Студент

XI ГОДИШЊА УНИВЕРЗИТЕТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА

ПРЕД НАМА ЈЕ ЖИВА ПОЛИТИЧКА АКТИВНОСТ

ИСТАКАО ЈЕ У СВОМ РЕФЕРАТУ ДРУГ МИЛОЈКО ДРУЛОВИ Ћ, СЕКРЕТАР УК СК

У суботу 17 ов. м. почела Је, у сали Народних хероја, са радом XI годишња конефренција Савеза комуниста Београдског универзитета. Поред 402 делегата конференцији птшсуствује и велики броЈ гостију. Пошто је изабрала раднатела Конференција Је саслушала Реферат друга Милојка Друловића. Доносимо изводе из првог дела овог рсферата. ГГознато је да наша земља има једну прилично специфичну позицију у да(Наставак на страни 3)

Нужни део у наследном праву

Узео дед свог унука, посадио га на крило па he му рећи: „'Ајде сиико, жив ти деда, реци мајке ти..И син добар син рече, Бака, добра бака, грди деду, срам те било шта то учиш маaior. ’Ајде бабо, па дете то не разуме. Унук се смепгкао чугткајуки деду за бркове и чекао обећану бомбону зато што је био добар. И тај истхл синчић рећи ће мајци кроз две три године, кад му буде трљала петкиром прљав нос, мајку ти. А добра мај-

ка ће рећи: „И ју што су ова деца неваопитана данас. Не можеш га пустити на улицу свашта научи од (Наставак на страни 0)

pro..

ОMLADINSKI ČASOPIS

Cuju se glasovi da Je jeđan omladinski Jugoslovenski književni časopis neophodan, Međntim, taj novi časopis ne bi pretstavljao ono što se od njega očekuje ako bi se ograničio na literarnn materiju, ako bi bio samo literarno glasilo, pogotovu glasilo pojedinaca (slučaj Mlade Kulture opominje). Mislimo da bi novi časopis morao šire da se posveti ostalim vidovima našeg idejnog obrazovanja: filozofiji, sociologiji, pozorlštu, obavezno filmu itd. A da bi гаdovi imali dovoljnu kvalitctnost, potrebno je da se već sada stvor] redakcija i da se spremaju materijali. U Srbiji, Hrvatskoj, Bosnl 1 Hercegovini, na celom našem Jezičkom području, postoji samo jedan centralni omladinski i tri studentska lista. U Novom Sadu postoje »Polja«, u Zagrebu »Krugovi«, п Beogradu »Vidici«... ali kako postoje? Izdaju po pet-šest brojeva godišnje I zbog neurednog izlaženja prodaju se vrlo slabo. Redakcije su preplavljene pesmama, esejima, raspravama, ali kad će sve to doći do »svetlostl dana«. Treba »e vlše truditi oko našeg umetničkog podmlatka, oko stvaranja buduć'h javnlh radnika.

... et коntrа

Porez na neupućenost

TTdžbenict po deeetostrnklm cenama Ima II Ijnđi, ko.ll nlsn £nli da *e na Ргатп! faknltet п Вгоsrradn ove Jeaenl npl"«Io nroko 2.500 bmeoSa? I>а II poafole takvt, kojl ne snajn da je Isto stanie na Kkonomskom faknltetn? Ta žlnlenlca nn« poetavlH pred ni* nroblema. Osnovnl od njih 1e: tl hrneoSl treba da nfo. Za nJ'en.le trebajn pak ndžbenicl, a n.llb nema. Nekih ndžbenlka nlje bllo od итог no?etka. nekih Je bPo. аЧ п oerenlčennm brojn. tako da en тл kratko vreme rasprodnt s . To korlste mnos:l stndentl viSlh podina koll nenpnćenlm novajliiama prodajn knjisre po. kako oni kažn, ..masnim" cenama. Isnrićall sn ml ovakav sinćaj: stndent sa vlSe crodine doneo n „peti< г.“ na Pravnom faknltetu ndžbenik Porodićnos: prava. Prodalem, veli. „porodićno". SJate se odmab oko njega brncoši a on traži „samo'* Setrest banki. Evo. ja ću, Javl ве Jedan 1 Izvađt 400 dinara. Pokar.ali sn ml ga posle. Doznao sam da je slabog: stanja. 6 f o se videlo I po njeprovoj odećl, ali on je doSao п Beoerad da nčl I knpio Je. Možda onl nlje *nao <a možda I Jestei da je nov ndžbenik Porodičnogr prava stajao n prodaji 220 dinara. To nije Jedini primer. Znam I tak . '.h. koji sn na rasprodajl knjira knpili pojedine knllsc koje sn nrnfe«ori prepornčili kao pomoćnn llteratnrn I prenrodavall malte ne po desetostmko većim cenama opet brncoSima. Takav Je slnča.l sa Eneelsovim Poreklom norodice. nrlvatne svoiine I države. koje Je na rasprodaji stajalo 13 din. a prenrodavali sn ea po 150 i 200 đin. Znam JoS mnoeo primeta ede sn bmcošl panreno piatili I ргеplatili ndžbenike. Tako je stanie na Pravnom I Ekonomskom faknltetn. O tome se nije teško nveriti. АИ. da H Je nvek potreb-o da м nešto desi pa da ea onda su*bl,iamo? A to „nešto'* Je ta ,_ vop- knrekžera da bi ođeovoml nad njim trebalo da se *iml''e. osblljno camisle. Ne samo dn •» ramisle. već I da nčine sve Sto је mo«rnće. da bl razbili ovekvu ..trgovinn“. D. A.

