Студент

Miša NIKOLIĆ

Direktni kontakti najviše doprinose saradnji

žellm na početku da se izvinim ređakciji „Studenta" Sto se u svom odgovoru ne držml strikt no onoga reda koji je dat u postavljenim pitanjima. Međutim, smatram da sam ovira Sto sledi cdgovorio onome Sto Je redakcija traždla. Likvidiranje dosadašnje pođeIjenosti u studentskom pokretu i uspostavljanje osnove za univerzalnu studentsku saradnju je neobično značajno. pltanje, Cije pozitivno reSenje je u interesu studenata celog sveita. Ne radl se samo o tome da bi saradnja studenata svih zemalja sveta bez obzira na pciitiičke, ideološke i rasne razlike doprinelo uspostavljanju i jačanju ektivne koegzistencijp država, jedinom uslovu mirong razvitka i bolje budućnosti čovečanstva. Studenti u svim zemljama bi po svom položaju, svojim prircdnim željama i onome Sto im je zajedničko uprkos postojećim razlikama 1 granicama nesumIjlvo dobili mnogo u uslovima univerzalne studentske saradnje. Mislim da je danas stvarno aktuelno da se pcatavi pitanje univerzalne studentske saradnje. Opšta međunarodna situacija se poboljašava iz dana u dan, međunarodna zategnutost popušta 1 odvija se proces likvidiranja hladnog rata. Ovo nesumnjivo u prilog studentske saradnje. Studemti i studentske organizacije u mnogim zemljama su to 1 shvatile i pojavljuje se sve više inlcijativa za rušenje onih veštačkih barijera među studentima kcje su stvorene u godinarna hladnog rata koji je nesum. ijivo uticao na podeljenosl studenata. Ja sam naglaslo veštačke barijere јег tendenclja današnjeg sveta uopšte a posebno student ska stremljenja ne trpe bardJere. Neki rukovodioci naclonalnih studentskih Unlja na Zapadu podvlače da saradnju svih studenata sveta ometaju razllčite ideologlje i shvatanja. Očevidno Je pa i normalno (kao odraz postojanja različdtih sistema) da postoje stuđentske organlzacije sa različltim shvatanjlma 1 ideologljama. Međutim ta iđeološtca shvatanja su unutarnje stvarl studentskih огganlzaoija l njlhovog Clanstva. Potezanje tih ideoloških shvatanja na plan međunarođne stu dentske saradnje često Je uslovljeno nekim posebnim razlozima i željama koje nemaju mnogo veze sa stvarnim interesima studenata. Cinjenica je da postoji jedan broj osnovnih principa prlhvatljivih za sve l zajeđnički interes po izvesnom broju konkretnih pltanja. To treba i može da bude zajednička platforma za sarađnju svih. Ukollko se to ne žell, onda će izolaclje i veštačke barijere bitl ne samo u suprotnosti sa onim što se događa danas u svetu nego 1 sa stvar nlm Interesima studenata. Daleko od toga da smatram da je tu. da je nazovem studentsku aktivnu koegzlstenclju lako ostvarivati. Iskustva 1 refleksi blisfce prošlosti studentskog pokreta, različita gledanja, na ulogu studenata i njlhovih organizactja, na neka kon kretna pitanja stuđentske saradnje i sl. otežavaće tu saradnju. Sve to mora đa se ima u vidu, all ne zato da bl dlgll ruke od aktivne koegzistencije u studentskom svetu nego da bi znali kakva sadržina i obllcl međunarodne studentske saradnje su mogući. Sta je u ovom momentu najpotrebnlje 1 najostvarljivlje u pogledu uspostavljanja unlverzalne studentske saradnje? Direktnl kontaktl i razvijanje Slroke saradnje između naclonalnlh studentfi'clh organlzacija će u ovom momentu najvlše doprineti otklanjonju podeljenostl l izolovanosti 1 onl su najkorlsnlji. Т1 kontaktl i saradnla treba ujedno da dovedu do boIjeg uzajamnog upoznavanja i do razvijanja potrebnog razumevanja, poverenja 1 toleranclJe. Mislim đa Je od naročlte važnostl da se ta saradnja razvlJe Između svih postojećih studentskih organizaclja u Evropi. S đruge strane samo đirektna saradnja između naclonalnih studentsklh organizacija ne moSe da zadovoljl Interese studenata za međunarodnu sarađnju. Potrebnl su 1 izvesnl oblict međunarodnog studentskog objedinjavanja izvesna, da tako kažem mesta 1 određene akclle. na kojima bi se оЧиоЦаЦ studenM iz svih zemaija. Kako se to može ostvarivati? Teško Je a ( nepotrebno preclzlratd kakva treba da izgleda

