Студент

Većе mogućnosti ZA RAZMENU STUDENATA DRUŠTVENIH NAUKA SA INOSTRANSTVOM PREDVIĐA SE OSNIVANJE MEĐUNARODNIH SEKCIJA PRI FAKULTETIMA

TJ ocleljku koji govorl o rezultatima rada međunarod nih udruženja pH fakultetima (iz izveštaja podnetog Trcćem kongresu SSJ o delatnosti Saveza studenata na međtinarodnom plahu u periodu između Drugog i Тгеćeg Kongresa), lako se mogao uoeiti nezavidan položaj fakulteta društvenih nauka u pogledu stručne prakse 1 razmene. To je dovelo do inicijative studcnata pomenutih fakulteta za stvaranje većih mogućnostl za raztnenn studenata društvenih nauka koја bi se zasnivala na principima rada postojećih кекcija pri ostalim fakultetima. Ocenjajući pravilno situaciju, COSSJ j« odlučio da urme ozbiljno и razmatranjo podnesene predloge i ispčta mogućnosti za sprovođcnje adekvatnih oblika razmene studenata pravnog i filozofskog fakulteta sa odgovarajućtm fakultetima u inostranstvu. Kao što je poznatot raeđunarodna aktivnost sttidenata Pravnog fakuiteta svodila se dosada n prvont redu na razmenu pubiikadja, korespondencuu, razgbvttre sa Stranim stuđentima, organizovanjc sastanaka. medunarodnih susrefo u zemlj! i slieno. Odašiijanje u inostranstvo rpađalo je n zadnji plan, Јег se, naime, sma tralo da priroda pravnih stuđija ne iziskuje slanje stu drnata na praksu vah zemlje. Ovo pogrešno shvatanjc fspravljeno je usvajanjem n-»orta prcdloga studehata rrava od strane Kongresa, veze sa grnpom i« Padove u školskoj 1954/55 g., odlazak članova studsntrkog Kluba za UN и Ženevu i slične manifestacije su samo potvrflivali korisnost tskvih zahteva. Za svoj budući rađ. o коте ■ treba da se donesu zakljtičcl na intsrfakultetskoj kojtferencijl rvavnih fakulteta koja će se o lržati 8 19 decembra u ‘• kcplju a pod čljom tačkom 3 će se razmatrati mogućr sarađnjc stndenata naf?h pravnlh fakulteta sa stu flcntima pravnih fakulteta Hruglh zemalia, studenti prava prcdviđaju ofganizo-

vanje naučnih ekskerzija n cilju proučavanja društvenih sistema stranih zemalja, fcra ćavanja pravne problematike, upoznavanja i vođehja razgovora sa članovima rad niČkih saveta u zemljama socijalističke dcmokratijc itd. U intcresu što uspešnijeg obavljanja razmena, na kohГ renciji u Skoplju d;skutovaće se i o mogućnosti stvaranja jcdnog koordinacionog tela za pravne fakultete п zemlji i o tome pođneti prediog Centralnom odboru SSi. Zahtev studenata filozof* skih fakulteta za sarađivanjem u okviru jedne medunarodne fCderacije lli udruženja za razmenu i strućnu praksu studenata čini nam se još opravdanijim prvenstveno Sto se tiće studenata jezlrkih grupa. Logičnost. ovakrog r.ahteva nepotrbbno je dokazivati. I ovde, na ovom fakultetu, polreba ea sprovođenfem platt s k e rarmene izbija u prvi plan. Tu se takođe pod razumeva i stvaranje, u регspektlvi., jednog koorđinarlonog rukovodećeg teiazasve filozbfSke fakuitete u zemlj?. Dnsadašnja praksa aranžiran.ia putovanja u inostranstro I obavljanje razmcnc studenata preko Blroa za raz mene I putovanja Centrainog odbora Saveza studenata Jugoeiavije pokaraia je frvesne slabostl. A i samom Birou je tirae ometan rad u innako ohitrlnlm posiovima. rosiediba toga, odnosttb ne, postojanja posebnog među-ta rodnog ođeljenja pri faktiltetu, odrazila se u veoma nettotmllnom bllanra međunarodnth aktivnosti filozofskog fakulteta tt Beogrhdu. U tbku prošie godine, naprimer, zabeležen jc samo jcdan jedittt grtipni odiazak u inostransivo (Beć, Mihhcn) a khji su orgahizoval! giuđentt N T cmačke grupe. ( Otnda J*i bvoga lcta, n Шlernafcibhalnom studcntskom letovaiišlu u Zadru preiiioSeno da se osnuje Biro za fazmenu sttiđettata jezičkih grupa. Odbor Uđruženja Saveza stiiđenata beogradskog ttlheofskrtg fakultfcta fontilfito jć kbrhisi.fu sa feiljem đa izradi nvaj prcdlog i đa, uz (Nsstavnk na str. 3)

