Студент

ЈЕСТЕ ЛИ ВЕЋ ЧУЛИ

АКО НИСТЕ ПРОЧИТАЈТЕ

КоЈи Је Југословенски Жфаљ био власник Једног сту> деитсвог дома? •- Када Је У том доиу дошло До борбе студеиата са жандар меријом и зашто?

- *в врем« шестојануар СТSOГ режима 1928 годинв реакиија je између осталог захватила и проган»ан.е сту дената. Убрзо иза тога и као Једаи од резултата то* Та било Је оснивање Првог стулентског дома (1930 године) капаиитет му је био 600 места. У дом су прима тни веђттом фашизму наклоњени студенти. Уосталг>м кијв ни чудо кад ce зиа да je власник овог пр вот студентског дома био Глаеои Краљ Алвксатадар Карађорђевић, по коме је дом косио кме. Да 6и прикрили своје праве намерв организатори овог дома- су за првог уггравника поставили универзитетског професора Р. Марковића. Тако је дом бар формално потпадао ггод универзитет. Међутим убр зо је овај управник смвњен а на његово место постављен полициски комесар Ра дивоје Живковпћ. Под његовим ввђењем дом je постао тврђава и легло фаижзма. Новчана помоћ давана је само режимлијама. Они су служили полицији за разбијање напредног сту дентског покрета на уииверзитету. Били су чак и наоружани. У дому је био и један релативно мали број свесних студената ко ји су стално тражили враћање дома универзитету. Ради тога они су основали (СпТДкозвани Директоријум у који су ушли: Мијалко То доровић, Мома Ђурић. Лања Дамњановић и Костд Грубачић. Директоријум је саставио Једну листу у ко Јој Је образложио зашто тражи враћање дома универзитету и са н»ом Је при лазио наЈповерљивијим сту дентима. Листа је потписи вана у круг да се не би знало ко је први. Следећа акција директоријума је било преузимање власти у дому. Тако Је једног дана у децембру 1935 године обустављен ручак, разлупан радио и пошто Је управник побегао студенти су заузели канцеларије и телефон дом:а, захтевајући да се за управника постави професор универзитета. Студенти су управљали до мом двадесетак даиа. За то време храна Је била одлична. Из дома су избаченм фашисти и у њета примље ни напредни студенти. По Јтиција се припремала. Министар Стошевић је позвао претставнике стулената и саоггштио им да се морају помирити са стањем. Када су се они вратили да ову ми нистрову из Јаву саопште остзпим домцима управо лок су им то говсрили у Дом су упали студенти фашисти. Hactaла је одмах туча. и чим се она распламсала поЈавили су се жандарми. У неравној борби која 1е трајала целу ноћ студенти су храбро бранили сваку стопу Дома. Маса света Је то посматрала са улице Док су се Једни студенти тукли са жандармима. други у окуп љеном свету држали говоре тлко да је цела ствар имала веома крупан полнтичко-демонстративни карактер. Окупљени народ је одобравао стулентски nocrv пак и жандармерија нм|е могла да ra растера. У бор би са бројчо надмпћниЈом жандзрмеријом студенти cv полако узмипали иа витмв по спратовима. На кра’у у саму зору били оу сабмЈентг у две собе а онда похапшени. Док су их спроводили киз степенице дома жантоами су их тукли та ко да је било много окрвзв љених.

Декан и бруцош

Прв веколико дана на Природно - математичком факултету одржан Је разговор Декана Боривоја др. Банашевића са иово уписаиим студентима Фило* зофског факултета. Овом разговору присуствовали С У и претставници Савеза ц Савеза хомутгиста Филозофског факул тета. Друг' Дека« Је новим сту дентима дао многе -савете, хоји треба да им 1 помогну да што рационалније кори сте време за струини и друштвени рад на факултету. Квалификациони испити cv били тешкоћа коЈа Је успешно савладана и на факултет су дошли студен ти коЈи he се озбиљно посвегити раду. Да би се нови сгудентн што боље упознали са дру штвеним уттра>вљаи,ем на универзитету и факултетима, друг Дека« Је гтрочитао најважније одредбе из Закона о универзитетима, и о могућности да студент може слушати v исто време више предмета, без об зира на њихову ородност, по лагати их и добити потврду да их је слушао и положио. Тиме студенти могу више да постигну на студијама. Треба ое укључити и у ДРУ штвени рад а не само Учити, рекао је Декан. На Факултегу постоји обиље форми за друштвено-кори

