Студент

Pred velikim zadacima

Пролеће је празничко доба године и природа облачи ново рухо да га достојно дочека и прослави. Мај је месец пролећни, цветни и први његов дан је почетак једног празника који дочекујемо у новом руху и с новим надама. И нИје само врела крв, проливена једног мајског дана на улицама Чикага, определила овај дан за празник радничке класе и радних људи света. Зар би се могло изабрати прикладније време од месеца рађања и бујања за светковину класе која непрекидно обогаћујв свет новим вредностима, која је чита!вим лицем, широко отворених очију, окренута будућности? Црвене првомајске заставе које вијоре нашим улицама не преливају се само у бојама крви, у њима има исто толико руменила свитања пламеног наговештаја дана. Та дубока симболика можда нигде није толико дубоко истинита и јасна као на нашим улицама, над нашим крововима, под небом Југославије. Јер рубове о вог топлпг левантског неба, под . којим је источено много топле крви, зажарила је зора једног рађања које свету доноси нове путеве npoгреса и мира. Пролеће је празничко доба године, а у нашој земљи се пролеће само n ролећем смењује. Њене пробуђене снаге б ујају и расту и плодови који стижу само су замеци нових рашћења. И празник пролећа и рада, празник клијања и стварања, дочекујемо богатом жетвом, али и размахнутим рукама сејача. Долази Први мај f Дан који се дуго чека v, дцго памти. Дан који се воли. Поново ће улице и тргове запљуснути бучни eodonadu смеха, разлиће се и зазвонити nod сунчаним небом као најлепша химна животу широких видика. Поново ћемо видети нашег Тита. Рукама ћемо му узвраћати поздрав и наша срца неће бити довољно пространа да упију радост тог тренутка.

Prvl maij praznik rada, pretstavlja pogodnu priliku za sve ustanove i organizacije da ispi|aju rezultate svog rada i neposredne zadatke pred kojima stoje. I Undverzitet i studentska omlađina to 6ini takođe danas. Ohi su izvfšili velike zadatke 1 postigli znatne rezultate: dovoljno je reći da je naš Undverzitet za ovih deset godina razvoja posle rata primio ogroman broj studenata i da je, uprkos velikih 1 brojndh teškoća, uspeo da da veliki broj visokokValifikovanih strućnjaka našem društvu. To, razume se, ndje samo uspeh Unlverziteta, već i studentske omladine, svesne potrebe predanog ućenja l sticanja stručnosti. Međutim, u svom naglom posleratnom razvoju, Univerzitet u Beogradu došao je u jedno stanje koje treba d mora da pretstavlja prekretnicu. To stanje je opštepoznato 1 može se kratko obeležiti sledećim podacima: гаzvoj nauke je otišao tako daleko napred I ide sve brže, da zahteva veliko poboljšanje

■■ I Piše: ; D-r Radomir LUKIĆ l modernizaciju univerzitetske nastave; ovakvo poboljšanje, pak, skoro je nemogućno uz vanredno veliki broj studenata, koji naš Univerzitet, po broju etudenata čini jednim od najvećih univerziteta, na svetu. Najpre, poboljšanje i modernizacija nastave. Ovde su bitna dva činioca. Prvo, natika je toliko napredovala i obim znanja koja se zahtevaju od visokokvalifikovanog stručnjaka tako je veliki, da se takav stručnjak više ne može stvoriti uobičajenim dosadašnjim tzv. »opštim tečajem« nastave na Univerzitetu, koji traje četiri do šest godina. zavisno od pojedinih struka. Ovakav opšt.i tečaj daje stručnjaka opšteg tipa sposobnog da, pre ili posle izvesne prakse u struoi, tek putem specijalizacije dostigne pravu stručnost, koja je na visini savremene nauke. Ova specijalistička nastava, koja se naziva trečim »ciklusom« učenja (posle opšte sirednje škole i opšteg tečaja na fakultetu), mora da se organizuje na Univerzitetu, i ona je postala pravilo na svim velikim svetskim univerzitetima. Takva nastava može biti duža ili kraća, viša ili niža (od tečajeva za usavršavanje do doktorata kojim se stvaraju naučni radnici), all ona je nužna. Na našem Univerzitetu ona skoro i ne postoji, ali se mora hitno organizovati. Drugi bitan činilac, kađ je reč o unapređenju nastave, jeste njena materijalna baza, koja je kod nas često vrlo oskudna. Modema nauka se ne može predavati studentima bez modemih učila, eksperimenata itđ., a za sve je to potrebno vrlo mnogo izdataka, јег se znatan deo tih sredstava može nabaviti samo u inostranstvu. Međutim, ako se ova sred. stva ne ojpezbede, naša nastava, ionako п opasnosti da zastari, sasvim i vrlo brzo će zastareti u odnosu na strahovito brz razvoj nauke. Zastarelost Univerziteta, pak, znači zaostajanje < i zastarevanje proizvodnje; u krajnjoj liniji, a ovo staje mnogo skuplje no nabavljanje sredstava za modemizaciju nastave. No, Univerzitet ne može izvesti ni jeđan ni dmgi zadatak, koji su hitni i neodložni, ako na njemu ostane ovako veliki broj studenata, a mali' broj nastavnika, zgrada i dmgih neophodnih sredstava za nastavu. Može se reći da su i nastavnici i sr%dstva Univerziteta jedva stizala za elementamu opštu nastavu za toliki broj studenata. I čak je izvesno đa se za ovoliki broj stuđenata uopšte ne može u dogledno vreme stvoriti ni potreban broj nastavnika, ni potrebna sredstva. U takvoj situaciji postavlja se pitanje da M je bolje nastaviti s ovolikim brojem studenata, koji će idućih godina još mnogo narasti, pa ma im daM slabu stmčnu spre! mu, s neizbcžnim produženjem vremena studija, Ш smanjivati broj studenata, kako ) bismo manjem broju daM potrebnu spremu?