RAZGOVOR SA KSENIJOM GAĆINOVIĆ, ČLANOM DELEGACIJE SSJ NA CEJLONSKOJ KONFEREN CIJI SUKOBI NA OSTRVU

6 ODLUKfe KONFERENCttE O JACCANJtJ KOSEK-a ŠTETE EAZVOJU UNIVERZALNI STUDENTSKE SARADNJE # AKTIVNOST JtJGOSLOVENSKE DELEGACIJE VIDNA l KONSTRUKTIVNA Međunarođna studentska konferencija ođržana Je od ll do 21 sOptembra 1956 gođlne na CejloftU. Delegačija Saveza studenata Jugoslavije prisustvovala je ovoj konferenciji i bila je veoma aktivna, podnosila je više rezolucija i amandmana, ali nažalost, nlje sve prihvačeno iako predlozi jugoslovenske delegacije su bili prihvatljivi za mnoge studenlške unije. Strani gosti učfesnici Cejlonske konferencije na Trećem kongresu Saveza studenata Jugoslavije izrazili su s* veoma pohvalno istićući veliku aktivnost 'jugoGlovenske delegacije na Cejlonskoj koftferenciji. U razgovoru sa našim earadnikom, član deiegacije Sa veza studenata Jugoslavije na Cejlonakoj konferenciji lCsenija Gaćinović, na pitanje šta bi mogla da kaže o at-

mosferl Cejlonsike kctiferencije i đa M se ona u mnogo femu гагМкије od Pete međđunKrođne stuđentske konrferlncije, ođržane 1955 godtne u Birmingemu, odgovorila је: . Nema danas međunarođ nog stuđentskog skupa koji na neki način ne tretira ili diskutuje o problemima univerzalne studentskd saradnje. Tako su i na Cejlonskoj konferenciji u centru pažnje bile diskusije o osnovama i principima saradnje i njenog sprovođenja u okviru Međunarodne studentske kon ferenčije rvan hje- Različita mišljenja i stavovi po ovim pitanjima određivali su i opštu atmosferu, koja je, naročito u početku Konferencije, nosila pečat političke pristrasnosti i netrpeljivosti, Ove godine, više nego što je to bilo u Birmingemu ili prethodnih godina, došle su do jakog izražaja težnje za đominacijom i monopolom jednog broj"a organizacija,

tićesnica Konferencije. Naročito je bila izrazita takozvana »diplomatska aktivnost« nekih delegacija prvih dana. Tako je naprimer, pret stavnik jedne v£će zapadne itnije putovao aviohom do Cejlona sa jednom grupom delegftta iz đruglh zemalja, U razgovoru sa njima bib je prijatnn i srđačan. Međutim, po đblasku na Konferenciju, rtotični delegat bio je »zađužen« da radi sa studentlma iz afričkih zemalja te nije više obraćao pažnju na svoje saputnike. Na kraju je jedan od njih bio ptlhuđen iđa ga upita: »t)a 11 rtiotam da pocrnirrt pa da me vidiš?« U diskusijama se Cesto istiealo da je jeđihi i najbolji za postižanje univctzalne studentske earađnje ssma Međunarodna studentska konferencija i aktivnosti koje sprovodi ртеко KOSEK-a, a ukoliko neko fell da sarađuje neka izvoli đdći na Konferenciju. Kakvim opasnim putem kreće MSK gdvore i rezolucije o Komisiji za istraživanje i infottnacije koja ги zahtev 5 Nacionalnih unija ima pravo đa pokrene diskusiju i akciju o žlvotu i radu studehata U jeđnoj zemlji bez obzira na stav studentske organlzacije u njoj, Ш da u raznim đelftVima sveta, izmedu ostalog i u »izvesnim delpvima Evrooe« postoje diktatorski i trttaiitaristički režirfti. U diskusijama po ovim rezolUčijama jugoslovenska delegscija ukazivala je na to da Međunarodna studentska kon ferencija nijo nađležna da donosi ođluke o pitaftjima koja imaju svoju političku i ideološku pozadinu, pogotovo zato što među samim učesnicima Konferencije po-

