Студент

pro et contra

sa studentskih galerija

Kako nam govore s pozornice »Nasleđnik« i jezik

NaSe eavremeno pcizorište JoS uvelc je prvenstveno prevedeno. Ljudi, čeeto anoninrni, koji te komade prevode za našu scenu, ne obračaju, sem ako se ne ra»ii 0 klaemičnoj dramii u stihu, naročltu pažnju na osobine jezika svojlh prevoda. Smatra se da je važnc« tačno prevesti logično ипа ,e>nj ft rečenica originala. Zato je, joi od predratnih vremena, naŽom pozornlcom zacarlo manir isuvlfie oblčnog, nezvučnog govorenja, nagrađenog velikim brojem bukvalno prevedemih fraza kcje su, međutim, za one koji preko mana 1 spoljnih osobina primaju iimetnost (pre: umetnike), postale uzorlepog, oeećajnog kazlvanja misli i osećanja (~Ti odlaziš, Dženi?"). S druge strane, domača đela ze scenu su se u večini sluča. jeva eaplitala na manje tananim preprekama no što Je Jeaik tako da se praktično teško dolaвllо i priliku da se ovaj člnilac vrednostl drame pažljivo ispituje. Dok se negde raspravlja o tome da 11 Je jezlk u dramskom izrazu primaran 1 da li zato možda ne treba vaskrsavatl

tdtramu u sUJhu, naši zahtevi шогаји u tome pogledii da ostanu skromni: ne tražimo zasada da jezik, dijalcg doprinese snazi drame, već samo da je ne umanji. Ne tvrdim ništa novo kada napomlnjem da je 1 u našoj pripoveci 1 romanu dijalog ono Sto nam najčešće smeta, ono što Je izveštačeno, mrtvo. On služl sa. шс fznošeaiju misll i nema nikakve posebne lepote. Nije ni Cudo što je on i u našoj dramskoj književnosti samo sredstvo za sporazumevanje. Dok strani tekstovl često prevodom Izgube i moraju da izgube svoje ргеlive, kcd nas se dramski tekst najčešće tako da ne pretstavlja ništa vlše od piščevog nemarnog prevoda procesa mišljenja lica koje govori. Pokušaji nagoveštavanja emocija kroz dijalog još uvek su primitivni: Јоб uvek su to zamuckivenja, zastajanja, tri tačke. .. Pokušaji' individriaine karakterizacije ličnceti svođe se često ла ponav Ijanje uzroftica. Pokušaja grupnog označavanja bllo je samo u lakšoj komediji i to u vidu po. pokrajinskog ismevanja. Lako jo onđa shvatiti što ss ovaj nedostatak osečac prvcnstveno kao pomanjkanje „živivernp fakture", kao nesagiasnost scenskog govora sa svakođnevnim, kao njegovo osiromašenje u nijansame živostl 1 ritmu u cdnosu na onaj čujemo oko sebe. Prvi izlaz na koji se pomiilja onđa, jeste, naravno, podražavanje tome svakodnevnom govoru, njegovo neprečiščeno prenošenje na pozornicu. No, ispostevlja se da c»vaj postupak ne dovodi do željenog rezuitata, da se ла taj način ne može pobečl csd slrovosti, privatnog tona. Dok ostall elementl umetnič kog dela ipretstavljaju kakvutaku esenciju, zbog bltnih, odabranih detalja, jezik je naturalistički fc*tografisan, neoplemenjen, umetnički uzeto, ružan. Mada je ovo u svakom slučaju когак unapred. mada je nesum njivo bolje jezik od inertnog, rortvog faktora pozorlšnog dela učtnitt živim, bližim stvarnostl. ipak se brzo mora uvldeti da 1 tm ima da pratrpl izvesnu umetničku transformaciju. Iz živog Jezika treba izvućl ono što Je za umetničko đelo neophodno. Sve Je to preSiiroko, ali Je teško i opešno 1 posle dužeg razmišlja-

