Студент

VELIKI MANEVRI ŽERARA FILIPA

Još uvek se sećamo fllma »Gespodin Ripoa« n režiji Rene Klemana u kome je 2erar Filip, igrao mladića koji ne može da nađe Ijubav i zato brzo menja svoje Ijubavnice. U filmu Rene Klera »Veliki Manevri« 2егаг Filip igra Don Žuana. I u ovome filmu on ima nekoliko partnerki: Mišel Morgan, zatim mladu ali vrlo popularnu Brižid Bardo. Simonu Valere i Ketrin Anuj (koja je kći poznatog dramatičara 2ana Anuja). U »Velikim manevrima« 2erar Filip Igra vetropirastog husara, kojj sa svojom jedinicom. dolazi u malo provincisko mesto, i da bi skratio dosadu, kladi se sa prijateljem da će osvojiti gradonačelnikovu kćer, mirnu i povučenu devojku. On uspeva ne samo da je osvoji, već se i zaljubljuje u nju. Cuvši za opklađu. ona ga prezrivo napušta. jer ne veruje da se u njemu zaista rodila Ijubav. U jeđnom razgovoru u vezi sa ovim poslednjim filmom 2егаг Filip iznosi jednu postavku o svojoj glumačkoj ličnosti interesantnu i vrednu pažnje. On misli da bi Rene 'Uer morao da potroši mnogo više filmske trake na scene "-svajanja gradonačelnikove kćeri, da je ulogu zavodnika grao neki manje poznat glumac. Publika pozna 2erara "ilipa iz ve’ikog broja filmpva, ona je o njemu stekla 'adnu određenu pretstavu. za publiku je uloga i glumac, u ovom slučaju. identična ličnost i zato veruje ! scenama koje bi inače mogle da budu ncubedljive. Ova postavka Zerara Filipa. ukoliko Je tačna, pruža piscima scenarija, velike mogućnosti kada pišući imaju u vidu određenog glumca. АИ bi za<vo Merilin Monro, recimo, vrlo teško mogla da Igra uloge naivnih i bezazlenih devo‘ака, јег bi to za publiku, koja Iz reklame zna o Merlin Monro mnogo što-šta, bilo smešno.

Zorar Filip 1 Kctrin An uj ■ »Velikim Manevrima«.

REZERVISANO ZA „ Bulevar sumraka"

Na ovom mestu čemo donositl po jednu scenu sa dijalozima iz filmova koji su u vreme kada su bili prikazani značili događaj i u istoriju filmske umetnosti ušli kao remek dela. * Zaboravljena »zvezda« nemog filma Norma Dezmond (Glorija Svanson) u nastupu Ijubomore, izgubivši razum, übija Džoa Gilisa (Viljem Holden). Policija dolazi u njenu vilu da je odvede, ali Norma Dezmond je potpuno odsutna i nezna ko su ti Ijuđi. Došli su snimatelji sa filmskim kamerama... saopštaVa jedan policajac svome šefu. Rreci im da idu do đavola, odbrusi оуај nervozan zbog Norme koja ne govori ništa. -- Kamera?, čuvši ovu magičnu reč Norma se budi iz svoje ođsutnosti. Maks, šta је to? Stigle su kamere... ođgovara Maks 1 prihvata ovaj nesporazum kao jedinu mogućnost da izvede Normu iz sobe.

Stigli su?... Recite gospodinu De Milu da ću odmah biti spremna. Sve će biti u redu, gospođo! Hvala, Maks. Izvinlte me, gospodo, ali ja moram đa se spremim za svoju scenu. Norma je žurno počela da se šminka i đa stavlja puder na svoje ostarelo i izborano lice. A tada je izašla napolje, dočekana zujanjem kamera. Tišina, uzviknu Maks, Svetlost!... Jeste li spremni, Norma? Kakva je scena? Gđe sam ja? Stepenište palate, reče Maks 0h,... Da... Da ... Sasvim dole. Oni čekaju na princezu ... Spremna sam. Kamera!... Početak!... viknuo je Макз. Tako је Norma Dezmond doživela svoj davnašnji san đa se još jednom pojavi ispred kamere. Dostojanstveno, uobražavajući da igra Salomu, pošla je niz stepenice, okružena novinarima i fotoreporterima.

Norma?

Glorija Svanson i Vlljena Holden

DOMAĆI FILM KOJIM NISMO SASVIM ZADOVOLJNI »NE OKREĆI SE, SINE«

Najviša nagrada sa kojom dolazi iz Pule učinila je da ovaj film očekujemo sa više dnteresovanja nego obično, i baš zato njegova premijera je pomalo razočarala, pomalo, јег ima nekoliko scena koje su dovoljne da sve njegove slabosti potisnu u drugi plan. Znajući :j motiv koji je inspirisao scenariste Branka Bauera i Arse.ia Diklića za ovaj film, očekivali smo psihološku dramu a videli smo film pretežno akcije, napetih scena, dobre fotografije i slabog tona. Scenaristi su posebnu pažnju posvetili središnom liku inženjera Novaka, dobro zamišljenom i realizoivanom, sa niegovom ličnom dramom, u kojoj nastoji da spase svoga sina iz ustaškog internata gde ga vaspitavaju u fašističkom duhu. Većina ostalih likova ostala je, naprotiv, nedovršena, psihološki neobrađena (majka mladog ustaše, Novakova Ijubavnica, slikar i devojka koja služi kod njega i drugi), tako da su u poređenju sa životno uverljivim likom дтака bledi. a njihovo učešće i veza sa njegovom dramom je često suvišna i veštački uklopljena u film. Ali su zato sve scene sa Novakom i sinom vrlo đobre, odlično odigrane i dobro režiski postavljene. Branko Bauer, ređitelj ovog filma, nastojao je da osnovni problem izvuče što više iz ostalih đogađaja, koji nisu bitni, ali su potrebni