međunarodna studentska Instituclja koja bl ostvarlvala ravnopravnu unlverzalnu studentsku saradnju. To će da pokaže praksa. Međutlm mogu se postavitl neki opli prlncipi te saradnje. Nama u Savezu studenata Jugoslavlje Je Jasno da nl Međunarodni Savez studenata nl Međunarodna studentska konferencija i saradnja koja lz njlh proizllazl (COSEC 4 dr.) ne mogu đanas, zbog svojih slabostl da budu instltutije koje će obezbedlti ravnopravno okupljanje 1 saradnju svih Nacionalnlh studentskih organizadja u svetu. Instdtuclja koja bl u bllžoj lli daljoj' budućnsti okupila sve stuđente sveta mora da bude stvorena na dovoljno filrokoj osnovi tako da bude omogućena ravnopravnost u zajednićkoj saradnji organlzacija sa različitim shvatanjtma. Nikakva centrallstička međunarodna organlzacdja sa slstemom rukovođenja lz centra, sa pokoravanjem manjlne odlukama većlne i sl. ne može đa ostvarl gornju ulogu. Zato ml 1 ne prlhvatamo termln Jedinstva studenata Jer n u neku ruku podrazumeva baš izvesnu organlzaclonu krutost koja Je neodrždva. Termln univerzalne studentske saradnje, mađa Je malo nezgrapan, ipak bolje odgovara onome kako bar ml zamišljamo ravnopravnu međunarođnu studentsku saradpju svlh na bilatelarnoj 1 multllatelarnoj osnovl. Međutlm, ukoliko Je stvaranje Jedne zajedničke međtinarođne studenftke instltucije, koja bi prevazlšla 1 COSEC 1 MSS, stvar neodređene budučnosti, misllm da bl grešlli ukoliko bi digll ruke od organizovanja zaiedničklh međunarodnih skupova razne vrste kojl bl na rešavanlu konkretnih pltanja okupljati stu đentske organizaclje bez obzlra kojoj međunarodnoj organizacl-11 danas pripadale. Takvih konkretnih pitanja danas postojl prlllCan broj 1 tl skupovl (ili pojedlni obllcl za konkretnu sarađnju) su mogući l prl postoJanlu COSEC I MSS-a. Posebno postoje 1 Jedan broj takozvanlh strukovnlh međunarodnlh studentsiklh organizaclja gde b) mpglj, već, dgnas. .zajednp da. 5* nađ(i bar svl brit kbj4 gebgrafskl prlpadaju Jednom regionu) N* treba potcenjivatl nl opštl uttcaj nl . pevotjnu Mmbsferu koju takvi skupovl mogu da stvaraju u prlloe međunarodne stuđenbke saradnje ma da sam Ja za njlhov radnl, a protfv manifestaclonog karaktera kojl nafčešće iza sebe krije posebne pronaganđne motlve. Hteo blh na kraju da kažem Još nešto konkretnlje o stavu Saveza studenata Jugoslavile prema pdtanJu univerzalne stuđentske saradnje. Polazećl od svega Sto Je ovde rečeno naša organizacila se ne zadržava samo na uočavanlu i proklamovanju opštih prlnclpa 0 kojlma Je bllo reči. Citavu našu međunarodnu aktivnost mt zasnlvamo tako da ona ide u prllog univerzalne studentske saradnje. Pored to«?a smo spremnl da podržlmo 114 aktlvno učestvujemo u svskol akcitf koJa će izgrađlvatl stvame uslove za takvu saradnju. Ml naJiFfcrenlJe pozdravljamo konferenclju Naclonalnlh stuđentskih organizacija Azlje t Afrlke koja treba da se održi maja meseca u Bandungu 1 žeUmo uspeha u saradntf studenata ova đva kontinenta. Konferenciia u Banđungu Je prva krupna međunarodna studentska manifestaclja koja će po svdm izgledima da okuoi Naclonalne studentske organizacije bez obzlra kojol pretstojećo! strant studentskog pokreta pripađale 1 ona mora đa služl kao poučan prlmer. М1 isto tako pozdravljamo геalistlčke 1 značalne odluke zadnjeg Kongresa Nacionalne unlJe studenata Francuske koje 1du u prdlog organizovanja. mlmo COSEC-a 1 MSS-a, Jedne (tonferenclje svih nacionalnih studentsklh organizacija koja bl diskutovala o praktlčnlm pi♦anlima univerzalne studentske sarađnje. Savez studenata JugoslavlJe Je soreman đa se pridružl naoorlma francusklh studenata za ostvarenje gomjeg cilja. Ove godlne Savez stuđenata Jugoslavije pored nastavljanja raznovrsne t šlroke saradnle sa Naclonaln4m studentsklm organlzacljama sa kojima Je 1 đosad* sarađivao uspostavlja kontakt 1 otpočinfe saradnlu «a sfudentlma poledinlii Istočno-Evropskih zemalla: nesumnjlvo Je da će ovo bitt doprinos jneđunarodnom studentskom pokretu. U okvlru našeg ovogođišnjeg veoma bogatog. programa medpnarodne aktfvnosti želeo b4h Još da spomenem Međunarodni stuđentski susret koii orgnnizuJe Centralni odbor Saveza studenata .Tugoslavile. Ovaj susret kotf će Imati formu seminara blće Jedna nezvanlčna izmena mlSUenJa o neklm aktuelnlm pltantfma stuđentskog života I sarađnje. Prva tema na tom susretu do koloj će se nesumntfvo razviiatj najviše diskuslie nosl nazlv; »Tskustva međunarodne atudentske sarađnje 1 putevl njenog daljeg гаzvitka«. СА КАТЕДРЕ ЗА НЕМАЧКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

