/ n и други. Овакво стање углавном је последица досадашњег мет Ода у раду са првим годинама. Досадашњи иачин рада са првим годцнама, који се састојао углавном *гз Једног предавања о Савез у студе ната и упознавања са разним формама активносТи на факултету, без сталне и свакодневне везв факултетоког одбора са руководством групе на

ггрвоЈ години, ниЈе обезбеђи* вао млађим и Још неискусниМ друговнма сталну помоћ у ре» шавању низа почетних тешкоћа. Сасвим је недовољно задужити свмо Јвднот друга и пренустити сву бригу ОК6 рала организациЈе на првоЈ го« дагни њему. Факултетски одбор мора будно пратити рад прве године и свакодневно бдити над њом, Јер од тога У мноГоме зависи каква he бити та организација кроз читазо врвМе школовања те генераци-

Је на факуЛТегу. 3ato на npвцм годинама треба још организоаанијо Присгупити органи Зоиаљу и ЈачамЧг оиих активносш за коЈе највећи број студената поКазуЈе иитвреОова ње. Ту «у од првсудмог зпачаја наронито акције на коЈима се срећу и долазе у непосреднији додир c«ii студентм, као и разни облини струнног peДа. И на крају Један мали Gpoj студената остао Је ван организације због својих посебиих пдгледа на Савез студената, кВо и један ксто тако мали броЈ због својих политнких и моралних кввлсггета. То Је незкатна ман>ина коЈа се сваким Даном сматује, Та-ко Је, иа прцмер, на Стоматолошком факулТвту Једна Урупа од 8 студвната отворено мзјавила ла не желе да се унлзне у Савез суудената. Чудна Су и мало нео бична схватам>а овлх студената Они се ЈавЉвЈу « траже да се унлане у сс тек када је у шггашу да добИЈу дом, стмпендију, карактеристику за воЈску итд. Јвдна другарица на истом факултету aa'cee вр-Ме студаЈја није свг учланилћ у савез студената и јавегла се за учлан.еље тек када Је хонкурисала за демонстратора, иако Joj то нико није noctaeno као услов д а би љена молба била повол,но решена. Дакле заиста ЈелНо Нудновато и необич но схввтање схвлтан,е против коЈет ее морамо одлучно борити, Јер чланство ии у Једној друштвсној организацији, Савезу студената, не ооеЗОеђуЈе пртшилегиЈе.

Јован Марј ановиђ

СА ИЗЛОЖБЕ кућанског

СТУДЕНТИ ШУМАРСТВА БЕЗ ДРУШТВЕНОГ КЛУБА

ЧЕКА СE НА ИНВЕНТАР

Када погледате велику нопу зграду Шух(арског факултвта, вероватно помислите да је 6на много велика за Снега OKd 25о редовних Студе Мата, Но. ако уђете и тражитв прооториЈе друштвеног клуба или читаонице _ рећи he вам : иема тога, веђ ако некогв ТражНте погледаlте долв у „млеку". тамо их има увек доета. Сиђите степенииама, у cytepeit и у малој просториЈи баш KSO витезови за округлим ОТолом седе или стоје студенти играЈући шах. то Јв све. Зна се да Је то доскора био магазин а сада Је у шечу округли Сто који заузима целу просторију и Једини Је поред чвТИрИ сто лице инвентар у ц,оЈ. Ако ту нешто запитате. пае на спрат у Удружењв. А ТвМО ће вас дочекати двжурии и биђете ..услужени’’. обазештв њем сваке врсте. ТолИКо 0 np вом утиску, а као се Двљ« упустите у разговор о раду шумара, чуђете да }е ... СТРУЧНА СћКДДИЈА HA.JUUЉА НА ФАКУЛТЕТУ НаЈобимниЈи програм рада има стручна секција, коЈа у своме чланству има половин.У