nja pronačl neku pt'godniju opštu preporuku, Da 11 če se inslstlratl na übrzanom rltmu, hladnočl 1 opornoj melodijl velegradskog govora, da li će se prenositi dokona raspevanost seoske naraoije itd., sve to zavlsi od sadržlne ксја se obrađuje, od boja koja ima da preovlada pretstavom. Za gledaoca koji je jako osečao ovu praznlnu, „Naslednik" scenskl prikaz ćosičevog romana „КогепГ, pretatavljao je рга vi odmcr l okrepljetnje. lako se o ovoj scenskoj tvorevinl ne može govoriti kao o drami u pravom smislu reči, lako ona pret. stavlja samo niz eplzoda koje roman scenski ilustruju, interes gledališta za zbivanja nije prestajac 1 lako Je utvrditi da se naročito uživanje, uživanje u lepo rečenom, nije gubilo nl u jednom trenutku pretstave. Jasno je đa dobar deo ovoga uspeha „Naslednik" (kao 1 „Коreni" ranije) zahvaljuje svom zadiranju u kompleks problema koji su dcboko usađeni u nas, u nefito fito smo nasledili, fito ono fito objafinjava, пеоцгегпо

rečeno, „dušu srpskog seljaka". Ipak, Cinjenica da je u ovoj drami kazano, a bezmalo se ništa sna scend ne dešava, da su mcnogolozi neuobičajeno Cestl (i skoro svl nagrađenl aplauzom), reClto potvrđuje da j ft nešto u tora govoru bilo priviaCno samo ze sebe, da Je svaka nova reCenica blla iskrena , uzbudljiva. I zaista, ćosić Je bogat ! obrađen jeziik svog rcmana uspeo đa prenese i u acenski prikaz. To je u svojoj biti naš seoskl govor, širok, spor, bogat meta. forama i jakim izrazima, Međutim, ćosić je shvatio suštinu đramskog izraza i znao je da je neophodno da njegcve HCnosti iskažu sve ono što je u njlma, bez obzira па to da li bi oni stvarno bili u stanju i da li je ma ko u stanju de to učini bez ostatka. U tonv je đrama iznad života. ćosićev govo r zatc« nlje folkloristička reprodukcija ~seoskog“ govora, već je nova, umet nička sinteza na osnovu odliCnog poznavanja 1 prisnog csećanja narodnog izražavanja. Bogatl, sočnl monolozi u „Nasledniku", reči koje ne bi mogao da iskaže niti je ikad iskazao „ргоsečni seljak" pobronika „živoverne fakture", najbclji su do. kaz đa розао oko Jezika u draml nije samo otvaranje ušiju i imitiranje Sto se čuje, nego duboko istraživanje i iznalaženje njegovih osnovnih osobina. Glumac-posrednik опај Je koji tek mcže plšCevom tekstu đa udahne život, da etvarno pokrene njegov jezik koji je naročit, suStinski naCin naS. Ovom prilikom treba naročito slušatl Vlastimira Stoiljkovića, ne samo zbog njegove odlične kreaclje Đorđa, već I zbog načiina na kcjl on govorl, u neku гики nepravilno, skučno, all melodiskl vrlo zanimljivo I potresno. Ovaj glumac koji je ranlje, peлтајиСl, jjotvrdio svoj dobra eluh, koji je, Isto tako, pokazao svoj smisact za beogradski ulični žargon (Cek i gde mu, možda, nlje bilo mesta). ovom prillkom je konačno dokazao da poeeđuje dragoceno osećanje za kazanu reć. I to ле u smislu akademske pedanterlje. već ze jezlk kao pomoć dcmoSenju likova i postizanju pune namene drame. Ovakvo pisanje i ovakva gluma imaju budućnost.