sloje različit* mlšljenja, naročltb U ocenjivanju režitfta u različitim zemljama. je na kraju ipak usvojen jugoslovenski amandman đa se izbaci đeo gde зе govori o diktatorskim i totalitaTistiČkim režifnkna u delovima Evrope, pretstavnik jeđrte delegacije prižao nam je i rekao: »Ovog puta ste uspeli, ali ćemo se iduće godine mi boritl da to ponovo uđe u rezoluciju«. Dosleđna politika SSJ na polju međunarodne saradnjc, a posebno međunarodni skup U Dubrovniku, doptineli su đa se usvoji jugoslovenska rtezoluclja U kojoj se učesnicama Korlfcrencijte prepoTUČuje đa nežavisno od Koftfereftcije učestvUju Па jeđnom nezvaničnom sastaftku studtentskih rukdvodilaća svih nadOftalftih studentskih orgahizadja radi izmcne mišljertji i dogovora 0 saradnji. Požnato vam je iz materija’a sa prethodnih MeđUharodnlh stuđentskih konfeftenclja, a i u druglm pfilikama, da je Savez stuđenata Jugoslavije uočavao i ukazivao na neke negativne tendencije u razvitku KOSEK-a, naime o njegovom sve većem pretvaranju u rukovođeće telo jeđne međunarodne studentske organizacije. U skladu sa svojim ranijim krltikama, a i uočavajući opasnost ovakvog razvitka za ravnopravnu međunarodnu studentsku saradnjU. naša delegacija pođnela je Memoranđum Koftferenciji u kome je iznela niz konkret-

nih slučajeva kojl govore o centralizaciji funkcija oko KOSEIv-a i Nadzornog ođbora i njifaovog preuzimanja inlcijatlva nimalo administra tivnog i tehničkog kafaktera, a na osnovu opštih rezolucija koje dozrvoljavaju različite interpretacije. Jugoslovengki memorandum- naišao je na veliko interesovanje delegata 1 umnožen je na zvaničnim jezicjma Konferencije- Јег člnjenlca je, i pored jake struje za centralizaciju funkcija KOSEK-a i Nadzornog odbora, da nešto nije u redu i da to jedan priličan broj Unija oseča. Dok smo po pitanjima univerzalne stu dentske sarađnje imall izvesnih uspeha, u pitanjima KOSEK-a i Nadzornog odbora, nismo nižta postigli. Na komisiji za sprovođenje saradnje, kao i na plenarnim sednicama, jugoslovenska delegacija podnela je niz rezolucija, ali su one sve propale. Cejlonske rezolucije predviđaju etvaranje Biroa za štampu pri KOSEK-u, Biroa za kulturnu aktivnost 1 centar za dokutnentaciju pri KOSEK-u, stvaranje regionalnih biroa u raznim delovima sveta pod nađzorom KOSEK-a, itd. Jedna rezolucija omogućava da зе osobIje КОЗЕл-а poveća sa đo 6 pomoćnih sekretara (dosađa ih je bilo đvoje). Sve to govorl o tome da široka ovlašćenja i funkcije dođelje ne KOSEK-u i NadzornOm odboru pomoću ovih rezolucija .vođe ka njihovom osamostaljenju u odnosu na Konferenciju i njenom pretvaranju u jeđnu međunarodnu stuđentsku organziaciju, koja kao takva nosi sa sobom neravnopravnost u saradnji među učesnicama. M. S. V.

