Студент

PROVALIJA IZMEDJU KATEDRE I STUDENTSKIH KLUPA JOŠ U MNOGIM SLUČAJEVIMA NIJE PREĐENA

Pro forma VISE NISTA se NE MOZE EEČI ZA GODISNJU SKUPStinu pravnog fakulTETA... SEM DA UOPSTE nije bila PRIPREMLJENA Ne može se odoleti utisku da Je u prošli ponedeljak na Prav nom fakultetu između 9 i 10 ćasova pre podno samo zadovoljena jedna forma, obaveza koju Je zakon namctnuo. Održana je naime fakultetska skupština na kojoj je prošlogodišnji đekan usmeno iziožio siže izveštaja, _a u diskusiji uzeli nčešća jedino Bektor Univerziteta 1 tri studenta. Više ništa se nemožc reći za Godlšnju skupštinu Pravnog fakulteta •.. Sem da nlje uopšte biia pripremljena. Dokaz? »Petlca« Je bila puna, all novih studenata kojl blli obavešteni da im tada počlпјц predavanja 1 koji su, naravno, s interesovanjem novajllja samo gledali šta se oko njih dešava. Stariji su tek slučajno zalutall neznajući zapravo nl šta se tu održava.

Ispunjava.iućl molbu геđakcije rektor Beogradskog Univerziteta dr. Borislav Blagojević, odgovorio je našem saradniku na nekoliko pitanja. Pitanje: Posle donoSenja novog Zakona o Univeniitetima 1 statuta fakulteta kojl su po Vašem mišljenju osrovni zađaci Univerziteta u odnosu na studente? 2elim da ukažem na neke probleme na čijem rešavan.ju moraju tesno da sarađuju organi društvenog upravljanja na Univerzitetu, univerzitetski nostavnici i sa radnici kao i etudenti. Po* moć univerziteta mora biti u budućnosti još povecana jer u opštem napretku našeg društva u izgrađnji socijalistićkih odnosa među našim Ijudima i socijalističke svestl kod naših Ijudi, udeo unlver ziteta mora biti znatan, kako bi univerzitet sačuvao 1 stekao ono društveno priznanje i mesto koje mu -je namenjeno po našim novim zakonima i statutima a za koje se univerzitet mora još boriti. Naši novi propisi, u odnosu na stuđente. na-lažu univerzitetu dva zadatka: ie dan stručni i drugi ideološko-politički. Ovakav zadatak univerziteta je đelom konkretizovan nastavničkim pla novima utvrđenim kroz fakultetske statute. No to samo osnovni okvir za> izvršenje ovog zadatka. Bliži ok-

viri treba da budu utvrđenl programima za pojiedine рге dmete. Sta Je osnovni uslov *a or. ganizaciju dobre nastave? Рге svega saradnja nastav nikad studenata. Ne zato da bl gradivo koje bi se obuhvatilo bilo što manje, nego da bi se izbegla ponavljanja i da bi se u nastavi osigurala potpunost izvođenja 1 sistematska celina. Jedna je stvar potvrđena dskustvom: dobra sistematika 1 obim na stave mogu bitl postlgnuti samo saradnjom predavača 1 studenata. Na toj platforml treba đa se odvija rađ na izradi programa. Međutim na toj platformi treba još više da se odvija rad na iz(Nastavak na stranl 9)

ISTAKAO JE, U RAZGOVORU SA NASIM SARADNIKOM REKTOR UNIVERZITETA Dr. BORI SLAV BLAGOJEVIC

Dr. BLAGOJEVIC

SA GEOLOGIJE

Petina studenata APSOLVENTI

U nedelju, 28 oktobra, održana je godišnja skupština Saveza studenata Rudarsko-geološkog fakulteta. Referat o dosadašnjem radu podneo je stuđent Segrt Voja. Iz referata, a 1 iz diskusije videlo se da u ovoj kući ima mnogo gorućih problema. Učlla se nalaze u vrlo teškoj situacijl. Ne samo Sto nema udžbenika, nego ni sa skrlptanv se ne stoji baš najbolje. Studentl su uglavnom upućenl da koriste svoje belešfce 1 stranu rtteraturu. Po pitanju letnje prakse razvlla se vrlo duga 1 burna debata u којој su ućestvovali gotovo svl prisutnl profesorl. Studentima ovog Fakulteta je neophodna praksa a finanslska situaclja l studenata a 1 Dekanata sa te strane je takva da Jednl đrug'ma tu malo mogu pomoćl. Odgovorni foruml koji pružaju materijalnu pomoć Cine to 1U slabo ill nedovoljno. U daljoj diskusili konstatovano je da veliki broj nastavnika dolazl direktno iz prlvređe 1 iskustvo u kadru profesora je vrlo veliko. Profesor Mllovanović je гекао: »U našoj zemlji se oseća nagll uspon rudarstva kao u malo kojoj zemljl u Evropl, a sve je to u tesnol vezl sa opžtim stanjem u našoj privređi. Zato prl izrađi statuta treba vodlti računa da on bude prlla-

