Студент

ИЗМЕЂУ ДРУГОГ И ТРЕЋЕГ КОНГРЕСА

Плодна активност

У Београду he се 6, 7 и 8 октобра одржати Трећи конгрес Савеза студената Југославије. Период између Другог и Трећег конгреса био је испуњен радом и активношћу која је била условљена мноштвом значајних и крупнијих задатака које је пред Савез студената Југославије поставио његов Други конгрес. Посебно су на ту активност утицали и проблеми које је наметао живот, мере на спровођењу Општег закона о универзитетима, проблем који је собом носио све већи број студената који је прошле године био тачно 93.842 студента у ФНРЈ. Нови, квалитетни облици

рада

ног управљања на универзитетима, Савез студената Југославије је одржао изборе за студентске претставнике у факултетским и универзитетским оаветима на којима је учествовала већина студената. Данас се у органима друштвеног управљања на факултетским, универзитетским и. другим студентским устано вама налази преко 300 сту дентоких претставника. И даље се радцло на развијању активности студената и ван факултета и на њиховом укључивању у друге области друштвеног живота. Отуда и стални пораст завичајних студент ских удружења у унутрашњости којих данас има 186 са око 12.000 студената. Социјалистичко васпитање студената Остваривање једног од првенствених задатака постављених на другом конгресу Савеза студената Југославије рада на социјалистичком васпитању сту дената, може се сагледати тек кроз целокупну делатност Савеза студената. Ско ро је немогуће набројати све теме о којима су се у разним формама водиле ди скусије међу студентима.

СистематсЈш и интензивније него пре, Савез студената је радио на идеолошко-политичком васпитању оврјих чланова. Изникли су у овом ггротеклом периоду нови, бољи облици и почели су ницати устаљени центри за овај рад. Полако, вли стално се смањивао број оних удружења која су занемаривала политичко васпитно деловање. Велики број удружења је шире разгранао своју делатност, укључујућц тако све већи број студената у разне области активности. Данас у земљи има 507 студентских клубова, друштава, група, секција, кул турних, опортских и феријалних организаци)а. У њи ма ради 46.264 студента. Сем тога, у протеклом периоду излазило је пет студентских недељних или петнаестодневних листова, Огтшти закон о ушшерзитетима такође је изискивао за своје спровођење веома обимну активност. Нарочито радећи на успогтављању система друштве

Љубиша Раки^

Поред ових разних хгредавања и дискусија из области спољне политике, међународних односа, уггознавања теориских ,и прак тичних, економских, друштвених и политичких облика изградње социјализма, изучавања марксизма и овладавања марксистичким погледом на свет уопште, чињени су и друти на пори на пољу систематскот идеолошког образовања студената. Тако су на неким факултетима организације Савеза студената организовале циклусе предавања из политичке економије и других области марксизма. И у оамом начину организовања овог рада постиг нут је осетан напредак. Стално се ширио круг трај них, организованих облика овога рада, као што су друштвени и дебатни клубови, катедре за опште очазовање, павремени циклуси предавача и сл. У удружењима која су створила сталне облике друштевног политичког ра да, све мању је улогу игра ла ранија пракса организо вања предавача од случаја до случаја. Међутим, има један иако мали број удружења која ни до данас нису успела да се отргну пасивности у орга низовању друштвено политичхот рада. То је, наиме, случај са већином уметничхих академија у земљи. Опште културио образовање ' , Број студената из средњих стручних школа, које не дају довољно опште образовање, последњих година се знатно повећао, а с друге стране систем студија на неким факултети-

ма саавшк се ограничава на струху и оставља веома мале могућности за опште образовање. Активност на решавању ових проблема је усмерена преко друштвених клубова катедри за оп!пте образовање културно уметничких друштава и осталог. (Наставак на страни 3)

У ДУХУ КОНСТРУКТИВНОСТИ

За разлику од последн>их година, каДа су скоро сви студентски предлози за решење актуелних ш к ол ских питаша ишли у фор\:и масовних акцитја, митинга и протеста који су имали за цил> да се у виду cpr анизовамот притиска из војују оправдани студентскц захтеви, садашн»а дискУсигја и предлози студена та имали су знатно миргаиј|И тон, тако да се површно гледа(јућlИ добитја утисак М'ртвила и незаинтересованости, у студентскшм редовима, за решавање ских проблема, шо је скроз погрешнр. Овакво приступање студената дискусиЈИ о статутима условљено је поред оста!лог овим разлозима: постојећа дискусија о статутиМа а посебно о пи тањима режима стулија и наставних планова који има!ју највећег инересовања за студенте претставља хгаставак вишегсдишњих скусија које се у овом про блему водиле на универзитету. Многа питања режиi.ta студија, на приличнсм броју фа!култета, већ су P e шена заједнич к им акцијама наставгаика и студената. тако да су у нове статУте ушли већ • готови ставови prtaHie утврћени. Неки од (Настовак на страни 3)