KSENIJA GACINOVIĆ

Studenti u prvim redovima ОКО DOGAĐAJA U POLJSKOJ

(Nastavžk sa strane 1) tokom proteklih godina* traž; rešenje: decentralizacija I i razwj lokalhe šampuprave, rejfulisanje odnosa izbornih i upravnih organa, promena u’oge partije i drugih polftičkih organizacijp, obezbeđcnne ravnopravnih odnosa ša drbgim zemljama sye ove i mnoga đruga pitanja predenet su žlVog prdučavania, sučeljavanja razlicitlh ’rcncepcija, traganja za nalbdljim rešenjinrih. Bilo bi iiu zorho očekivati đa se sve to može ' odjednom rešiti, i saml znamo đa je čestolakše fiksirati, oceniti ono što ie Idše, nego precizno odvediti ono što je dobro ali je dračocena stvar savremPne Potis-ke to što nema Ijudi koji пе misle, koji ne iive irtenzivnim političkirh tom oslobođeni od oritiska staljinizma, koji ne ulažu na nore da- se do pravilhih rPšenia žto pre dođe. Od največeg značaja je činjenica da nema mogućnosti u dbhašnioj Poljskoj za stvaranjč bilo kakve d-ruge političke plstforme. koja bi bila suprotna platformi utvrđenoj na VIIT Plenumu PUHP. Mislim đa je naša delegacfaja dolsta bila u prlrilegovanom položaju time Žto je mogla nepcrsredno da prisustvuje — možđa najbumijem periodu revolueionar nog razvitka Poljske. * ... Studenti, čvrsto pove-

zdhi аа rednićima, imaju izu zethO važnu ulogu u borbi za raskiđanje sa etaljinizmcm, U danlma VII I Plcnuma oni su bili u prvim redovima onih snaga koje su slomile hinogobrojne otpore. Na vojnu intervencijUi koja je bila na pomolu, studenti Varšave su bili epremni da Ođgovore oružjdm. Na demonstracijama i mitinzima Shidenti su smelo kritikovali pogreške prušlosti, zalažući se za socijalistićku demokratiju i suverenu Poljsku. Sada studenti odlaze u manje gradove i sela, obj'ašnjavaju političku situaciju i zadatke koji pretstoje. U nekim građovima stvara se radničkostuđentska koaiicija koja će naravno na listi NarPdnog fronta istupiti sa svo jim poslahičkim kandidatima. mladim Ijudima koji su se afirmirali i stekli ugled kroz borbu protiv staljlnizma. Postoji veliki broj гег гоjucionarnih studenatskih klu bova, od kojih neki imaju i avoju milioiju. Uopete govoteći, svčst o druŠtvenoj ođgovomosti i ulozi studenata i inteligencirje u celini visoko je razvijena, ponegde, baožda, i avangardistički pre cenjena. • ... Na univerzitetima su do»ada postojale dve studentske organizacije. Savez poljSkih studenata (ZSP) sa pretežno, a često i iskliučivo, onim funkcijama koje

mi zovemo šihdikaltlim: rdšavahje ekonomskih probleша studenata, zdravstvene zaštite, odmora i letovanja. Skoro 100% studenata je bilo učlanjeno U ZPS. Po шотп utisku, osnovna slabost ove oromizaciie bila je u tome što se javljala pre svega kao nosilac materijalnih privilegija, pa je 4 članstvo stupalo u itju iskljtičiVo zbog privilegija (to je izraženo i u sta tutu ZPS-a gde stoji; »Brilikom ođrcđivanja kazne čla nu ZSP-a treba tačno odtediti koje mu se i na koje vrerhe matorijalhe privilegijc ukidaju«), a organizacija se u celini uklopila u administrativni sistem, stvorila glomazan i centralizdvan aparat. pretvoi<la se u organizaciju koju je student te-

