Студент

GODIŠNJA KONFERENCIJA SK ŠUMARSKOG FAKULTETA Gospodine profesore!

NEKI KOMUNISTI NE PRATE N1 DNEVNU STAMPU POJEDINI NASTAVNICI KOCE IZRADU STATUTA KONFERENCIJI PRISUSTVOVAO MILAN VUKOS CLAN SEKRETARIJATA UK

V novoj zgradi Sumarskog fakulteta, na Banovom brdu, održana je prošle nedelje godišnja konferencija Saveza kormmista. Govoreći u izveštaju, o ideološko-poll tićkom radu, sekretar Komiteta 2arko Ostojić, istakao je da se politički rad u proteklom periodu uglavnom odvijao po godiinama. Predavači su blli studenii i nastavnioi, dok je za čitav fakultet održano samo jedno predavanje. Ovaj rad trnao je često kampanjski karakter. Za vreme ispitnlh i'okova, politička aktivnost je skoro prestala da bi kulminaciju dosiizala za vreme najznačajnijih svetskih zbivanja. Ovakvu praksu u buduće trcba prekinuti 1 ideo 1 oškopoliliĆki rad treba da poslrgne proces koji će se u toku čitave gođine konstantno odvijati. Osećalo se i siromaštvo u formama ovoga rada koji se odvjjao samo preko predavanja i povrerrfonih diskusija. Anketa koja je vođena u nekim osnovnim organizadjarna ukacuje .vrlo nJzak pclitički nivo članstva. Ima slučajeva đa komunisti ne prate Čak ni dnevnu žtampu. Sto se tiče smernica ideološko-politlčkog rada u narednom periodu pri tu Saveza komunista treba fonmirati komisifu od politićki najspremnijih etudena-1 nastavnika koja bi ee bavlla evim problemima ideološko - političkog rađa; pri društvenom klubu formirati đebatni klub, kao formirati debatnl klub, kao javnu trlbinu za razrađu razndh teoretskih pitanja lz oblasti matksizma I eavremene društvene »tvamosti. Mnogo diskusije o atatutu Diskusija © izradi statuta fakulteta bila je jedno ođ glavnih pitanja kojima se ba vila organizacijci prošle godine, na problemi.na nastave. Uraditi dobar statut nije nlmalo lak nl jednostavan posao, jer u njemu treba pronačl za rešenje svih važnih pitanja na fakultetu, trajno sređivanje odnosa kao i sva ostala pltanja stabiHzacije l poboljšanja režima studija. Ovaj inače težak po?ao, bio je utoliko težl Što su u njemu došli do Izražaja razni subjektivnl momentl naročlto od stranj pojedinih

nastavnika, koji česito kroz prizn.u svoga predmeta gledaju čitav statut fakulleta. Dc donošenja republičkog Zakona o umverzitetima, napravljen je prednacrt statuta koji je predviđao opšti emer i pe<t godina trajanja nastave, a l asnigo su rađene dve alternativo, jeđna sa tra janjem nastave od 4 godine, a jedna ai. 5. da bl na kraju ispalo konačno nešto sasvim treće dva otseka sa 4 godine trajanja nestave.

Olnjenica Je da nastavni plan i program kakav je danae ima dosta elabosti. U njemu se moze naćl mnogo stvari koje pripađaju prošlosti i koji bi se morala u današnje vreme predavati na EavTcmenljl način. Tu pre evega treba tražlti prave uzroke koji uslovljavaju zakašnjenje završetka studUa po đvt, t’i pa i više godina i zbog čega na vrem. Трlотl- evega 1 -2ft ctudenata. Nastavnlcl i studentl su ovde jedinstveni, u opš.lm kon statacijama svl se slažu. ali ako se Ide dilje cd predmeta do predmeta, onda se naIlazl na grčevit otpor pređmetnih nastavnika, te je sva ki pokušaj revlzile . dnosno skiaćenja predmeta nemoguće izvršitl. Razvitak nauke i tehnike vremenom donosi nova ctkrića, sa kojlma studentl takođe moraju biti upoznatl. Dakle. novo >ridolazl a staro ostaj»* nepromenjeno, tako da materiia postafe iz godine u godinu obimnija l onda se traži najlakše reSenje, povećanje b-ija časova cdnosno godina shidija.