сцо деловање. Ту је спортски, културни и забавни жи вот. Треба деловати и васпи тавати се свестрано како би чЛан згџеднице био што ко риснији друштву, Декан Банашевић позвао је нове студенте да заједнички ре шавају све тешкоће које <£ појаве у току студија. На крају им је пожелео м»ого успеха у раду. Члан Факултетског комитета Савеза комуниста, друг Видојко Величковић, упознао је нове студенте са Савезом студената ’Југославије са јмговцм карактерои, улогом и радом. и позвао их да се сви укључе у чланство, Рекао је да није исто бити члан Народде омлаlлине и члдн Савеза студената, јер је Савез студената унеколико сталешка организација и бави се многим конкретним питањима студената, брине се о њиховом живо ту и условима за рад. Друг Всличковић је рекао на крају да he нови студенти имати прилике да 14 иовембра 1956 учествују на из<sорима за студентске претсгавнике за Уштверзитетски савет и факултетск? савете. У чзст нових студената филозофског факултета стариlи другови приршилц су веома угодно другарско вече са ггрограмом и игранком.

Љ. МмгровиК

Више стипендија за студенте прве године

СЕДНИЦА УНИВЕРЗИТЕТСКОГ САЦЕТА

На седнмци Унмвврзитстског савета, поред осталих питања која су реш*ва«lа, говорило се и о нвчину ст»шендиран>а студената прве године, Јер ee У досадашн.ој пракси поЈавило низ слвбости. Није cf имала тачна евидеиција стипендиста других даваои* те ниЈ* би ло ни неке ближе ориЈеитИциЈе стварних потреба. Тако ce десило да Ветеринарски факултет има свега 2 стипендиcra прве године. Универзитетски савет Је донео одлуку да формира комисиЈу хоЈ* he правилно усмерити, а према потребама заједнице, новчана средства Tiмо где су наЈнеопходниЈ*. У своЈоЈ днскусиЈи студентеки претставннк Љубиш* Рвкић Је истахао да će немв коп стантан став по питалу критериЈума за доделу стипеидчЈа ггрвоЈ тодини. НаЈбОли* Ј* решење, предложио Је, да се узме као основа Социјалии no ложаЈ студенат*. Јер успех Ј* немогуће ЈгзетиГ чак ни онаЈ из средње школе из објектиј них Затим тргба узв ти у обзир потребв заЈеднице и даватм више стипендиЈа твмо где Је потребно. Треба стимулирати образовање високбкевлификованих кадрова, rae се мало студекгта упнеуЈе. Да ти вихие среаетав* sa студенте прде годнне. зато што студеити у стариЈим годииаМа имаЈу више ла лобиЈу стипе«ли'у оа доугих коЈи из своlнх посе?>н»»х разлота стипендЈграЈу оне при краЈу стндиЈа. На оваЈ начкн Ви ову аномал}<Јн блп унско лико исправио. Добра je одлука Унивеозитетског савета да стипе«лиlе даЈе само зз ло* бро а и ово отпала к*д СУ У питаи.у стуленти пове го j»f«e. по коначно разрађеиои плану изабо»н* комисија Савета he донети одлуку коЈа he гадржати тшедлоге Јер су они заиста израз стварних потреба етудената прве гОдине чиЈи »poj ниЈе т*јко н**™ М. М.

ГОДИШЊА КОНФЕРЕШIИЈА СТУДЕНАТА ФИЛОЗОФИГК

У ппнедел>ак, S ок. и. одржзна Jt у салм Народних хероја иа Прнродгго-математнчком факултету годишња кон* ференпиЈа ГаОеза студената. пако ииЈе Нила иарочвто добро припремљепа, ипак Је, посматраиа у цслини усвсла.

Под тачком 1 ПРОПУСТИ

На Ш Ковгресу Савеза студената Југославије чултв смо у ИзвештаЈу Централног одбора и овај податвк: од укупног броја редовнах студената у земљи који износи 55.033 преко Једне петине тЈ. 14.008 ннсу чланови Савеза студената! Овај податак одражава право стањв у организациЈама Савеза студеиата и не би се могло рећи да Јс ои последида неког нарочито слабог рада на учлањивању пових студепата. Па ипак на пеким факуЛтетима je броЈ неучлањених изненађуЈуће велики. На Правном факултету у Бсограду Је то најјаче изражено. Тамо паи ме, 63 # /» редовних студепата ннсу чланови ССЈ! На Економском факултету У Београду у Савез студената је учлањено 60 # /» студената, у Државном институту за фискултуру hV!e. У Љубљани na Правном и Природно-математичком тај проценат износи 47,9*/» итд. Највећи броЈ студепата који нису чланови Савеза студената Је на првим годи нама и међу старијим апсолвентима. Међутим ова| велики броЈ студената ван паше организације пије израз политичке незаинтсрссованости нити негативног гтава према Савезу студената. С друге стране. није то ни последица нсажурно-