Vojln DIMITBIJEVIC

Sa Izložbe klneske primenjene umetnostl

Dve mladosti

RAZMIŠLJANJE POSLE ČITANJA RADOVA SA JEDNOG KONKURSA I UOPŠTE О PRKOSU I SKEPTICIZMU

Ne znam da li su Hegel 1 Marks mislili i na zbivanja u književnosti, kada eu kazali da se svetsko-istoriske či“njenice iličnosti pojavljuju talkorećl dva puta. Marks u >XVIII brimeru« dodaje: >jedaniput kao tragedija, dru gi put kao fansa*. PoSto je književtnost neka vrsta čovekovog akta, Ш pejzaž u kojem obitava i mašta, ova interesantna opaska mora da važi i za nju. Jer kako bi drukčije objasnili slične pisce koji se razvijaju u hronološki veoma udaljenim epohama? I baš na osnoru blastosa opetovane tuge, vaskrslog >svetskog bola«, moglo bi se po nešto primetiti Marksovom produženju Hegelove rečenice. Napoleon Mal 1 je svakako izgledao mlnijaturnijl 1 Јоб više Нагlckia pod pozajmljenom клд nom Napoleona Velikog, all ova definicija transponovana na bol, bezizlaznost i samoču, ostaje uvek tragedija manjejll viže tragičnija, žto donekle zavisi od dekora i teatrokratija. Jer ova mladost (dozvoljavam sebi uopžilavanje polazeči od većine pesnika i nepesnika), pođleže zapanjujučim metamprfo zama. Svaka stabilnost je onemogućena na štulama sumnji. Ova mladost ne ume da lz očajanja izvuče optimizam, već zimogrozno čeka, i ne samo da se ogrče plaštom skepse, već su utrnuli svl plamičci uz ovu unezjverenu, samovoljnu reku kuju nazivaju životom. Mielim da je Makarenko u »PeđagožkoJ poemi« гекао da se ne bd moglo živeti đa nema nečeg svetlog pred n "na čemu težimo. Nekada' eft poletarci težill da napišu pesmu o otadžbini, zatlm pesmu o (rtmovL д, , •- a pesmu o svojoj vlastltoj zbunjenosti. Dni su ee povodili za vrernlnom, za uslovljenim impulsom. Ponekad se može ipretenciozno uopštiti polazečl baš od mla dih gipke, pogodne gllne za oortavanje i vjeruju s. .remenosti. Jer ti ciljevi (da ih nazovemo idealima) nisu bili samo treperavi plamdčci svetionika u buri, več ogromne logorske vatre, dovoljno tople da se pored njih ogreju niirođH. J ina od tih iskonskih vatri koje čoveka kale u opipljivog boga, jeste: u užasu rata ne postati hipokrlt, okameniti klčmu i u čvrsrto etisnutoj Žaci sačuvatl po koju Sarenu kruicu detinjstva (docnije ćemo se vrutiti krpioama)... jedno-

Btavno žrtvovati svoje јоб nerazvij eno telo za zemlju, koja je postala fetiš nad fetižima. To Je bio veličanetveni oganj, koji je rodio prkos pred kosmosom 1 mesečinama, (docnije će biti reči o eomnambulizmu), oganj koji je umrtvio sltne bojazni od danonoćnog umiranja zivezda. To veliko doba koje je zahtevalo Anteje, a davllo Herkule, uštavllo je kožu srbijanekih seljaka, otvrdli kao dani tabaoi, iznedrilo je Srblju zaplavelu među šljivama, Srbiju »bunu među narodiroa«, dok devojka na grudima ne noei đerdan da zvekne, već vesrt za ustanak. Druga vatra poele triumfa enova bila je obnavljanje iste zemlje. išti dlanovi koji fiu se ođvraćali od sunca, de se ne vidl кгvava surovost pružaju se ma suptrot euncu. Iz pogleda su Ižčezli Ijudi sa vlastitlm očima na dlanu da bi nar,.ra vili mesto žinama koje vode u »bolje subra« negde iza eedam bregova. Rad, neprija telj trullh jabuka 1 naherenih plotova probija tunele u nepoznate, a nomadske ruke orgiijaju na finim vratovima lokomotiva. Sva su predvečerja bila otkupljena ža člta\e godine, a jutra sa, se žarila iščašena preko krovovi 1 osmeha bezbrižno razgolićena i čiata. Bilo je to tep .> utkatl svoje ruke u grumen nasunčene zemlje, i prkosno gledati u nebo Polifema, koji bez oka uzalud-bunca: »Nikol« I tađa 1* pustlnja dolazl ponovnl svetskl bol Izgubljenih generaclja sa neamitnom logikom razuveravanje. hvatanja za sitn ft stvarl, za drvo, kc»je nas vlSe neće, jer vlie ne. moženo. da sb pretvorlmo u Sto god hoi’ćemo. u zeml.il socijalizma (каkav paradoks) poatao Je aktuei ?-Jan protpovednHc dz- 'Ste.rog ; ,,s»v«r» ta sa samosvesnom makadmom: ..NiSta novo pod suncem". Sitni plamićcl samo razdražuju raz dražuje zagrljaj jer je to zaboga, tako obično (i Katul je zaboravljao broj poljubaca pa po_ dlnjao iznova). IJćenje je takfde obldno unlverzitetl su poetojali u Kembridžu i Salamandcl joS kada su se tukM na dioku-

