Студент

PROVALIJA IZMEĐU KATEDRE I STUDENTSKIH KLUPA još u mnogim slučajevima nije pređena

(nastavalt sa strane 1) ralaženju nafina za njihovo izvođenje. Mi imamo utlsak đa takozvana provalija i*među katedre i studentskih klupa Još u mnogim slufaJsvima nije p:eđena; skoro ге nikad ne diskutuje sa stu đentima o onome šta se pređaje i kako se predaje, a to је neophodno za boljl uspeh nastave, 1 to ne samo za s*tudente nego i za same nastav nlke. U toku narednih god na mora se u ovom pogleđp nfiniti znatan korak napred. To će među tlm zahtevlma sistematićnije i urednlje prtpremanje gradiva od stra-’e studenata, i to ćak ore odrovarajućeg nredavania. On đa nam predavanja ne smeju više biti svake eodin« оппоујтапје cele udžbenićke msterijp, a studenti nnm ne smeju biti paslvni alušaocl već aktivni saradnici knjl nutem predavanin kontrolišu svoje već posticnuto zna nje. a pntem dlskuslje se uvođe I metode naućnog rada. Samo tako ćemo moćl uđovoljiti našem prvom zaieđni kom radntkn; strućnnm ospnsobljavsnju. N» kn.le konkrptne naHne »mtverTifet notpomaJp Icleovaspitanjo stuđenata? Tai zađatak univerzitet + ге ц а da ostvaruie na d'a "аНчч: kroz nastavu svlh пч svim rnzhke i kroz jv'seцпе oblike rada nn?tavnpg '•'■4’aktera. TT nastnvi pniedi- • ■"'b predmeta freba da se Ј -г-.л vidi društveni тпаб o ! ’ Sv r>h)ema knjf se obraduju. '-; : hr>v i' , tnrisk! razvoj 1 po-brU niihov znaćai za nadnjštvo, Nastavn sv h Mrneta treha da od : *e naM?nošću I visokim n.lvoom -avremenosti. a to znnH tred» je zasnovana na điia'°ktifkom metođu Опв mo-ч da svoinm sndr?inom i «itniim naćinom izvođonia '*nlno i uvek do.prino.si x F ar-

pitavanju stuđenata kao sve snog građana socUaltstićk« zajednice.i to ne smemo nikako nikada gubitl iz vida. Naprotiv. Na nedostatke u ovom. pogledu treba otvore*no ukazivati, ražume se na naćln kojl odgovara naućmm diskmijimi univerntetsklh ?е radnika, kao što su to nastavnici i studenti. Zato I uplvtrzitet i fakultetl treba na ovom polju stalno da vode borbu za dalji napredak. Studentl u toj borbi moraju biti isto tako aktivni saradnici. Nastavnici pak mo raju preduzimati stalno mere za podizanje ne samo strućnog nego i naučnog a to znaći metođološkog nivoa njihovih predavanja. Međutim ideojoško-vaspitni rađ ne može se iicrpstl samo u nastavi, iako tamo trebn da bude glavnl l osnovnl. On treba đq se odvija kroz dru ge obllke života ! rada na univeraltetu l fakultetu Ргvi kora-k je ućinjein stvnrsnjetn Komistje za onšte obrazovanje studenata. pr. svakom fakultetu. kojo će svaka svojim radom imail da doprinesu kno Skolske nstanove ideolnškonolitićkom uzdizanhj studennfa Potrehno 1e Sto је moguće Sire postavitj okvire njihovog rada. sa tende«rfJom njlhnvog stalnoc p-ršlгегИв. Potrebno Je u«nostsvlll šfo Je mngućrt već! 1 nhlmnlii vanšknl«kl Unntakt iTmeđn nastavnlka I studenata. Potrebno ie dovestj u tesan kontakt na«tavnike studentima u stiidentsk : m domnvima i menznma i *o ге jinmo po ma + eriialnim pitanjirna. već i no oltanj*ma oošteg života i rada sttidenata u dnfpnvima. Pnt-ebno ie đa studentškj kt’.bnvi posfanu sf*ofšfe ?.rVfh df«k'*isfja o problemima savremenog politićkog. privred»:og i kulturnog života u našei zemljl 1 u svetu, i da u švcmu tome ućestvuju svi atudcnti?

