Студент

KOMENTAR Staro i novo u Bir el Beju

šesta međunarodna konferencija etudentsk« itampe, održana lirajcm jula imala je po prvi put za domaćina jcdnu nacionalnu Btudentsku umju van Kvrope. lirganizacije se, naime, primila 1 s uspetaoin Je i obavila Macionaiua unija studeuata l'unisa. Tu pozitivnu ćinjenicu da se jedau brojan studentskl skup održava na llu probuđene Afrike, uaša deiegacija je u više mahova ua sarnoj kouferenciji isticala, izražavajućl istovremeno zalivalnost organizatorirna št« su učinili zaista sve da strani delegati pouosu što lepše utiske sa ovog kratkog boravka u ujihovoj zeinlji, kao i da za to vreme postignu više rezultata na poslu zbog koga su se skupili. Konfcrenciji je svojim prisustvum na otvaranju i pozdravnim govorom ukazao east i pretsednik tuniske vlade, llabib Burgiba. l’osao zbog koga su se и Blr el Beju skupili 42 delogata i eksperta Iz većeg broja zemalja, sastojao se u tome da se, kao što Je formuiisano u duevnom redu diskutuje o a) različitim konccpcijama studeutske štampe b) tehnićkim problcmima studcntske štampe. Diskusijo kojo su trajale punlh pet dana ncsmanjenom žestinom, ostavile su utisak da, ipak, 1 pored nastojanja jednog broja delegacija nije ii celini osvojio jedan novi, sveži stav široke, nešabloaiziraue saradnjc stuilenata sveta u svim oblnsthna, pa i preko svojih listova. Neshvatljiva je, recimo, inicijativa »Nansi Btidijana« koja je prodrla i u zaključko konferencijc da se s a d a u okviru KOSKK-a, formira staini Biro za studentsku štampu s ciljcni da centralizuje čitav rad na toni medtinarođnom polju i da ga što je najnegativnije п ovom slučaju veže za deiatnost jednog tehničkog aparnta koji u posledn.je vrcme ispoljava sve opasnije tcndencije prerastanja u novu centralizovanu mediinarodnii studentsku organizacija. Formiranjo stainog Biroa рг| KOSEK-u je zapravo stcpen na stvaranju jedne takve organizacije. Koliko jedna međuuarodna studcntska novinska agenclja može da bude snažan instrumrnat u sprovodenju određene politike neka nam pokaže toliko puta ponavljani prlmer iz »nezavisnog« »Student Mirror-a« koji izlazi u Zapadnom Bcrlinu. Njegov je zvanićni cilj da prikunlja Jnferjnacije iz studentsko£ i %iГl^a , i 1 stavija ih na raspoložcnje redakcijama student rkih listova. Njegova pr a ks a je, međutim, koiiko. su pokazale naše analize sasvim suprotna. serviranjem vestj iz ne* kompetcntnih i sumnjivih izvora šire se dobrim delom dezinformacije. Sinžba informacija Je, dakie. nz ovakvo stanje i tendencije u KOSEK-u izvanredan Instrument da se podrže i prošlre stavovi s kojima mi ne žclimo da ee složimo, jer ne odgovarajn pozitlvnim strcmljenjima п svetn, L’z to. da se zapitamo; odakle bi so finansirao jedan takav aparat, kad se, pretstavnik

