Студент

Жири од хиљаду студената одлучио је

НАЈЧИТАНИЈИ СТРАНИ ПЕСНИК ЈЕСЕЊИН НАЈРАДИЈЕ СЛУШАНА МУЗИКА ЗАБАВНА НАЈМИЛИЈА ЗАБАВА ЧИТАЊЕ НАЈЧИТАНИЈИ НАШ ПЕСНИК ВАСКО ПОПА НАЈБОЉИ СТРАНИ РОМАН „ТИХИ ДОН“ НАЈБОЉИ НАШ РОМАН „ПЕСМА“ НАЈБОЉИ ФИЛМ „НАДНИЦА ЗА СТРАХ“

Из одговора хиљаду анкетираних београдских студената сазнали смо који је најрадије читани песник, одабрана забава, гледани филм... Дијапазон заинтересованости студената за најразноврсније облике друштвених збивања је и те како широк и неискоришћен. Путем једне анкете можемо доћи до значајних података и констатовати по стојање многих недостатака. Разнородност питања и извесно „шаренило” ове анкете онемогућили су да се дође до неких значајних резултата или открића.

Ипак, и са њом се дошло до извесних нових сазнања и сусрета са старим проблемима. Забавни живот студената, тачније, штурост и конвенционалност форми у којима се он још увек развија тражи нове обпике за веће могућности. Прво питање анкете састојало се из два дела! да ли сте задовољни избором науке коЈу студирате и да ли после завршеног студирања намеравате да се запослите у Веограду или унутрашњости. Озбиљност проблема која проистиче из резултата да

НАЈВИШЕ СЕ УЧИ И ГОВОРИ РУСКИ ЈЕЗИК 86% анкетираних студената учи један, 6% два страна језика. Процентуално, највише се учи руски, затим енглески, немачки и француски. Проценат знања страних језика није тако задовољавајући: 41% говори један, s°/о два, 1% више страних језика. Највише се говори руски, затим француски, енглески, немачки и италијански језик. НАЈРАДИЈЕ СЛУШАНЕ: ЗАБАВНА И ЏЕЗ МУЗИКА По броју гласова који су добиле забавна и џез музика (G4°/i) су најрадије слушане музике. Озбиљна музика са 19*/» гласова стоји испред народне (17%) На други део овог питања: Да ли сте у задњих месец дана посетили оперу?, потврдно је одговорило само 23% анкетираних. ЈЕСЕЊИН, НАЈЧИТАНИЈИ ПЕСНИК Волите ли, и да ли читате поезију? 883 учесника који су одговорили са Д.., истовремено су одабрали страног и домаћег песника Koier наЈоадиЈе читају. Јесењин са 303 и ЛОРКА са 221 добијених гласова далеко су најчстганији стра ни песннци, нарочито ггрви. Остали од десеторице са наЈвећим бројем гласова иду овим редомг БЛОК (104). БОДЛЕР (82), МАЈАКОВСКИ (48), ХАЈНЕ (43). ПУШКИН (22). БА.IРОН (19), СВИНБЕРН (П) и ЉЕРМОНТОВ (10). Од домаћих, ВАСКО ПО-

НАЈРАДИЈЕ У СССР, ФРАНЦУСКУ, КИНУ... Када би имали могућности, највећи број учесника анкете би најпре посетио СССР (26°/о), затим ФРАНЦУСКУ (23*/e) и КИНУ (14®/о). Затим ИНДИЈУ (10%) БУРМУ (6 °U), ИТАЛИЈУ (s*/.), САД (4%), ГРЧКУ (3°/e), ШВАЈПАРСКУ (3°/о) и ЕГИПАТ (1%). На питање; Да ли сте задовољни својим забавним животом?, 88% учесника је одговорило са: НЕ! Долажење до оваквог резултата показује да ово иије лични проблем и обавезује организацију Савеза студената на проналажење могућнссти за његсво решавање . Одговарајући иа питање: Коју би врсту разоноде у слободним часовима, бсз обзира на моменталпе могућности и услове, најрадије одабрали? учесници су се овако определили; I. Читање 17,2%, 2. Одлазак у биоскоп 15,8 rt /e. 3. На спортску припепбу 11, у позопиште 9.5*/e, у кафану 8,1%, на излет 7,9 9 /џ, у спортску салу или na игралиште 7,7%. на сликарску изложбу 4.8*/* и па игранку 1,6%. Ликовне изложбе редовно посећуЈе 9»/* амкетираних студената, повремено 69%, не посећује 22*/*. Проценат оних који не посећују изложбе је незадовољава.lуће висок у сразмери са редовним посетиоцима, поготову ако се узме у обзир да је ту разлику умногоме ублажио великн број гласова студената Ликовне академије.

