Студент

REPORTAŽA STUDENTA

Dobar dan šverceri

Minhen u poon<j

Dva naša saradnika prov eli su ovoga leta dva meseca na putu po Severnoj Evropi. Počev od ovoga broja »Studentc će povremeno donositi njihove napise. Kada se iz Jugoslavije kre ne u »svet«, taj put najčešće vodi ргеко Minhena. Svi naši službeni putnlci, turisti i studenti jako su ožalošćeni ako maršruta njihovog puta zaobilazi Minhen. Zašto? Zar zbilja minhenska Pinakoteka toliko mnogo znači za naše putnike? Ili je minhensko pi •ro zaista toliko dobro da ga treba neizostavno probati? Ni jedno ni drugo. Nekada prestonica piva danas je Minhen pska prestonica šverca. Hiljade isprepletanih podzemnih kana la dovode i odvođe u ovaj i iz ovoga grada najrazličitiju robu. Zbog zgodnog položaja u blizini Austrije, Italije, Francuske, Svajcarske i Jugoslavije. bavarski glavni grad bio je prvo centar ame ričke okupacije, prihvatilište raznih vrsta emigranata iz najrazličitijih zemalja, zatim rnesto čudnog dvovlašća ame ričkih okupacionih trupa i nemačkih vdasti i sada, klica stalne nesuglasive lokalne vlađe i američke vojske. I za sve to vreme šverc, šverc. Na ulicama Minhena l«ži blago- Treba ga samo uzimati. To je bilo poznato svima »Benderima« malog i velikog kalibra i zato nije ni čudo što su Minhen izabrali za svoj centar. Možda sam malo precenio te Ijude kađa sam ih nazvao

švercerima. Biti švercer, to je idoal mnogih od njih, Većina se zadovoljava da bude posrednik iameđu pravih švercera I kupaca. Oni su me prvo i zainteresovali. Zdravo dečki. To smo čuli čim smo izašli iz voza na Minhenskoj stanici. Vi sigurno hoćete nešto da kupite? Ne, mi ne bi hteli baš ništa đa kupimo, slagali smo kao iz topa. Priznajem, bilo mi je prilično vruće. Dugo sam se posle trudio da otkrijem otkuda ta nelagodnost kada se čovek sretne sa emigrantom. Pokušaj da to obja snim recimo, takozvanim političkim razlikama propao je odmah jer sam brzo utvrdio da većina od njih i ne zna šta je zapravo politika. Avan turisti? Sumnjiva je to avan tura sačekivati putnike na stanici i nuditi im tuđu robu. Naš sagovornik bio je upo_ ran: Na frižiđere dajem 20% pupusta, na radio i foto aparate i 30%. Za koga radite? pitali smo ga, kad daje toliki popust- — Sada samo za sebe. Dosta mi je bilo da budem tuđi sluga. Znači roba je vaša? Cutao je. Mogu i jeftine montomerce da vam nabavim, геkao je malo posle. Prišao nam je jedan njegdv kolega i bez trunke diskrecije гекао: Dva lafa iz Zagreba ho će da kupe đesetak satova.

Pa vodi ih kod Zidova, vidiš da sam zauzet. I ja bih da vidim satove, pređložio sam mu. Koliko komada? Dvadesetak. Svi smo pošli ćutke u jednu juvelirsku radnju u blizini stanice. Na placu, skoro raščišćenom od ruševina, podignute su prodavnice kokakole i bižuterije. Po neka juvelirska radnja, samo sa kaj šićima za satove u izlogu. Ušli smo u jednu od njlh. Tamp je jeđan prilično sumnjiv tip kupovao nekoliko hiljada satova. Više puta su ih prebrojavali. Na nas niko nije obraćao pažnjuVlasnik se Ijutio što nismo pričekali napolju nego pravi mo gužvu u radnji. Cesto je spominjao policiju. Onda je tiho rekao -nešto našem poznaniku i ovaj nam je objasnio da ima satova, ali ,su za pet maraka skuplji nego što je uobičajena cena za satove, švercovane iz Svajcarske. »Treba i ja nešto da zaradim, јег rizikujem da mi policija zapleni sve«, tvrdio je svoj pazar Jevrejin. Idemo na drugo mesto, predložio je naš poznanik. Zovem se Tonči. Pitao sam ga po kcm on to principu radi, kad mu se isplati da nas vođi sada na drugo mesto, kada on niti prodaje niti kupuje tu robu? Ja to radim zbog vas. Velfki poslovi u malom baru Bili smo toliko uviđavni đa mu ne kažemo da u to ne verujemo. Hazgovor kod dru