Iz jednog studentskog doma

TRI „OBAVEŠTENJA" DORUČAK SAMO ZA DOMCE- OBAVEZNO RUČAK I VEČERA ZABRANJENA PRODAJA BONOVA

и Ћ А

Profelem etudentsklh restoreпа ove ijodine 1e znatno poboljler ,le uvođen.lem kontrnie 'oi upiate hrspe otjstranlen ve'ikt brot IJudl kojl nlsu Imsll nravo ne koriSitenle onih b«n{elja k'ije đržava l rarne drg■'e organi/eclie dalu etudenl!»'im meniama. Na taj паб!п je ■»ovećan i kaoacitet skoro ц "vlm stuđentsklrn restoranlmt 'TecJutim negde ee pojedine od'uke domova toliko »lokailm*u« đa često pogadaiu mnoge l onemogućavaju lm d» se komotno ponaSaiu t rade. Karakteristlfno za ovo su * r l objave Iz leđnog studentskog đoma. Na jednol objavi plie: »Pretniatu na dorufak Imalu pravo samo domskl studenti«. Restoran Je u centru grada na jedan broj studenata stanuie van doma ц neposređnoj hiltnl. Medutlm njima su i studentl koji imaju pravo da uplate hranu u studentskim menzam». Zato SU i dohill »abonent«ke karte« u kojlma postojl rubrlka za dorufak, rufak 1 veferu. Međutim ne stanuju u domu l, pe evej ođluct. ne moeu da dobiju doručaft lako imaiu pravo na to. NlJe posredt kapacltet restorana ler na doručku nema niledne četvrtlne ed broja

uplaćenlh za rućak I većeru. Jednostavno takva Je odlpka, Pmgo obavtstenj* slasi: »Ovde se mogu hranlti Hifln onl s*udentt keil obavezno uplate I rvrćak 1 većeru«. Jedna sasvim pogrelna odlukal I menze I domovj su u Ur*l- llnijl zbo* to« <Ja bl se o’akSalo studentlma u učenju i rsdu Izvestan brol »tudenata je vezan za fakultet ргико ćitavo* dan*. Dmei ijće u ćitaonlcama J bibliotekama * stanutu na Voiđovcu. Novom neogradu itd. Zbog tnga mnogl ne mdgu da uzlmaju 1 ručak l večeru na istom meatu već će Jedsn obrok uzlmati pored fakulteta * drugl rored atana }U obrnuto. Ovgkvom ođlukom je to onemogućeno 1 mnogl »tudemi mors’u često nepotrfbno da dolsze na večem ц grad čntc sa Novog Beograda. Vožđovea Ш Zvezdaге iako su taj ohrok moeii da uplate gde im je pogodnlje. Treća odluka je najduia jer Ima dosta objaSnjenla. U чкгаćenom obllku od prlllke ovako Izgleda: zabranjuje se svaka preprodaja bonova (nvali te onal bon od jednog ohroka koil student ne Iski’latl iz bilo koJlh razloga) a hoće da аа pro-

tja. Svakl atiidant kojl lo ufclnl o đurttt тч *ћолег>‘.|lка korta. OnaJ ko hoi'a da idlavl l?o-nov# moža to uWnltt dan ranl.le, natmanj* гв pet dena. СШ .1» d* *e ne hran« onl КоЦ nemaiu nravo. U оуот slućam to pr*/c-t fkl l?,i?leda đa *va bonev# koJe »tuđent ne može da ra manje od pet dana moia da mu Meduttm. za avakoa atudenta atima oi sne eoo d.nara nlle sltnira. Mnogo Je kid treba da mu propadne 1 Јсdan obrok. A često 'ђо* predavpnja Ш Ito aJICno nako bl prodao bon i* restorana a negde nsput Jeo. Jer u kr.-'lnjol IJnljl obrek Je već spremljen i ako propadne bon. hrana 6e se bantl u pomlje. koie uzß'eđ ra/епо privatnlcl užimaju vrlo Jevtlno. ?bo* tnjta Je korlsnUe đa‘taJ obrok nekl student poleijc pa makar l onai ko motdi nipu pravo na «tudeni*4u meniii. A tafcvlh Ja та!У Jspred etudentskih domova. Sve ovo itovort da ove nelza’ed »altne odlukt« priilćno *т* MJu »studentskl saobraćal« pa h rato treba na nekt naćln priIs-.eodlti Jer su 4 dornovi i menze otvorene da bl studentima o:Skšali rad. Sa ovakvim oilukama to često ulje moguće. S. A.