ПА захваљујући само Једном гласу више, заузео је прво место испред СТЕВЕ РАИЧКОВИЋА који има 113 гласова. иза њих је ОСКАР ДАВИЧО (108) а даље за њим; МИЛАН РАКИЋ (88), ЂУРА ЈАКШИЋ (74). МИЛОШ НРЊАНСКИ (62), ДИС (54). ЈОВАН ДУЧИЋ (53), ТИН УЈЕВИЋ (S7) n ПРЕШЕРН (34). НАЈБОЉИ СТРАНИ РОМАН „ТИХИ ДОВГ. ДОМАЋИ „ПЕСМА** Из великог броја ггрочитаних романа, тешко је издвојити Један, најбољи. Ипак. мали Је број учесника анкете који се нису определили. Са броЈем гласова који су добили, поредак страних романа изгледао би овако1. Шолоховљев „ТИХМ ДОН* (101), 2. „СВЕТЛОСТ У АВГУСТУ” ФОКНЕРА (93), 3. ~НА ЗАПАДУ НИШТА НОВО” од РЕМАРКА (84). 4. „ЧАРОБНИ БРЕГ” ТОМАСА МАНА

је 19% учесника анкете сдговорило да је незадовољно избором факултета који студира, намеће да се изађе из оквира анкете кснстатозања извесних чињеница и да се Још једном сигиализира на овај увек акутни проблем Универзитета. После завршеног студирања, 88% анкетирдних студената намерава да се запосли у унутрашњости. Висина орог процента охрабрујуће говори у нрилог чињеници да проблем нерадог олласка дипломиранмх студената из Београда сада скоро не постоји. ЉА” (77), в. „ТРЕЋИ 40ВЕК” (33), 7. „ПОСЕДЊИ ПУТ САМ ВИДЕО ПАРИЗ” (49), 8. „БЕГУНАЦ” (44), 9. „ЦЕНА СЛАВЕ’* (41) и 10. „ОНА ЈЕ • ИГРАЛА САМО ЈЕДНО ЛЕТО”. и на крају неколико података о учесницима анкете: У анкети је учествовало 1.000 студената (488 студенх киња и 512 студената), са 20 факултета и академија Београдског Универзитета, са свих годниа студија и просечном годином старости од 24,8 година. Анкета је била анонимна.

(69), 5. „СТАРАЦ И МОРЕ” од ХЕМИНГВЕЈА (61), в. ГОЛСВОРТИЈЕВА „МОДЕРНА КОМЕДИЈА” (48), 7. „АМЕРИЧКА ТРАГЕДИЈА” ТЕОДОРА ДРАЈЗЕРА (56), 8. КАМИЈЕВА „КУГА” (43), 9. „ЛОПОВ” ЛЕОНИДА ЛЕОНОВА (32) и 10. „ТРИ РАТНА ДРУГА” од РЕМАРКА (29). Летилгичним прегледом одмах ћемо у овој табели оапазити два Ремарковв ро мала. док с друге стране примећује се аедосгатак дела највећих класика (нпр. Толстојев „РАТ И МИР”). Од домаћих романа на првом месту je ДАВИЧОВА „ПЕСМА” са 176 глазова. Затим: 2. „КОРЕНИ” (169), 3. „ДАЛЕКО ЈЕ СУНЦЕ” (161). 4. „НА ДРИНИ ЋУПРИЈА” (112), 5. „НЕЧИСТА КРВ” (104), 6. „ПЕИСПЛАКАНИ” (80), 7. „СЕОБЕ” (67), 8. „ПОКОШЕНО ПОЉЕ” (64), 9. „БИ ХОРЦИ” (28) и 10. „БЕЛА ЖЕИА” (27). „ЈЕГОР БУЛИЧОВ” је са 129 гласова изгласан као на]Сол,а претстав а виђена на позорницама беотрдских позоришних кућа. Одмах за овом су две претставе позоришта са Црвеног Крста. „ПЛАЧИ ВОЉЕНА ЗЕМЉО” и „СТАКЛЕНА МЕНАЖЕРИЈА”, прва са 118, друга са 112 гласова. За cv; „ДУНДО МАРОЈЕ” (111). ..ДОБРИ ЧОВЕК ИЗ СЕЧУАНА” (105), „НА ДНУ” (96), „СМРТ ТРГОВАЧКОГ ПУТНИКА” (92), „ФЕДРА” (78). „ДУБОКО ПЛАВО МОРЕ” (49) п ..КОЛОМБА” (38). Интересантно је напоменути да је у овај избор ушло прет претстава Београдског драмског позоришта а само једна претстава Наротног позоришта.

