Студент

ANKETA REDAKCIJE LISTA „STUDENT " O JEDINSTVU

Za univerzalnu studentsku saradnju

Odgovori pretstavnika nacionalnih studentskih organizacija SSSR-a, Kanade, Engleske, NR Kine, Švajcarske i Jugoslavije Zeledi da doprinese iznalaženju puteva za prevazilaženje podeljenosti u studentskom svetu i time istovremeno doprinese ostvarivanju univerzalne studentske sarađnje, a smatrajući da upoznavanje stavova pojedinih nadonalnih unija može da 'doprinese postizanju tog dlja, redakdja »Studenta« uputila je рге izvesnog vremena sledeća pitanja većem broju pretsednika nadonalnih studentskih unija, moleći ih da daju svoj odgovor. 1) Kakve su, po Vašem mišljenju, mogućnosti za prevazilaženje sadašnje podeljenosti u stuđentskom svetu i na koj\ način se može ostvariti univerzalna studentska saradnja? 2) Kakvu ulogu u tome priđajete nacionalnim stuđentskim organizacijama i međunarodnim studentskim telima? Objavljujemo odgovore koje smo do danas dobili i ujedno se zahvaljujerao svima koji su se odazvali našoj molbi da učestvuju u ovoj anketi.

G. T, Gazajranc, SSSR:

Konferencija saradnje - korak na putu ka jedinstvu

Na pitanje tipućeno u Svjetskl Savez ođgovorlo je zamenik pretsednlka tifašističkog komlteta eovjetske omlađme G. T. Gazarjanc и ч ' с ' „Van svake je đlskuslje, rekao je on odgovarajućl n« павв prvo pitanje, de eu etudeutlraznlh zemalja zatntereeovtoil za međusobnu saradnju. Među studentima postojl neoblčno velika

težnja za uspost&vljanje uzajem nog rarumevanja i snage usmerene na likvidSciji гаасера u studentskom sretu mogu da se oslone upr&vo ne tu teSnju. Ostvarenje predloga MSS-a o sazfvu konferencije saradnje, moglo bi, nama se čini. đa posluži kao konkretnl кстак na P|itu ka postizanju ka takvog Jeđinstva. Nama se takođe čfni đa Je važno raavljatl saradnju studenata u ostvarlvenju prak tičnih aktlvnostl.

U odgovoru na drugo pitanje G. T. Gazarjanc je r«kao; JBei pr«uveHč&vanja mož#, se redl da nacionelne studentske organlzaclje mogu da odigraju vecma važnu ulogu u u.vrdčivanju međunarođne sarađnje studenata. Dvoatrane veze između studenata raznlh zemalja koje ве uspostavljaju preko nacional, nlh etudentskih organizacija. porast takvlh veza poslednjlh godina, očigleđan su dokaz, za to. One doprinose porastu težnji studeneta ka jeđinatvu. Svetskl kongres stuđenata koji MSS saziva u avguatu cve godine u Pragu otkriva velike mo gućnosti za pretstavnike naclpnalnih I međunarodnih studentfikih organizacija da n» radnoj oenovl rasmotrt petanja o putevlma i eredstvima za postizanje iedinstva studenata".

G. Peter Martin, Kanada:

Protiv nasleđenih političkih predubeđenja

G. Peter Martln je na poCjtku svog odgdvora ietakao da izno&i svoje llčno miilje r>je ali da ipak smatra da bi ga pođržavala i Nacionalne feJeracija kanadskih sLudenata. >Na prvi deo prvog pitamogao bih odgpvoriti đa jedinstvo u studehtekom svetu može da se poStigne samo onda kađ izvesne studentske organizacije u nekim delovima sveta p: -tanu đa budu eho miSljenja svojih vlada u evim sluCajevima ili kad one, vlade ođluče same da Je Jedinstvo svih Ijuđi u svetu vainije lična iđeologija. Večina svetskih studentskih organlzacija su nezavisne ođ moći vlade ali u nekih 20 zemalja stuđentske organlzacije ođgovaraju politikama svojih vlađa. Kad ove vlade izaberu đa potpomažu jedinstvo 1 prijateljstvo k2- deo svoje politike, tada studentske organizacije čine isto, ali kad one Izaberu da pcdignu zavesu protiv elobodne razmene ideja I delovanja, tao| jedmstvo u študentslkom svetu Iščezne. Kao očevidan primer aato ja mogu da ukažem na eadaSnje odnose isnneđu SSJ 1 saveza etudenata. U odgovoru na drugi đeo ovog pitanja mogao bih reći da je opšta stuđent ska saradnja moguća samo