ИЗБОР ДЕMОНСТРАТОРА

На Медицинском факултету извршен је избор нових демонстратора за ову школсну годину. Конкурисало је преко 400 кандидата, од којих је примљено нешто више од 200. Конкурс је расписало 11 института. Број демонстратора осетно се смањио у односу на прошлу годину. Комисија састављена од студентских претставника савесно Је обавила свој задатак доследно бранећи свој прштципијелни став. Кандмдати су морали испунити три наЈ важнија усдова. да Је ниао гвихојјог стручног зпаља на висини, да су активно радили у Санезу студеката и да матеоиЈално нису добро сбезбеђени. Опигга ie констатација дз ie мали број млађих студеиата ушао у овоЈ избор. Оправдана Је жеља института да им се додела старч демонстратори. коЈи ev веђ стекли рутину у паду, али ,ie неразумљива бпјазан и неповерење v млађе. УдружсЕБе студаната медициие питаљу избора демонстратора поклонмзо Је ввлику пажн»У. борвђи се да се сакк> оним студеитима миlи ov морвлни и струч ни квалитвтм задовоЛаваЈуђи, повери Јелна таквн одговосна дужност: дв у илађим студентимв иаспитавију раднв иавике и vhoс*» лух м љубзни пргмд позпву ко’и су извбрали. Опрзвдана јо и боЈазан ла сс ииститути не ппстпоре v ФогЈдове га стипенлиовн»е, те Је и впло емела и оригииалпа звмисап да се лемочнв плвђа н,ихоц пад, Акп гв ппобчем де» монстратупе саглела из аспекта љубзвм ппема Јелном пгедмоту пвпкпо мишљен»о ie ни свб<мф мегту. Сматрамо да су стулсптске оораи рукпводстча ппо собча ла питзње туре подпгну на гтепеп хуманости. Тиме би се и веђвм броју студенета омогуђило дз раде на свом тсориском И практпчном усавршаван»у. Ј. В.

СА СТОМАТОЛОГИЈЕ

Више коректности према студентима

ОЗАКОЊЕН ШЕСТОГОДИШЊИ СТУДИЈ НЕКИ ПРОФЕСОРИ ИМАЈУ НЕГАТИВАН СТАВ ПРЕМА МОЛБАМА СТУДЕНАТА УНИФИКАЦИЈА НАСТАВНОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА

(Наставак са прве страце) же бити решеио администраТИВНИ.М мерама, seh цзналажењем реалних раздога. Узрож трева тражити и у релатирно киском пвдагошком ни »оу неставе из поједених пред мета, незгодном и нелогичном раопореду чаоова и самовол,ном повећан.у вроЈа часова од стране клиника, који исцрпл.ују студентв и психичкн и физички. Oceha ce велмки не достагак у|дбвннка, те су студенти приморани да се ори Јен тиЕну на доста игкрто нзложену матсриЈу у скриштама. а затим и недостатак библиотека и читаоиица. Студенти Jpiu увек неозвиљ но схватаЈу испите, кедовољно нх и нвсавесио припремаЈу, те he Јвдан од основних задатака новог одбо-ра бити да строго води рачунв о стручном уздизаљу студената. Да документујсмо само Јвдним црвгледом испита. V јуноком нспитиом ро«у 1954—55 гтријављено ?.90l исгтит. ноложвио 552 иопита или 52% а у јануаоском истштном ррку 43%. НаЈвише ислитз положвно Је у слободним роковима 45%. У будућ*! фестивал студенатк Стоматвлогије традиција НаЈлепша одлика првог ово годишњег фестиивала одожа ног од 21. IX до i. X.. свакако .1? н,егова разноврсност Стручни део одвмЈао се преко