НАЈВОЉИ ФИЛМ ..НАДНИЦА ЗА СТРАХ” На последње питање анкете: Изаберите најбољи филм који сте гледали на нашим ОиосКопским платнима, одговорено је избором 43 филмова. Највише глаоова добила 1е КЛУЗООВА „НАДНИЦА ЗА СТРАХ” ~ 133. За њом су: •ЛИЛИ” (102). з. „ЗАБРАН.ЕНЕ ИГРЕ” (91), 4. „КРА ЂА БИЦИКЛА” (105), 5. „ТРАМВАЈ НАЗВАН ЖЕ-

ОБАВЕШТЕЊА

Редакци ја обапештапа чи таоце да из техиичких разлога није могла да у овом броју обЈави наставак рома на„Црпеии жиг“, као и трећи купон нагардног кон курса. УЈедно обавешТавамо читаоце да he следећи броЈ „Студснта“ изаћи почетком октобра.

ЗАНИМЉИВОСТИ

Опих дана Је извршено поновно мерење брзине светлости коЈе је показало да Је досада важећа вредност већа зв четири милионита дела од врзине измерене овим експериментом, Mepeite Je мзвршено оптичким инструментом шведског порекла. ОваЈ инструменат се зове геодиметар и намен.ен Је за брзо и тачно мерење растоЈања. Процес, међутим, захтева познавање брзине светлости са тачношћу равном ма ком претходном мерењу. При мерењу геодиметар се поставља на Један краЈ линиЈе у ко;,оl се мери Он извши ље емисије светлости са учестаношћу од око милион секунди. Ови импулси се олбиЈају назал ол Јелтшг т»ч»*г> постављеног огледала на другом краЈу линије. Време преласка овог растоЈања од странв Једног импулса мерено Је елерггроиским мерачем зремс. на Мерење Је извршено на пи ниЈама дугим 11, 28 и 25 километара. РастоЈања су претходно мерена жицом од инварчелика, и прво растоЈање вероватно најтачниЈе одређено, измерено Је са грешком мањом од три милнметра на целоЈ ду ЖИНћ Мерења са инструментом сла жу се међусобно, али у погледу претходно усвоЈене вредности браине светлости не слажу се у мерењу основних растоЈања. Тако се осетило да трзба прихватити вредност за око 700 мвтара нижу од впедности прихвађене 1950 године. Сsм триумфа методе, ново мерење доводи физичаре пред посао прерачунавања свих при оодних константи у коЈе улази брзима светлости, а коlе претендуЈу на наЈвећу та« ност.

НАЛИЧЈА

ПРЕСЕЛИТЕ МЕ...

„Разумете ли ви шта значи тај катанацТ усплахирено Је говорио студент М.Т. То он сумн»а у наше поштење. Све своје ствари закључава, као да смо нас двојмца лопови. И ћути као риба." Претседник Управног одбора га је саслушао пажљиво... Сваког септембра „улицама" и собама овог града живот почиње поново да врви. Поново, јер овај град Је у време летњих одмора пуст и празан као шума у Јесен. Тих даиа у септембру, у свакоЈ од хиљаду £оба нађу се младићи или девоЈке који се тада први пут виде. Он из Ваљева и он из Охрида. Она из Цетиња и она из Вања Луке, он из Вршпа и он из... Упознају се и започну своЈ први разговор. Те прве речи изговорене уздржано или отворено, обично су и први кораци пружени ка приЈатељству. Сваког септембра, октобра... послв првих разговора, после неколико дана проведених заЈедио у соби, склопе се нова приЈатељства. Али сваког септембра, октобра... не склопе се свугде нона пријатељства. ...У СОби студента М.Т. ниЈе дошло до новог приЈатељства. Студент Н. уселио се у ту собу трећи по реду. Када Је ушао у собу промрмљао Је Једно суво „здраво”. Првог дана Је ћутао и паковао сво-