ško mogao osećati svojom. Na univerzitetima je radio i Savez poljske omladine (ŽMP) sa ambidjom đa bude ol'ganiz&cija politićka i da se bavi Iđeološkim rađotn. Zotnišljen kab neka vr sta transmisije između Рагtije i ZSP-a, otsečen od rešavanja univerzitetskih i ekonbmskih pltanja studenata ZMP nije mogao da stvar no zainteresuje, okupi i politički aktivira svoje vrlo brbj no članstvo (70 do 95 procenata od ukuonog broja studenata bilo je učlanjeno u ZMP-u). Ja sam namerno govorio oovirn organizacijama u рго šlom vremenu. Ni jedna rii druga (naročito ZMP) nisu izdržale {Kilitički ispit i u danima Vlll Plenuma su se

raspale. U oštrim politlčkim borbama pcstupno sti se fdr mirala nova jezgra aktivieta, okupljajući »tudente na prdgranrm borbe ža damokratizaoiju života u Poljskdj. Ta jer.gra su đanas nosioci političkog života stuđenata. Istovremenb u takvcm prbcesu počele su đa se javljaju i mnogobnojne koncencije u pogledu novih stuđentskih organizacija. Naš razgovbr bi žaista vrlo dugo trajao ako bih hteo da ižložim sve koncepcije koje smo tckotn boravka čuli. Kotiko sam ja razumeo, oshovni problem je u ovome: treba li đa postoji 1 kakva pbsebna- orgaftižacija kbmunističke studeptske omlađine. Neki drugovi ?e zalažu za takvu organizaciju u koju bi uiazili samo ak tivisti, nezavisrtu od partije, postavljenu kao korektiv partiji, organizaciju koja bi vođila ideološku borbu ša katol’cima. Drugi je, bpet, zamišljaju kao organizeciju zasnovanu na programu bor be za socijalizam, đakle širu, uviđajući potrebu jednog socijalističkog i patriotskog fronta mladih, ali ipak bperalivnu i mcbilnu. Treći sma traju đa takva organizacija uopšte nije potrebna akb Se izmeni karakter dosadašnjeg ZSP-a i od njega stvori široka orgrtnizacija unutar koje bi bilo moguće odvijati političku 4 iđeoložku акtTvnost, omogućavajući slobodno iznošenje različitih !deoloških etavova. Diskusije na ovu temu eu veoma široke, a konačni zaključci će

se formulisatl na kohgrestima ZMP-a i ZSP-a zakazanim za prvu polovinu sledeće gođirtb. Trenutno, orijentacija u pogledu ZMP-a je easvira nejbsna. Ođržani plenum je promenib đosađašnje rukovodstvo i doneo zaključak đa treba nastaviti diskusiju do kongresa u pogleđu karaktera buduće organižacije. Plenum ZSP-a је utvrdio jasniju orijentaoiju. Ide se na samostainu štuđsnstku brgamzaćiju koja će pretstavljatl stuđente pred organinla vlasti, razvijati snažnu шеđunarodnu aktivnost, okupIjati sve strtđente patriole na programu borbe za izgre dnju soćijalizma, omogućiti da mogu da dođu do izražaia različiti pogledi na svbt. Na Pienumu ja zaključeno da ZSP treba da ide na isticanje lista svojih kanđidata za poslanike. da se bori r a izbor študentskih pretstavnika u uprave fakulteta i da Orgamzu’e samout>ravu u studentsk'm domovima i restoranima, da organižuje ured za zapbšliav§nje, ražne vršte šludentskih zađruga itd. Ovakva koncepcija je u suprotnosti sa postojećim stavovima u ZMP-u, jer praktično iskliu čuje potrebu postojanja ZMP-a, i tu pretstoje trajnb diskusije. Zasada je jedinstven zaključak jedlno u tome da ranija postjivka i uloga i ZMP-a i ZSP-a ne odgovara novoj situaciji i da treba tražiti druge osnove i oblike okupljanja studcnt : ke omlađine.

Poljski studen ti u razgovoru

СТУДЕНТСКИ КУЛОАРИ

После 46 горна . Свечпно »епракен од *ншв хиљада редоввих ш дипломи •

раних студеватп ш прпјатеља, Др X, ћ. Аутбрпџ, прафесор

увиверзитетш Кввнсај , отпуговао је ведаРно из Јапава у своју доиовипу Канаду, послр четрдееет и тест годвва проведевих у тој далекој ремљв. • • • У предмете које јапавски студевти ве „обоЖатају” ctia m Двју.* математвка 22°!о , физика 18%, иемачки језвк Iб°/о, ептаески 14°U.