сти удружења у обавллњу послова око приЈема. Суштина питања је у томе што удружења нису у истој мери ширила и богатила своју делатност у којоЈ је мери растао броЈ студената. Тако да овако није ни могао наћи своЈе место У друштвено политичкоЈ активности коју су др сада

успела да развију удружеч ња и секције. Били разло- # зи за то оправданн или но неможемо се сложити да иам овакво стање по УДРУжењима и даље осхане. Зато очекујемо да удружеља о овоме поведу више рачуна ио што су то до сада чилила. У бројкама

Ш 5.659 етудената и апсолвената бројао Је Праани факултет у 1955-56 шк. години. Од тога су 2.815 били редовни или ванредни студенти, 1.913 активни апсолвеити (они који полажу испите) а у клигу студената бпо Је уписан 931. ■ Од 35.073 пријавл>ена испи та у 9 испитних рокова прошле школске године студенти грава положили су 14.972 (42,1#/)»), палм 4.546 (13%) а одустали у 15.533 случаја (14,3%). Значи да су, обзиром да c'e лриЈаце таксираЈу са 30 длн., студснти права прошле године платили 466.590 динара „порезе на ■ Од Ослобођења до 30. VI. 1956 године дипломирало Је 2.657 студената лрава. 1955-56 године броЈ дипломираних Је био иајвсћи 450. НаЈвише липломирапих забележено Је У Јуиу 114. ■I 16 доктораната асистената и вапфокултетских научних радиика одбранило Је за последњих годнну дана сво

Je дисертације на Правном факултету ■ виблиотека ггравног факултета броји укупно 58.065 кљша и 1.818 пернодичних пу бликациЈа. Коначна ревиоиЈа библнотечког фонда књига нв може се извршити док настав цици не врате све књигв коЈе код себе држе годинама. ■ ПозаЈмна студентска библиотека располаже Са 183 уџбеника у 3.395 примерака. Повећање у последњоЈ години износк 17 уџбеника у 401 примерку. ■ Стручни часопис „Анали Правног факултета" размењуЈе се са 41 страним часописом из 18 зема.тва. ■ Око 180 студеиата прима стипеидије иа благајни Правиог факултета. Месечни износ ових стипендија крећв се око 875.000 дин. Очекујв се да he до краЈа ове године бити одо бррно за исплату укупно 8.500.000 дииара.

ВЕСТИ

влада митровић НА МВДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ На молбу Факултетског одбо. ра Меднцинског факултста, Елада Митровић уредник спол. ио-цолитичке рубрнке РадиоБеограда одржао Је прошлв среде на Медицинском факултету предавање са темом: „У* нутрашња кретања у источио* европским земљама у светлости најновијих догађаја«, предавање Је побудило велико интересовање међу студентима и они су га са пикњом саслушали. а после одржано г преда вања погтавнли предавачу неколико питања. н» које Је он радо одговорио. ★ ВЕЧЕ ОПЕРСКИХ АРИЈА Клуб студенткиња мвдицине уз добровољну сарад н>у наших првака опере, р-рганизовала је једно пријатно вече. Сала Патолошког института била је препуна шалаца. Запажено је да je већина студената. прве године, што је знак да he ce овај клуб подмладити и омасовити. Активност студенткиња медицине je seh позната на универзитету као пример једне добре организације наших другарица.

Бродолом...

Ур»! Копно!.., (Карика тура К. Тинфтелера)

Ведри Мотиви Студент историје уметности

Ос*ииаеетог еслтемвра 1 $32 ■апуетнв сам прааа и прешао ма иетврцју уметнбсти. -т Напустио Је права. агра« вулц су се мо(п селвани. А ко he бранитн наше ин.ко ће нам правду делши. * Затим еу иагаћали: Ситурно студпра за доктоРа млн инжеи>ера. Не, не Студира. Мо;ке се и за прифесор стуаирати. рекао je бивши ћата. Није ни то, умешао се и«1 мвча члан преаратне зеиљорад ничке странке, па лрема тоце стручжа* за с«е ноаостн из града. ' После неволико дана вцукли су менс. Шта Је рекао. всториЈа У* метногтц? * ‘ • Били еу запргпашћени. Неко лико погледаше у ћату. • Не могу ни Ја с»е зчати, бранио се он. Ја еам имао стрпљ«>р| и покушао да им објасним. Радићу т музе Ју. Значи, бићсш музејџија. МузеЈн ру у rpaav а не воа идс на селу гунђали су. Исте годиие општинеки одбор ми Ју укинуо стипенлиЈу. Чича моЈ. опет, ннЈе веровао у прмчу о музеЈима и стално Је покушавао аа сазна иешто вишч. о томе шта Ја то стулирам. Пр■* сумња која ra Је укерила ла Је у праку био Је овлижњн Iралгнн музе) у коме управ. имк једаћ учител., А ои каже да се за иузеЈе студира. прнчао Је чича у Иафани, Затим Је иастакио своЈа иепитивања. Из даиа у дан све Н ман,е зиао шта Је то истоРија уметиости. НаЈзад, овог