gođen našoj rudarsko-geološkoj stvarnosti. O prošlom rađu bllo je đosta reči. On je uglavnom ocenjen kao đobar all Je bilo dosta slabosti 1 propusta. Konstatovano je da je uspeh u učenju ргоšle školske godine bio bolji nego prošlih godina. Cudno je međutim da Clanovl Odbora studenata nlsu dolazili nl na гсdovne sastanke a apsolventl ovog fakulteta koji uzgred reCeno Clne petinu studenata vrlo slabo rade. Ovaj fakultet do sada je blo bez svog statuta, ali na ovoj skupštlni on je donesen i prlhvaćen bez mnogo diskuslja. Drug Segrt smatra da na ovom Fakultetu ne treba da bude prljemnlh ispita, jer 1 ovako se upisuje mali broj studenata na ovaj Fakultet. U dlskuslji je uzeio učešća veoma mnogo Ijudl. Skupštlna Је počela oko 8 Casova a posle 12 Casova Јоб Joj se nlje sagledatl кгај. Dok je kandidaclona komisija brolala glasove, studenti su govorill o radu Fotosekclje, đruStvenog kluba 1 Ferljalnog saveza. Izabrani noVl odbor će primitl u nasleđe mnogo problema ođ kojih će se nekl rešitl a nekl bitl predanl u amanct nekom budućem odboru.

B. Dukić

U podlistka LESLI HAUARD agent Inlelidžens servisa

Raša POPOV

DOBRI BIZARNI ROMANI PIŠU SE KOD NAS BEZ TENDENCIJA

Istina je đa su ga jedni kovali u zvezde. Mogao je pred smrt osetiti da uz njega bije prijateljsko srce i učenih kritičara, mogao je srećno pofedeti u kavani puneči se žmarcima milja, јег eto, nije samo palanačkl ćifta zadovoljno sklopio korice njegovog dela, i tamo ga još neko štuje. Ali, bolje da mu ne spomlnjemo ime, njegova je sen tu sa naima i tri knjige stoje nesigumo, pomalo bojažljivo; literamo lepršave, čovek neće iz njih zapevati, ali sve jedno, biće tu čovek i jedno doba ,doba naših očeva, misteriozno i tmurno. Ovaj pisac je naslikao letnji dan pred oluju. Sparina pod kožom utrljava i bes i apa tiju u narod, ključa misao ne vidljiva, pazami dan je samo pred okom i hrušti zrno u ustima osamarenih konja. Skoro je neverovatno da u toj lenjoj kasabi jedan sluga žudi za palmovim granama i hurijskim naslastima, da jedna žena tiho sagoreva na vatri besmislenog živovanja. Ovoliki besmisao u nepitomoj pustinji neočekivan je, ali

još je podmuklija ruka čovekova koja se odlučuje na zločin, üblja palmov cvet na nedostupnoj grani l huriju na umaklom oblaku. Zločin. Übistvo. АИ ko je übio tu ženu? Recite nam za boga, Ml svi jurimo da vidimo i da čujemo. Jusuf. Koji Jusuf? Nestrpljivi smo i gorimo od znatiželje. (Jer u nas je znatiželja preve

lika l pikantna, mi čitaoci smo navikli na gala n t eri j u prvoga reda). Ali ovde se samo ćutl. Jusuf übio gospođu. A taj Jusuf, übica, übio u knjizi baš kao što bi übio i u stvamosti. Cutke. Impersonalno jezovito i skoro neobrazložno jedan čovek je sev nuo kao munja na nebu kasa be. Jedne gospođe nema*Jedan mladić odlazi nekud. (Nastavak na strani 5)

CA СТОМАТОЛОГИЈЕ

Више коректности према студентима

Помало бурна, годишња скуттштина Удружења студената Стоматологије- дочекала је свој тих и миран завршетак. Остали су коментари у аулама, на улицама. Сви су се критиковали. Професори су критиковали студенте, јер су им желели добро као својој деци студенти су доказали да воле своје професоре, па су им фино и благонаклоно рекли да понешто и њима че ваља. Укратко: завеса је пала и породични двобој завршен хепиг кдом.

Друштвено управљање факултетом шире и интуитивније постављати Релативно хратак перииод од две годшгае, када Је ступио на снагу Закон о друштвеном управљању Универзитетом и факултетима, обеле жен је настојањем да једно овакво тело постави емело и трезвено све проблеме свога факултета и почне са њиховим решавањем. најзначајније у томе Је и доношење статута, који Је изгласан и потврђен од стране Народне скупштине НРС. На њему је савесно радила комисија састављена од Савета факултет ске управе и студентских прет ставника. Ипак. мало Је'чудно што Још увек Један део професора а приори заузнма негативан став према жељама и молбама студената. Само 15% студената прати теоретску наставу... Недостатак слушаоница и ве жбаоница с Једне, а велики броЈ студената с друге стране, претсдављао Је и претстав ља један од наЈвећих проблема. Слабо интересовање за тео ретску наставу неће м не мо(Наставак на стр. 9)

Egipatska kano(nada)

SPAS ZA CELAVCE

pro...