Је ствари. Другог дана Je парчетом бетона у врата свог ормана уковао катанац. а катанац Је дирнуо у осеђање доотојанства њих двоЈице. „Кад добиЈе пакет од куће говорио le М.Т. он заседне сам и Једе. Није нвм до ба* натске шунке и колача. Не Ми нисмо навикли на такве односе. Студент Н. Је читавих месец дака ђутао ~као риба", Говорио је и даље само оно суво здраво. Црни катанац као да се плазио на људе коЈи су же лели друкчије односе. оОо „Молмм вас преселита га у неку другу собу, имаче доћиhy у ситвциЈу да ra ударим“ завршио Је М.Т. Сви људи не могу да буду пријатељи. Особине и навике код сваког човека се разликуЈу. Понекад се навике и особине не слију у х армониЈу лепич одиоса. Ако до таквог неподударања навика и особина дође код људи који заЈедно живе, оида долази до неспоразума и сукоба. Често ти сукоби углавном због сићушних и смешних разлога, изиђу мзван врата соба. Тада су управв и управни одбор приморани да иитервенишу. А зар су били потребии ти арбитри? Зар нису људи сво,lе навике свесно могли ускладити у оквире бар пристоЈних односа? оОо Студент С.М. упутио Је Управном одбору дугачку изЈаву. Сићушним црним словима Је казано о Једном неоствареном дружељубљу. С.М. почиње своЈу изЈаву речима: „Да не би дошло до даљих нежељених и тешких последица и компликација, то у интерееу свега тога, а за наше добро. даЈемо против В.С., студеита права, изЈаву..." Студемт Ђ.С. Је изгледа, велики весељак и доколичар, Чим се ујутру пробуди почне Да пева и зпижди. Не обзире се на то да ли другови спаваЈу или уче. „кал почне у Јутру пише С.М. са тим своlим испадима, он тако рали све до увече са малнм ирекидима. Пре него што заспи. он нешто отпева или одзвижди окако за своЈ грош,..“ Њих двојица су опомињали, убеђивали и молили. Ђ.С. Је настављао по старом. А Једнор дана Је: ..Ђ.С. устао и почео да бије колегу из собе тако да Је оваЈ морао да приi ати тучу. задрбивши лакше о аеде по лицу..,“ и студенткипаа М.В. Је написала дугачку изЈаву.

„Још од првог дана пишв М.В., нисмо могле да се сложимо око чишћења, јер Г.А, није волела или није хтела дД чисти, па Је звог тог* бранила и мени... Једног дана с»м наложила пећ и етавила воду да се rpeje. У међувремену сам отишла код колегиницв. Када сам се вратила, она Јв угасила ватру водом. На питан.е зашто Је то урадила, одговорила ми Је пркосно: ~Нећеш прати косу“l.„“ оОо Студент С.Ј. моли: ~...да мв преселите у другу собу чим će укаже празно место ... С.Ј. je имао у соби детектор са звучником. „Једног дана док сам био на факултету он ми Је покидао неке везв на звучнику коЈе коштаЈу 1.000 дин. ...ИзЈавио Је да he свв излупати, а мени ааггретио физичким мерама, нагласивши да му Је циљ да ми време у ово) соби буде до Јуна што теже. Може доћи до туче, Јер га више не желим трпети, а нисам слабиЈи од њега..." Има и неозбиљних, чудни* и смешних сукоба, коЈи у облику изЈава и записника долазе пред управни одбор и управника да траже решеље. „Са друговима сам се добро слагао пише студент Н.А. Међутим пре неколико дана, када сам се вратио са вечере, сео еам на кревет и ерушио се заЈедно са н>им на под. Мо-

Ји другови су били у сови м сме Јали су се. СикоК кад сам се вратио из биоскопа, нашао сам размонтиран кревет. „...Г. је скочио на ме«е пише даље Н.А., викнувши: „чекаЈ да ти покажем ког.а Кеш да Јааиш у Управи” и у« дарио ме песницом у груди...“ Машина у канцелариЈи от* куцала Је речи: „...Једном приликом смо се посвађале због тога што сам Ја хтела да укључим решо, а другарица Ј. ниЈв хтела да искључи своЈу стону лампу". Касније Је дошло до туче... Једном приликом видео сам двоЈицу познаника у канцвларији управе. Рефврент jt слушао озбиљно и пажљиво њихову молбу: „Можда ће ово бити вама смеишо. али за нас Је важно. Наш треки „иимер" колега Је добар друг, али не можемо о њим становати. Он хрче кад спава. то нама ужасно смата. Молимо вас..." ООо Ово Је неколико истргнугих примера неостварене хармомиЈе другарских односа. Ови примери су утопико више jrочљивиЈи, што у једном великом броју соба људи склопе приЈатељства или пак своЈе навике ускладе у коректан и културан однос. Виновници сукоба одоговараЈу по нормама куКног реда. Њима се изричу казне или се размоштају у друге собе. Да ли те мере имаЈу ефекта? Само донекле. Јер навике ce тешко мења Ју. поготову ако их људи не увиђају код себв У оном светлу какве су онв стварно. Ваљда због саможивости, недовољног културног нивоа и самољубља. Да ли he идуће године бити оваквих сукобв, изЈава и записника? НадаЈмо ee да ће Их бити мање.

А. МЕРЕНИК

student

ИздаЈе Савез студената Веоградског Универзитета и Академи]а ф УређуЈе редакцисии колегијум * Главни и одговор «и уррдник Милан Вукос ♦ уредништво и администрапија Веоград, Валканспа 4 IV, Тело фон 2fi-03s * теровни рачун шзг-т-гг?. пош. ф*х мг ♦ штампа „ворВа", Дечанска 31 ♦ тромесечна претплата 180.динара.