zbog kontinuiteta radnje. Njegovo znanje često se oslanja na dela poznatih svetski ređitelja, od koji je on

primio smisao za pronalaženje pravog trenutka kada žeИ da naglasi neki momenat, da uspešno upotrebi krupan

plan kao jeđan ođ naČiria naglašavanja važnosti pojedine scene, ali se kod njega oseća skjonost da jednom dobro pronađeni postupak pretvorl, u manir, kao što je. insistiranje na snimanju iz кгаАа, koje prvi put vrlo dobro izražava beznadežnu situaciju ; inženjera Novaka, ali kasni- je upotrebljeno gubi u svežlni. Jedna od najlepših sćena svaikako je ona na groblju. Minimalnim sredstvima reditelj pravi lirski štimung, jednim cvetom stavljenim na polomljenu krstaču na kojoj ćirilicom piše; Sonja, i onda reči malog Zorana: »Da 11 | tu da se molim?«, (malo pre su bili n a grobu njegovC majke) i to je sve, a ništa više nije ni potrebno. Međutim, početak filma zaboravill smo odmah kao izrazito slab, a nastranu što je takav način bežanja iz vagona viđen ranije u jednom sovjetskorn filmu. Lepota glmne Berta Sotlera krije se o njegovoj mbći da duboke Ijuđske potreSje izfazi neprimetnim reflekslr ma svoga Иса, đa ćutanjem donese složeni proces jednog tragićnog saznanja, i zato zahvaljujući njegovoj gluml, scena prvog viđenja sa sinom ostaje duboko u sećanju. Mali Zlatko Lukman u ulozl Zorana imao je neposrednih ekcenata, nažalost njegova uloga nije sasvim razrađena, njegove odluke su ćesto nagle Sto ih čini neuverljivim. Posle ovog filma koji je bio blizu đa postigne puni uspeh u relacijama domać« filmske proizvođnie, ali joS uvek daleko od filmova evropskog nivoa, postaje jasno da је pisanje scenarija našim književnicima vrlo tvrđ orah, 1 iđa će scenarija još dugo biti problem broj ieđan našeg filma, što ga čini skepticima a budućnost našeg filша u đobrol meri bez ružičastih perspektiva. S. M. РвХ; UJJPIFESTFVAIj amaterskoo FIL.MA DEVET NAGRAĐENIH FILMOVA Za najbolji film proslašen »Smirena predveCerja« ТЈ Beogradu je oktobra meseca ođržan jubllarni IV festlval amatersklh lilmova Jugoslavije u organlzacijl Kino-kluba Beograd. Prvu nagradu, prelazni pehaf redakclje »Borbe«. doblo је fllm „Smirena predvečerja" - autora Dr. Mihovila Panslnija, 1z Zagreba, a nagradu »Večernjih novostl«. za najboljl film sa savremenom temom, aOsunčeria Uubav« 1 »Prlča naših dana«, B. Miloševića iz Novog Sada. U kategorijl dokumentamlh fUmova, zlatnu statuu »Pobednik«, organlzatora Festlvala đobio i# film »Smirena pređvečerja«, srp brnu »Karneval podno Магјаna«, Kino-kluba Iz Splita, a bronzanu film o podvodnom ribolovu »Hvar«, u produkciji zagrebačklh amatera. Zlatnom statuom »Pobeđnlk«, za Igranl film, nagrađen je V. Rakonjac, Beograd, za_ film »Bela maramica«. srebmom »Priča naših dana« (ili istorija jedne pronevere), a bronzanom »Metamorfoza« M. Babca ir Beograda. Od žanr filmova, zlatna statua Pobednik pripadala je B. Hladniku iz Ljubljane za film »Priča o Ijubavi«, srebma Dr. M. Pansiniju za »dsuđenl«, • bronzana fUmu »Osunčena l]ubav«. K. к.

Bert Sotler, nosilac glavne uloge u filmu »Ne okrećl se, sine«. '

REPRIZA KRATKOG SUSRETA "LETNJE DOBA"

Daviđ Lin, »Kratkog susreta« snimio je još jedan film na sličnu temu. Jedan čovek i jedna “ena koji više nisu tako mladi, sr&-

бц se u VenecUi i među njima se razvija Imbav. Fllm se ?;pve »Letnj? doba« a u njemu igraju Ketrin Hepbern i talijansk! glumac Rosano Braci (na našoj slici).

Interesantno je «da naši distributcri nisu odmah hteli da odkupe ovaj fihn narodeći kao razlog da Ketrin Hepbern »nije lepa«.