семингрг*. преко посета позориштима, музејнма, предузећима, другарским вечерима и др. и опортоки у облику , такмичеља. Једнодушни захтев Је био: размеига студената у националннм оквирима. Реч-две о осиивању Стом&толошког цснтра у меднцинском цснтру Јабучју, и о неотваран»У студентског биоскопа Удружење студената стоматологије Је крајем прошле roди-не отпочсло са принрсмама за оснлваље стоматолошког цег.тра ОбезбеђеЈ а су извсена средства од црввног крста и Секретаријата за народ но здрављв и социЈалну полн тику, међутии, управа етоматолошког факултвта није донела никакво решење. Верује се да he ово бити позитивно решено, Јер би овај центар с.тјжио као иаставна база за студенте и апсолвенте стоматологијв, Поред тога студеити стматологије су предложили «t»aкултвтекој управи оснивање биоекопа за студенте. али je овај предлог негативно рвшен. ... If о иовинама код стоматолога Свакако јв Једна од наЈкориснлјих Катедра за опште образовање. која ви пружила студентима влементарна знан.в нз појединлх овластл. ОЛ блтних пгзомена у режиму сту дија је бари,lера после п године. тако да следеће генераиије студеиата иеке моНи да упншу V семестар бед положенлх испмта лз друге године. У наставном плану и

програму »вршена су тпаесна паиеран.«, као пвтологијв и терапија и екстракцијв у Ш годиини, у септембру положило 9Л%. н»и студиј, а шеста година Си Вила претежно година практичиот рада. Постигнуто је јединство. no чев од назива школе и титуле свршених студената до настав них планова и програма. Удружење студената стоматологије је преко своје секције за међунзродие везе повело кам!гташу за што веће учен>е страних Језика, али је одзив студената Још увек мали Ускоро треВа да почне са радом и магнетогћоиски у—ееви, коЈи he омогућити да се на наЈсанремеиији начин иоучаоаЈу страни Језшгци. . Ј. БMODERAN BALET KUD »BRANKO KRSMANOVIC« KUD beograđskojt univaraiteta »Branko Krsraanovlć« pored oatallh planova narofttu pažnju će posvetltl formlranju nove sekclje ANSAMBLA MODERNOG BAL.ETA. Uprava Društva Je atudiornn prišla ovont problejnn, Akcenat Je atavljen na prikupljanje studenata mladih KOdina studfja. Pod uraetnifklra rukovodsjvom poznatih beoffađskih strufnjaka radić« se prvo n» tehničklra prlpremama koje će pružltl ansarablu osnovna 1»kustva lz balela, Ove prlpreme fe ornofuflti konsolidaciju ansambla I ulfranost. Telf poale loaa prešlo b| se na Izvođen.le пгокгагпа koli bi nglavnom obuhvatlo koreosrraflje na muzlfke teme savremenlh modernlh kom pozltora. u koliko sc nsne n ovom nastojan.lu n kiilturnotn žlvotu Doojrada Ispnnife se praznina koncertl holeta ko.ll će imatl mođernn muziku 1 modcrmi UorćĐßvafiJu. U sekclM baleta ,108 se moen prlJavlJivatl Clanovi iz redova studena'ta.