STUDENTSKI SVET USLOVI ZA SARADNJU BOLJI NEGO IKADA RANIJE OPŠTA KONSTATACIJA UČESNIKA STUDENTSKIH SUSRETA U DUBROVNIKU

Otvaranjem Međunarodnog studentskog centra u Dubrov niku i organizovanjem studentskih susreta u prvoj polovini jula u njemu Savez studenata Jugoslavije dao je jedan od najkrupnijih priloga nastojanjima đa dođe do široke, slobodne i demokratske međunarodne stuđentske saradnje. Nekoliko desetina

stuđenata pretstavnika na cionalnih studenskih unija i međunarodnih studentskih organizacija iz dvadesetšest zemalja sa svih krajeva sveta, sa tzv. »Istbka«, kao i sa »Žapađa« iz »stare« Evrope kao 1 aeiovih« Azlje i Afrike okupill su se da kao gosti našeg Saveza prodiskutuju o svim aktuelnim vidovima

međunarodne saradnje. Kroz osamnaest dana zajed ničkog života ispunjenog raz novrsnim programom nisu sa mo zvanično menjana mišlje nja ,već su među učesnicima

У суботу 6 октобра почеће са радом Ш конгрес Савеза студената Југославије. Конгресу ће присуствовати 199 делегата из свих универзитетских центара као и већи број угледних, јавних и културних радника. Очекује се да ће у раду Конгреса узети учешћа и већи број делегата међународних студентских унија и организација. У току тродневног заседања Конгрес ће размотрити низ озбиљних проблема међу којима: могућности повећања васпитно-политичке улоге Савеза, подизање нивоа опште идеолошког образовања студената, као и могућности што бољег коришћења досадашњих искустава из рада оогана друштвеног управљања. Постоје, како се предвиђа извесне промене у статуту Савеза студената. После прочитаног реферата и дискусије рад Конгреса одвијаће се по комисијама. Формиране су комисије за школске проблеме, за идеолошки рад, за организациона и међународна питања. Реферат о раду између два конгреса поднеће досадашњи претседник Централног одбора Савеза студената Југославије, друг Милојко Друловић. На крају ће Конгрес изабрати нови Централни одбор. Трећем конгресу желимо успешан рад у увсрењу да ће он дати још већи импулс многостраној и разгранатој активности студената Југославије. ostvareni i oni neposređni Ijudski kontakti koji ruše predrasude I stvaraju atmosferu poverenja povoljnu za otklanjanje mnogih nesporazuma, 1 još više uspostavIjanje novih i razvijanje starih kontakta. Poznanstva l prijateljstva do kojih je đošlo tom prilikom doprineće isto tako dobro prevazilaženju razdrobljenosti studentskog sveta,. kao i zvanično postignuti sporazumi između pojedinih unija. O pozitiynim rezultatima ovog događaja će se tokom godine svakako đosta čuti. Da. je takvo mlšljenje opravdano neka nam posluži primer iz Tunisa. gde su na nacionalnom studentskom kongresu ideje iz Dubrovnika nedvosmisleno i svesrdno pođržane. Ocenjujući važnost ovog do gađaja redakcije »Studentskog lista« iz Zagreba i »Stu đenta« još u toku trajanja susreta zamolile su jedan broj učesnika da za naše čitaoce odgovori na nekoliko pitanja koja se odnose na režultate Susreta i utiske o našoj zemlji. Počev od ovog broja objavljujemo ođgovore koje smo dobili, ujedno se za hvaljujući svima koji su nam izašli u susret.

Moris Sižeti: Sve mi se dopalo u Dubrovniku

1. Dubrovački susret je učinlo mnogo više nego što sam ja očekivao. Nisam mislio da ou tamo naći tako veliki broj pretstavnika raznih zema’Ja, nisam se nadao da će biti toliki broj predadavanja, najzad, nisam mislio da će ovde doći do tako interesantne i otvorene diskusije. Jednom rečju ja sam oduševljen, i mišlim da mogu da izjavim da je u pitanju jedna od najinteresantnijih konfcrencija cd svih onih na kojima sam ja imao čast već dve godine da pretstavljam Francusku. Njegov najbolji rezultat je u tome što je dokazao da je diskusija bila plodna. 2. Uslovi za jednu pravu univerzalnu studentsku saradnju su bolji nego što su bili ikada od 1945 godine susret u Dubrovniku je zato dokaz. Najbolji put ka saradnji je put praktične saradnje na oblasti tehnički čisto ograničenoj, kao što su turizam, kulturna aktivnost, sport i...

b) Osnovna prepreka, jer postoji samo jedna, je nedostatak poverenja jednih u druge. Nedostatak poverenja se potpuno može objasniti atmosferom u kojoj smo živeli poslednjih godina. Lek protiv nepoverenja je sličan leku protiv bolesti, Covek kada posle jednog dužeg bolovanja počinje da hoda, on to čini polako, cdmereno i napreduje aktivnošću. 3. Treba priznati, ne bih želeo da ličim na onog što daje komplimente, ali ja to moram da kažem, јег ja to mislim, sve mi se dopalo u Dubrovniku, kao i u Ljubljani рге dve godine. 4. Već duže vremena poznajem i ocenjujem jugoslovenske sjudente. Moji utisci se u potpnmosti rlažu sa onim što sam očekivao od njih dolazeći u Jugoslaviju. 5. Imam da prenescm po ruku prijateljstva francuskih studenata jugoslcvenskim stu dentima.

Само још један корак

На 8 страни читајте рспор тажу о првим даиима на факултет*-

6,7 и 8 октобра: 111 КОНГРЕС САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

i BROJ 11 god. xix | * ЧрИ pw. 91ЦЈНВ r Се n а BEOGRAD Ja 'V .ШГ lil |.O * din а г а 4 OKTOBAR 1956 NEDELJNI LIST BEOGRADSKIH STCDENATA