НЗМЕЊЕН ДИПЛОМСКИ ИСПИТ

Измењен дипломски испит Ф Апсолвенти су погођени # Студенти су принуђени да преводв наставно градиво на немачки

На једној од својих последших седница Катедра немачке групе Филозофског факултета дсинела је одлуку о измвни начина испитивања кандидата на дипломоком испиту. Та измена би се састојала у томе што би се један део дипломског исгшта, који се иначе досада полагао на српско-хрватском језику, отсада морао да полаже на немачком. Несумњиво је да ова одлука , претставља ново и нецредвlиђ©но отперећење код спреМања дипломсхог испита. Нису нам познатп мотиви којима се Катедра руководила ггриликом доношења ових измена. Међутим- познато нам је да Универзитет треба да да људе који владају живим говорним језином, тј. да оно што они на Универзи-

тету приме може и треба да има практичне примене у животу. ИЗ СКРИПАТА Материјал из немачке књижевности углавном се спрема из скрипата на српскохрватском језику. То исто важ гл и за граматику са синтаксом. То значи да студенти не само што за време читавог пгколовања н е ЧУЈУ ни јвдио предавање на немачком јез!ику, него и касније морају учити са српоко-хр»затскloг. Овоме би се могло приговорити чињеницом да студенти имају прилику да књижевност уче на немачком језик.у из појединих историја књижевности којима располаже библиотека Катедре. Али, исто је тако чињеница да те историје по много чему не од-

roeaipaj(y данашшим rroтребама. Прво, њихов обим је далеко мањи у поређењу са предавањима; друго> с идејне стране оне такође не задовољавају; треhe, те историје које студенти само донекле користе не могу се изнооити из бнблиотеке, па је на тај начин њихово коришћење знатно умањено. Сада је разумљшво што ое вгћина апсолвената мора орјентисати на окрипта, само на скрипта, тим пре што се добар број њих налази ван Београда. Немајућц другот излаза, многи студенти сналазе се у нужди на тај начин што ова веома обилна скрипта самм преводе на немачки. Па гптак ,упркос свих ових тешкођа у погледу спремања књижсеностистуденти ове групе сматра-