Највише испита се положи у јуну

Јунски рок je нзјплодотворниЈи рок. У јуну иајвећи бро,Ј студвната положи испит. Јуна 10S6 године пријавило се 88.373 испита, а од тога положило 40,593 или 45,87 отдто,. одустало 32.231. или 36,50 отсто, • пало 15.574, или 17/62 отсто; средња испитна оцена Је 7,34. Овакво стање када се одбију они коЈи су одустали приличко задоаоЈвава. Ситуација • јануврском року Је слабија: 43.902 при јављена испита. Од тога по ложило 17.328, одустало 18.378, а пало 8.206, или у процентима 39,15 отсто положило, 41,35 отсто пало, управо одустало, и 19 отсто пало; просечна оцена 7,17 отсто. Септембарски рок Је Још гори. 47.622 пријављена испита, положило 16,530, одустало 27.040, пало 10.053, или у процентима: положило 35 отсто, одустало 40 отсто и пало 26 отсто. Можда на слабе резултате у септембру делује и летњи рвспуст студената који се довољно или сасвим мало користи за учсње. Можла he мало комично да делуЈе, али свакако тачно, да се ка при Јаве оних коЈи одложе испите еамо у три роча потроши 2.172.340 динапа, што Је свакако велики излатак. За тај се новац може рећи да Је потрошен узалуд. Што се тиче дипломских испита, ту су стуленти велике тврдице. У 1954/35 голиии дипломиоало Је 2.991 студент, а 1955/56 до Јуна меспа 2.964 студента. НаЈвише Је дттломипп по ир Фи лозоФском 1904/55 540. а 1955 56 494, укутгно 1034 студента.

ИСТОРСКА ГОДИНА HA ПРАBНOМ ФАКУЛТЕIУ

Приче за велику децу

Кратко о6јаш№С№в. Не у мем да критикујем. He моралишем јер то нико не воли. Пишвм e себи да се нико не увреди, Ч у оцсхм напису главно лице сам je студент. Молим вас прочитајте до краја. Журно сзм. у мензу свм утр чао. НиЈв било гужве. ссо саи за сто и погледао по с&ли. Ни1е вило имког мнтересантног, За сголом три деиојке су полугласно разговарале о наЈлон чарапама. Остоли су грицкали хлев. Зделу еа супом Мара Је ставила пред Једну колегиницу, Оив Је мирно разговара ла и даље. Прошло Је неколи ко секундм и Joui неколико. Почели смо да се врпољимо. Менн се журнло. Љубазно еам дрекиуо; ~Да ли колегннпии трева молба са таксеном марkom’*. lle o сто се тргнуо. Колегиница ме погледала, двхтећом руком сипала еупу у та* њир и првенећи почела да Једе. за столом та<ан. гви су ме гледали поекорно. Ко Је таЈ див.љак? Нашао иа н.у јаднину да се издиое. о, некултуро! Ј4 сам ћутао. Дпугови мени се журило. треба мислити и ив лпуге за столом. Пнсмо у хотелу, заиста хтвг> сам иало да се направим важаи. кад сам онако рекао. Али нчсам хтео да бндеи некултураи, нн еам другови, заиста. е Седели смо за етолои. Бшло нас Је пет мушкараца и она.

Дошла Је до етола и упитал«, да, ли Је слободно. Али каквим Је глагом питала ие оним иашин домаћим, већ увозним маде ии то од најбољег увоза. Сви смо у глас рскли ,<да”. д она се насмешила и сваки Је од иас мислио да се то само на н.ега насмешилв. Почели смо за столои да кашљунамо, Осећали гмо ее важни у мсизи Јер су ее сви eкпетали преиа нашем столу. Пазнлн смо да ее ко превицш не заглсла н иа отме нам Је на препад. If онда би брзо кназом погледали у н.у и занр вепели се. Она Је глелала око себс по сади бвз неког већег иптепегован.а. у то стиже супа. Она re окреиула и из ташн« почела да вади бон. Колега погед н,е погледао нпс Је победоцосно и okp»hvo капшkv иремз и.оЈ миелећи ~не Игпат« бпаћо, Јако ми вае Је жаг>”, Она ес онпеиула, етавила бои поред тан.ира н и*с»агила лв тринка хлеђ, ецтнии белчм зубићима. Свц смо ГЛСлали у нчу чекаЈућп да enna и да biv>h»»o иоме ће светнину погед гебе лати KsmtiKv, Rfn r Mo чекали н ћчталн. Она Је Јелаи колага ппогутапми lennv ро*ећу кие*’ Ллу кооиички иос погледл fep Је гваку »чцнеу а зап"»'чртпи го n,v6a-Mifi >’пита! „Хоћето лч еиисти cvnv”, Она се тогнула ватаивила очи и векла: „Ох извините, Ја ие Једем супу”. и окренула кашнку колеги поред себе, смешећи се тако шармантно.

Љ. ЈовановиК