gog »juvelira« trajao je dobrih pola sata. Ima »Dokse*, samo su kod ortaka. Ne sme da ih dr ži u radnji zbog policije, objašnjeno nam je. Dođite kroz jedan sat i sve će biti u redu. Tačno kroz sat bili smo po novo u šupi poljskog Jevreji na, juvelira i časovničara. Cekali simo još jedan satGazda je stalno gledao na ulicu. Ortak treba da se poja vi u zelenom mercedesu. Me đutim došao je jedan sivl folksvagen iz koga je izašao jcdan tip, verovatno ortaK, slavio na tezgu hrpu satova i izašao. Pravio se kao da nikog živog nema u radnji. Koliki procenat ima mo mak što nas je đoveo ovamo, pitali smo gazđu? Verujte vrlo m *П. Razgovor na našem jezlku u jednom dnevnom baru u blizini železničke stanice gde smo svratili na kafu, doneo паш je novo poznanstvo. Svo je usluge ponudio nam je je dan stariji gospođin: Počev od montgomeri mantila pa do automobila, sve vam mogu nabaviti po užasavajuće* niskoj ceni. Vaša roba? Moje je da Vas uputim gde treba. Sta Vas Interesuje? Automobili. Predlog je bio primamljiv, za njega. Cekam Vas do ponoći, u baru prekoputa. , ' Oko 11 sati s mu&om smo ušli u prepun bar. Zvao se »Kalifornija« ili nešto slično tome. LTraganski džez čuo se i na ulici, prepunoj američkih vojijika koji su nešto čekali. pa da uđu unutra. I ostall rekviziti vojničkih i poluvojničkih barova bili su tu; dva džipa уојпе policije, đesetak prostitutki i go mila mladića sumpjivog zani гЛипјгг« ■ Naš poznanik nas uopšte nije sačekao, što nas nije sprečik) đa u roku cd pola sata nađemo neko? o drugih švercarskih veza I da za sutra zakažemo siguran sastanak na najvisem nivou sa samim šefovima šverca. G. g. Marić, Spajić i Lebl, takcđe rade za nas Dva bivša beograđanina 1 jedan slovenac sede u kance larijama preduzelu koje se legalno bavi izvozom neke robe na Balkan, a ilegalno trguje sa svim stvarima kojima se može trgovati. Nas naravno interesuju automobili: * Pazite, polovna kola, bez velike takse i jeftina. G. g. Marić, Spajić i Lebl veoma su predusretljiva gospoda. Za nekoliko mlnuta smo dobili sve informacije i podatke. Sve poslove oko va đenja izvozne đozvole, napla te taksi itd, firma preuzima na sebe. Potrebno je samo položiti novac.

' Vi ste svakako studenti i vraćate se sa prakse kada imate toliko novca? Sto ne kupite kola u Jugoslaviji? Gospođa Marić, Spajić i Lebl, za razliku od svojih ko lega sa ulice, bave se sem žverca i politikom. A hoćete da Vam mi ka žemo vele gospoda Marić, Spajić I Lebl zašto nećete kod vas kupiti kola? Zivo smo se zainteresovall za toIspostavilo se da je tome jedini uzrok što g. Marić nije pretsednik vlade a g. g. Spajić i Lejal, njegovi poimoć nici. Taj* i ni jedan drugij razlog. Posle toga, poštb je bilo 12 sati, potecinjalni pretsednici vlađe, izvadili su svoje send viče iz fijoka pisaćih stolova i bacili se na ručak. G. Spajić nas je ispratio do vrata i dodao jednu malu korekturu: »Možda bi bilo srećnije da čak i ja buiem pretsednik, a ne g. Marić, koga je inače lično cenim«. V. Filipović

ПОСЛЕДИЦЕ ВЛАДАВИНЕ РАКОШИЈЕВСКОГ РЕЖИМА У МАЂАРСКОЈ ДВАНАЕСТИ ЧАС

Процес дестаљинизације који се од самог почетка у појединим земљама Источне Европе одвија кроз сме њиваше таласа полета са застојима, али у непрестано узлазној лицији, доживео је у Мађарској специфичан облик. Брутални ра кршијевски режим, који је претстављао најцрше издање извесног стаљинизма, унаказио је мађарску наци оналност и утушивао прзгресивне, снаге у овој земљи. Но што је најгоре, и одакле почиње савремена прича та] се режим сувише дуго оглушавао о знаке који су све речитије говорили против н»ега. Ти ме је Ракоши, који је отступао увек за педаљ ман.е него што је морао, само распиривао огорчење напред нлх снага, све док његов истомишљеник и „саборац” Гере није, доследан овзј тактици, бензин принео су више близу запаљиве масе на тргу пред Парламен том оног сумрака који je могао, а није, постати велико јутро мађарског соци јализма. Оној Мађарској коју волимо, којој желимо победу, оној Мађарској која је сва у напону да се избори зз нешто ново, која је искрено, отворена срца инспири сала двадесеттрећи октобар, нећемо да супростазљамо рецимо Пољску, њен пример. Пол»ска је заправо и била непосредки повод снажењу напредних те жњи у Будимпешти Али Пољска је имала свога Го мулку и организовану, одлучну р>адничку класу која га је тако осведочено по држала, а Мађарска је тра .гично веровала у аналогију, у Имре Нађа, а превиђала или довољно озбиљно није схватала огроман зна који при томе морају да имају свесне, социјалистичке снаге. Препуштен стихији, покрет ie на будимпештанским улицама створио идеалне услове за екцију оних који немају никаква права на двадесет трећи октобар, који уопште