KOSEK-a t Inaće ialio ва materljalne teikoće. Na ovo pitanje nije dat direktan odgovo r ni na samoj konferenciji. Nasnprnt tvrdnji da je stalnl biro ка štampn neophodan. pret stavnici SŠJ sn istakli da bflaterarni odnosl izraeđa redakcija studentskih listova pružaju široko polje r ч saradnju nz pnno povercnje 1 da je ргаки to vcć dokazala. Zbog nsva.ianja predmefa *a formlranje Biroa kao i pooavIJanjn prošlogndiinjlh slavopnjki „Stndent Mirror-u“ (a izmeđn to-n postojl unutrašnja ve*a) možemo rećl da Jednim dejom zakljućakn eve konfercneije ne moženio biti zadovoljnl. No, ne bl trebalo predvidatf Ćitav nl* dokaza koji iđu u prllog sve burnijim pobornicima univerzalne stndcntskc saradnje. Pronicljivi stavovi tnniskih prefstavnika inspirisani horhom protiv kolonijallzma došii sn do irražja i u predlogn rezolncije (Uoje Je usvojena), a koja insltfira na obavczi stndentske šlnmpe na odbrnnl IJndskog d»stojanstva. U ovu grnpu spada i jednoglasno nsvajanje reeolnclje koju je konferencljl podncI naša delegacija, a u kojoj se podviači „odgovArnost stndentsk« štsmpe na pođrućjn međunarodne saradnje stndenata i inslstira ла tome, da studentska štampa posveti pnnn pažnjn željama koje već dosada postoje među stndontima sveta »a snrartivanje na raziičltim planovima aktivno■Јl.“ Na honferenclji Je b4lo đosta disknsijc o slobndi stndentshe šlampe. Amerićki delegat je podneo i jednu rezolucijn. o kojoj bi. r.apravo, posle Iduće godine trebaio đa se diskutuje лакол fito se sve studentske nnije i listovi s njora npoznajn. Pred sam кгај knnferencije dok su delegatii nritefinjeni vrenienom n disknslji bili vrć таgazili do dnboko п noć nzeo Je reč anstrishi delegat i izložio svoje mlfiijenje o nelogičnosti ćitave konfrencije. Obmloženje; konferencija je prто iisvojiia Jednn rezolncijn o slobodi fitampc, a zntim drugu đa se ne sme plsatl nrotiv dosfojanstva ličnostl. Zakl j nćak: prva iskijučnje drugu! Ako Је slobnda može se plsali svafita. pa i ličnost vrcđatl Prisntnl su ovu reklamacijn, bndući prcmorcni 1 napregnntl. IskoristiK ea psihtčho ras(en'čwMe» v -p«MniglJlve sn se rasmcjail. Jtoufereneija nlje bila neioglčea. Bar n tdm smisln da nije liile nl logfćno rtčefcfvatf ed nje da nćini neki odlnćan когак narred и ođnosn ла dosadalnjo. АИ, treba reći đa bi dalje insistiranje. jednog de I a stndentske itstnpe na već ртеva/iđenlm pozicijama, sto Je bfo sbičaj i ovpga pnta, moglo đa bnde svakim đanom sve opasnije po razvoj međnnarodnpg poverenja. Pr-

А N КЕТА STUDENTA USLOVI ZA SARADNJU BOLJI NEGO IKADA RANIJE

1. U kojoj meri je internaojonalnl studentski susret opravdao vala očeklvanja? Sta smatrate njegovim najznačajnijim rezultatom? 2. Da li mislite da su u vezi sa poboljšanjem međunarođne situacije stvoreni real<niji uslovi za proširenje univerzalne studenteke saradnje? a) koje puteve saradnj« smatrate najkorisnijim u sadašnjim uslovima? b) Koje su po vašem mišljenju osnovne prepreke, ukoliko ih uopšt« ima, za uspostavljanje takve jedne saradnje? 3. Sta vam se najviše dopalo u Jugoslaviji, a šta najmanje? 4. Da li vaši utisci 6 jugoslovenskim studentima ođgovaraju onome što ste zamišljali pre dolaska u našu uemlju? 5. Imate li neku specijalnu poruku za jugoslovenske studente?

Е . Bugrov, SSSR LIČNI KONTAKTI DOPRINOSE SARADNJI

U vezi sa pogtavljenim pitanjima, mogu da kažem da je uspeh seminara ofievidan. Diskusije koje su se razvile u izrazito drugarskoj atmosferi, osobito u vezi sa problemima međunarodne »arad nje, doprinele su razvijanju prijateljstva i uzajamnog гаzumevanja u međunarodnom studentskom pokretu. U današnjim uelovima, kada međunarodni studentski pokret nije jedinstven, zaslužuje priznanje i visoku «cenu korak učinjen na razvijanju prijateljstva. Seminar koji su organizovali jugoslovenski drugovi j* u interesu široke međunarodne stuđentske saradnje. • Napužtajući Dubrovnik, ho

ću da poželim uspeha preкгавпснп studentskom centru na oball mora, želim da predam preko vašeg lista drugarske pozdrave jugoslovenskim studentima. Hoću da poželim daljni razvitak korisnih kontakta nastalim za vreme kratkog boravka na seminaru i u logoru. E. BUGROV, delegat Komiteta omladinskih organizacija Sovjetskog Saveza СРЕДЊОШКОЛЦИ! Позивамо вас на сарадњу у нашем листу. Шаљите нам цртице из свог живота, оригиналне радове (песме, приче и др.). Можете нам с« обраћати са ггитањима из области студирања и одговараћемо вам. Узмите учешћа у нашој рубрици „Читаоци уређују лист“. Заинтересујте своје другове за иаш лист. Учествујте у управљању ВАШЕГ БУДЈбЋЕГ ЛИСТА. РЕДАКЦИЈА’