Muzika i studenti

OTPORI NA DNEVNOM REDU

Kažu, da oni koji studiraju medicinu ili tehniku imaju najmanje slobodnog vremena, da imaju mnogo vežbi i pređavanja, da je čovek posle svega toga umoran, itđ... Kako onda da se objasnl činjenica da sa ova dva fakulteta, a naročito sa medicinskog, ima mnogo više

studenata koji su Clanovi Društva prijatelja muzlke, nego što je slučaj sa Filozofskim, Pravnim i drugim fakultetima?.. Јег ovde će bitl rečl o muzici i študentima I o Društvu prjatelja muzike kao pogodnoj iđeji da se (Nastavak na strani 5)

Bora PAVLOVIĆ:

Studenti u prvim redovima

... Ovo je bila prva delegacija Saveza stuđenata Jugoslavije koja je posle 1948 gođine boravila u Poljskoj. Pre toga, u Jugoslaviji je boravila delegacija Saveza poljskih studenata (ZSP). Po r>ovratku član delegaclje drug Bora Pavlović odgovorio je na nekoliko pitanja našeg saradnika: Imali smo vrlo bogat i interesantan program. Sreli smo se sa velikim brojem studenata i aktivista, razgovarali sa profesorima, novinarima, radnicima najveće poljske željezare u Novoj Kuti, upoznali smo koliko je to .program dozvoljavao kulturne i istoriske spomenike Poljske.

... Sta mi je ostelo kao naiupečatljivijl utisak? Besumnje, izvanredno živa, bur na. revolucionarna atmosfera Poljske, Poljske koja formuliše evoj put ka socijalizmu, oslobađajući se svih balasta 1 deformacija, koje je nosio steri, birokratski, steIjmistićki sistem. Došli smo u Poljsku desetak dana posle VIII Plenuma Poljske ujedinjene radnićke partije, Plenuma koji Je označio kako poljski dnugovi sa ponosom ističu poljsku socijalističku revoluciju. Prisustvovali smo mnogim razgov>rima na kojima se govorilo o konkretizovanju no vog programa partije. Veoma mnogo problema, guženih ill pogrešno rešavanih (Nastavak na strani 2)

ПОД ТАЧКОМ JЕДАН

Зашто се не ложи?

У Студентском дому „Иво Лола Рибар“ већ пуне двв не деље 80о студената седи у хладним собама, у зкмским капутима и зпогрпути ћебади ма. Ефекат учеља под таквим околностима Је заиста никакав. Ииа студената који су ce због тота и прилпчно прехладили. Када смо запитали претсед ника Управног одбора шта Је узрок томе што ложеље није почело 1 новембра, како су студенти на годишњоЈ скуппггини Дома били обавештени. он нам Је одговорио: Овога лета извршен Је генерални ремонт инсталапија парног грејања. Све Је било уређено. осим противстројног апарата кога Је предузеће „Лавид ПаЈић« из Београ да, према уговору требало да монтира до 25 августа. Но вре »ie Je пролазило. Ми смо ургирали, а они су нам стално одговарали да немају бакар пе цеви коЈе су наручили У Севојну. Дошли Cv и хладни дани. Са ургенцијама смо по стали упорниЈи. И наЈзад тв исте цеви нађенв су у Београду, тако да ће се ових да на мвнтажа и око 20 новембра отпочеће греЈаље завршио Је друг Красавап. За сваку осуду су другови из предузећа „Давид ПаЈић* iiito обапезу нису на време извршили, а и управа дома требала Је у своЈим захтеви ма бити одлучииЈа и енергич Према обавештен.има коЈа смо добили од Управе у Сту дентском граду се не ложи због недовршених инсталациЈа за парно гре Јање. Монтаж