немају никаква права у Мађарској. Контрареволуција је узимала маха и убр зо Мађарску довела до ру ба ггропасти. Стога је лнтер венција комуниста од 4 но вембра дошла уствари у последњем тренутку, у два наестом часу. Радничко-се љачка револуционарна вла да Јаноша Кадара, нашла се нажалост у ситуацији кад се тле под ногама eeh било' почело да губи и када се, као са једином могу ћношћу морало рачувати с помоћи Совјетске армије. Макар колико ова мера би ла с мађарског становишта непопуларна, а с наше и неправилна, она се мора узети само у поређењу са оним што би блло без ње. А то је победа фахЛизма. Снаге међународне реакци је, сав онај шљам који се толиким годинама по избегличким логорима Запад не Европе, протеран или у* текао са домаћих огњишта због страха од праведне ка зна, нашао се на окупу да се под националистичким паролама бори за обнавља н>е онога што је свет већ у једном крвавом рату сру шио. Охрабрујуће је у овој си туацлји што нова влада смело тарантује остварива ње оних тежњи за чијим су достизањем напредних људџ, за несрећу стихиски прегнули. „Партија проживљава тренутно дгајтежи период своје историје и слтуација захтева да се уједине све снаге партије, јер се само на тај начин партија може успешно супроставити контрареволуционзрчним на падима који имају за циљ рестаурацију капитализма” каже се у недавном пјк> тласу привеменог централног комитета Мађарске со цијалистичке раднлчке пар тије. А на другом месту; „Сада је најважнији задатак партије да разбије све снаге коитрареволуције и да се што брже успостави нормалан живот, неодложно почне рад, обезбеди правни оистем и дал»и раз

витак демоиратизације јзв ног живота и брзо остваре ње горућих захтева трудбе ничких маса.” Тек кад се обезбеди власт радног народа, доћи he на дневни ред многобројни нерешени или полу решени проблеми који ти ште сваког Мађара. Од исхода овог процеса у МаЛарској у мно>гоме he зави ситаи темпо и облици размаха социјалистичких снага и у другим земљама. Стога је логично да су мсто ге очи данас уперене на Бу димпешту. Реализовање Ка даревог програтла дало би снажан имплус даљој дестаљинизацији која баш с обзиром на ово искуство не би требала ни смела да буде ни тако напориа пи тако крвава. Оно што је Мађарски случај доказао јесте да се са стаљинистичким схватањима не може ни корак да.ље у социјали стичком развитку. Пр.

ДОЛАЗЕ

Сваке јесени кад хтрве кише поквасе асфалт и во зови крену пз унутрашњости, Београд је богатији за десетак хиљада- становнИка. У исто време „своји људи” са дршлсмом у џепу напуштвју омиљен град* да би се настани . i у неком другом месту где жи вот почиње изнова. Калемегдан никада није усамљен али су гости зшек нови. Једне те исте дворане имају сваке године помало нову атмосферу. Београд је отворен трад: сваке године дочекује и испраћа своје становнике. Опроштај никада није тухшн јер но ви грађани су редовно и нов талас младости, полета, сзежине и весел»а. Сввке јесени из паланке мно гих паланки и села долазе младићи и девојке, примају темпо и ширину београдских булевара и враћају се у с®оја мвота да их начине мање оним што јесу. Јер, Београд поред универзитета и научних исти«а пружа и свакодневну незваничну школу.

Ишчупан тренутак

Дај ми ту ноћ када је зли духови гоне да буде песма Дај ми то кључање мира■ док не накапљеш у стену времена Еј речи речи неког живота на дотрајалим штакама Људи су измислили пдгребе и нарицања над истином ' ш смрти , Дај ми то наго име без хаљина od јаука и суза Само једном сазнамо да хоћемо тренутке дубље од самога себе Ноћас ће све сенке откуцати поноћ моуим билом И ја ћу иако недолутан по гудурама смисла Схватити напор лвпоте да уђе тамо где смо

најружнији.