u srvetu gde poetoji slobodna Izmena Iđeja i IJudi. Ovaj svet eada ne postoji i neće poetojati sve đok se totalitarizam ne uguši. U odgovoiu na đrugo pitanje P. Martin je istakao sledeće: -Nadonalne etudentske ог ganizacije mogu da rade na ostvarenju dva cllja. One mogu rađiti na oelobođenju »od đominadje svojih nadonalnih vlađa i mogu da se bcre za stvaranje prljateljstva među stpdentima raznll. zemalja. Međunarodna studentska tela mogu igrati jednu čak važniju ulogu. On* mogu okupiti studente u jedan demokmtskl forum ftZi bi ee o problemima шоglo otvoreno đa điskutuje, odluke bi se đonoslle putem slobodnog demokra<tskog gla sanja, na đelovanje bi seođluČili u vezi sa stvarnim nredočenim potrebami studenata. Da bi vršilo ove dužnosti jedno medunarođno telo mora da bude oslobođeno političkih predubeđenja i mora se samo ođnositi prema studen tima kao takvo pezavisno od ma kakve lične političke ideologije. Jedno međunarođ no telo koje zastupa ličnu ideologiju više nego što zastupa prave potrebe I želje svetske studentske zajeđnlce zastupnik je nejeđinstven već 'vetskog studentskog razdvajanja.«

G. F. Koplston, Engleska:

Praktična saradnja najbolji način za postizanje svetske studentske saradnje

Рге nego što odgovorim na ргто pltanje, гекао je u evom odgovoru G. F. Kopelston, moram da potsetim na tinloce koji su đovell đo sadašnjeg »nejedinstva studentskog sveta« I da ođredim žta značl izraz »univer zalna studentska saradnja«. Nepotrebno je ulaziti u pojedinosti nesrećnih događaja koji su đoveli đo sloma stuđentskog jedlAstva, kao žto su паргкпевг nezakonlto isključenje jugoslovenske omladinske organizacije iz Međunarodnog saveza studenata 1949 godine i politlčka potčinjenost ove posleđnje u razdoblju od 1949 do 1953 godine. Ovl su događaji dobro poznati evim stu dentima. Oni, prema mom mižljenju isključuju u potpunosti upotrebu MSS-a kao sređ’stva za ponovno ujedinjenje stuđentskog pokreta. Njegova je prošlost isuviže đobro poznata 1 zbog toga mu je budučnost u velikoj

Xu *i sunuijiva. Izgelda da je njegova politika samo dik tat političara. Ovo može eamo da pruži jednu eurovu sliku budućnosti, a mislim di Vam to nl u kom slučaju nlje potrebno. Na Petoj međunarodnoj studenntskoj konfcfrenoiji imao sam čast da prediožim rezoluciju koja je neznatno izmenjena bila zatim prihva ćena. Ona pokušava da savlada postojeće teškoće i isto rešenje je zaetupan 1 sada. Međtmarodna studentska konferencija moglabida bude eredstvo za slobodnu razmenu misli i đa t»ko obezbedi priliku za razgovore o praktičnoj stuđentskoj saradnji. To je besumnje naj-