sljama, a ne samo pravili grimase i Ispade kao pajac ne otponcu. I tada dolaat malodufcia konstataclja: nismo vile naroCita generacija koja menja Hce zemlje kao u bajcl, pretvara nc«ĆI u dane. 1 dane u noći sada smo oblćnat generacija koja ве sprema da u mlru donost diplome i sede kose, da plje pl-, vo pred kafanama, 1 da pocrnt na plažama. Posle svega onoga što je bilo, to je bes roilosti. Zato mlađi pesnik buntovnlćkl, đcbrodušno ujcvikuje da ako tre ba umreti za otadžbinu umreće sada, Jer je to moguće kada ee ima samo sedamnaest godina. Međutlm. ovo vreme zahteva svoje: potrabno je nnlrati aa za otadiMnn a ne nmreti. Istlna da Je, sa dobrim namerama, lakše poetati heroj u ratn, nego u mirn. Malo je onih kojt su anaii đa ве klanjaju pred eitntm bfžanstvima trava, 1 da zavole balađu predvećerja bez ekstace, kada smo malo pijani, ~all od susa", Mladi poželeSe da se opijaju до besvestt: ,ave su kafene larene lađe", utvaml pijani brodovl punl isprepletanih tela. Malo Je onih kojl se zagledaju u kamen i „zaraetu u plav aan kameni, Ш onl Sto zažale Sto njih nema, jer nema puteva do njinovog samcpregora. Veoma ćesto nallazimo na opeednute gradove 4* kojlh je pobegao prijatelj On, 1 prijateljica Ona, gradove aakopćane zldom i reSetkama i ako sužnji znaju da scnovlta noć ima i zlatast« prelive nade. Ali kod naa nlje dollo do toga da *e precenjuje totalnl nihllizam. Radi se o gupl mladlh pesnlka 1 nepeenika, o njlhcnrlm prvim koracima od dupka do majćinih ruku, Ш (to je kod onih rutlnlranljlh) od majćlnlh ruku do prvog udaranja glavom 0 zid, i o muftnom oeećanju oSamućenoetl. Ovde se, na šalost, ne Iscrpljuje sve: iđe ве đalje, dc veoma talentovanih, kojl za svoj hram oftajno traže „novu Vestu", zabomvijajućl da Je najsrećnijl 1 najmogućniji remesane za oćaj onaj tajni, topli ćovek bea krlnke samoodbrane, kojl poetoji, jer mora da postoji. AU koracl atau uemereni ka jednom cilju, neuporedivom 1 apsolutno opravdanom, već ee rasipaju u spektar koraćlća. ramoliklh po Intervallma, upućuju sa prema sitnlm plamift. cima te košmar zavrtl glavu. Ruke »ve odvojene. nog* ođvojano, <»ćl odvojemo. Pesnik je restrzana. neobllkovana llčnost (on to treba da uvek bude pomalo). On mutira ćak I u svojoj trldeeetoj godinl (ovo se ве odnosl na njegovu književnu kcncepciju, (ormiran atil, već na etav prema životu). Može se desiti da pesnici izgube sebe na trotoaru, 1 onda se dug» traža, te tlm morbidnim. potsvesnim likovanjem nad svojim izgubljentm „ја“, ispunjavaju ceo život. (Za čudo, tragićan