иролећа аадовољио Је своЈу еуJety... ' Ишао Је неким послом за Београд те Je отан uo њему послао моЈе иесечне прмнадле. жности. Пошто ме ниЈе нашло вод куће поиушао Је на факул тету, Обншавши три зграде м 19 семинара, на краЈу се нашао пред правим. Погледао је Још Једном на таблу, куцлуо, и утао унутра. Угпао и остао У ставу и мнрно“. Пред њим гу Пили Он и Она. Мало даље у углу такође Он и оиа... На Калемегдану зима, а људи се noле. Људи ее воле а у семцнару Је топло. „Онц коЈи воле нпшта не пиД«“ рекао Је иаш иаЈвеИц живм филозоф Васа Попокић. Твко се десило да 3 пута Он и Она нису видели како Је моЈ окамењени чича (извиии Ћо-

Куса вожд и кусавци

Ви сигурно незиате ко су то , Ни ја доскоро иисам i знао. Одмах вам кажем да нв- : иају везе са марговцима. Слу- , чајно сам се натао у љихо- i ■вм друштву. Кусавци, тако i их зову по шефу Куси Студент i киње који имају прилике да их сваког дана виде, стални сУ погетиоци Студентског дома. Стални гу погетиоци. ,Iер у том аому станују студенткиње а ту је и менза. Они ce од јутра до мрака муваЈу око дома. Сад су у мензи, гад у холу. па У клубу или CToie испред мензе, односно дома ако 1е лепо време, Рано ујутру почне жвиждукање под прозорнма милмх и драгих. Јер иако Је то мугако друштво, они имају сво-

иићу, нпсу са«о ццгани окамек>енп) једва нашао врата о изашао у хоаник. Нити су чули како Је наглас срииао „семпнар за историју уиетности” а затим „сутра прславање о соцШалигтпчком моралу“. Он и Она су били иоЈе колеге. А чича Је жив стигао кући и уз партиЈу домина описао своЈ пут у Београд. ОваЈ Петров студира фину ствар. паметан дечко. Сељаци су начуљили уши, чича Је био у свом елементу. ■ Ти Петрс, ори м мучи се, а он. сачуваЈ боже мудро се јавио бивши ћата. Мени нису ништа рекли. Једиио кад ме сретну загон I, тио се смсша, Нити ме вцш« нита'V шта Је то историја уиетности. јих пријатеља и обожаваоца У самом дому. Они 'вечито тра* же неке Конове за мензу илн их препродају. Вонове за РУчак скоро увек пподају Јер ррпета се можв повити и пез оона. Њих сви познаЈу и сервирке и куварице и особље дома. Гужву без љпх Је иемогуће аамислити. Они дрско УладаЈу У собе студенткнн.а, извцњаваЈући да су погреши ti) врдта. Њихов штаб Je бпо клу6 у цому. кажем био. Jen еаи се са TbitMa упознао бзш за време коиференциЈе на коЈо» су дискутовали насталу ситуациЈу, Јер су их из клуба најгрили. Даклем, таЈ клуб им Је био скоро као роћсна кућа. м жда • код куће тако шта нису могли

да раде. Али ту у клубу умеЛи еу на сав глас да псују дежурну студенткињу. Са победоносним осмехом растрљаваЛи су' петом чикове по тепиху, и онда мудро пљуцкајући на те мрље наслављали дискусију о фудбалу. Куса је главни шеф. Иначе гваки члан Је шеф за нешто. Рецимо Тоза Је шеф за сервирке итд. Али главни су за репету. РепетираЈу они и доручак и ручак и вечеру. На свилх игранкама u приредбама у ДО* иу они су кајмак друштва. Елем. због те своје жнве активности на свим пољнма рада, по стали су предмет пажње и дискусиЈе свих посетиоца мензе и дома, Али ових дана општа светска криза захватила Је и ЦјИХОво друштво. Хитно су сазвали конференцију. На њоЈ сди био и ја. Сазвали су конференциЈу Jep осећаЈу да нсшто циЈе у реду. Избачени су нз клуба у коме су могли сатима да причаЈу о свему и сва чему. Нашли су се на улици камеиоЈ и хладној сада у зиму. и њнхове мале и драге г.у промениле адресу. Значи негатр ге спрема. Како he пробродити крпзу, незнам, Јер таЈној седници нисам могао да присуствуЈеи. Jb. Јовановић