Р. Wiliams, Singapur JUGOSLOVENSKI STUDENTI IGRAJU VELIKU ULOGU U SVETU

1. On je zbližio Ijuđe iz raznih krajeva sveta u prijateljski skup. On je uspeo, jer je zbližio njihova glediIta. b) Osnovna prepreka u jednoj univerzalnoj studentskoj saradnji je privrženost blokovekoj politlci hladnog rata. Izgleda da se pod jedinstvom podrazumeva praktićna saradnja, a ne organsko jedinstvo kao takvo. Nacionalne unije treba s vremena na vreme đa organlzuju veći broj konferencija, seminara i kampova z* druge nacionalne unije. Naša intemacionalna organlzacija u ovom trenutku nije moguća. 3. Na prvom mestu narođ, a na poslednjem transport. 4. • Ne. Ja eam sada dobio tačnlju pretstavu. 5. Jugoslovenski studenti igraju veliku ulogu u približavanju Istoka i Zapada, kao I u uspostavljanju mira u svetu.

Јачање студентског покрета у Северној Африци ПРВИ НОНГРЕС У СЛOБOДНOЈ ЗЕМЉИ

„Ако ми изражавамо апсолутну солидарносг оа братским алжирским народом — то није збот мржње према француском народу, већ зато што желимо тући колонијализам у свиад њего вим видовима" рекао је претседник Националне уније студената Туниса Шакер, отЂарајући IV конгрес Укизје. Он је, такође инсистирао на сарадњи са оним делом француске омладине која је антиколонијалистич ки расположена. Осврћући се на унутрагшвв проблеме Шакеп је нарочито иста-

као потребу реформе наста вв и увођења соцглјалне за штитв студената. Према ре чима минирао просвете, ко ји је поздравио конгрес, у решавању ових проблема студентска унија he ужива ти ггуну подршку владе. IV конгрес а, који је одр жан од 1 5 августа у Бир-ел Беју, на обали Сре доземног мора, посебно је значајан због тога што је то први Конгрес туниоких студената у слободној земл>и. Недавно стечена независност која је дошла као плод дугогодиши,е тешке

борбе Тунижана против ко лонизатора и чињеница да у њима суседном Алжиру Арапи још увек морају да проливају крв за остваривањв својих права ство рили су на Конгресу атмосферу одлучности и беском проммсности кад су у питању таква гтрава човека и нацијв као што су слобода и самосталност. Запажено je и бројно при суство страних делегација на конгресу: 18, претежно из Европе, али такође и из Азије, као м из Африке Ју гословени су за сво време бављења у Тукису уживаrm пуну пажњу својих го стопримљивих домаћина, ко ји су на тај начин изразили жељу за даље јачање од носа између две унијв. Значајно Је запазити да ; е општа спољна оријента ција УГЕТ-а веома широка и да св оснива на принципи ма унирерзалне стулентске сарадње. Туниски студенти не желе да их у односу са .тругим унијама ограиича»ају блоковске тендешдијв Koje се прилимно осећају у савременом студентском све ту. На крају рада Конгреса, тпабрано је ново руководство уније. За тенералног секретара изабран Је госпо дин Тамиз.

Група страаих гостију на Конгресу.