не радове изводи Предузеће „Монтер“ из Загреба. према њиховои обећању требало Јс Да се сви радови заврше до почетка ове школске године. Због обимних радова (кажу у предузећу „Монтер“) као и због тога што хала за цевтралну котларницу није била на време готова. (Њу Је градило друго прелузеће), инсталације нису могле бити гото ве у одређеном року. ТаЈ рок Је померан за први октобар, затим због истих разлога, до првог децембра. Д а ли ђе со ту стати у померању рокова. нико ништа поуздано не сме да каже. Чињеница Је: да се студеити мрзну по собама. Нови Управни одбор Је образовао специјалн v комисиЈу која ђе бити у свакодневном контакту са монтерима и коЈа he ин систирати на томе да се оваЈ, последњи, рок Још Једном ие помери.

Криви су заЈедио и Упрапни одбор и предузеће „Мон* тер“, јер нису смсли дозволити да се мрзне 3.50р студе* ната на овим хладним данима; а сада и Једни и други налазе разне изговоре и оправдања због оваквог стања.

1032-Т-227

Molimo naše pretplatnike i revizore iz unutrašnjosti da novac i pretplatu dostavljaju übuduče na nov tekući račun našeg lista kod Narodne banke u Beogradu! СРЕЋНО OЛИМППИЈЦИ Још свега три дана деле нас од гг пооембра, када he у гда вном граду АустралиЈе, Мел»урчу на новом Олимписком стадиону бити свечано отворе ие ху\ олимпнске игре. Олим пнсха ватра запал.ена 3 новем б Р а У рушевииама историскв Олимпије, већ Је стигла на аугтралиско тле, и сала Је тркачи npenoc« ка Мелбл»ну. Опогодишње олимписке игре окупиће око 6.000 спортиста из целога света, коЈи he покушати да у часноЈ борби оборе рекорде и освоЈе олимЧлан наше олимписке екипе, рвач Вранислав Симић, студент Правног факул тета, обећао нам Је да ће из АустралиЈе, за читаоце нашег листа послати иеколико писама. пискс медаље. поред тог чисто спортског аспекта, Олим писке игре треба да имаЈу и други карактер, да претставместо за зближење младих људи из целог света, у сврху развијања бољих одно са и учвршћења мира. Но првих дапа ми смо били сведони агресиЈе трију држава иа Египат. и сасвим Je оправда но пгто су олимписки комите ти арапских земаља и ШваЈцарске тражили од Међупародног Олимписког комитета таниЈе, Француске и Израела. да се спортистима Велике Бри (Наставак у подлнстку)

JUDIN POLJUBAC

(Karikatura Mome Markovića)

iiiiiiimiiiiiimiiimiiMiiMiiin broj и соршл хд i 3 -xi-i 65 6 * сшл 10 dinara - , Ofif[ CE 5- ИРРРЈГИИУЈ [ РЕЗУЛТЛТ ИЗБОРА niilllll л цлпар ;vf- ■ i 1 I f I il i И аВк 14 новембра су одржани на целом Универзитету избори [ пШ|иА КиНШЕ- Ш%.,. I I I I I 9 м ШШ за студентске претставнике у органима друштвеног управља РГ1ПМ1 | n плпгл Ши Ј Ш f i i Р I |Р|Р н>а на Универзитету. Према резултатима Главне изборне ко"Н1ЈИЈА LsAHKlA |Н9 ШШ R мисије за студентског претставника у Универзитетском саATlfnnm-r« вет У изабран је Милета Јешић студент IX семестра техно' U I УИгНА I А ■■■■НИННВННШШВ1ИННШН1 а за његовог заменика Мухарем Первић студент V Н NEDELJNI LIST BEOGRADSKIH STUDEMATA I семестра светске књижевности. I IIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

Сшрана 3 mimmiu mnmmiiiiiiiiiimmMmmimimt ИМА BPEMEHA HEMA BPEMEHA Хари Ларсон није глумац. Онај са екрана. Ово је један други Хари Ларсон који- се зове Милан, и који је за себе казао да је Хари Ларсон и коме јако, јако импонује што га тако ословљавају. а