редовних студеИата. Она Је чланица •друштва студената шумарства ФНРЈ и свој рад Је углавном усмерила на оргаМизовању ИМтеррепубличке размене студемата у летњоЈ пракси. У протсклоЈ години о могуђила Је групи од 80 стуДената да од месеца npo веду летњу праксу на територији Ht» Хрватске, и;то Ке И ове године учинити за око 200 студената. Поред тога, сек ЦиЈа оргамизуЈе и *разна маСОВна и стручиа предавања, дискуснЈе, фулмове, као и на бавку стручне Литературе о пмтпњима из области шумарctaa, за овом следи ловачка секциЈа коЈв Je наЈактивпија У току сезоне лова. Јер тааа оргаиизује групне ловове за студенте шумарств« у секциЈи се надају да ђе ускоро добити Једно пластито ловиште. с*ада када су без noaa, „ловци" раде у Пла минарском друштву студената шумарства „Оморика”. које Је основано у децембру месецу. а веђ досада Има око 15о члаМова, коЈи су оргамизовали у фебруару месецу Смучање на Копаонику. у току Је припре ма зч излет на КосмаЈ, а већ Су почели и са припремама за летње логоровање. У Спортском друштву „Шумар' влада опште задовољство. Футбалери, кошаркаши, одбоЈкаши, рукометаши и ша хисти активно и са успехом учествуЈу на Свим студептг ским такмичењима, а захваљујуђи поМоћи Удружења ово друштво дапас има наЈбољу спортску опрему на универзитету. друштво he добити Још секцију стОног тениса. Економска секција и фото .клуб noctoje и рада пезапаЈмено, док ауто-мото клуб постоЈи само на папиру. ЗАВАВНИ ЖИВОТ СВЕДЕII Н А ИГРАНКЕ Студенти шумарства немаЈу културно уметничко друштво, па чак нИ неку секцију v том виду. цео културно забавни рад одвИЈа се преко пар стулената. коЈи припремају игранке и организуЈу по неку приредбу. „Шумари” сматрају да их Je мало за културно уметничко друштво, затим да to не би ишло итд., али npa'во рећи није се ни покушаЛо. дпста је и то, оматрају, што се приреди игранка и студентима пружи „забава**,

а и о тој Заббви ћч се могло дискутовати. А неће се наћи излаза ни само у планимарним колективиим посетама позоришту. ПРОСХОРИЈЕ И СТУДЕНТИ су ТУ, АЛИ ДРУШТВЕПОГ КЛУБА НЕМА НаЈзад су просТориЈе за друштвсии клуб добиаопе, али празне, иивентара нсма Па тако Jouj увек студенти у слободнохЈ вре Мену оствју по чолнинима, Јер нсм.з ни оивлиотеке а слушаоиице су затворсне. V Удружењу ce досада чекало на просториЈе, сада па инвентар, а лвље се чека нз студентски дом, нанме, пошто се школа Коњичке милициЈе отселила, зграда Је понуђепз студентима шумарства за дом. Сама зграда Je близу фа култета и врло погодна за дом па Ва тиме „шумари” и они са ЕРовог Неограда и оии из „14 децембра” били на окупу. И опда би како кажу у Удружењу све било друкчиЈе. Л. М. САВЕТОВАЊЕ О РАДУ СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА У УИУТРАШЊОСТИ 25 априла 1956 годмне у сали бр. IV на Правном факултету у 19,30 часоаа одржаће се саветовање са претседницима, секретарима и члановима одбора cty дентских удружеља из унутрашњости. Дневни ред: 1. Организациони проблеми и политичка улога студентских удружења у унутрашњости; 2. О зонскнм студентским играма и опште друштвеној активности, Из Упиверзитеског одбора Савеза студената

ИСПИТИ СУ ВЛИЗУ - ЧИТАОНИЦЕ СУ ОПЕТ ПУНЕ

Цене су веће од прошлогодишњих

Где ћемо летовати ове године

Пролеће Је ту. Ни лето нијв далеко. Када Се заврши са испитима, тре€а негде отићи и одморити се, бар бетнаест дана, али где и како питаће Се ове године многи студенти Вео градског универзитета, )ер цене у летовалиштиМа су велике за н.иове финансиске могућности. Просечно, 300 динара дневни пансион: за петнаест дана мзнос и 4.500 динара. пут 1000 динара, припреме и храна за пут и цепарац око 200о динара. Свега износи 1.800 дашара. А СтипендиЈе се крећу између 5000 и 6000 Динара. Цене су већв у ОДНРсу на прошлу годину за 40, односно 60 динара дневно. УосталоМ, најбоље ћв се видети из одговоре коЈе смо добили на надлежном месту. Где ће овог леТа ФериЈвлни савез Београдског универзитета организовати своЈћ лвтовалишта. Овог лета ми ћемо иадати два летовалишта на мору! У МакарскоЈ, са смештаЈем под шаторима v боровоЈ шуми по* Ред саме плаже, и у БиограДу на мору са смештајем под шаторима, поред самог мора и у гтради. Колики Је калациТет летоВалипгта и које су цене? Капацитет обв летовалишта бићр око 20о феријаЛаЦа у смени од петнаест даН-. по цени од 310 динбра зб М >* Ску « 290 динара за Био. к ад на мору.