Ovakva praksa može da odvede daleko ukoliko se ozb’Mjnije ne razmisli o njenim Stetnim posleicaim* i za-pojedince iza zajednicu. * Mali broj novih članova Organizacija Saveza komunista Sumarskcg fakulteta broji 160 članova, od toga su 30 nastavnici. U toku pro teklc godine u članst\"o SK primljena su svega 2 člana! To je veoma malo. Problemu podmlađivanja organizacdje novi komitet treba da posveti mnogo vecu pažnju. Na konferendji je istakinuto da iako je bilo slabosti na tom F>oiju, ipak je r.ešto urađeno na pripremanj-u. jednog broja članova Saveza studenata za prijem u Savez komund&ta, ali, da su ih opravdani razlozi ekskuraljj, prakse itd. u tome omeli. U organizacionome pogleđu bilo je jo£ niz problemd koji su ometali normalan rad osnovnih orga nizacija. Bilo je slučajeva da se ponekad nije mogao cdržall zakazani sastaTiak us!ed malog broja prisutnih članova. U ovom pogledu najlcšije stoj: apsolventska organizaoija. Pojedini članovi nemarno su se odnosili prema najosnovnijim zadadma: pla ćanju članarine, poseti sastancima, radu u Savezu studenata itd. U maju mesecu desio se slučaj da su svega 62 člana platila članarinu. A gde su ostali? Da li je u pitanju nemanje novca? Sigurno da nije. Nije redak slučaj da se u nekim prganlzaci.iama, pojedini članovi pojavljuju da plate članarimj tek kada prođe tri meseca. Ovakvih slučejeva bilo Je čals i u osnovnoj organizadji nastavnika. Јоб jeđno interesantno pitanje potegnuto je n a ovoj konferenciji. A to Je pitanje odnosna i oslovljavan)« studenata 1 nastavhika. Nije redak sluča] na pojedini etudenti, pa čak 1 komunisti, oslovljavaju 'svoje naetavnike, takođe komuniste, sa gospođine profesore, a da ovi na to nisu O cdm stvarima trebalo je rasčlstlti joS u gimnaziji j ne đa one budu problem iл а fakultetu. Na kraju konferendje u«l-majućl reč u diskusljl, Milan Vukos, Clan Sekretariiata univerzitetskog komiteta SK, istakao ј л đa poifcd Izvesnlh slabosti u radu. u odnosu na protekie godlne. organlzacija Sev'eza kornuni?ta Sumarskog fakulteta ргоЧе godine postigla Je pHličnr rezultate. 3. N.

Žarko Ostojić, sekretar fakultctskog komiteta S. K.

BLIZU DVANAEST HILJADA PREGLEDA

(Nastavak вп strane 3) dinu, prikazlvani zdravstveni filmovi itd. ilđ. Shvatagući značaj ovakvog rada u novom Statutu fakulteta je predviđeno da svaki stuđent 6 godine jedan deo vremena provede u medicinskom podruiju kroz redovnu praktičnu nastavu. Rad u 11 klubova i društava Pronaći forme kultumo zabavnog rada za tako velikl broj studenata nije nimalo lako. DruStveni klub, Zabavni klub medicinara i 11 društava i klubova, razvijaio 3« široku delatnost u proteklom periodu. Društvenl klub je bio centar vaspitnog rađa. On je radio svakodnevno sa ustaljenim programom, te je bio univerzitet u malom za studente međicine. Između ostalog održano Je 12 pređavanja sa temama daleka mora i zemlje, "eliki građovi sveta, 11 književnih većeri, 11 koncerata i 6 predavanja klasićne i moderne muzike. Da bj ovai rad bio što uspeš’nici übuduće b* trebalo spojiti rad Društvenog i Zabav-

nog kluba, kojl bi pozvljao jednu široku i raznovrsnu de latnost. Drugarske većeri, izleti, zajeđnićke posetr pozorištu • bioskopima, posete dnjglm centrimg su takođe uspele forme rada koje i übuduće ti ba negovatl. S. N. J. B.

»Медицинар« је каваљер Пријем за студенте п рве године

У просторијама друштв«ног клуба „Медицинар“ рођен је прошлог понедеопика пријем сту денте прве године. Писап ових редова поуздано зна да је прву годину уписало

538 свршених матураната, као и то да }е на ггријему било нешто више од 30. Погато ie капашггет просториla 100. остало cv попунили ;.стапиlи" бруцоши. Зли језици у мутттком и женском свету говопе да cv nnonvcHMna добиле лепе сту денткиње. У ери бопбе за културну забаву одговорни организатопи замислили су тшиlем без прпгпа'»а. Зато Је. кажу, бифе преко пута Друштвеног клуба био добго „сортиран" и „дискретно осветљен". Скептици су најззд морали да признају да Је „замисао* организатора до кра ia спооведена. Табор љубоморних веруЈе да Је еволупија напрелне замисли успела због жеље да се бруцошима омогуКи да дуже разговараЈу са сиоЈим стаРијим дртговима о проблеmv студи Ја. Заиста новина: од гтрвог ппмЈема мис.тгити на сво.l позив. Ј. В.

НАВАЛИ НАРОДЕ

OAvrtA

Са екоиомије ...