bolji naćin za poetizanje svet ske studentske saradnje. Tu nema pitanja prestiža pošto Konferencija ne pretstavlja organizadju već zbor pretstavnika studentskih organizacija kojl se ereću u dohronamernom duhu, želeći da ee slože u praktlčnim pojedlnostima sarađnje, a ne u atmosferi propagande i partizanstva. Zato se ona ne bavi političkom utakmicom. Može se prlmetiti da članovi MSS-a neće ovo da pri hvate. Mislim da se to neće đesiti, a*H u svakom slučaju osećam da studenti treba da se drže svojih naćela, a jedno od njih ukazuje na,potrebu žto češćih saštanaka u duhu Jednakostl i popustljl-

vosti 1 Cini mi se da 6e oni koji to do sada nisu priznavali početi da se slažu polako sa nama. Kada sve organizacije budu pretstevIjene oa Međunarodnoj studentskoj konferendji, univerzalna studentska saradдј neće samo biti omogućena nego će poćeti da se stvara. Vellki dec« drugog pitanja, rekao je dalje F. Kopelston, doblo je avoj odgovor u onome Sto sam već rekao povođom prvog pitanja. Osećam zaista da Је eara,dnja na nacionalnem nlvou moguća 1 đa treba nastojat! na njoj Cak I u pogledu onlh studentsklh saveza kojl ne prtsustvuju Međunarodnoj studentakoj konferencijl. Neposrednom dvostranom saradnjom mogu se postići mnc*gl dobri rezultati. Ona nije tako plodna kao susret t!h organlzacija na konferenciji, ail Ј« ipak bolja od nikakvog kontakta. To je politika koju Je nate nacionalna unija pokuiala đa oenaži ea rozllčitlm uspehom. Međunarođna studentska tela kac< Sto «u naprimer specjalizovane organizaclje mogu da ođlgraju znaiajnu ulogu all Je najglavnijl člnilac evih istinitih pretstavnika naclonalnih studentsklh organlzadja.

Hu-Či-Li, NR Kina:

Široke mase studenata svih zemalja žele jedinstvo

»Sirokp mase stuđenata svih zemalja žele da pojačaju obostrano razumevanje 1 jedinstvo гекао je g. Hu Ci L1 odgova<rejući na prvo pltanje. To se pokazalo čestim izmenama po©eta 1 međunarodncm đeletnošću koja se vržila u raznim zemljama poslednjih godjna. Ima tnamgo | 'težnji i 'želja zajeđmckih studentima raznih zemalja. Svi ml želimo da ostvarimo i doibre uslove za stuđije i b mtu raznovrsnost kullurno" i sportskog života. Svl studenti žele više naučnih kontakta i prijateljskih razmena poseta. Übeđenl smo da stuđenti u celom svetu žele mir i protive se ratu. Tu leže osnovi evetskog etuđentekog jeđinstva. Verujem đa će forme rada kao žto eu irmene delegacija između etuđenata različitih zemalja, učeSće u međunarođnim unlverzltetsklm prtredbama 1

razmeni publikacija pomoći đa se imapredi opšte ratumevanje i prijateljstvo«. Odgovarajući na drugo pitanje, g. Hu Ci LI Je геkao: »Po mome mlšljenju, međunarođne 1 nacionalne studćmtske organizacije treba đa imaju više razumevanja za* opšte. 'želje. stuđenata Л <*•». sa iskrenom željom približe gledišta, pređuzmu encrgićne mere za razvijanle saradnje u raznovrsnim oblicima, pređuzmu energične mere za razvijanje sarad nje u raznlm oblicima. To će moćd jačanju sveftskog stuđentskog jedinstva. Neđavno su praktične pređloge za razvijanje earadnje među studentekim organizaciJama izneli Međunarodni sav:z studenata i študentske

c 'anizacije Francuske, ItaIndije, Belgije, Brazilije i Ugand.. Vetrujem đa će sve organizacije koje delaju u interesu studenata pozdraviti ove predloge. Predlog studentske organiz cije Indonezije đa se održi Azisko - afrić'ka studentska kohferencija bio je na ovim kpntinentima primljen uz Г podršku i dobrođošlicu studentskih organizacija. Konferencija će se odr žati maja ove godine. Sve ove činjenice pdlcazu u da se prijateljstvo i ®pxadnja među studentima razlićitih zemalja načinili nyv napredak. Kineski stuđenti će nastaviiti sa svojim naporjma za stvaranje svetskog jeđinstve i sigurni su da će im jugoslovenske kopomoći u ostvarenju tog cilja«.