ју за потребко да један део књижевности треба полагати на немачком као што је и досада био случај, а да се остало као и У®од у германистику одговара на српокохрватском. ГРАМАТИКА НА НЕМАЧКОМ Апсолаенте је међутим посебно погодила одлука Катедре да се и граматика немач-f ког Језика полаже на дипломском испиту на немачком. Као што Је познато, граматика je заЈедно са кшижевношћу предавана искљуиво на српскохрватском Језику. Студенти досада нису имали прилике ни на вежбањима да граматику одговараЈу на немачком Језику, па је разумљиво да их ова одлука изненадила пред свршен чин. Она Је утолико неразуљивија Јер Је познато да дипломска комисија има могућности да провери знање Језика кандидата прво преко писмених испита, а затим на усменом излагању немачке кн»ижевности. И са наЈбољом вол»ом немогуће Је сагледати практичне користи таквог полагања граматике. када се зна да се граматичка правила мораЈу учити напамет, а самим тим се на њима не показуЈе познавање Језика. Осим тога, познато Је да се по новој методици граматика страних Језика ради бољег разумевања тумачи у средњим школама на матерњем Језику. УСЛОВИ СТУДИРАН.А Један мали осврт на ситуациЈу на осталим Језичким катедрама пружа веома интересантно поређење. Beh неколико уодииа на францускоЈ и енглескоЈ катедри настава како из Језика тако и из књижевности одвиЈа се на дотичном Језику. Када се на францусисоЈ групи захтева полагање дипломског испита на француском Језику, то Је онда сасвим разумљиво Јер су студентима од стране Катедре пружени од почетка студиран»а услови коЈи катедри дају морално право за овакво полагање дипломског. слична је ситуација у погледу услова под коЈима студенти .студираЈу и на енглескоЈ групи, иако се на овоЈ групи на енглеском Језику полаже само граматика, коЈа Је нупоредиво лакша од немачке. Приликом посете Загребачког универзитета, студенти немачког Језика из Београда упознали су се са системом студиЈа на овоЈ гру‘пи и уочили велику разлику у том погледу. Наиме, на загребачкоЈ групи српскохрватски језик уопште се не употребљава, па Је разумљиво и успех загребачких студената и захтев од стране Катедре. Треба напоменути да су под утиском ове посте београдски студенти излазили пред Катепру са предлозима и жељама та се предавања и на београдскоЈ Катедри одржаваЈу на немачком Језику, као и да се уведе систем колоквирања. Студенти сматраЈу, с обзиоом да су се на ову групу под одређеним услопима коЈи се у току четири '•одине нису ни мало променили. да нема основа ни за измену начина полагања дипломског испита. Промене режима полагања дипломског испита може се по њиховом мишљењу односити само иа оне генерациЈе коЈима би ce правовремено поужило о«о што би се од и-их и захтевало. А то Је тачно. В. М.

Б. Кршнћ: Јаблан (лииорез)

PROBLEM NA TEHNICI

Realna procena mogućnosti

Potrebna je bolja organizacija

U nizu problema koji ee javljaju na tehničkim fakul tetima, neki od njih su u ovom trenutku naročito aktuelni. Pitanja koja se ovde razmatraju proizilaze iz spe cifičnosti studija tehnike, ali su izarvani falktorima s"bjektivne prirode, bar u većini slučajeva Primeri uzeti sa Građevinskog fakulteta samo su ilustracija pojava raširenih na tehnici. Izrada projekata i zadataka je karakteristika tehničkii. studija koja pretstavlja poseban problem. Naime, raci se o preobimnosti materijala koji treba razraditi u jednom takvom ргојекtu do određenog гока. Da bi se izbegao diskontinuitet rada i dobila što celovitija slika o orojektu, na Građevinskom fakultetu Je uveđena jedna novina. Izrađa ovih radova se vrši na •vežbanjima u toku jedne sed mice, svako popodne. Kako 1 rrjekat, ni uz notpuno zalaganje, nije moguće zavrSitl u predviđenom vremenu, što uosta’.om I nastavnik priznaje, đešava se da stuđentl na predavanjima đovršavaju ono što inaće ne bi stigli. Razumljivo, u takvom slućaju, pređavanl-’ su promašila svoj cilj. Primera ima više, ali đa navedenio samo jeđan; za ргоlekt betonskog mosta kako se tvrđi. treba duplo više vremena od predviđenog. Rešenje je možda u povećanju broja ćasova važnih predmeta na raćun dru gih, ili možda što drugo, ali ono mora đa se đonese što рге.