FAKULTETSKA SKUPŠTINA NA TEHNOLOGIJI Indiferentnost

Već samo zakainjen.Je priličnog broja nastavnika, koje je proseiino izneo 30 mLnutd, na fakultetskoj skup štini Tehnološkog fakulteta nlje obećavalp ništa dobro za njen rad. Ipa k, u odnosu na prošlogodišnju, ona pretstavlja koгкк napred. Naročito - u pogledu toga što su sada u njenom radu uzell učešća i »tudenti. Ovo je omogiićeno time što je Odbor SS dobio, zahvaljujući zauzimanju dekana fakulteta profesora Dimitrijevlća. blagovremono izveštaj Fakultetske uprave, tako da su studenti mogli da sc pripreme za diskusiju. Ono što je bacilo ložu senku na ovu skupštinu, jeste činjenlca da u toj diskusijl, koja je usleđila posle Izvešitaja nije učestvovao nijedan nastavnik i asistent! Evo šta je o tomc rekao drug Damjan Cvetkovič, član Odbora Saveza studenata i sekretar Komiteta SK na Tehrvološkom fakultetu; »Mi smo očekivall d a 6e naši starijl drugovi nastr.vnici i asistentl puno (Joprineti da onih 120 studenata, kojl su, ra velikim Interesovanjem slušali 1 sa Još vetMm interesovavanjem očekivall diskuslju, zajedno sa njima иобе najvažnijf probleme. Međutim, oni to nisu nl pokušali.« Ovđe ćemo izneti šamo jed no iz niz a pitanj* koja su pokre utg. To je pitanie nedoštatka udžbenika. Naime, studonti hemisko-tehonloškog otseka su bez devet a studen tl metalurškog otseka bez 8 potrebnlh uđžbenlka. U 1955/56 godini izlšao je jedan udžbenlk, u štampl Je 1 1 priprema se za Stampu 1. Lalsta je onda neshvatljlva ovakva indiferentnost onih kojl bi zbog svoje zrelo* sti 1 u sopstvenom intereeu morall ozblljnije đa shvate rad crgan a (I:—*tvenog uprav Ijanja. V. 8.

Konferencija studenata Prirodno-matematičkog fakulteta REVIZIJA NASTAVNOG PLANA

Rrvl put u Istorljl fakulleta, Dekan se zalaže za saradnju sa studentima

Devetnaeetoir evojf meeeen održana Je Godiftnja »kapitina Save*» etudenata Prirodno mateiuatičkog fakulteta m kojoj jo euiniran rad u toka prožle skol»ke ifodine i postavljeui *adaei pred oraaniraciju »a rnd п tekueoj iSkolskoj godLni. N’a skupštini Je pored ostalih n*eo učešća u diskuslji i dckan Pri-

cavrši studije, Da se aakladl raspored časova sa potrebama i mogufnostinia studenata, kako ee ne bi gubilo dragoceno vremc; i da se štampaju potrebna skripta. D toku diskusije b-ilo je dosta rečl o ideološko političkom гаdu. U prošloj školskoj godlni rad se ođvijao kro* predavanja

rodno matcmatlčkojr faknltotn kojl Je jfovorio o enradnjl nastnvnlka I etudcnatn, to Je prvi pnt n litorlji rada otojj fakult«ta da ве Dekan calaže ca plodnn Baradnjn ва »tmlent»kom or Ranirarijom. primetlo Je Jednn od dlekntanata lc redova etndenata. U tokn disknsije bilo Je dosta reM o revldiranjn nastnvnih planova I proframa na ovom fakultetn. Deiavalo ae đa ае jedna lata materlja predaje dva pnta, aamo Jednom Jedan. n drnrl pnt drngl profeaor naravno nvakl na avoj nat'in. Pored ostalojf donete ап Jednojflaano odluk« Sknpitine: da a«, revidirajn naatavni planovi 1 proframi da atndlje atvarno trajn 4 fodine, 1 da *a to vreme moie 1 prosečan intelektualao da na vreme

1 diskuaije, а u teknčoj ikolskojf godini rad bi trcbalo ovako огjfanizovati: Da ae prt faknltetu orfaniznje dlsknaloni kmf prirođnlh nauka koje atudentl izučavaju 1 iznčavanje dijalektičkog materijalizma. Хгеba vodlti računa da ae kroa Jednofodiinji rad iznčavaju I ргоbleml iz naše nnntarnje i apoljne politike 1 iznčavanje ekonomike. Pored predavača aa atrane trcba tražlti predavače i iz studentakih rodova. To an bill zakl.inčci akupitlne. Na krajn je Izabran nov fakultetakl odbor Saveza atudenata Prlrodno matematlikog: fakulteta. Za pretaednika foknltetskog ođbora iznbran je druf Vnkovlč Gavrilo. V. Đ.