Odgovor je, mislim, jasan. АН, pntom se mora voditi računa da se broj etudenata, u našim prilikama, ne može smanjivati zatvaranjem pristupa na Univerzitet maturantkna, 6iji broj raste, Iz prostog razloga što ti maturanti van Univerziteta, s malim izuzetcima, ne mogu uopšte da stefknu stručnu spremu, a što su, opet, kao maturanti, bez taJcve spreme. Prema tome, ostaje kao zasad jedino moguće rešenje učiniti sve da se, i pored privremeno ogromnog broja studenata, podigne visina studija.i stručna sprema diplomiranih studenata; a, s druge strane, opet, hitno preduzeti mere da se broj studenata smanji, Ove mere se moraju sastojati, рге svega, u smanjivanju broja maturanata boljim raspoređivanjem svršenih učenika osmogodišnjih škola u srednje stručne škole, zatim, proširivanjem sredstava Univerziteta putem otvaranja novih fakulteta u unutrašnjosti, koji bi kasnije prerasl i ! saml u Univerzitete, i, naročito, otvaranjem stručnih dvogođišnjih ili trogođišnjih škola koje bi mogle odmah preuzeti što veči broj maturanata i dati Im odgovarajuču stručnu spremu. Takvom energičnom politikom mogao bi se za dogledno vreme uravnotežiti broj studenata s mogučnostima Univerziteta i obezbediti osnovni uslov za poboljšanje njegove nastave u onom pravcu koji smo označili. Međutim, iako broj studenata treba znatno smanjiti, ipqjc mi se Clni nerealnim težnja da se taj broj sveđe na suviše mali iznos, kako se pređlaže, od kojih petnaestak hiIjada. Mislim da je i s bezmalo dvostrukim brojem mogućno raditi na zadovoljavajuči način, uz uslov, razume se, da se znatno poveća • broj nastavnog osoblja, zgrada, kao i da se pribave -druga potrebna materijalna sredstva. Pri određivanju ovog broja treba naročito voditi računa da je za dobru univerzitetsku nastavu, jzmeđu estalog, jedan od bitnih uslova određena kultuma atmosfera i tradicija univerzitetskih mesta.i i đa se ona u, potpuno zadovoljavajućoj meri može naći samo u velikim političkim i privrednim središtima, kojih kod nas još nema mnogo, pa zato u Beogradu mora biti veliki broj studenata. Najzad, da bi mogao izvesti ove zađatke, Univerzitet se mora i organizaciono pripremiti. To če se učiniti donošenjem statuta Univerziteta i fakulteta'. Ovde treba pre svega konkretno rešiti pitanja nastave (nastavnih planova i programa i izvođenja nastave), a u tom okviru naroftm razraditi podelu nastave n aopšti tečaj i na raznovrsne oblike specijalizacija i usavršavanja posle diplomiranja na opštem tečaju, kao I modernizaciju nastave. Statuti moraju postaviti jeđan čvrst plan hastave za sledeči dogledan period vremena. lako su, kao.što se vidi, naredni zadaci Univerziteta i studenata veoma. složeni 1 teški, ipak je osnovana nađa, da če oni služeći se dosađaŠnjim iskustvom i pokazujučl dosadašnje požrtvovanje, uz pomoć svih društvenih činilaca, uspeti da ih reše.

(ИлустрадиЈа при врху стране Моме Марковић)

Umesto kazivanja

Treba živeti noćima ili danima umirati od lepote... I ako odlutaš ti koga zovu Andrej, ’ sve će ti biti oprošteno: od danas pa do hiljadu sutra mlađe lipe zanosno mirišu. Andrej, upregni svoju muškost. u njen jaram, proskitaj njenim umorom i više se ne vraćaj. Sunce jedino zna kad, kako i kome.

Ljiljana Ilić

Stud е n tj, r< g nedeljni list beogradskih st u d e n ata Beograd, 27 april 19 56 godine

■ I ,W - ‘ Ш ŽIVEO PRVI MAJ PR Л RADNOG NARODA!