Studenti-serviri

Na nedavnom sastanku stanara u domu »14 Decembar« pokrenuto je jcdno pitanje vredno pažnje. Radi se o ovome: u svim studentskim menzama u Beograđu, servlranje hrane vrše pvofcsionalna Иса, dok u LjubIJanl I Zagrebu, napriraer. iaj posao obavljaju studenti. Kao naknadu dobi.ia.iu besplatnu hranu I izvesnu sumu novca što sve u sve mu iznosi daleko manje nego plate za službcnikc ra Isti posao. Na ovaj način se postižu dve stvari: režiski troŠkovi su znatno niži (a iime 1 pritisak na ianke studcntske buđelare manji) i, drugo, Savez studenata je na taj način n mogućnosti da materijalno pomogne jedan broj Ijudi kojima je to ncopbođno. Iskustvo iz Ljubljan; i Za greba dokaznje da nema razloga sumnjama da studenti nisu podesni za ovaj posao. Naprotiv, n oba slufaja honorarnl scrviri којг odablraju konkursom savcsno obavljaju svoju dužnost.

Na Beoerradskom univerzitetu sigurno ima dovoljno zainteresovanih studcnata koji bi od sveg srca pozdravili uvođenje ovog sistema u našim restoranima, jcr bi time đobili mogućnost da prl stojnim i časnim radom obezbede osnovna srcdstva za studiranje. Svakako ne bi bi!o praktifno sve sadašnje profcsional ne servire ođjednom z?mcniti honorarnim, јег postoji Jedan deo pocla koji ovl drugi ne bi bili u stanju đa obavljaju uredno. АИ uz nekoliko dva do četiri profesionainih, sasvim je logično da radi grupa honorar nih —• veća Ш manja, već prema promenama u kapgcitctu menze u pojedinim mesecima. Stanari »14 Deccmbra« nisu doneli nlkakavu konkretnu odluku u ovom smlslu. Možda će to učiniti na pretstojećoj GodišnjoJ skupštini. All njihova inicijativa zaslu žuje da bude zapažcna i prihvaćena i u drugim domovima. Inicijator

...et contra

Čudnovato krečenje

»Univerzitetska biblioteka »Svetozar Marković« neće zbog krečenja, raditi od 20-og oktobra do 10-novembra.« Ne možemo kao studentski list da propustimo ovu, na prvi pogled irelevantnu činjenicu bez reagovanja. Osećajući svu nelagodnost što moramo na javan naćin đa se upletemo u sasvlm unutrašnje i sasvim ređovne poslove jedne ustanove čiju uobičajenu Ijubaznost i pređusretljivost inače veoma cenimo, ne možemo u ovim zimskim danima da ostanemo dužni onoj stotini studenata koji redovno ispune mestg čitaonice i još tolikom broju onih koji ostanu bez njih. Zaista je teško verovati da je pored letnjih meseci u kojima biblioteka ne radi sa publikom najzgodnije vreme za jedan posao koji za čitavih dvađeset dana zatvara vrata čitaocima, kasna jesen. Treba li da se pozovemo I na smešno notoran fakt da se okrečeni ziđovi brže suše leti. Napuštajući, na kraju, nabrajanje protivrazloga za jedan postupak čija nam neopravdanost izgleda nesumnji va, očekujemo da će naš protest dopreti i do uprave čitaonice i u njoj naići na razumevanje. .

BROJ 14 GODINA XIX * CENA 10 DINARA !_:• 5-Х1-Ј956 / . . Сшрана 3 OD IDUĆEG BROJAt 14 НВВЕМБАР ; ИГРРРИ SKANDINAVIJA ПЛРД T Л I i ‘ ■ • I »Sre momke I »тв devojke eretft рг!т1а«в daljine, avantnre pnta neviđenl || 1% II I и Ш Ш 1 1 КВШ Р I 1дЕн 1 neosvojeni krajevi . . .« l l М IIM ll Мк * 'L ® L ШгЖ ■ Sl РШЈ Počev od sledećes broj* »Stud-et« «e povremcno objavljivati napise, flanke U V I П 1ЖУ ( « % ■;№, 4 1 reportaže naSih saradnika D. Simića l V. Fiiipovića koji su ovoga leta proveli ■ ■ Ш I чЗ . ■'' . ■ -ИРИ Н I •; I dva mesera na putn po Sevemoj Fvropi. Г П П p И F ВВНб • ’ ’ 1ч' Prvi iz serije članaka: п ■" NEDELJNI LIST BEOGRADSKIH STCDENATA »Dobdt doil ŠVOrCOtl«

Strana 10 HOĆEMO studentske prestave »Iđete 1! često u bioskop?« Suviše v lim film i gledam svaku nremijeru. Znači, imate dosta novaca? Ma ne, s parama kuburim kao i svi stuđcnfi, ali zato često prodam bon za ručak i z a tc pare idem u bioskop. (Odgovor jednog student:)