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ Декан je поздравио прву годину

Н« Машинском факултегу по сле приЈемних иепита новоуписане студенте поздравио Je декан факултета и претставник одбара Савеза Студензта. Одржан Је посеван еастанак са бруиошима на комв су упознати са карактеристичним момеитима из живота СС и обавезама коЈв их очекуЈу. На н»ему о« одмах приЈазио

известан броЈ бруцоша који he са старијим студентима организовати „бруцошко вече". У циљу да се студенти прве године што пре и што бол»е Јтсључе у рад на факултету Одбор СС и Комитет СК одредио Је групу старијих студената који he се бавити проблемима прве године. В. С.

СКУПШТИНА СТУДЕНАТА МАШИНСКОГ ФАКУЛТЕТА Најважније: нови наставни програм

Иораст броја дипломираиих . Слаби резулшаши на исиишу

Изненадан прекид струје уочи почетка скупгатмне СС Машинског фа култета за мало да нијв довело д оњеног одлагања. Ипак светло је у последњем моменту дошло тако да је 23 ов. м. увече одржана ова, црбро посећена и организована скупштина. Н»ена посебна одлика била је брзо решавање свих „процедуралних пит зња” при чему се поштовала у потпуности законитост предвиђена статутом ССЈ.

задовољаваЈућег. Тако Је у Јум ском року 386 пријавило физику, 46 положило, пало 195 и одустало 145 студената. Ово Је указало иа потребу да ce оргакизациЈа СС енергичније позабави људима коЈи преписуЈу иа испитима или предаЈу празне листове. Објективнв тсшкоће могу се преброди ти гамо поЈачаним напорима иа индивидуално-стручном образовању а никапо малверзациЈама које само компромиту,lу машу тсжњу да после дипломирања са факултета изиће ндеЈно и научио ооразован ипжењер. Скупштина Је посебно уочила важност ствдрања нових на ставних програма, При овомв драгоцену помоћ могу да пруже разие струковне оргаиизације (друштво „инжењера и техничара” напр.) и предузећа, Пажалост Једиио је организација Савеза студената инсистирана на сарадњн измећу привреде. факултета и студената. У ПАУЗИ То Је просто срамота да у време атомске енергиЈе неко постане инжсњер а незна да шофира. рекао је у паузи пред дискусиЈу проф. Мамузић. Ваша идеја Је одлична, наставно Је он разговор са студентима, и мислим да ће нарочито професори катедре за „мо торна возпла" радо усвојити. Ово се односило на замисао да Машииски факултет прбузме патронат иад Ауто-мото друштвом, ИницнЈативни одбор изнео Је план по коме би rtoстојалв у друштву три секциЈв: стручна, возачка и спортска. У стручноЈ која 6и се бавила школскпм проучавањем мвшина учествовали би професори и студенти Машииског факултета. у возачку 6и сз секциЈу уписивали сви студенти београдског универзитета који 6и желели да овладаЈу вожњом аутомобилом. Скупштина Је Једногласно УсвоЈила овај предлог с обзиром да Je садашње Дуто-мото друпггво замрло са радом На крају скупштине обављепо Је дељење нагрг,;а наЈактив ниЈим члановима Савеза студената Машинске технике и обављсно гласање за иови одбор. На почетку скупштпна Ј* врло срдачно поздракила претгтавнике унивгрзитетског одбора СС. делегата СтроЈарског отгека из Љубљане и присутне професоре. Својим ирисуством и броЈем ови профссори cv показали да наставници Машиисцот факултета све пише придаЈу важност директним кон* тактима и сарадњи са студентском организациЈом. Из поднетог извештаЈа, коЈи Је био критичког карактера и желео да укаже na наЈважниЈе задатке у будућности, види се да Је за рад СС Машинског факултета у прошлоЈ години било карактеристично следеће: Упозиаваље н проучавање политичхих догађаЈа код иас ■ у свету. Побољшање саралње са гаколским властима и рад на изради новог статута Факултета. —• Пораст броЈа дипломираиих студсната. Рад ма материЈалнои збрињавању студената (798 студеиата прпиа стипендиЈу). Учлањавање у друштва и клубове а нарочито у Спортско лруштво „Магаински**, Посебну пажњу у прошлоЈ години заслужуЈе рад катедре за нОпотте образовање". Она Је била основана иа предлог студената и потпуно Је оправдала очекивања сем што би посета предавањима из њеног делокруга требало да со повеha. На катедри јс одржано 15 предавања из разних области иауке, лолитикс и уметности као на лример: м Машннски инжењер и нуклеарна енергиЈа", пЛичност и другатво" и „Тежње и правци у иодерноЈ уметности** итд, УЧЕЊЕ У ПРВОМ ПЛАНУ Централно место на скупшти ни заузела су школска питања. Последњи месеци указали еу на сталан пораст дипломаца u диплоиираних. Међутим, са лруге стране на испитним роковима успех Је био испод

В. СтоЈковић