Студент

А NKETA IDETE LI ČESTO U BIOSKOP?

Hoćemo specijalne pretstave za studente!

Pogledajmo ko sačinjava najveći deo bioskopske pubiike i videćecno da su to studenti. Pa ipak, pogrežno b: bilo amatrati da studenti idu često u bioskop, i da njih povišenje ulaznica nije pogodilo. Ogromna većina beogradskih studenata retko posećuju bioskope, iako Ijubav i želja za filmom postoje. Рге poskupljenja bioskopskih ulaznica, neki beogradski bioskopi davali su posebne pretstave za studente sa vrlo pristupačnim cenama. Te pretstave bile su popularne i uvek dobro posećene. Posle poskupljenja ulaznica i te pretstave su ukinute. Zašto? Mi ne tražimo ništa što je nemoguće niti neizvodljivo. Mi mislimo da zahtev, da premijerni bioskopi svake nedelje daju po jednu pretstavu sa jevtinim ulaznicama za studente, je -sasvlm opravdan, јег time omogućujemo svim etudentima da idu u bioskop. Ne zaboravimo da je film nama najpopularnija umetnoet, ali u isto vreme i najskuplja. U pozorištu mi irnamo »zadnje galerije«, knjige su skupe, ali zato postoje javne biblioteke, na slikarskim izložbama ulaznice za studente su samo 10 dinara, a ako hoćecno da gledamo novi film to je već teže. Pokrenuli smo ovu anketu sa žeijom đa se pitanje speeigalnih bioskopskih pretstava što рге reši i da bismo omo gućili samim studentima da o tome kažu svoje mišljenje i svoje želje. Ovde donosimo nekoliko najinteresantnijih ©dgovora: Na pitanje da li ide često u bioškop, PAVLE VLTKOVIC, student filozofije, ispričao nam je ovo; »Juče sam gledao »Atilu«, pravo da vam kažem išao sam zbog Sofije Loren, eli moja radoznalost me je skupo koštala. Cekao sam u redu čitav sat a kada sam došao pred blagajnu bilo je ulaznica samo od 70 din. Sta

sam mogao drugo đa učinim, nego da izvadim pare. Ali kažem, to je specijalan slučaj, inače ne idem često u bioskop. Skupo je to, brate! »Р*е svega treba <!a znate da je za mene, a verujem i za većinu studenata, bioskop luksuz, odgovorio naim je VRABAC IStMET, student filozofije, jer jedan »izlet« u suviše je skup. Iz-

računajte koliko mi ostane od stipendije, kada platim menzu i stan i videćete da sarn u pravu. Speeijalne pret stave uz niske cene dobro bi mi došle. Suviše volim film i gledam svaku premijeru. Znači imate dosta novaca? U jeđnoj sobi u Studentskcm gradu na Novom Beogradu, našli smo trojicu »mašinaca«. Na naše pitanje dali su zajedničku izjavu: »Redovi pred bioskopima su uvek veliki, a mi sa No vog Beograda smo još u go-

rem položaju, Јег u autobusima provedeimo dosta vremena. Još i da čekamo i za karte to nam se ne isplati. Jednora ili dva puta mesečno idemo u bioskop i to je onda doživljaj, Najčešće čekamo reprize na našem fakultetu, jer su za njih karte jevtinije i lakse se dobiju. I najveći broj ostalih odgovora svcdi se na to da su ulaznice skupe i da su posebne pretstave za studente jedino rešenje. Beogradskim biskopima ostaje da razmotre naše zahteve i da što pre reše to pitanje.

„DVANAESTA NOČ“

Posle »Otela« i Sekspirova »Dvanaesta noć« preneta Je na ekran. U ovom filmu Igra junakinja »Sadka« Ana Larlonovna

»Deca ljubavi« HUMANI FILM O NEUDATIM MLADIM МAJKAMA

ii|A.

Među mnogima tu je I Dol! (Ečika Suro) koja misli da napusti svoje đete posle rođenja 1 da ga da nekome kao posvojče. I mnogi drugi slučajevi ređaju se pred nama.

Reditelj: LEONID MOGI Igraju: ŽAN KLOD PASKAL I EČIKA ŠUKO

U jeđnom porodilištu za neudate mlade majke dešavaju se Interesantne stvarl. Mladi lekar 2an Boren (2an Klod Paskal) nosilac je ideje da omladinu treba seksualno vaspitavati I tako smanjiti broj divljih brakova.

Na dnigoj strani socijalna radnicar Helen Lamber obraća sc osećanjima mladiL žena i tako im predočava njihovu buđuenost I budućnost dece koju donose na svet.

Uđrnženl, dr Žan ! Helen Lamber, nalaze puta do skrivenih osećanja budućih majki i tako sa uspehcm završe svoj bumani posao

POBOGU, ZAR OPET

Vest da će Boško Kosanović, ponovo da režira za Bosna-film, zaprepastila nas je. Poznat kao reditelj dva filma »Kuća na obali« i »Klisure«, u koprođukciji sa Nemcima, ni po čemu nije zadužio našu kinematografiju niti Bosna-film. Prvi filmjeodavno zaboravljen, što svedoči o njegovoj vrednosti, a »Klisuru« beogradski gledaoci na sreću nisu ni videli. Taj film pored svih znakova diletantizma koje nosi u sebi, 1 otsustva ikakve umetničke vrednosti, što bi mu se moglo i oprostiti, komproenituje naše Ijude, a preko toga se nikako ne može preći. Taj film prikazuje naše Ijude u takvoj svetlosti da je to sjajna prilika da gledaoci u inostranstvu dobiju jasnu slikti o našoj »primitivnosti«. Ne bi nas čudilo da je takav film režirao neki Nemac, ali naš čovek da iznosi takve besmislice pred gledaoce to je već neshvatljivo. I kakvom onda »iznenađenju« ponovo da se nadamo? Zaista, smeo potez Bosna-filma!

CRNA KARMEN POSLE RITE HEJVORT I VIVIAN ROMANS

Oto Preminger je snimio najnoviju »Kamacn« po delu P. Merime-a. Ali Je radnju preneo п današnje doba i među Crnce. Ovu Кагшеп igra poznata crnačka glumica Doroti Dandridž, a njen partncr je Hari Belafonte.