Gotfrid Vileman, Švajcarska:

Bolje je odvojenost, nego štetno razumevanje

Plsino koje smo dobili ođ ivajoarca Gotfrlda Vllemana ne pretstavlja kcmkretan odgovor na postavljena pitajija. Gospodln Vtleman, ustvari, izlaže do kakvih je zaključaka doiao traSećl uzroke podeljenostl u studentskom svetu, Evo njegovih konstatacija. Na univerzitetlma kapitallstlćkih zemalja studiraju IJudi razllčite partlske pripednostl 1 raznog sooijalnog ptdoiaja. Na unlverzitetlma komunističklh prvenstveno Clanovl KP, Komsomola i sličnih organizacija. U prvlm su studentske oreaniza. cije viSepartlske, a u druglma jednopartiske. Pri tome su one u kapitallstlčkim zemljama otvorene liudlrha najrazličitijih pripadncetl, a politički su neutralne, G. Vlleman zatlm parafražlra Lenjina i Bjerute tvrđeći da su pmladinske organlzaćije u komunističkim zemijama transmtsija za uticaj vlađe na omladinu. „Ovde vidimo oinovnn razlikn. Stnđentsk* nnije u kapitaliatičklm teuiljama en nentraln« 1 bore ae >» ovoje eopstven« ciIJeve. Stndenteke nnije n komnniitičkim zemljama sn orntje vlade i partije i bore se ne samo ta stndentske cllje« nego viie i ra clljeve partije I vlade. Dokazi? Pogtedajte koliko ве puta stnđenteko nnije ninu složile sa vladama njlhovih >emalja.“ Ciljevi komunista su. kale đaIje g. Vileman svetska revolucija, a komnnistl hoć« koegzistencij«, Јег ~nisn đovoijno Jakl za rat* 4 . Oni tlme žel«** đa oslabe moralnn otpornost kapitallsta (tj. nekomunista), eni žele đa se infillrirajn n neko-

raunističk« organizaeije. To sn pravi razloM ta ,Jedinstvo“.“ Odmah zatim g. Vlleman tvrdi da „komunlsti nlkako ne žele jedinstvo m kapltallstima**, iz Čega izvodi zaključak đa bl uspoetavljanje studentskog jedin. stva značilo izlaganje kapltalista uticaju komunista. đok bl ko muniste njihova vlađa sačuvala c«đ obratnog uticaja. Nakon što je rekao da su ko» munlstl deca јоб u 12 godlni

sposobna, *bog usađenih Im dogrml d* evoje rođitelje predaju policijl, g. Vileman završava: „Тако Je to. Kapitalisti, čak nehriSćani тегијп n Ijobav (priinajem, međntim, đa ima izncetaka). Komnnisti vemjn n mrinjn. Mrinja nrotiv Ijnbavi. Mogn li rajeđnof ЈГа ne vidlm pošten Snt, Zato je bolje đa žive odvonno nego da poknšavajn da postifsn nepoiteno razamevanje“.

Nakon đvadesetodnevnog boravka u SSSR-u delegacija NO Jugoslavije koju Je predvodlo eekretar CK NOJ drug Mtka Trlpalo, vraća se u zemlju. Delegacija je, poreJ Moskve, oblfila Rijev, Krim, Lenjlngrađ 1 dr. Na sUcls M. Tripalo, Z. Vuković (zaklonjen), D. BUanović, Kosara Pavlović. B. SoSklć, M. Drulović 1 Sonja Mlrić.

2

STUDENT