Ko Tsai, NR Kina ZA POČETAK MEĐUSOBNO POVERENJE

1. Ро mom mižljenju međunarodnl studentski eusret je veoma uspeo. Mađa usled prirode susreta, koji nije trebao d_> dbnese nikakvu reroluciju ili pak konkretne rezultate u rečima, osnovni značaj ovog susreta jeu tome Sto je studentima iz raznih zemalja, sa različitim mižljenjima, kao i gledištima omogučeno da izmene svoja mišljenja. Ovo svakako doprinosi unapređenju razumevanja među studentima različitih zemalja. Dalje, želeo bih da naglasim, da su sve diskusije bile vođene u jednoj prijateljskoj atmosferi. 2. Zahvaljujući postirpnom smirenju međunaroGne zategnutosti, iskrenoj želji etuđenata širom sveta za т' ternacionalnom stuđenskom saradnjom, kao I činjenid da đanas postoji mnogo problema zajedničkih svima studentima kojl se mogu mnogo uspešnije rešiti svestranom saradnjom na međunarodnom polju, đanas Je krajnje vreme da se/iastavi sa jačanjem međunarodne sa radnje studenata. Na oenovu trenutne komplikovane i šarolike situacije, smatram da putevi J sredstva studentske saradnje moraju da budu takođe raznoliki. Treb a da gajimo želje za zbliženjem među studentskim organizacijaша, kao i da ojačamo vezu među studentima različitih zemalja. Isto tako, treba đa damo potstreka raznim lokalnim aktivnostlma u studentskokj saradnjl. U međuvremenu mi treba što češče da pružamo podršku neposrednim ili bileteralnim kontaktima i saradnji među studentima različitih zemalja. Sva ta aktivnost zahteva iskrenost od stran« zainteresovanih nacionalnih unija. One moraju da buđu preduzete na bazi pune jednakosti i međusobnog poštovanja. Sto se tiče teškoća, ukoliko uop-

šte postoje, koj© sada štoje kso prepreka na putu ka шеđunarodnoj stuđentskoj saradnji, ja mislim da su one rezultat .nedostatka poverenja među studentima u svetu, Ш pak među različitim nacionalnim unijama. Mi smo u stanju da poboljšamo jednu takvu situaciju kroz naše zajedničke napore. 3. Dopada m| se, između ostalog, topla srdačnost i iskrenost Jugoslovena, kao i divma i čudesna prirođa u Jugoslaviji. Ne volim džez muziku, (Nje Je uzgred budi rečeno bilo u Dubrovnlku suviše I za one koji je vole). 4. Moja pretstava o jugoslovenskim studentima pre đolaska u Jugoslaviju »e u osnovl slaže a stvemim utiecima koje sam stekao ovde. Oni su svl veoma srđačni, otvorenl, patriotski, a eem toga oni su svi tako prijatelj-

ski i iskreni u ophođenju sa svojim kineskim kolegama. б. Imam sledeću poruku jugoelovenskim kolegama; Mi nosimo sa sobom srdačne pozdrave i najlepše želj e kineskih studenata, svim studentima Jugoslavije. Mada je u prošlosti bilo malo sušreta izmećiu stuđenata naših dveju zemalja, ml smo s pažnjom pratili život i napore jugoslovenskih stuđenata, uporedo sa naporlma jugoslovenskih naroda u izgradnji šocijalizma u njihovoj zemlji. Verujemo đa će odnosi i razmena studenata našlh dveju zemalja biti poboljšani ovom našom posetom. Želimo da vaši studenti postignu još veće uspehe u svom rađu i stu dijama, i želimo đa se bratsko prijateljstvo između kine skih i jugoslovenskilj stuđenšta I đalje razvija i učvršćuje. Pauli Burman, Finska Stalan lift između Jugoslavije i Finske

1. Ovaj susret odgovara mojlm očekivanjimt. Najvažniji rezultat je: Svl mi znamo da nam je potrebna saradnja, i to Ito pre. Posle svih tih diskusija i razgovora, mi sada znamo mnogo vile o sodjalnim uslovima, sistemu stu đija, idejama i pogisdima dru gih zemalja. Na taj način *ada možemo mnogo bolje da razumemo nale prijatelje sa raznih strana sveta. 2. Mi smo pokulali da nađemo zajedničku osnovu za saradnju, ali bez uspeha, dosada ne, ali ja sam siguran da ćemo tu osnovu docnije pronaći. Nal prvi zadatak Je da dođe do pmnog poverenja i svestranog razume vanja u studentskom pokretu. 3. Ja volim vasu zemlju, svi su tako Ijubazni i veseli, pravi prijatelji. . VaSa zemlja je jako daleko od moje zemlje; tako da je to zaista teško da čovek đolazi ovde svakog leta. Nadam se da ćete übuduće biti mnogo bližel 4. Ne, j a ssm se začudio na putu, Mnogo sam ovde na učio. Ja sam zaista ostao začuđ№ pošto sam video kojiko je mnogo urađeno za stu, dente. 5. - Zelim vam sve najboIje, i nadam se da ćemo übuduće nastaviti sa našom sa radnjorp, tako da možemo da unapredimo razmanu studenata i da osnujomo j?dan »stalan vazdušni lift« izmrdu Jugoslavije i Finske!