Љ. Ђидић

Тeме: МОРЕ, КАКВИ СНОБОВИ

Верујв се да Је реч постала на унивсрзитетУ. интсресантпо Је само колнко је та реч од гвог постанка па до данас имала солидну подлогу и да остане на универзитету. Она Је надживела педантну напомену неког окефордског админнстра тора из XVIII века. Тај спромах није ни сањао да he прпа скраћена напомена од eine nobilitate (бСз племстиа) коЈу Је сво Јом руком написао уз име студента грађанског порекла као S. NOB. постати термин коЈи ће на вЈеки вјекова преживети актуелност племства. Њу су, исту ту реч. хранили и критиковали, она Се као и скоро свака екстраваганцнја, држала круто и пљувала свима под прозор. Због cuoje наоспорне моћи н нових присталица живела Је. а понашала се као фуга за неке смрдела, а за неке била корисна птида што уништава инсекте и пружа могућности за плодну вегетациЈу. Снобовима данас, нарочпто ако су млади, кного се прашта. За много шта се нађе оправдаваЈући израз у коЈи се уклопи и амбицпЈа неснобовска, за много шта им се не пре бацује Јер свеопште ситне снобовске склоности нису вредне осуде. Кад 6и се aa све што млад човек подражавајући дру гоме са често искреном же-

љом да постане оно што и таЈ други (дакле један релативан идеал за који врсди уложпти снаге не сумњаЈући у избор) давале строге' осуде то би било цепидлачен.е. А то нам ниЈе овде циљ. Признање што га снобизам обично изнуди из нао позпато Је сваком бруцошу од дана кад Је прекорео себе што Је увио свој иови индскс бљештаве боје у стару прљаву хартиЈу или му запрљао светле корице. Неоправдан поступак, рећи ћете ако осуђујете; ако оправдавате рсhii ћете пак да се многе од такпих ствари чине ради избегавања бруцошких непријатно сти, да не 6и било стида и сличног. ТаЈ стид и пренебрегавање чине нам ружну услугу Јер нас наводе на несрећпе путеве извештачености. а претендовање да се подржава моци, оби' аЈима и манирима некнх нмагинарних „виших** (а за то се нсма смисла. могућности и сретстава) води у сопствену нмагинапију и зове се снобизам. (Ово ниЈе никлкпа професионална деФиннција. Јер бих, да Је тако. био и сам сноб који уображавД да треба да буде дидактичав). У вези са разноврсношћу самог термина добро Је следити оне које држимо да су испрсд нас. Корисно Је прочитати Р«* ман који Је у иоди, Јер то Је

ипак читање, а наш снобизам донеће н користи. Али he нас чињеница да се наш провинциски акценат променпо ј чист велеградски, који не мора да буде правилан. потсетнти на Стерију и његове комедијаше. С друге стране стално истицање нашег велеградског горекла У приликама у којимз се не траже лични подаци биhe депласирано као чгсто малограђанска одлика непотребна у новом друштву. Срећом нема много. Јер te време Текеријеве реченице „Ти си, сине моЈ, сноб ако олакв прсзиреш човека зато што врши сво Ју. дужност и ако nchem да лрихватиш руку честитог човека само зато што Је у вуно ноЈ рукавиии'’ прошло нс са мо у свом буквалном зиачењу. Наш снобизам Је блажи, литерарнији. Дивнмо се младом песнику попајвише из предрасуда и делећи његово лично уверење да Је вредан дивљења, ннподаштавања младог уметника. Јер. рецимо, све је т о ништарија што он етвзра у поређењу га класичним људским тековинаиа. И у Једном и у другом случају ради се о помањкању мере. укуса п знања, а те су ствари, скопчане са спрсмношћу младог човека. дг> буде суревњив, не могу замерити онима коЈи још увек уче. (Ово кажем због тога што се

код нас по изласку из ђачкв клупе скоро ирестаЈе да учи, иако радо употребљавамо послозицу: „Човек се учи док je жив“). Само. понскад смо снобови за које нсма уверљивог оправдања и не треба га тражити. Стидимо се маЈке сељанке Јср иије била много у позоришгу и плаши се да пређе преко шпроке улице. СвоЈим новим девоЈкама крнјемо старе коЈе су биле „ниже“ од њих. Тражпмо нова друштва. Јер нам стара постају „нем^огућа I *. Снисходљиво се сметкамо онима ко.Ји на>l продаЈу старе „штосеве“. Повлађујемо другу тои n том, Јер он зна како треба органнзовати стварп, а његова наклоногт нсђе нам шкодити. Међу онима смо што ноншалан тно дижу два прста на конферснциЈама и семчнарским вежбама да би дискутовали кад смо већ код дискусије. Истичемо се међу повим познаницима и доказу Јемо како „позиаЈемо ствари«. и тако даље, и тако даље. Једни ће рећи: ниЈе баш све тако, други; море, ииа и горе. Част и Једнима и другима, овде Је важно пробудити интересовање. 1». И. Д.