Vaalljev Je Izvukao 1* Istlh okol noeti 4rt<niju: „На! Menl je ovako Ipak boljel) Mladl peenlcl se uvlece ц eebe preko misll i vla. etltih snaga. Crnim zavesama »prečavaju prllive novih saznanja te se ispitaju, Iscrpe 1 razočaraju. Kežu da joS ono malo plavetnila što JoS nisu iskrčmili, sebično zadržavaju za ва sebe. Tuđln boljka ih savrSeno ne uznemiruje, dok nareisoldnc* bulje u vlastlto ogledalo. Saml raapravljaju sa sobom, a ako u njima pigmejska llčnost, nesposobna da pre- л mostl sebe 1 da oživotvorl sre. dlnu pustoS vodi fentaalranju u samoubistvu, i podavanju mesečinl u vratolomnom hodu po krovovima. Postavljamo sebl Jedno nužno pltanje: gde se oteetio smeh 1 vedro raspolctžeaje, jer je nemoguće da je plač jedini dokaz da živimo? Istina da je Balzak u „Propalim lluzijama M rekao da je sreća neprijatelj pesnika, dok Je sveeno eveo svog junaka na neaktivnost, bei zbog potpunog kraha istih lluzija. Kad je reč o bolu, treba«i"v pcdvućl da ima tibih rezlgnaclЗа, koje čak izazivaju sme Sek, blagih nostalgija nad iSčiLelim v dimom naSe kuće, među oblacl* ma stranoga sveta, koja izaziva samo plimu, a n« gorćinu. All kroz niz objavljenih i neobjav, Ijenih peeama provlačl so teški, olovno-sivl ton, a da se ipak ne nemetne misao o presudnom uticaju zapadnjačke literature. Je p akrećem painju, Remarkova i prva Hemigvejeva dela su već btla preveđena kada mladi IJudl prkose ledi ESll 1 Konu. Smatram da 1 ova poezija i proza imaju svoje neposredne uжгоке u stvamoetl; možda u cčekivanju nećeg teškog (značl od bojazni za proleča), možda, najzad, u tome Sto je žlvot obična proza, a ne bajka o tmoružicl. (Smatram da dobar đeo sličnih razmatranja apada u atar sociologa 1 pslhologa.) Ponavljam notornu činjenicu đ» je boljp gledati stvari onakve kakve Jesu. i ne idealizovatl, jer to ne isključuje mogučnost đa n&s iznenađi Idealno člst zvuk, 1 slika besprekornih llnlja. All malopre smo konstatovali da pe snicl ne mogu živeti bez iluzija (ja dodajem nl obični Jjudl) bez idola kojima če prinositi na žrtvu svc'Je nedoumlce. Veoma Je lako podvućl nasušnl aksđom poznat joS pračoveku iz ASela: iluzija neka buđe „čovek je budučnost Coveka“, a idoi neka bude čovek 1 rad, kojl Je atvorlo mlsae. Nek nas ovde ne zbunl Sartrova Ifonlja; „Humanlstl vcle simbole Ijudi, a ne sama Ijude", Jer svl Idoll nisu bill niSta drugo do inkarnaclja Cove. ka, otisnuta veStijom 111 ne* spretnljom rukom. Međutim, koJa kopija možo bltl savrSenlja i neuhvatljivija od samog uzora? II ovome nema nalvnostl poverljive prema svemu 1 svačemu, niti neke nasilne metafizlke, Jep treba pružltl mc*gučnost Coveku da prepozna drugog čoveka, kao svoje ponovo prona*eno „Ја“. Ovaj vaskrsll Verter ne HCi na aktera sređnjevekovnih farsa. Ovaj bol sasvim normalno boll, jer kao Sto su ptice „njihova krlla", tako Je 1 bol prljalelj iz dvojenostl u kojoj se nlSta ne čeka, niti iSta ieli. I kađ pomislim da u ovom proleču đa ima najmanje sive 1 crne boje (druga je stvar ujesen 1 uz : mu), zadovoljno odmaram očl na bc»đrom I mladom stihu; ~Ne poglnl, nndo, da budcmo, anđele anđeip moj!"

