Студент

Gari Kuper JOŠ UVEK U ULOGAMA LJUBAVNIKA

Donosimo dve scene iz filma »Balada o crnom zlatu«. Film j© neobično uzbudljiv. Ljudi na naftonosnim po Ijima često moraju i.uz cenu Ijudskih života da brane evoje izvore od razmh bandi. Garl Kuper nastupa u ulozi istraživatč-a nafte e uz njega igraju јоб i Antonl Kvin, Barbara Stenvajk ißut Rotnan. Muzika u ovooi filmu je neobično dmpreeiv na i doprinosi uzbudljivosti radnje. Naravno ima tu 1 Ijubavi iako nam se fiini da Gari Kuper i Barbara Sten vajk više nisu za uloge Iju* bavnika. Ovaj film prikazače se uskoro u Beograđu

Starl vnk američkog filma

Gari Kuper i Eut Roman u filmu »Balada o crnom zlatu«

HLEB, LJUBAV... DJINA I DE SIKA

м Kakav ‘ve-tromet duhovitost'i, južnjaćkog temperasmeha! Nema granice izrpođu smežnog I ozbiljmog, bolje reći jedno sa drugicn se prepliće, jedno iz drugog izvire. Sve su to živi ijudi, od kirvi i triesa, koji se smeju i plsću, vole 1 pate, Ijute se jodni na druge d opraštaju jedni drugima>. Jutro je. Počinje novi dan u malom italijanskom selu. Sređovećni vodnik tnesne karahinjerske stanice nasta viće da se udvara seoskoj babioi, siromašna Bersaljera ispratiće svoga verenika, jer propLsi su takvi, karablnjer ne sme ostati u mestu u kome mu je verenica, a žene će poćeti da dspiedaju svoje intrige. I ta će bitl okvir za komediju »Hleb, Ijubav i Ijubomora«, jednu iz serija o hlebu, Ijubavi d svem što dolazi kad.a

je čovek sit i rnlad. Rođitelj Luiđi Kcmenčini na tradicijama neorealistićke škole, nalazi svoj' vlastiti stfl 1 izraz u коше će se blagonaklono potsmehnuti svojim junacima. Iz neorealističkih filmova primio je on humanizam kao potku za svoju koncepciju ali sa više optimizma od svojih učitelja, mogli bismo reći da je to oplemenjivanje neorealizma. Naše simpatdje su nedvosmislene јег takvi Ijudi kakve nam Komenćkii prikazruje, u takvim sirtuacijama moraju tako da se ponašaju i nikako drugaćije. On zna da stvori situacije u kojima će Ijudi da pokažu svoje strasti i svoje pravo Mce. I kada u crkvi sa rečima molitve žene mešaju reči intrige, to je fin način za otkrivanje nj'ihovih karaktera, a ne nekakva satirićna ošitrica.

Za komeddju treba imatl daha, izdržati do кгаја u uekovitlanom Iешри. Svaka scena đa bud-e impuls za iduću, sve dok se ne ispriča započeto i dok se ne »smira duhovi«. A ova komedija ja bal takva. Pa kada još u ta kvom filmu iignra glumac ofi rase kakav je Vitorio De Sika, šta da vam pričam! U ulozi komi'čnog Ijubavnika, nikađa na jednom mestu, nj kada satno ozbiljan, ill samo veseo, več uvek čas jedno čas drugo, vešto balansirajući između groteske J ozbiljnog, donosi ceo spektar Ijudskih osobina. Imamo utisak da je on svojim neIscrpnim talentom delovao 1 n«« sve ostale glumoe, kao što je zarazno delovao 1 na

gledaoce da* žive sa njim 1 6vim ostalim oko njega. Đina Lolobrdđida bila Je vrlo dobra partnerka De Siki. Svojim temperamentom je ponekad neodoljivo potsećala na Miru Stupicu i njenu Petrunjelu. U eceni rastanka sa verenikom Đina deluje vrlo prirodno, oseća se da glumi srcem. iskreno i neposredno, tako đa njen talenat više ne dolazi u pltanje. Comedia finita, Bersaljera i verenik odlaze, De Sika ostaje sam, njegova babica jie morala d» ga ostavi d ode &a drugim, ali na njcno mesto dolazi nova, mlađa i lepša a to znači da ća Bve biti u ređu. S tim uverenjem napuštamo bioskopsku dvoranu.

USKORO... »Marijana moje mladosti«

Za svoj film »Marijana mo je rmadosti«, francusKi геахtelj Žilijen Divivije je ođabrao mlade glumce Marijanu Hold i Pjera Vaneka (na elici)

»BUBNJEVI PREKO REKE«

NAJHRABRIJI AMERIKANAC U PROŠLOM RATU

’— filmski glumac Odi Mairfi je übrzo stekao simpatije na>se publike. Pivj put smo ga videli u Hjustonovom filmu »Crvena značka za hrabrost«, a zatim u filcnovima »Dvoboj na srebrnom potoku« i »Destrl«. Njegov put do filmskog glumca je interesantan. Odi Marfi je bio najhrabriji ame rički vojnik u prošlotn ratu. Znajući za njegovu popularnost, prođucenti su ga.an gažovaii za film. Pošto je pokazao da itna i talenta za držao se u Holivudu, gds igra najčešće u »vestarnima«. Snimljen je i film o njegovom životu, u kome or> igra samog sebe. Scena koju donosimo je iz filma »Bubnjevi preko rekp.«

» DŽUNGLAŠKA « filozofija

Тај film, »Ogolela džun* gla«, znači u neku ruku susret civiiizacije i đžungles. »Civilizacija« to je Ona, »đžungla« to je On. A njihov sukob i borba sa đžinovskim mravima, to je fabula ovog filma. Pogrešno bi bilo smatrati da je filra snimljen samo za to da prikaže nama nepozna-tu moć srortonosnih mravi zvanih marabunta, јег to se moglo prikazati na drugi način a ne kroz jedan raskošan film sa odličnom glumačkom ekipom. Ređitelj Bajron Haskin donosi ovim fil* mom neku svoju filozofiju, efektnu adi neprihvatljivu, o Ijudskoj nemoći pred stihijom- I kada junak filma uzvikuje: »Svo zemljište koje

sam oduzeo reci sada joj vraćam!«, to izgleda kao mo to celog filma, a sledeće scene u kojima nabujala гека potapa posed, snažno sugeriraju rediteljevu misao. A đo tih kulminacionih scena, jedan čovek sirov 1 primitivan, što je posledica dugogodisnjeg bavljenja u đžungli, i jeđna žena koja dolazi dz cvilizovanog sveta, obrazovana i lepa, bore se za uzajamno poverenje i Iju bav, u vrlo dobro smišljenim sudarima, sa dijalozima koji kao da su uzeti iz neke salonske komedije. Ceo taj koktel je odlično izmešan (režiran) kao uostalom i sve mešavine koje nam Holivud šalje.

Stevan Micić