Organizacija vežbanja je drugi problem koji je u tesi.-j vezi sa ovim pr.im: Odmah treba napomenuti da je predmetnl nastavnik t koji je dužan da orgctvzuје vežbanja, da ona odgova<raju svojoj nameni, š'a dosada nije bio uvek slučaj. Dešavalo se da vežbanje održava samo jedan asistent iako ih na prcdmetu ima više. U takvom slučaju asistent nije u mogućnos'.i ni da pregleda rrr’o e studenata a kamoli da se upušta u tehničke probleme u vezi sa zadatkom. Тек na traženje studenata broj asistmata se povećao. Na nekim vežbanjima рго blemi se samo principijelno postavljaju. Asistenti uopšte ne daju objašnjenja za mnoge konkretne probleme za čije rešenje je potrebno iskustvo koje razumljiv nedostaje studentima. Najzad još nešto o vežbanjima na prvim gođinamn stuđija. Sistemom kolokviјшпа i obaveznih vežbanja mora se usmeriti rad stuđenata najmlađih godina na one pređmete za čije spreTianie treba najviše vremenr. Da se i danas tako postupa ne bi se dešavalo đe student prve godine po dva I tri puta više vremena pos\etl Nacrtnoj geometrlji n->go Matematici, <?a kojom se po obimu gradiva ne može ni upoređivati. Ovaj pro blem je karakteristićan za celu tehniku. Pogrešno bi bilo ove pojave uopštavati, sem možđa poslednje, ali ostaje Cinlenica đa se sreću dosta često. Kada se ovome doda tendencija jednog dela na-

stavnika da sa smsmjenim brojem čssova preda-ju istc gradivo kao i рге, samo bržim terrnpom ili predavanjc u A og gradiva dva puta kač jedan p<redmet predaju dv? nastavnika, može se sa ledati deo problema koje treba reSiti u najskorijem vremenu. No to još nije sve Tek punim zalaganjem studenata. prtpremanjem za vežbanja i pređavanja. mogu se očekivatj vidniji геsmltati. М. POPOVIC

Факултетске конференције СKJ у мају

Састанак Универзитетског комитета СКС

У Четвртак, 19 о. м. одржан је састанак Универзитетског комитета Савеза ко муниста, на ком се расправљало о одржаван»у "олишн>их конференција у организацијама Савеза комуниста. После дуже дискусије, донета је одлука да се ■'одишње факултетске кон'бернциЈе Савеза комуниста одрже крајем ове школске године. а не почетком слеiehe како Је то досада Сила гтракса. На састанку је истакнуто да многоброЈне акције које очекују организа ције Савеза комуниста, Савеза студената и Удружење универзитетских наставника у почетку следеће школ ске године (избори у >рганизациЈама Савеза студена та и Удружењу универзитетских наставника, гсди-

шње Скупштине факултета и Универзитета, избор студентских претставника у органе друштвеног угсрапљан»а на Универзитету итд.) налажу овакву одлуку, да би већ у самом почетку имали чврсте факул гетске комитете, који ће би ти у стан»у да каналишу це аокупан рад Из истих разлога одлучечо је да се и избори у основ чим организацијама настав одрже у току маја или јуна. Годишње конференције осталих основних организа цита одржавапе би се као и досада почетком октобра непосредно после ''нивепзитетске конфереиције СКС. Вл. Н.

STUDENATA SVETA