Да п и Овакве цене одговараЈУ садашљим условима cty дентских финансиских могућности? Цене свакако кису оправдане имајући у виду студемтске приходе, али с обзиром на поскупљења тржиипа, онв ćy реалне. Биле би и веће, чак и до 400 ДИнара Да не примаМ(> извесну помоћ v храни. Иоред тога, морамо да амортизуЈемо Постојећ« кнвентар. Јер Фернјалнм савез не прима никакве дотације за инвентар. V реферату на годишњо: скупштини исгакнуто le Да Је прошле године летовао скоро свак и феријалац. Шта he се десити ако ове године жели да летуЈе скоро сваки феријалац, а имајући v внду Ла Ј«“ иапацитет летовалишта оетао као и прошле године. а брОЈ члан Ова у односу иа прошлу гпдину ггорастао Је екоро за 2000 чланова. С обзиром да капацитет од 200 ферЦјалзца v Смеки ШТо заједно износи око воо, а за оба летовалиигга око (600. значи да ће кроз наша летовали* шта проћи тек свак и шестм феријалац-студент. Али, Цен* ТралнИ одбор Фери Јалног савеза Југославије и глвни одбор Фер»гЈВЛног ЈугославиЈв и главни одбори народних ре* пубдика им а Ју Још око 20 стад них лвтовалииЈта која могу rt Треба да користе и наши сту* ленти. Летовалишта се т^кођв

налазе на мору, Бар, Цавтат, Задар и Још нека друга. Дене се у њима крећу од 280—320 динара. Поред тога, надвм се да ће W ове ГОДИће великм ероз феријалацз искористити свој одмор нутујућм кори&гећи разгранаГу мрежу наших прихват них отаница уз чадржавање по неколико дана и у самим летовалиштима, за које be такоhe бит« обеЗбеђеПО смештај и храиа. Тако да Сб надамо да he ове год Ине летОваlи скбро сваки трећи феријалац. За чланство V Феријалпом савезу постоји велико иитереСовање, као шти се то могло видети на задњем упису у новембру прбшле годинв. Познато нам je да Зе из неких разлога ост&о велики бро| студенатД иеуписан Па ли постбји иека могућ Ност Да св и Они упишуТ Што Се тичв упис* иових ■ чланоћа ко)и су остали ван чланства ФериЗалиог савеза, нв постоји никаква могућност ивкнадног уписа sa ову годину, из више оазлогв, а у првом реду због тог utro Зе Феријални савез организација, а »е омладински туристички 6tipo Практично било би нам и*могупе да вршимо истодобно при ореме за летовалишта, уплату и упис, т* стога упис смо пребацили од i септембра до 31 Новембр«* што le сматрамо довољмо дугачак термин уп«с У чланспао. Милан ВАНКУ

Милан ВАНКУ

Један јубилеј

Преко 300 студената нспунило је амфитеатар и дошло да црослави овај мали јубилеј. Испрад кривичне катедре хтрисуствовао је доктор Ј. Таховић, предавачи криминалистике Ј. СимоноЕстћ и В. Водинелић, претставници СУП-а среза Беотрад tj криминалибтичко техничхе централе. Ово је стручна група коja систематски ради по утврђеним циклусима предавања из кримлналистичk© технике ц тактике већ пет тодина, група која више није то, она се просто претворила у школу. Ради У два течаја, нижи и виши, тако да после вишег течаја студенти поседују једно солидно знање криминалистичког стручњака, повезано са криминалогијом и психологијом. Нарочито је масовно посећан нижи течај, где се проучавају теме tj 3 тактике и основа техкике, као и узимање отисака, Вицш течај посећујв сада око педесет другова, који обрађују веома систематски тактику, методику и криминологију, која узтред буди речено код нас је скоро нетакнута научиа дисциплина, Преко лета десет најбољих чланова вишег течаја боло је на пракси у СУП-у где су прошли кроз више реферата и упознали прак тично методе и технику рада. Оеи друтови кажу да им је знање са којим сУ пошли на праксу било саСвим довољно и да Су били равни једном сблидном стручњаку. Рад групе допуњава патолабораторија крсЈминалистичкот института где су у раду течајеви из фотографије. Група сарађује са СУП-ом, са КТЦ-ом организује посеге криминалисгичком музеју, казнено-поправним домовима, судскомедицинском музеју итд.; проучава савремену употребу магнетофона у криминалистичкој служби, употребу лајт детектора кога стране полиције увелсжо користе. На овом састпнку су прочитани резултати конкурса коЈи Је био расписан у част овог јубилеја Прву награду добио Је Boja Митраидиновић. студент IV године, добитник прве naipaде и на прошлогодишЈнем конкурсу. Такођр су награђени предавачи друг Љ. Симоновић и В. Водинелић, као и неколико најбољих чланова групе. Затим су прадавачи испричали неколико интересантних случајева из своје праксе, као што су: методи изналажења трагова. осећајни контраст код криваца итд. Други део ове свечане прославе испуњен Је са лаа инструктивна филма, на којима се могло видети колика педантност, упорност, смиреност духа «и знање мора да поседује Један криминалистички стручњак. Група ће убудуће практиковати приказивање оваквих филмова. јер онк су најсолидније упутство, детаљно обрађено, једноз ортана на терену. На кра.Јs je одбор групе позвао своЈе чланове на другарско ет че које је организовано 3 част стотог састакка.

М. Милетић

ИМРЕ ФАБИЈАНј MtMEHTO

ПИТАЊЕ ЧЛАНСТВА У СС ТРЕБА РЕШАВАТИ ПОЈЕДИНАЧНО

шшштшттш