MLrjana VUKMIBOVIĆ

U koji predeo moga sna

U koji predeo mog sna ga stavim tvoju straviftnu lepu ruku. Gle, od tvoga negdanjeg glasa ožiljak u mom ramenu. U srcu posadila ai moju zebnju 1 sva si kao sva moja zblvanja. Ja te vidlm kako sl nacrtala na mom oknu potez Jedne bdljke u ftijlm žillclma spajaju se mojl 1 tvojl prsti. Ti sediS tako ukroćeno lepa u tom uglu sveta 1 mlslim gde su te cigle kojima smo se služlli prt zldanju. Različak Jedan tl otkinut međ oćima. To je pobožna ptica malog sećanja. Umirl svoju posustalost I alobodno metnl lepi badem svoga oka u moju šaku -- ftućeš; plakaće jedno dete. Ja ftu se po ko zna koji put opet zapitati: u kojl pređeo mog sna ga stavim tvoju stravlftno lepu ruku i to će blti rva naša okrutna. istorija.

Boža Tlmotljevlć

Sumorna raspoloženja

Izložba likovnih radova studenata u Paviljonu na Malom Kalemegdanu

Ako Је oblčaj da se o Izložbama amatera 1 mladih piše poluozblljno i blagonaklono, onda ozbiljan ton i ozbiljna amblclja pojedlnaca sa izložbe studenata u paviljonu na Malom Kalemegdanu 6ini da se ne postupi po obićaju. Međutlm, ne zaboravlja mo da su te sllke tek nagoveštaji budućlh flzionomija i baš

u tom smislu ova izložba poJkazuje Jedan паб savremenl pavadoks, kojl Ima svoj naročlto paženi pandan 1 u literaturi ako se od mladih oćekuje polet' rađoznalosti. senzualni nemlri, optimlstlčka 1 razdragana paleta nalvnost mašte, onda onl ne tspunjavaju očekivanja, bar ne u dovoljno značajnoj meri. Možda Je takvo oCekivanJe naivnostl 1 samo prevlSe nalvno, možda Je ovo vreme starmallh 1 starih ko JI ae bor« za mladost, možda mladl u sebl nalaze suvlie mračnlh pltanja i suviSe mračnih odgovora. A možda Je sve to samo odjek Jednog tuđeg, Inostranog vremena? Raclonalne I ponekad mračne prlrode autora večine radova ekisponlraju u teškim, masnim naslagama boja, daleko od opaenostl da nešto žrtvuju prefinjenostl poteza l Joi dalje ne samo od pedanterlje nego l od potrebe konclznostl. Jedan sivomrki prljavl ton prisutan Je svuda sem, kao po pravilu. u sla bijlm radovlma koji su blli pošteđehl njegovog sumomog dejstva. Ako ređe nego što smo očekivall nailazimo na ekstremnostl. to ne mora da značl 1 nedostatak mašte. Međutim, u mnoglm sllkama to znači U masl slvlh radova ističu se nagrađene slike Vojislava To-

dorića (po Jeđna I, П 1 Ш ваgrada), Slobodana Garaianina (dve Ш nagrade) 1 Mltke Cudova (IV nagrada). Svpjlm sumornlm izrazom ona domindraju. Međutim, one nlau bez duha, bez onih llfeovnlh kvallteta koje tražlmo od Jedne savremene sll' ke. Mrtva prlroda S. Garaiandna ' (sto ea mrtvom prlrodom poamatrana od gore) pokazuje neočt'kivano znanje 1 sugestdvan ddMvljaj jedne teSke harmpnije. Водг težl ke monohroniji a metaln»i unutrašnje svetlo daje mistlčmi notu. Vrlo uspeli radovi Todoitića zanlmljdvi su za analizu u koju se ovde ne možpmo upuStažr- Međutlm očigledna je remlniaoencija na sllke Gvozdenovića. ЈЏ svakom slučaJu žirl nije imao' težak posao. Skulptue;a kvalltatdvno nlje na visinl sllka 1 grafičkih radova. Sem toga Szgleda nam đa ima umesnlh zarVerkl tiriju. Portretl »u dati sa prevdSe pslhologiziranjA 1 Hterarisanja. U cellnl, sem možda R. Pavlovića (pod Slfrdvn »Vreme«) nlje bilo slobodnijih • pokuiaja. Međutim, mnose ograničenosti (materijal i ddmenriie) donekle opravdavaju ovaj a'labfjl rezul. tat. Treba lataći raiilove S. Larića (III) nagr&da) i 0. Ivanjine (I nagrađa).

А\ Kostić

Лепосава Јуришкћ: Гдава ков ављзнке

KULTURA . UMETNOST\ - - - -